Nije vas pomenuo.
Kolega Lapčeviću, spomenuta je bila Vlada Vojislava Koštunice, ko je potpisao SSP i ko se svađao. To znači ako neki poslanik ili mandatar spomenu ime Boris Tadić ne znam ko će da se javi, da li SDS ili DS. Znači, gospodin Koštunica više nije aktuelni predsednik DSS i molim vas, nemate pravo na repliku.
Hoćete li po Poslovniku?
Izvolite.

Član 104. stav 2. – ako se uvredljivi izrazi odnose na poslaničku grupu, odnosno političku stranku čiji narodni poslanici pripadaju toj poslaničkoj grupi, u ime poslaničke grupe pravo na repliku ima predsednik poslaničke grupe ili njegov zamenik.
Molim vas, bilo je uvredljivih izraza i imam pravo na repliku.

Kolega Lapčeviću, ja sam vama skrenuo pažnju da u izlaganju mandatara ni jedan jedini put nije spomenuta DSS. Niste ni kao poslanik prozvani, ni na bilo koji drugi način. Spomenuta je Vlada Vojislava Koštunice, a on više nije član DSS. Tako da nemate osnov za repliku.
(Milan Lapčević, s mesta: Šta je problem da dobijem repliku?)
Reč ima narodni poslanik Bojan Pajtić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine kandidatu za mandatara Vlade Republike Srbije, kandidati za ministre, dame i gospodo, gospodine mandatar je u više navrata vrlo grubo uvredio poslanike opozicije čime je pokazao da ili ne shvata princip podele vlasti ili, što je još gore, ne želi da ga prihvati. Ne prihvata supremaciju parlamenta i ne prihvata činjenicu da je ovo najviši zakonodavni dom u ovoj zemlji.
Uvređeni su poslanici time što je samo 24 sata ranije zakazana ova sednica. Uvređeni su i time što je materijal za ovu sednicu, ekspoze u pisanoj formi stigao u trenutku kada je sednica već počinjala. Nakon što su poslanici opozicije, nemajući drugog sredstva iskazali svoj revolt i izašli iz sale, mandatar nastavlja da vređe karakterišući poslanike opozicije kao lenjivce, kao ljude koji su došli da uzmu svoje dnevnice i da odu, kao ljude koji se brčkaju i salvama uvreda je nastavio da ponižava ovaj dom i sve građane koji su glasali za poslanike opozicije.
Mandatar dobro zna da dnevnice u ovom domu ne postoje još od 2009. godine. Mandatar vrlo dobro zna da u redovima opozicionih poslanika sede profesori, advokati, lekari, ljudi koji su dokazani u svojim profesijama i za razliku od njega imaju utemeljenje u struci i imaju karijeru mimo političke karijere.
Gospodine Vučiću, Paul je rekao da sve političke karijere završavaju neuspehom. Poslanici koje ste vređali i koje ste okarakterisali kao lenjivce, kada završe političku karijeru makar imaju gde da padnu, za razliku od vas. Brčkanje i druge banalne kvalifikacije ne bih ni komentarisao, ali ću učiniti to zbog toga što je ta kvalifikacija posledica jednogodišnje prljave kampanje protiv mene lično, gde je gospodin Vučićević izmislio da sam bio u hotelu na Brionima, pa sam ga tužio i dobio u prvom stepenu satisfakciju zbog takve laži, a dobiću i u drugom stepenu.
Zašto je čekanje od tri i po meseca neprihvatljivo za formiranje Vlade? Prvo, zbog toga što to čekanje nanosi štetu investitorima, jer nijedan investitor neće doći u zemlju ukoliko ne zna ni ko mu je sagovornik, ko će biti ministar privrede sa kojim će komunicirati. Poljoprivrednici ne mogu da planiraju ništa u poljoprivredi jer ne znaju kakva će biti agrarna politika. Naučni radnici, kojima su poništeni konkursi, a ima ih oko 11 hiljada, koji su konkurisali u različite vladine fondove, su u potpunoj neizvesnosti zato što Vlada još uvek nije konstituisana.
Manjkava je argumentacija da je Koštunica čekao poslednji dan da se formira Vlada. Ne želim da budem advokat Vojislava Koštunice, ali ta Vlada je bila koaliciona Vlada i nijedna lista nije imala apsolutnu većinu i to prosto nisu okolnosti koje se mogu uporediti sa okolnostima u kojima vi imate apsolutnu većinu i mogućnost da u veoma kratkom roku formirate tu Vladu.
Međutim, kada već to niste učinili, pošto se čekalo toliko dugo, očekivao sam da će kvalifikaciona struktura te Vlade biti daleko superiornija nego kvalifikaciona struktura prethodne Vlade. Ispostavilo se da danas imamo u Vladi tri ministra doktora nauka manje, jednog ministra magistra nauka manje, i uspostavilo se da iako koristite klepticizam u više navrata, a eklektikos je grča reč koja znači birati najbolje, taj princip niste primenili kod izbora kandidata za ministre, a taj princip ne primenjujete ni u političkom životu, jer zauzimate liberalan stav, posebno kada je u pitanju ekonomija.
Govorili ste o tome da ste nasledili sunovrat i recesiju 2014. godine. Moram da podsetim i vas i javnost da ste vi već 2014. godine uveliko bili na vlasti i da ste na vlasti već petu godinu, da je prošlo vreme u kome se možete pozivati, u kome je primereno i umesno da se pozivate na Vladu Mirka Cvetkovića kao odgovornog za bilo šta što se u Srbiji danas dešava, jer Demokratska stranka je bila na vlasti pet godina, pre toga bila opozicija Vojislavu Koštunici i od toga četiri godine bila na vlasti u koaliciji sa SPS, jednu godinu u koaliciji sa DSS. Vi ste petu godinu danas na vlasti i kada govorite o sunovratu i recesiji u 2014. godini, govorite o onome što ste nasledili sami od sebe.
Pominjali ste i izborni dan. Mislim da je važno da se o tome govori u ovom domu, ne kada je ova tačka u pitanju i mislim da niste trebali da pominjete na ovu temu izborni dan, ali veliko je pitanje koliko je „bugarski voz“ doneo glasova vladajućoj koaliciji i koliko parlament u ovom sazivu uopšte ima legitimitet. Razmišljali smo o tome da ne učestvujemo u radu parlamenta, da ne dajemo legitimitet izbornoj krađi, ali to u ovom društvu, sa ovako fragilnim institucijama, sa praktično odsustvom slobode medija, bi značilo samo nemogućnost da opozicija bude uopšte vidljiva i alibi za medije da u potpunosti ignorišu postojanje opozicije.
Dirnulo me je nešto što ste pomenuli kada ste rekli da ćete se koncentrisati na živote građana. Mislim da to jeste zadatak izvršne vlasti, međutim, vaše vlade su omanule u prethodnim periodima kada je ta tema u pitanju. Potrošačka korpa u maju 2012. godine, samo da podsetim, koštala je 57.920 dinara. Potrošačka korpa u maju 2016. godine košta 67.117. dinara. Dakle, gotovo je 10 hiljada dinara više. Toliko o standardu građana Srbije. Pri tome su plate i penzije velikom broju građana smanjene i u tom smislu njihov standard dramatično je umanjen.
Prema Evrostatu, dakle, ne prema podacima opozicije ili tezama medija, nego prema Evropskoj agenciji za statistiku, kupovna moć u zemljama regiona, kada je u pitanju evropski prosek, izgleda ovako. U Hrvatskoj je to 59% evropskog proseka, u Crnoj Gori 39% evropskog proseka, u Makedoniji 36% evropskog proseka, a u Srbiji samo 35% evropskog proseka. Dakle, gledamo u leđa i Makedoniji i Crnoj Gori. Ja bih voleo da su tačne vaše teze da mi u nivou razvijenosti po stepenu brzine razvoja sustižemo najrazvijenije evropske zemlje, ali nažalost evropske institucije vas u potpunosti demantuju.
Kada govorimo o životima građana, pomenuto je svinjsko meso koje je poskupelo 30% u julu i pileće meso koje je poskupelo 25% u julu. Govorili ste o uvozu u EU iz Kine, odnosno izvozu, pardon, u Kinu. Međutim, bilo bi jednostavno da je to jedini odgovor na ovaj problem. Nažalost, fond svinja je umanjen od 2011. godine praktično za dva miliona. Od 3,9 miliona svinja, koliko je u ovoj zemlji bilo 2011. godine, sada smo spali na svega dva miliona.
(Aleksandar Vučić, s mesta: Tri miliona i 850. Dva miliona se zakolje, gospodine Pajtiću.)
Dva miliona, prema podacima kojima ja raspolažem. Ovo su podaci kojima ja raspolažem. U svakom slučaju je politika prema agraru u potpunosti pogrešna. Zašto je pogrešna i zašto se smanjuje stočni fond? Zašto dolazi do povećanja cena svinja? Zato što je tek u januaru ove godine, dakle tek 1. januara donet Pravilnik o sprečavanju uvoza nekvalitetnog mesa u Srbiju. Dakle, odreagovalo se tek u januaru 2016. godine. Širom su bila otvorena vrata za uvoz nekvalitetnog mesa, koji je i doveo do toga da su u potpunosti obeshrabreni proizvođači svinja i da je u agraru danas situacija kakva jeste.
Srpska Vlada je jedina Vlada koja nije ništa učinila da reši problem zaduženih u švajcarskim francima. To su uradili i Crnogorci i Hrvati i Mađari. To su uradili svi u regionu, samo kod nas se ne preduzima ni konverzija, niti bilo koji drugi recept da bi ljudi koji su se zadužili u švajcarskim francima bili izbavljeni iz dužničkog ropstva.
Smanjene su plate i penzije. Dok možemo da se prepiremo oko toga i raspravljamo da li je bilo oportuno smanjenje plata, nije „lege artis“ smanjivanje penzija. Dakle, nije u skladu sa Ustavom da smanjite penzije, jer penzije jesu imovina, stečeno pravo, nešto što ne možete oduzeti. Prema Ustavu Republike Srbije, ako ugrozite imovine, morate da obezbedite adekvatnu naknadu, a to penzionerima nije učinjeno. Nema pregovora sa Ustavom, nema tumačenja Ustava, Ustav je nedvosmislen. Dok možemo da raspravljamo oko toga da li plate treba da se smanjuju ili ne, po nama ne treba da se to čini, penzije ne smete da smanjujete. Čak da ste sproveli referendum među penzionerima, da je 100% penzionera u ovoj zemlji reklo – hoćemo da nam smanjite penzije, to vam najviši zakonodavni akt u ovoj zemlji ne dozvoljava. Najviši pravni akt, Ustav Republike Srbije ne da da dirate u nečiju imovinu, nečije stečeno pravo.
Kada govorimo o smanjenju plata, i tu je pozivanje na MMF potpuno pogrešno adresirano. Razgovarajte sa Ljiljom Lučić i sa drugim ljudima koji su za vreme Vlade Zorana Đinđića, pošto vidim da ste alergični na Vladu Mirka Cvetkovića, pregovarali sa MMF-om, nikada im iz MMF-a nije traženo da smanje plate. Traženo je, i tu ste u pravu, da se smanje rashodi, da se povećaju prihodi. Dakle, da se deficit budžeta smanji, da se poveća suficit, ali ne tako što će fiskalna konsolidacija biti obavljena na teret građana. To nije zahtev MMF-a, to jeste opredeljenje Vlade. Više od milijardu evra je dato na subvencije za preduzeća koja nisu bila uspešna. Daje se po 10, 15 i više hiljada evra stranim investitorima za jedno radno mesto, dok se domaći ne podržavaju, a ušteda od smanjenja plata i penzija je svega oko 370 miliona evra. Dakle, ima odakle, ima gde da se štedi i nisu penzioneri, lekari, profesori, medicinske sestre, vojnici, policajci ti od kojih štednja treba da počne.
Podsećam da ste 2014. godine obećali eliminisanje gubitaka u javnim preduzećima i okončanje privatizacije, a juče ste se ponosili rastom, iako privatizacije nije bilo i te su izjave kontradiktorne, očito niti su gubici eliminisani, niti je privatizacija završena. Uopšte teze iz vašeg ekspozea iz 2014. godine jednostavno nisu u najvećoj meri ispunjene, niti je započeto da se ispunjavaju.
Kada govorite o opadanju javnog duga, odnosno potrebi da se on umanji, ja se potpuno sa tim slažem. To je odgovorno razmišljanje. Međutim, vi ste kritikovali Vladu Mirka Cvetkovića za to što je povećala javni dug sa 8,78 milijardi na 15,4 milijarde. Šta ste učinili vi za ove četiri godine? Povećali ste taj dug sa 15,4 na 26,3 milijardi i doveli do toga da je oko 74,5% BDP-a, malopre ste rekli da je 72%, neka je i 72% BDP-a, Srbija danas je zadužena. Pritom, ponavljajući tezu da se uzimaju novi krediti da bi se zamenili stari nepovoljni. To vređa inteligenciju. Ako uzimate kredite da bi zamenili stare, onda se ne povećava dug, menja se kamatna stopa, ali dug ostaje isti i u tom smislu ta vrsta izgovora nije prihvatljiva. Dakle, nemojte da kritikujete nekog za ono što sami činite duplo više i duplo brže nego bilo ko pre vas, 68 evra u sekundi se zadužavate, a dva miliona evra se Srbija zadužila u toku vašeg ekspozea.
Što se tiče stranih investicija, cilj je tri milijarde dolara i to je legitiman cilj i daj bože da se taj cilj realizuje. Mi jesmo opozicija Vladi, nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti opozicija Srbiji i navijamo za to da se taj vaš san ostvari. Međutim, opet podaci kojima raspolažemo govore da su strane investicije u periodu od 2013. do 2015. godine bile na svega 1,7 milijardi evra, a da su u periodu od 2008. do 2012. godine bile 2,2 milijarde evra. Dakle, niži je nivo stranih investicija danas nego što je bio u prethodnim periodima. I to nije bilo dovoljno. Ni 2,2 milijarde, da se razumemo, nisu bile dovoljne, ali očigledno je da smo pali i kada su u pitanju strane investicije.
Dualno obrazovanje u određenoj meri može da znači kvalitativan pomak napred, ali ja vam pominjem i mogućnost i potrebu da se osnuje i edukativni centar, jedan od takvih postoji u Novom Sadu, osnovan je u saradnji sa austrijskom vladom, gde se i oni koji su završili obrazovanje prekvalifikuju i hiljade ljudi dolazi u situaciju da ostvari radni odnos. Sa dualnim obrazovanjem imaćete drugi problem broja kompanija u kojima će moći da se uposle mladi ljudi, gde će moći to dualno obrazovanje delimično da se realizuje. Nadam se da to neće ličiti na ono sa čim smo se mi suočavali kada smo imali takozvanu praksu u srednjoj školi gde ona ničemu zaista nije služila.
Iznenadio sam se, moram da priznam, kada sam video da je poljoprivredi posvećen veoma mali prostor, dakle, svega dve stranice. Sami ste napomenuli u ekspozeu da je oko 10% BDP-a realizovano iz poljoprivrede. Mislim da taj prostor nije dovoljan ni kada je u pitanju broj karaktera, ni kada su u pitanju ideje koje nalazimo na te dve stranice. Loš je Zakon o poljoprivrednom zemljištu. I tu ste u pravu kada kažete da nije bilo otuđenja po osnovu tog zakona o poljoprivrednom zemljištu, ali je bilo nešto što je vrlo slično otuđenju dugoročnog zakupa, gde su strani investitori po višestruko povoljnijim uslovima realizovali zakup poljoprivrednog zemljišta, a pritom od silnih priča kako će uložiti desetine i stotine miliona evra u razvoj agrara se nije dogodilo apsolutno ništa, taj dobar primer je Al Rawafed, dakle, zemljište u Karađorđevu, sivačkom ataru, hiljade hektara koje su na taj način date u zakup. Kada date nešto u zakon na 30 godina, to je gotovo ekvivalent, privatizaciji, odnosno prodaji.
Politika subvencija je tek dovela do toga da danas u Hrvatskoj imate deset puta veće subvencije nego u Srbiji. Poljoprivreda je niskoakumulativna grana i ne možemo da dozvolimo da subvencije po hektaru u Srbiji budu 4.000 dinara, a u Hrvatskoj 350 evra, dakle, 40.000 dinara. Naš poljoprivrednik ne može da bude konkurentan u tim okolnostima i to je velika greška. Generalno se politika u agraru vodila na izuzetno loš način. Primer je i, recimo, to što imate u IPARD fondovima 32-38 miliona evra, prema vašim rečima iz ekspozea iz 2014. godine, koji su namenjeni poljoprivrednicima. Tačno je, IPARD je namenjen i za kupovinu opreme i za kupovinu mehanizacije, za unapređenje položaja poljoprivrednika, ali ni to vaša administracija nije bila u stanju da iskoristi, ni poklon da primi.
Dakle, još 2012. godine imali ste Upravu za agrarna plaćanja u Šapcu, sertifikovanu, sa ljudima koji su zaposleni, koji su imali odgovarajuće sertifikate, sa softverima. Izmeštena je ta Uprava za agrarna plaćanja i u potpunosti onemogućena Srbija da prima na godišnjem nivou gotovo 40 miliona evra za poljoprivrednike.
Obećali ste 2014. godine i restrukturiranje velikih sistema kao što su EPS, „Srbijagas“, Železnice, nije se dogodilo ništa od toga. Obećali ste 2014. godine profesionalizaciju u upravljanju javnim preduzećima, a imamo v.d. u „Putevima Srbije“, „Srbijašumama“, aerodromu, skijalištima, „Transnafti“, „Emisionoj tehnici i vezama“, Lutriji, „Resavici“, „Nuklearnim objektima“, „Službenom glasniku“, „Jugoimportu“, Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika itd. Dakle, nikada nismo imali privremenije stanje.
Od profesionalizacije smo došli do toga da direktor EPS-a bude neko ko je imao iskustvo kao vlasnik pečenjare, u RTB-u „Bor“ i dalje gospodina Spaskovskog, u „Srbijagasu“ gospodina Bajatovića, u „Železari Smederevo“, koja nije javno preduzeće, ali ima državni udeo, smo čuli obećanja da će do kraja 2015. godine biti pokriveni gubici, da će biti pokrenuta druga visoka peć, da će biti realizovan profit od svega toga. Od svih tih visokih profesionalaca koje su doveli iz inostranstva imamo skandal gde je gospodin Kamaraš uposlio u menadžmentu svoje rođake, gde je 144 miliona gubitak, 39% više nego godinu dana pre toga, gde su zaključivani fiktivni ugovori, gde je „Hestil“ kupio imovinu smederevske železare, a svi ti dugovi koji su ostali od tih vaših sjajnih rešenja su prešli na grbaču poreskih obveznika Srbije.
Govorite i u ovom ekspozeu o borbi protiv korupcije. Podržavamo borbu protiv korupcije, ali postoji jedan problem, imate niz tajnih ugovora koji se zaključuju u Srbiji, od smederevske železare, koju sam pomenuo, „Beograda na vodi“, gde kada se objavi ugovor ne objave se aneksi, „Er Srbije“, zemljišta koje je dato Arapima i uvek je alibi „Fijat“. Predlažem vam da objavite prvo ugovore o „Fijatu“, pa onda sve ostale ugovore. Nemojte da jedan ugovor bude alibi, da vam tajni ugovori budu manir ponašanja jer tajni ugovori po pravilu služe da se nešto prikrije, nešto što je popularno ili nešto što nije korisno za državu.
Govorite o borbi protiv korupcije. Ovde se pominje Savamala u kontekstu podsmevanja. Govori se o tri barake. Govori se o tome kako je to minoran incident. To nije tačno. Incident sa Savamalom je incident koji je duboko razorio temelje pravne države i suspendovao u potpunosti pravnu državu. Zašto minimalizujete Savamalu? Zato što je vrlo teško poverovati da je tako nešto moglo da se dogodi bez vašeg znanja i bez vaše volje.

Hvala. Zahvaljujem.
Mandatar traži reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, izgleda da danas postoji neki problem pa svako misli kada viče i što brže govori da time pojačava snagu svojih argumenata. Sada ćete videti da je svaka reč koju je izgovorio, ja ne bih to da kažem, ali u svakom slučaju notorna neistina, ali svaka reč koju je izgovorio.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Postavio je ženu za direktora, a sada priča o nepotizmu.)
To što je postavio ženu za direktora, to je druga stvar i to nećemo sad. To ćemo na pokrajinskom nivou i da govorimo o svemu što se dešavalo. Sada ćemo da govorimo o onome šta je bilo u državi.
Odlično poznajem principe podele vlasti, koje vi ne poznajete, gospodine Pajtiću, i nikada ih niste upoznali. Nikada niste ni želeli da ih upoznate. Ne znam gde ste našli petu godinu vlasti, pošto još nije ni četiri isteklo, ali to sad, šta vas briga, valjda time nešto dobijate psihološki, da kažete da je nešto loše. Ne ponosim se svakom godinom jer za svaki dan proveden na vlasti nisam ukrao nijedan jedini dinar, nisam oštetio svoju zemlju ni na koji način, već sam se za nju borio danonoćno i radio za nju najbolje što sam znao i umeo, svidelo se to vama ili ne. Ali, to je daleko od 16 godina vaše vladavine, potpuno suverene šesnaestogodišnje vladavine iza koje ste ostavili pustoš i u Zrenjaninu, o kojem smo pričali, i u Novom Sadu, u koji nijednu fabriku niste doveli, nijednu jedinu fabriku u 16 godina niste doveli, ni u Somboru, ni u Pančevu. Što onda niste, gospodine Pajtiću, nam rešili problem Azotare, da nam niste rešili problem „Petrohemije“, da nam niste rešili problem MSK?
Rešili ste ga tako što ste zatvorili fabriku, tako što nas je sačekao dug od 216 miliona evra. U ovoj drugoj fabrici od 186 miliona evra, tako ste ga rešili. Gde ste nam to nešto dobro ostavili? U Heterlendu, gde ste potrošili milion evra od hendikepirane dece i ovo ste nam ostavili. Ovo je rezultat vašeg rada, gospodine Pajtiću. To je rezultat milion evra građana Srbije za ovo potrošeno i na ovo potrošeno. Milion evra građana Vojvodine. Pogledajte za ovu ruševinu, gde su trebala da budu smeštena hendikepirana deca, a držite nam moralne pridike ovde.
Pričate, napali ste jednog novinara ovde, kažete izmislio vam je hotel na Brionima, a možda vam je hotel izmislio, možda nije sa šest ili sedam zvezdica nego sa pet ili šest zvezdica, samo nije izmislio da ste bili na Brionima u vreme oluje, pa ste prikrili to pričom da ste bili u hotelu na Brionima, kada ja moram da branim novinare, pošto valjda niste znali da je bila oluja pre 20 godina i da će da bude najveća proslava oluje, pa baš tamo otišli da slavite. Pa, vam sada smeta da li ste bili u hotelu sa šest zvezdica ili u hotelu sa pet zvezdica, svejedno mi je, mogli ste da idete i u hotel sa devet zvezdica. Ne znam da li takav postoji. Ne vidim nikakvu razliku, samo ne razumem za šta ste ga tužili, što je pogrešio broj zvezdica u hotelu u kojem ste bili? Da li zbog toga? Alal vam vera.
Tako biste vi da upravljate štampom i medijima da svakoga tužite i da svakoga uništite ako možete i vi pričate o slobodi štampe. Vi u čije vreme niko nigde nije mogao da se pojavi, vi koji ste najprljavije spotove emitovali. Vi koji ste najprljaviju kampanju vodili svakoga dana protiv svih nas, gde niko ništa nije mogao da kaže ni na koji način.
Vi kažete, pošto se služili stručnim izrazima, valjda to lepše zvuči, pa vi ste iz ohlokratije, vladavine rulje i vladavine mase kada ste spaljivali ovu Skupštinu, došli do kakistokratije, za one koji ne znaju to je vladavina najgorih.
Samnom imate jedan problem, kad hoćete da pričate stručno biću uspešniji od vas, kad hoćete da pretite nikad vas se neću uplašiti, nikada. Svih vas zajedno koliko vas ima i svakome od vas ću ovde da odgovorim. Ja sam danas obavezan sam da vam odgovaram svima. Koliko god da vas ima sam moram svima da odgovaram i nikakav problem nemam kao u simultanki svima ću da vam odgovorim i svakog da postavim na mesto gde pripada, a vaše je tamo negde daleko, tamo negde daleko zbog svega lošeg što ste učinili za Republiku Srbiju i za Pokrajinu Vojvodinu u prethodnih 16 godina.
Kažete, Ustav je nedvosmislen, pa valjda Ustav tumači i nadležan za to je Ustavni sud, a ne Bojan Pajtić, ili to na Pravnom fakultetu u Novom Sadu učite studente da ste vi nadležni za tumačenje Ustava, a ne Ustavni sud? A, Ustavni sud rekao nešto drugačije od vas. Ustavni sud kaže – da, penzija je zagarantovano pravo ali ne visina. A mi ne bismo imali penzije da smo samo nastavili da isplaćujemo ono što ste nam vi ostavili, zato što ste razorili zemlju.
Kažete mi – bio se 2014. godine. Pa, jesam već 2013. godine smo imali rast od 2,6% za razliku od vašeg rasta od minus 3,6%. Samo ste to zaboravili da kažete građanima. Pričate o poljoprivredi ovde. Sve ste izmislili. Neću da kažem težu reč. Sve ste izmislili. Imamo uvećan broj svinja. Uvećan broj svinja imamo za 3%, za 3%. Evo, dobićete precizne i tačne podatke zato što vi uzimate i mešate brojeve sa klanice…
(Bojan Pajtić, s mesta: Meso je poskupelo.)
Što je poskupelo? E, nemojte vi da mi dobacujete kada vas molim, sada ćete da čujete šta je poskupelo. E, baš dobro da ste mi rekli. E, sad građani Srbije da čujete zašto je poskupelo.
Imate jednu opštinu u Srbiji. Jednu malu opštinu u Srbiji čiji je ukupan godišnji budžet 950.000.000 dinara, još bolje milijardu. Zamislite, a ostavili su obaveze u iznosu od četiri milijarde dinara zbog blokade svih opštinskih institucija. Transferi su rađeni preko fudbalskog kluba, nećete verovati, ovo je jedinstven slučaj u svetu. Fudbalski klub je pretvoren u javno komunalno preduzeće. Jeste čuli za javno komunalno preduzeće fudbalski klub? Sada ćete videti i papire.
Ostao je dug od preko dve godine za plate u lokalnom vodovodu, izašli ljudi da štrajkuju pre neki dan, ne znaju šta će, ostao dug, dve godine plate nisu plaćene, šta ćete, ali, nije to mnogo. Pogledajte tamo imate i mesne zajednice. Svi imaju svoje račune i pogledajte, čitam vam čisto s papira, ne možete ovo da izmislite. Pogledajte da vidite koliki je nivo blokada.
Mesna zajednica Azanja milion i 596 hiljada, MZ Vodice, dva miliona i 800, to vam je iznos blokade, nisu ovo sve obaveze. Vodice, dva miliona i 842 hiljade, MZ Kusada, 13 miliona i 503, ljudi, Selevac, milion i 532 hiljade, Golobok, četiri miliona 147, Mala Plana, milion 627, Pridvorice, milion 182, Kolonija, dva miliona 56, Stara Čaršija, milion i 13 i sve to tako ide.
To vam je na dan 27. jul 2016. godine, oni koji su blokirani. Osnovna škola jedna, dva miliona 375 hiljada, OŠ „Vuk Karadžić“, sedam miliona 928 i sad tako redom sve. Javno preduzeće „Palanka razvoj“, 87 miliona 998 hiljada, javno preduzeće „Palanka“, 17 miliona 346 hiljada, „Čika Jova Zmaj“, 40 miliona 474 hiljade, Oto, pet miliona 681 hiljada, sport 709 hiljada. Dom zdravlja 11 miliona 591, javno komunalno preduzeće „Vodovod“ 286 miliona 971 hiljada, JKP „Mikulja“ 60 miliona 537 hiljada i pogledajte, a to nije ništa. Ovo su vam dame i gospodo, kopije kafanskih računa koje plaća skupština opštine. I, onda se pitate zašto nije bilo para za jednu, drugu ili treću stvar. I, u tim kafanskim računima plaćan je, da vidim, ne razumem se u pivo, jeste pivo „Tuborg“ 135 komada, pivo „Heineken“ 143 komada. Pa, koja je to delegacija koju vodite u istu kafanu i popije 250 piva? Pivo „Lav“ 65 komada, 139 hiljada 850. Imate vi uzgred da vam pokažem, imate razliku između računa gde vidite da je nekome, da je to fiktivno rađeno, nisu oni stvarno pili toliko pivo, nego tri hiljade ovamo, a ostalo njemu u džep. E, tako je to funkcionisalo. Ali, mislim da ovo što ste videli sami, oko javnih preduzeća dovoljno govori narodu kako se time upravlja.
A, pogledajte kako to izgleda u izbornim kampanjama i kako je Bojan Pajtić brinuo u novcu građana. Kaže, deli za javne radove nevladinim organizacijama. A na kraju ću da završim šta je bio njegovo komentar koji je vrhunski cinizam. Kaže, studentska organizacija Debeljače, zastupnik Zolatn Čaki, član DS, bio kandidat DS na izborima. Centar za podršku ženama, Marija Srdić, istaknuti član DS, član resornog odbora, milion i pedeset hiljada. Ovaj prvi 350 hiljada, ovaj milion pedeset hiljada. Ekološki pokret opštine, kandidat DS za odbornika, isto neka nevladina organizacija 229 hiljada. Zatim, Građanska mreža za održivi razvoj, član DS, donirali DS ranije pare 30 hiljada, a sada dobili 704 hiljade, da se vrati sa kamatom. Zatim, DMO, član DS, Damir Taljaji, donirao DS bio 45 hiljada, sada je sa kamatom dobio dva miliona i 400 hiljada vaših para, narodnih para. Romano Anglunipe, Pećinci, Ivan Jovanović, član DS, bio kandidat za odbornika, milion i 80 hiljada. Suncokret Pećinci, član DS, bio načelnik, bila načelnik za društvene delatnosti u skupštini opštini Pećinci, Dragica Petković, 733 hiljade. Centar za razvoj opštine Plandište, milion 250 hiljada, odborniku SO Plandište. To kad vidite da je ispod milion taj je nešto zgrešio. Omladinski klub opštine Ruma, milion 373, kandidat za narodnog poslanika, Lazar Tabandželić.
Somborska piše DS svem Marijeta Štanfer, član DS-a, predsednik omladine DS-a, Sombor, 1.300.000. Ima jedna član LSV-a, Edita Beneti Racić, ona je samo 310.000, izvinjavam se. Ima Udruženje žena „Gakovčanka“ 1.400.000, Katica Jokić, član Saveta MZ Gakovo, ispred DS-a.
Ima tu dalje, važno je da ovo ljudi čuju, slušajte ima i Federacija omladinskih nevladinih organizacija za razvoj ruralnih sredina. Oni su dobili, ljudi, šest miliona dinara, 50.000 evra im je isplaćeno nedavno. Za šta? Ni za šta. Isplaćeno je samo zato što su članovi Demokratske stranke.
Inače, novac je primio Dijana Salak, sestra nekadašnjeg poslanika DS-a Igora Salaka i predsednika OO DS Žitišta. Kreativno socijalni pokret, Svetlana Arambašić, član DS – 1.100.000; a ima i neki Infocentar Žitište – 1.300.000, Bojan Marčeta, takođe DS.
E, tako ste vi delili narodne pare. Tako ste delili narodne pare i vama je to smešno i umirete od smeha. Tužno je to gospodine Pajtiću, a vama znam da je smešno, samo čoveku kome je smešno može to da napravi. Samo čoveku kome je smešno, to nije sporno.
E, vidite kada govorite o javnom dugu ponoviću vam to – javni dug se smanjuje, smanjenjem deficita, rastao je geometrijskom progresijom da bi pokrivao deficit sve ono što ste nam ostavili. Nije bio 15,4, već 19,2, jer je istog dana u Vladi Dinkić morao da uzme pare da bi isplatio plate i penzije kojih nije bilo, jer je likvidnost bila na nuli, keš flou nepostojeći, što bi trebalo da znate kao pokrajinski premijer, ali izgleda da za 16 godina to niste naučili.
Šta vas briga, vi ste samo trošili pare, nikada niste ni brinuli o tome gde ćete da ih dobijete, u pravu ste. Zato i ne treba da znate. Zato i možete takve stvari da govorite.
E, mi smo deficit uspeli da spustimo i to bi trebalo da poštujete. Trebalo je da čestitate na tome. Trebalo je da kažete - da, nešto ste napravili što je dobro. Ne možete da kažete nešto da ste napravili što je dobro zato što za 16 godina ne možete da se setite ničega dobrog što ste mogli da napravite. E, to je vaš problem.
Vaš je problem u tome što ste misli da kao što ste neke ranije rušili od Koštunice do mnogih drugih, da kada počnete da vičete i kada preko vaših medija i preko ko zna koga i nekih iz nekih drugih sektora vodite kampanju, ti se obično uplaše. Vaš je problem što nimalo nisam impresioniran. Nimalo nisam impresioniran ni tom vrstom kampanje, ni tom vrstom pritisaka, ni tom vrstom, ako hoćete svakoga dana od medijskih pretnji do najtežih mogućih reči, napada na koga stignete, na šta stignete, uopšte se ne sekiram.
Vi svoj posao radite, ja ću svoj posao da radim, a ne brinite spremio sam za drugu repliku sve da pročitam šta ste radili i kroz „Metalas banku“, Razvojnu banku, Fond za razvoj i kako ste temeljno učestvovali ne u razvoju, nego u pljački AP Vojvodine.
(Vladimir Đukanović, s mesta: Poslovnik.)
(Bojan Pajtić, s mesta: Replika.)
(Radoslav Milojičić, s mesta: Poslovnik.)

Vladimir Đukanović, povreda Poslovnika, Milojičić, povreda Poslovnika i Bojan Pajtić, replika. Izvolite.

Hvala.
Reklamiram naravno povredu člana 107. vezano za dostojanstvo parlamenta. Možda niste primetili, bili ste odsutni, ali bio je tu gospodin Arsić, možda ni premijer nije primetio, nas je neko ovde optužio da smo mi nelegitimna otprilike Skupština, da je ona nastala na osnovu nekakvog bugarskog voza.
To je strahovita uvreda za ovaj dom. Možda je to auto projekcija, jer su oni tako skupljali glasove po Vojvodini. Ja ne dozvoljavam da mene neko na takav način vređa, posebno ne onaj koji svoju većinu glasovima iz Bodruma obezbeđivao.
Ja vas molim da reagujete ubuduće. Ako im se ne sviđa, ako je ovo nelegitimna Skupština, što sedite ovde, izađite napolje i ne da upadate u RIK kao hajduci kada vas ambasadori organizuju, nego lepo probajte na zakonski način da dođete do mandata.
Što se tiče bugarskog voza, ja znam da ste to radili po Vojvodini, da ste kupovali birače ceo život i ja vas molim uvažena predsednice da reagujete ubuduće kada neko ovako vređa parlament. Hvala.

Hvala.
Dobro, primetili ste, nisam ja kolega je vodio sednicu, ali sve da bi bilo sve u duhu demokratije, mi često ne reagujemo, ali pre bih rekla da je to, kako ste vi to opisali uvreda za nacionalne manjine, plus za parlament jer ja ne znam šta to znači bugarski voz ili nešto slično.
Ali dobro, ako vi ne želite da se glasa, već ste mi pomogli.
Reč ima Radoslav Milojičić, isto povreda Poslovnika.

Hvala.
Reklamiram član 106. jer ovo nije sednica SO Smederevska Palanka. Drago mi je što premijer toliko pažnje posvećuje Smederevskoj Palanci, jako mi je drago. Žao mi je što nikada nije došao u Smederevsku Palanku.
Samo radi istine, mesna zajednica Vodice je blokirana za radove preko PZP Požarevac za put koji je izgrađen 2006. godine.
Poštovani predsedniče, ja sam 2006. godine imao 22. godine, nisam imao nikakve veze sa lokalnom samoupravom.
Rekli ste juče da je opština zadužena za 500 godina unapred, to znači 500 milijardi, a budžet nam je milijardu na godišnjem nivou, to znači 500 milijardi, što je neistina.
Ja sam dostavio 2012. godine sa koalicionim partnerima…