Vlada je platila 200.000 članova biračkih odbora, od toga su 80% bili opozicioni. Ako ih je neko pokrao, pokrali su sami sebe. Hvala.

Reč ima Đorđe Vukadinović.

Na trenutak sam izašao jer je bila za 12,00 zakazana sednica Odbora za spoljne poslove.
Poštovani narodni poslanici, neću vam uzimati mnogo vremena, ovo je naizgled formalna stvar, a zapravo nije sasvim formalna. Neću se žaliti, odnosno naša poslanička grupa se ne žali na dobijena mesta niti traži ništa drugo, niti više, ali kad je reč o principu, a to jeste bitno, onda mislim da se sada iskristalisalo nekoliko stvari, naizgled sitnih, ali nisu beznačajne ako želimo da ovaj parlament bude zaista parlament, a ne ono što je ovih dana i na šta je ličio, a i kako su se razni izrazi upotrebljavali od farme pa nadalje.
Dakle, očigledno je bilo nekih konsultacija, ali očigledno to nije bilo onako ozbiljno i odgovorno kao što bi možda trebalo uopšte da bude. Posebno nemar ili kako bih rekao odsustvo dovoljne svesti o značaju adekvatnog tretmana skupštinske manjine pokazan je u izboru rukovodećih tela skupštinskih odbora kada je reč o delegacijama, u ovom konkretnom slučaju je to znatno manji slučaj.
Ja sam član dva, odnosno jedan član, jedan zamenik u dva skupštinska odbora i odgovorno tvrdim da za ta dva odbora najmanje, a iz razgovora sa kolegama sam shvatio da je tako bilo i u drugim, nije bilo nikakvih konsultacija oko izbora rukovodećih tela, znači, barem u ta dva odbora.
Njihov šef poslaničke grupe nije konsultovan i članovi tog odbora nisu konsultovani. Čak šta više, u jednom od tih odbora ni onaj ko predsedava ne predsednik, nego onaj ko predsedava konstitutivnom sednicom više nije imao pojma dolazeći na sednicu ko će da bude rukovodilac tog odbora, nego je čekao da mu se kaže.
Kako god, to je nešto što treba da popravimo ako nam je stalo do koliko-toliko dobre atmosfere. Ne moramo se slagati oko svega, ja neću da zloupotrebljavam ovu govornicu sada da se junačim i odgovaram na neke primedbe i aluzije koje su stigle iz redova kolega sa druge strane, ko je kakav i ko je kakav junak i ko je vlast, a ko je opozicija se vidi i prilikom glasanja, a bogami se i viđalo ovih dana kada je tu sedeo mandatar za predlog Vlade. Neću se junačiti na gospođi Mariji Obradović, ako se već nisam ili ako se nismo junačili na mandataru Vučiću, mislim na neke kolege iz opozicije.
Ono što hoću samo da vam kažem i molim vas da to sami sebi priznate ako već neće da priznate meni, usled manjkavosti te vlade u periodu 2004. i 2008. godine ovaj dom, ova Skupština, a mnogi su sedeli i tada je bila primer barem za naše srpske i balkanske uslove kako se dobro ophodi prema skupštinskoj manjini.
Čelnici, važni funkcioneri glavnih opozicionih stranaka su predsedavali, dakle, ne bili fikus, nego predsedavali važnim skupštinskim odborima, od odbora ne znam za bezbednost do nekih drugih odbora za finansije i gospodin Šutanovac i gospodin Tomislav Nikolić ako se ne varam, a i mnogi drugi, da pomenem samo najistaknutije predstavnike i leve, uslovno rečeno, i desne opozicije u to vreme. Dakle, i demokrate i radikali su bili vrlo ispoštovani od strane tadašnje skupštinske većine i za vreme Vlade Vojislava Koštunice.
Ta ja Vlada imala možda mnogo primedbi i slabosti, odnosno moglo se na nju štošta zameriti, ali odnos prema skupštinskoj manjini i odnos prema opoziciji svakako nije. Znači, svi treba da učimo od tog primera i da makar mu se približimo, ako ne možemo da ga nadmašimo.
Nisam potrošio ni vreme poslaničke grupe, zahvaljujem i kažem, ne morate meni, ali barem u sebi priznajte da je tako bilo i tamo bar gde možemo i smemo i gde možete i smete, pokušajmo da se približimo tom demokratskom standardu. Hvala.

Hvala.
Samo momenat jedan. Hoću kao predlagač da odgovorim. Hoćete Vjerice vi samo da mi date reč? (Da)

Reč ima predlagač Odluke narodni poslanik Maja Gojković.

Zahvaljujem, predsedavajućoj što mi je omogućila da se javim.
Zaista, danas je bilo mnogo diskusija o tome na koji način smo dobili ovde danas predlog o kome treba da glasamo. Pogotovo je akcenat bačen, ako zanemarimo ove pežorativne reči, na sopstvene predloge za novu Republičku izbornu komisiju, pošto su sve poslaničke grupe i sve političke stranke predložile svoje članove, pa vidim da sada ima nekih noviteta da prvo predložite članove za RIK, a onda saopštite da nećete da glasate ni za svoje članove. To je nešto novo u političkoj praksi, ali dobro, glasaćemo mi koji imamo vladajuću većinu i za članove koji su predložile političke stranke koje neće da glasaju same za sebe. To nije problem, zato što želimo da radimo onako kako se i do sada radilo, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa zakonima.
Ne vredi kada više puta ponovim odakle izvire snaga političkih stranaka da pretoči rezultate izbora i političku volju građana Srbije u predloge za različite tela u parlamentu, RIK itd, itd, da ne držim ovde pouku o ustavnom pravu i o političkom sistemu Republike Srbije. Ne vredi, jer ja kažem Ustav, poslanik posle mene koji se javi kaže - zakon. Ili se ne čujemo ili namerno nećemo da se razumemo. Mislim da je pre ovo drugo.
Što se tiče iznošenja danas neistine, a to je postao manir u radu parlamenta, iako nam ovo tek treće viđenje, da ne kažem treća sednica, da nije bilo nikakvih konsultacija, te jedna zaista grupa neistina. Žao mi je što potpredsednik i ovde ovlašćeni ispred poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje potrošio 20 minuta da detaljno objasni i poslanicima, a i javnosti Srbije koja prati naše zasedanje da nije bilo tako, jer činjenice, datumi i razgovori govore o nečemu drugačijem.
Znači, ja ću ipak da ponovim. Javnosti radi, a ne poslanika koji neće da čuju, jer smatraju ovde poslanici opozicije ako navijamo za različite klubove da ne moramo da čujemo jedni druge uopšte i da je priznamo čak i ono što je nesporno, a to je da je sastanaka bilo.
Znači, ovako, konsultacije je vršio gospodin Veroljub Arsić, potpredsednik parlamenta Republike Srbije po ovlašćenju predsednika parlamenta i postoji takva odredba u Poslovniku. Vodio je računa o svim pravilima pravljenja, formiranja delegacija. Znači, nećete da čujete. Dobro. Vodio je računa o proporcionalnoj zastupljenosti političkih stranaka i zastupljenosti polova, jer su takva pravila u Savetu Evrope i nekim drugim delegacijama i to je urađeno u skladu sa članom 26. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, i tako mora biti. To je naš Ustav, tačka.
U vezi sa tim, polazeći od brojčanih pokazatelja procentualnog učešća poslanička grupa u sastavu stalnih delegacija su dodeljena mesta. Koliko glasova - toliko mesta u delegacijama. Drugih revolucionarnih predloga u višestranačkim sistemima zaista nema. Znači, koliko glasova građani Srbije daju svakoj od ovih lista koje su učestvovale na izborima, toliko imate prava na članove delegacije i to neki hoće da priznaju, neki neće da priznaju. Neće ni da priznaju da su poslanici. Znači, sede u parlamentu, a govore o tome da nisu trebali da budu poslanici. To je takođe jedna novina u političkom sistemu Srbije.
Kada su bili sastanci? Nikada nije bilo više sastanaka oko ovog pitanja, nikada u istoriji parlamenterizma. Znači, Veroljub Arsić je održao konsultacije 25,27, 29. jula i 2. avgusta na koje su pozivani predsednici svih poslaničkih grupa, ovlašćeni predstavnici itd. Neki ne žele da dolaze, ne žele da komuniciraju ni sa mnom, pa su poslali po nekoga. Neko nije želeo uopšte da dođe, ali su svi bili pozvani.
Kolegijum Narodne skupštine je nešto stoto. Takođe je definisano Poslovnikom Narodne skupštine Republike Srbije i molim poslanike koji su kritikovali seminare da su glupi, da su bez veze, da ipak shvate da nisu baš tako beskorisni, da ne bi bilo zabune, barem terminološke, a kamoli oko političkog sistema Republike Srbije i kako jedan parlament zaista funkcioniše, po kojim pravilima. Tako smo došli do ovog rešenja.
Idealna rešenja, muzičke želje, šta bi ko voleo, ne postoje, nigde, ni u parlamentu Srbije, ni u ovim parlamentima koliko sam primetila, naveli su oni koji su protivnici članstva u EU, isključivo zemlje koje su članice EU, koje imaju bolje sisteme od nas. I to sam primetila u govorima evroskeptičnih poslanika.
Što se tiče toga da ovaj parlament ne radi dobro, jer predsedavam ja ili neko ko nije po vašoj volji, naveden je primer vremena od 2000. godine pa do 2004. godine, i ne znam ni ja šta dalje. Jedan od tih predsednika je bio član ili je još uvek član, možda je predsednik partije, valjda predsednik DSS, i zove i sada i onda se zvao Dragan Maršićanin. Veliki demokrata, koji je juče za vas isto i za nas koji sedimo ovde rekao da smo konji.
(Vojislav Šešelj, s mesta: Pa, bolje konji nego majmuni.)
Znači, tako pozitivan odnos prema parlamentarizmu u Republici Srbiji molim vas da više ne stavljate kao uzor. Ja vas to molim, ne samo zbog nas koji činimo vladajuću većinu, nego zbog svih vas, jer to što je on rekao da smo mi konji, napisao, to znači da misli tako o građanima Srbije koji su glasali za sve nas ovde.
Prema tome, pošto ja nisam zagovornik komunikacije preko društvenih mreža, gospodina Maršićanina od juče više ni ne poznajem, a poznavala sam ga dok smo bili zajedno poslanici. Znači, hoću javno, pred građanima Srbije, da mu kažem da neću nikada koristiti takav način komunikacije, ali kao predsednik parlamenta koji se vama ne dopada, ja nikada takav odnos prema parlamentu neću imati, niti ću poslanike, bez obzira da li su vladajuća većina ili su trenutna, u ovom sazivu, opozicija, nazvati konjima, zato što bih time uvredila vas i uvredila sve građane Srbije koji su izašli na izbore i glasali za ovakav sastav parlamenta. Zahvaljujem.

Pošto se niko od šefova poslaničkih grupa više ne javlja, prelazimo na listu prijavljenih poslanika.
Reč dajem Nataši Jovanović.

Hvala.

Gospođo Gojković, dame i gospodo narodni poslanici, SRS neće da dozvoli, uz sve ove primedbe koje vam je izneo na početku današnje rasprave naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj da minimizujete na bilo koji način ulogu naše poslaničke grupe u ovim međunarodnim delegacijama, jer sve ono što ste iza kulisa radili, i današnji način konstituisanja poslednjeg Odbora za spoljne poslove, dogovor, što bi se reklo, za neke usluge i za možda pogodnije opozicione stranke, kojima ste ustupili određena mesta, kako potpredsednička, tako i jedno predsedničko u odborima, nas to apsolutno ne zanima.

Vi morate da shvatite, i otuda je, verovatno, i vaša nervoza i današnji takav nastup potpredsednika SNS, da je SRS najveća opoziciona stranka u Srbiji. Naša snaga, pre svega, znanje i iskustvo u radu parlamentarnih odbora i u delegacijama je nešto što vas brine, a naročito zbog činjenice da nećete više moći, kao što je to bio slučaj u periodu od 2012. godine do sada, da isključivo u toj parlamentarnoj diplomatskoj misiji, gde god da se ona odvija, da li u Domu narodne skupštine, da li u međunarodnim delegacijama, promovišete i zagovarate samo politiku integrisanja Srbije u EU, protiv koje je SRS i verujemo veliki broj građana Srbije.

A da to ne možete da radite, govori činjenica da smo mi uspevali u tome da sprečavamo i isto tako osionu i bahatu vlast DS, njihove šefove delegacija, predsednike odbora u periodu od 2008. do 2012. godine.

Ja sam bila zapanjena i više puta sam morala integritet države Srbije i naš nacionalni interes samostalno da branim u pojedinim posetama, kada sam putovala sa određenom grupom parlamentaraca u pojedine zemlje.

Moram da vas podsetim da je ova Skupština, što će činiti i u ovom sazivu, a između ostalog kolega Nemanja Šarović i ja ćemo biti i članovi parlamentarne delegacije NATO, gde ćemo oštro da se suprotstavimo politici NATO pakta i Amerike i zapadnih neprijatelja Srbije, da sam i kao član i kao potpredsednik Skupštine u više navrata bila u poseti centra zapadne vojne agresorske alijanse. Doživela sam i to, a sećaju se pojedini poslanici koji su ovde prisutni, da se moje kolege, narodni poslanici iz Skupštine Srbije, izvinjavaju tadašnjem zameniku šefa NATO pakta Kolindi Grabar Kitarović, koja je sada predsednik ustaške Hrvatske države, zato što ja govorim da je zapadna srpska zemlja Republika Srpska Krajina okupirana. I onda, normalno, posle mojih argumenata i svega što sam pričala, završi se taj zvanični sastanak, dolazim u situaciju da joj se ulaguju, da joj se izvinjavaju, da to nije zvanični stav države Srbije, itd.

Mi smo imali i slučaj, dame i gospodo narodni poslanici, da su kolege iz ovog saziva, odnosno iz prethodnog, ali ista su imena, učestvovali pre dva meseca na Parlamentarnoj skupštini NATO pakta u Tirani. Orkestrirana kampanja protiv prijatelja Srbije, Ruske Federacije. Ruska Federacija je u Tirani, na tom zasedanju, evo to imate u ovom izveštaju ovde, ali frizirano, jer sam ja član Odbora za spoljne poslove, a to neće da odgovara gospođi Obradović da čuje, pa i mnogima od vas, da se mi tome suprotstavljamo, bukvalno bila targetirana, kako bi vojni stručnjaci rekli, od strane NATO-a uoči samita u Varšavi, jer ništa se ne dešava slučajno i na najgori mogući način je ta deklaracija usvojena. Reagovala je Ruska država i uputila je demarš, kao članica, odnosno posmatrač u toj parlamentarnoj skupštini, ali nije reagovala Srbija i narodni poslanici Skupštine Srbije.

Kako se niste pripremili da odete na to zasedanje, pa da kažete da je Krim ruska oblast, da su KiM okupirana od strane NATO pakta, kako se ne pripremate da se suprotstavite u skladu sa Ustavom i sa zvaničnom politikom koju navodno promovišete?

Vi ste, kolega Martinoviću, rekli danas na početku rasprave kako je problem za Vladu Srbije, pa mi treba sada da imamo uvažavanje prema vama zbog toga što vi odolevate pritiscima Haškog tribunala za isporučivanje profesora Šešelja, gospođe Radete, Jove Ostojića i Petra Jojića. To je problem za vas. Oni su rekli da dobrovoljno neće da idu u haški kazamat, a za vas je to problem zato što vi vrlo dobro znate da kada biste to uradili da bi se na vas navuklo prokletstvo koje se navuklo i na Đinđića i na Koštunicu… (Isključen mikrofon.)

O tome ne. Ne možete tako da se izražavate o bilo kom političaru iz prošlosti ili sadašnjosti. Možete da govorite o tački dnevnog reda. Neću dozvoliti da vređate nikoga, a pogotovo ne ljudi koji su izgubili život ovde kao predsednici vlade Republike Srbije.
Možemo da se slažemo, ne slažemo o političkim stavovima, ali neku granicu ne smemo i nećemo da prelazimo.
(Vojislav Šešelj dobacuje.)
Molim vas, nemojte da oduzimam reč. Vratimo se na dnevni red. Imam toleranciju, puštam da neko nešto kaže…

Gospođo Gojković, nadam se da ćete u budućnosti sa tog mesta takođe da se zabrinete i za preostale haške sužnje koji su branili interese zemlje.

Što se tiče odbora, a to je pomenula i gospođa Gojković danas, više puta, kolega Arsić, kolega Martinović, organizacije, dogovora o kolektivnoj bezbednosti da je to razlog zbog kojeg SRS negoduje i ne želi da prihvati ništa drugo. Normalno je, gospodine Martinoviću, da na čelu tog odbora treba da bude prof. dr Vojislav Šešelj, kao što smo tražili. Da li smo mi to tražili? Jesmo.

Zbog čega? Zbog toga što ne bi bilo učešća Srbije, gospođo Gojković, niste tada bili u ovom sazivu Skupštine, da nije bilo SRS. Dve godine je Ruska Državna Duma pozivala ovaj parlament da da svoje predstavnike. Tadašnji ambasador Ruske Federacije se obraćao i meni kao potpredsedniku Skupštine i šefu poslaničke grupe SRS da učinimo poslednji napor da damo svoje predstavnike u ODKB. Normalno je da mi koji smatramo, i to je jedina ispravna politika za državu Srbiju, da smo integracija sa Ruskom Federacijom i samo zaštita koju možemo da dobijemo od ODKB je garancija za budućnost i da ćemo da povratimo i KiM i potpunu nadležnost nad južnom srpskom pokrajinom i da spasimo našu državu, jer normalno da ćemo za to da se zalažemo i da tražimo takvo mesto.

Dakle, suština, i time završavam, u budućem radu svih parlamentarnih tela i odbora, poslanici SRS će činiti sve da zastupaju interese i politiku zbog kojeg vas je vaš narod izabrao ovde. Mi ovde nismo, kako je to rekla Marija Obradović, dovedeni da glumimo majmune. Mi smo predstavnici časne, patriotske Srbije, građana koji znaju da je naš interes i interes SRS ovde na najbolji način zastupljen u svakom trenutku, po svakom predlogu zakona, štiteći Ustav ove zemlje i pre svega poštujući Poslovnik o radu Narodne skupštine, koji vi volite da kršite, daćemo sve da građanima uvek i uvek govorimo samo istinu. Hvala vam.