Zahvaljujem predsedavajuća.
Imajući u vidu da je neophodno i jasno utvrditi pravila koja će garantovati depolitizaciju javnih preduzeća i obezbediti profesionalizam i efikasnost u radu javnih preduzeća, a time i obezbediti vršenje delatnosti od opšteg interesa po najvišim standardima.
Ovaj predlog zakona dopunjava ili menja se u postojećima tako što predviđa brisanje odredbi prema kojima bi javno preduzeće moglo osnovati društvo kapitala za obavljanje delatnosti koje nije delatnost od opšteg interesa.
Zakon o javnim preduzećima koji predviđa rok o kome Vlada, nadležni organ, AP, jedinica lokalne samouprave mora dostaviti saglasnost na zahtev nadzornog odbora, odnosno nedostavljanje saglasnosti se smatra ukraćivanjem saglasnosti.
Naime, u članu 22. predviđeno je da osnivač daje saglasnost na vrlo značajne odluke akata nadzornog odbora, kao što su statusne promene, osnivanje drugih radnih subjekata, ulaganje kapitala, raspodela dobiti, način pokrića gubitka.
Predviđena je apsolutna zabrana članstva u političkoj stranci, vršenja bilo kakve funkcije u organu političke stranke kada je direktor javnog preduzeća u pitanju.
Prema postojećem rešenju predviđena je mogućnost mirovanja u vršenju funkcije u organu političke stranke. U cilju potpune departizacije potrebno je da zabrana bude apsolutnog karaktera.
Direktor i izvršni direktor može da ostvari pravo na stimulaciju samo kada javno preduzeće ostvaruje dobit u poslovanju.
Izmene zakona predviđa da javno preduzeće može da ima samo jednog izvršnog direktora, izuzev preduzeća koja je osnivač Republika Srbija koja može imati do tri, za razliku od postojećeg zakona gde sada može da ima i do sedam izvršnih direktora. Predložena izmena stimuliše departizaciju javnih preduzeća i smanjuje troškove u cilju mere štednje.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnim preduzećima obezbeđuje se departizacija javnih preduzeća i veća transparentnost o izboru javnih preduzeća.
Uvođenjem strožijih uslova za direktore u pogledu radnog iskustva ostvaruju se uslovi za efikasniji rad i podizanje standarda u radu javnih preduzeća.
Istovremeno, niz predloženih odredbi treba da dovede do ušteda u radu javnih preduzeća čime se donosi u ukupnim merama štednje i mikroekonomskoj stabilizaciji. Hvala vam.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 145 od ukupno prisutnih 156 narodnih poslanika.
Nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković je predložio da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o udžbenicima.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Zakonska izmena koju predlažemo omogućava lakše ispunjenje ustavne obaveze, obavezno pohađanje osnovne škole i ujedno će sprečiti pogoršavanje životnog standarda porodica koje izdvajaju značajna sredstva za udžbenike.
Budući da je značajan broj porodica ne može ostvariti prema postojećim zakonskim rešenjima pravo na državnu pomoć u pogledu u nabavki udžbenika, jer ne spada u statističku kategoriju materijalno ugroženih porodica, a faktičko stanje je potpuno suprotno. Za sprovođenje ovog zakona potrebna su dodatna sredstva čiji će iznos utvrditi Ministarstvo finansija i nadležno Ministarstvo obrazovanja.
Ako je Ustavom utvrđena obaveza pohađanja osnovne škole, takva obaveza postaje obaveza najvišeg ranga i samim tim je država dužna da stvori sve uslove i takva obaveza bude ispunjena bez dodatnih opterećenja. Ne mogu se nametati bilo kakvi drugi tereti roditeljima, odnosno stvaraocima i time otežati ispunjenje ove obaveze.
Zbog toga predlažemo da udžbenici za osnovnu školu moraju biti besplatni za sve učenike bez obzira na materijalno stanje njihovih roditelja. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 146 od ukupno prisutnio 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dopuni dnevni red Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijaciji, izdavanje građanske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“.
Izvolite. Da li želite reč?
(Zdravko Stanković, s mesta: Ne)
Ne? Zahvaljujem se.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za je glasalo – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 148 od ukupno prisutno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Zdravko Stanković predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Predložili smo da se izmeni ovaj Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Naime, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je promenjen 1. avgusta 2014. godine. Navedenim zakonom su smanjene stope za zdravstveno osiguranje na račun povećanja stopa i doprinosa za penziono osiguranje, uz obrazloženje ako se sećate tadašnjeg ministra finansija da u zdravstvu postoje i drugi izvori sredstava iz kojeg se treba finansirati da je moguće ostvariti velike uštede. Tada smo stopu za zdravstveno osiguranje koja puni republički budžet, Republičkog fonda za 12,2% smanjili na 10,2% a penziono povećali sa 24% na 26%, da bi smanjili dotiranje redovne isplate penzija iz budžeta za nekih 300 miliona.
Kako to izgleda u brojkama? Godine 2014. Republički fond za zdravstveno osiguranje koji je imao planiran budžet za 230 milijardi dinara, što je preko dve milijarde i 100 miliona evra, nakon ovog smanjenja planirani budžet za 2015. godinu i 2016. godinu je na 215 što je smanjeno preko 7%, ono što je interesantno u realnom finansiranju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje to smanjenje je sa 156 ili 156,9 milijardi koliko je bilo 2014. godine, smanjeno na 125,3 milijarde, skoro nekih 15%.
Imamo isti broj korisnika koji koriste usluge Republičkog fonda i isti broj zaposlenih čije se plate finansiraju iz onoga. Ono što je interesantno, pored ovih smanjenja, Republički fond je dužan da po Zakonu o zdravstvenom osiguranju uplati oko 10,5 milijardi po članu 22. za sve one za koje je Republika dužna da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, a to su nezaposleni, socijalno ugroženi, pa da ne bih sada redom nabrajao ko su svi ostali korisnici. Ono što je predviđeno u republičkom budžetu je negde oko 600 miliona. Molim vas da razmislimo o ovom predlogu i da vratimo novac za lečenje naših građana. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 148 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o izmeni Zakona o javnom redu i miru.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, kao što znate, Zakon o javnom redu i miru je stupio na snagu 5. februara 2016. godine i tada, a i sada ukazujemo na manjkavosti tog zakona i iz tog razloga predlažemo promenu, pre svega, člana 22. Zakona o javnom redu i miru. Kao što je poznato, Zakon o javnom redu i miru je predmet zakona koji je utvrđen, između ostalog, uređivanjem javnog reda i mira na javnom mestu i protivpravna dela protiv javnog reda i mira.
Zakon dalje utvrđuje da su nadležni organi MUP, komunalna policija, inspekcijski organi i drugi nadležni organi u okviru svoje nadležnosti. Imajući u vidu šta se u poslednjih nekoliko meseci dešavalo, pre svega sa komunalnom policijom, gde je bukvalno zloupotrebila svoj položaj i svoja ovlašćenja, došli smo na ideju da predložimo da se član 22. briše, tj. vređanje službenog lica u vršenju službene delatnosti.
Ja ću vas samo podsetiti, poštovani narodni poslanici, da je intervencijom, pre svega, komunalne policije, čak smo imali i kršenje ljudskih prava, čak smo imali jedan slučaj sa težim posledicama, nažalost, koje su se odrazile pre svega na ljude koji rade ili prodaju, bolje reći, na ulicama.
Ukratko ću vam reći šta su razlozi za ovako nešto, jer pre svega brisanje postojećeg člana koji je definisan na neprihvatljiv način po nama, i čije je tumačenje prepušteno od slučaja do slučaja, kako pokazuje postojeća praksa prethodnih meseci, ne čini ništa čime bi rad službenog lica bio ograničen i čime bi oni na bilo koji način bili u inferiornom položaju u odnosu na potencijalne učinioce prekršaja.
Možda će se neko ovde od vas zapitati zbog čega tražimo da se briše ovaj član. Podsetiću vas, poštovani narodni poslanici, da u odredbama drugih zakona se u dovoljnoj meri uređuje ovlašćenje službenog lica u ovakvim slučajevima. Iz tog razloga vas molim da podržite ovaj zakon, jer prosto, ovo je jedini način da se nemili koji su se dešavali unazad nekoliko meseci spreče, ne samo ovde na ulicama Beograda, nego u čitavoj Srbiji. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 13, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 147 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je dopunu dnevnog reda sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.
Poštovani narodni poslanici, takođe, analizirajući efekte Zakona o javnom okupljanju došli smo, tj. uočili smo, bolje reći, nekoliko slabosti i upravo želimo na ovaj način kroz Narodnu skupštinu da ponovo poboljšamo ovaj zakon, iako smo i kada se donosio taj zakon, ponavljam, takođe podnoseći amandmane, želeli da ispravimo nedostatke u tom zakonu.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o javnom okupljanju garantuje se veći stepen ostvarivanja slobode okupljanja naročito u pogledu sindikalnog delovanja, jer sloboda okupljanja je temelj svakog demokratskog društva, a sindikalno delovanje je garancija zaštite interesa ekonomski slabije strane u socijalnoekonomskom, privrednom i radno-pravnim odnosima, te je potrebno stvoriti uslove u kojima ove slobode mogu da se ostvaruju u punom obimu.
Iz tog razloga, mi tražimo da dođe do izmene pre svega člana 3, 6, 13, gde bi takođe dodali i član 13a i član 14.
Ja ću ovde ukratko, koliko mi vreme bude dozvoljavalo, da obrazložim šta mi želimo sa tim. Ovde kod člana 13, recimo, brisanjem reči „socijalni“ se izlazi u susret predstavnicima sindikata i svim zaposlenim licima koji u nekom trenutku žele da iskažu nezadovoljstvo. Neophodno je zarad demokratskih načela, elementarne pravde dozvoliti ljudima okupljanje, kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo zbog trenutnog stanja u kojem se nalaze i bilo kakva prepreka na ovaj način se eliminiše.
Što se tiče člana 6, i tada smo podnosili amandmane i za nas je apsolutno neprihvatljivo recimo da postoje objektivni razlozi ili bolje reći ne postoje objektivni razlozi zašto bi se striktno zabranilo okupljanje ili iskazivanje nezadovoljstva ispred predškolskih i školskih ustanova, jer se na ovaj način onemogućavaju zaposleni da iskažu svoje nezadovoljstvo i da ukažu na svoj status.
Vi imate situaciju da, recimo, mnogi nastavnici, mnogi vaspitači nisu zadovoljni pre svega svojim platama ili odnosom prema svom poslovodstvu ili bolje reći direktorima. Ne vidim razlog da oni moraju na posebnom mestu da se okupljaju, a ne recimo ispred škole ili neke dečije ustanove.
Mi, takođe, ovde dodajemo članove 13. i 13a. Znači, jasno definisanje mesta okupljanje, bez prijave, u ovom slučaju Trga Nikole Pašića, ako se sećate, poslanici koji su bili ovde, mi smo i tada kao poslanička grupa SDS insistirali da se upravo na tom trgu mogu održavati skupovi bez najave, samo obaveštavanjem nadležnog organa.

Vreme. Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo – 145 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Goran Bogdanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica.
Izvolite.