Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave.
Pre svega, vama sve čestitke za posvećenost, za energičnost i za tu novu energiju koju vi mladi donosite u parlament. Ne bih se složila sa kolegama koji su rekli da vi nemate ni malo političkog iskustva. Način na koji vi odgovarate i njima i nama govori ne da imate političko iskustvo, nego ste, prvo, odgovorni, posvećeni, a drugo, mnogo više znate o zakonima nego što su oni to znali 2011. godine.
Naime, vrlo je loš zakon iz 2011. godine i zato i imamo promenu ovog zakona o kome sada govorim, jer je budžet Republike Srbije ostao bez 40 milijardi dinara, što je povećalo javni dug Republike Srbije za 1,1% BDP za 2012. godinu. Molim vas, a zašto? Da li zbog nedovoljne neinformisanosti, ili zbog sledeće godine izbora, ili zbog devastiranja i dalje Republike Srbije? Zakon je donesen, iako je bila preporuka Fiskalnog saveta da se to ni po koju cenu ne odradi.
Naime, mi smo zemlja u reformama. Ovo je samo jedna mera da bi se na makroekonomskom planu što pre došlo do stabilizacije, a o tome kako ova Vlada vodi odgovornu politiku, možemo samo konstatovati činjenicom da je budžetski deficit pao sa 6,5 na 2,5%. Bravo za Vladu Republike Srbije! To se vidi na svakom koraku.
Ono što je vrlo važno i što treba istaći, jeste da je 2015. godine, na predlog MMF i Fiskalnog saveta, napokon bilo javno slušanje, što je trebalo da se desi i ranije, ali bože moj, eto. Zahvaljujući posvećenosti ove Vlade, 105 gradova i opština se složilo da je ovo dobar zakon i da treba.
Šta se u stvari naime desilo? Godine 2011. je država, odnosno budžet bio siromašan za 40 milijardi dinara samo zato što je prihod na plate, odnosno 40% prihoda lokalnih samouprava na zarade zaposlenih je povećan na 80%. To je prosto nonses. Lokalne samouprave moraju da shvate da moraju da se izbore same za svoj profit. Delom će to dobiti iz budžeta Republike Srbije, ali delom moraju to da urade same, kao što to radi opština Voždovac sa koje ja dolazim, a reći ću vam kako i zašto. Naime, mogu investiranjem. Upravo na opštini Voždovac dolazi „Ikea“, švedski veliki investitor, biće zaposleno preko par stotina ljudi. Dobar primer prakse.
Godine 2010, kada je SNS pobedila na lokalnim izborima, zatekli smo budžet koji je bio deset puta manji od predviđenog prema broju stanovnika, površini i brojem đaka. To je više nedopustivo. Zato molim Ministarstvo i Vladu da sledeći put ima, da ne budu maćeha pojedinim opštinama, kao što je to bila DS 2009. do 2010. godine, a tada, tek 2012. godine se situacija drastično poboljšala na bolje.
Vi ste spomenuli da Smederevska Palanka, koja se nalazi na 80 kilometara od Beograda, nema vode. Ja ću vam reći da opština Voždovac, koja ima urbani i ruralni deo, u ruralnom delu selo Ripanj, koje je najveće selo u Srbiji, polovina stanovništva nije imala vode do 2012. godine. Da li možete da shvatite tako nešto? Od 2012. godine, posvećenošću, odgovornom vlašću lokalne samouprave taj problem je parcijalno rešen. Znači, svake godine, onoliko koliko se ima para, vodovod se gradi. Jedan boljitak. Zatim, urađena je rasveta, nekategorisani putevi, popravljene su škole, vrtići, a sve iz sredstava lokalne samouprave. Sredstva lokalne samouprave znate kako mogu da se namaknu. Od poreza, od poreza na nepokretnosti, od taksi razno-raznih, od dovođenja investitora. Tako da, ja bih molila lokalne predsednike i uopšte sva veća na lokalnom nivou da se malo više posvete radu, dovođenju investitora i onda će svaka opština biti primer možda i bolje praske nego što je to opština Voždovac.
Zahvaljujem, odlično radite svoj posao i nadam se da će u budućem periodu još brže doći do ovih reformi, da će Srbija, pošto već vidimo kako velikim koracima korača ka tom izlasku iz dužničkog ropstva, da će što pre da izađe iz toga.
Srpska napredna stranka će u Danu za glasanje glasati za predlog ovog odličnog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Ljubenović. Izvolite.

Hvala.
Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, nova mera fiskalne konsolidacije sa ciljem smanjenja ukupnog fiskalnog deficita i navodnog očuvanja makroekonomske stabilnosti za kojima poseže ova vlast je upravo ono o čemu sada raspravljamo, preraspodela sredstava od poreza na zarade, i to na štetu lokalnih samouprava, a u korist centralnog nivoa vlasti. Ovo je nakon smanjenja penzija i zarada zaposlenih u javnom sektoru još jedan udar vlasti na svoj narod i ta mera smanjenja penzija i plata pravdana je time da se ostvaruju uštede u budžetu i smanjenje deficita. Rezultati je da građani žive sve lošije.
Ono što SRS izuzetno zamera jeste obrazloženje da je ovo posledica dogovora sa MMF-om jer činjenica je da sve ono što traži ovaj fond je isključivo na štetu srpskog naroda. Te velike stručnjake bi trebalo poslati da žive barem nekoliko meseci u nekom od gradova ili opština u Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom i Pirotskom okrugu, po njihovom izboru. Možda pojedine lokalne samouprave u Srbiji neće osetiti negativne posledice donošenja ovog zakona, možda, ali ne i sigurno, ali sve opštine i gradovi u okruzima koje sam pomenuo će osetiti i te kako. Jedan od razloga što je nezaposlenost izuzetno velika je, recimo, što Jablanički okrug odavno već ne može, nažalost, da se pohvali nekom novom značajnom investicijom, novom fabrikom u kojoj bi se zaposlio neki broj ljudi.
Podsetiću da je nedavno bila aktuelna priča oko toga da li će jedna fabrika biti otvorena u Leskovcu ili Kruševcu. Epilog priče je da će ipak biti u Kruševcu, a Leskovac je ipak ovog puta zaobiđen. Poneki proizvodni pogon je otvoren u Nišavskom i u Pčinjskom okrugu, što je svakako značajno za stanovnike tih mesta u kojima su otvoreni, ali je evidentno zaobilaženje Leskovca, kao jednog velikog grada. To gde će doći neki investitori, gde će se ostvariti nova radna mesta u Srbiji već je dugi niz godina političko pitanje, isključivo političko, jer država daje tzv. stranim investitorima podsticajna sredstva iz budžeta.
U tome prepoznajemo veliki razlog što će donošenje ovog zakona pogoditi i žitelje Leskovca jer povećanje broja zaposlenih u nekoj lokalnoj samoupravi može u jednom delu da kompenzuje smanjenje iznosa sredstava prenetih po osnovu poreza na zaradu. Međutim, tu gde se mogu očekivati nova radna mesta koja bi povećala iznos ovog prihoda, tu nema kompenzacije, ima samo štete, a neke štete nikad neće moći da se saniraju zbog toga što je većina stanovništva na ivici izdržljivosti i ogromna nezaposlenost. Sve su izraženije emigracije, i to mladih ljudi koji ne teže odlasku u inostranstvo, onda teže bar odlasku ka Beogradu, a činjenica je da ne može čitava Srbija da živi u Beogradu. O tome je predlagač ovog zakona trebalo da razmišlja pre nego što posluša savet MMF-a i nanese štetu lokalnim samoupravama na nivou čitave Srbije.
Predlagač ovog zakona je dao procenu da će jedinicama lokalne samouprave biti uskraćeno oko 4,8 milijardi dinara u 2017. godini, opštinama ukupno u iznosu od 1,5 milijardi dinara manje, gradovima 1,3 milijarde dinara manje. Mi u SRS smo uradili proračun koliko će sredstava manje u 2017. godini, kada počne primena zakona po ovom osnovu, biti uskraćeno gradu Leskovcu i računica je pokazala da se radi o iznosu od 42,6 miliona dinara, manje nego što je bilo u 2016. godini. Ali, to je pod uslovom da ne dođe do smanjenja broja zaposlenih u toku 2017. godine.
Inače, kada je reč o ključnoj stvari koju predlagač ovog zakona navodi za donošenje zakona, smanjenje ukupnog fiskalnog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti, vrlo je važno da predočimo predlagaču da je istina takva da vlast u Srbiji ove ciljeve samo koristi u marketinške svrhe i predstavlja sebe kao nekog ko vodi računa o uštedi u budžetu, a istina je da je javni dug već dostigao 26,6 milijardi evra, ako ga proračunamo, to već dolazi u dinarima i u bilione. To nam nedvosmisleno govori da vlast štedi na onome što bi otišlo stanovništvu za možda malo bolje poboljšanje standarda života, ali da se na nekim drugim stvarima ni malo ne štedi.
Logično pitanje koje se nameće, a što je predlagač propustio da napiše u obrazloženju za donošenje ovog zakona, jeste - u koje svrhe će centralni nivo vlasti upotrebiti ušteđena sredstva jer je očigledno da ovo što je napisano, da se želi smanjenje ukupnog fiskalnog deficita, nije ubedljivo? O tome ćemo biti u prilici da govorimo više kada se bude usvajao zakon o budžetu za 2017. godinu.
Predlagač može da bude siguran da će poslanička grupa SRS detaljno analizirati kako će sredstva biti raspoređena i na čemu će se štedeti, a na čemu neće, koliki će biti planirani deficit, ali ćemo isto tako pratiti izvršenje budžeta i kakvi će biti efekti jednog poteza. Pratićemo da li se sredstva koja se ovim zakonom uzimaju od lokalne samouprave u korist centralnog nivoa vlasti preusmeravaju ka povećanju subvencija poljoprivredi, gde su i te kako potrebna, ili će možda završiti kao subvencije nekim javnim preduzećima koja prave gubitke, da li se usmeravaju ka poboljšanju uslova u prosveti, u zdravstvu ili će otići na ime dotacija nekim nevladinim organizacijama, a poznato nam je kakvih sve među njima ima i kolika je opravdanost njihovih programskih aktivnosti na osnovu kojih im se opredeljuju sredstva iz budžeta.
Čuli smo od predlagača juče da će Vlada u 2017. godini učestvovati u finansiranju investicionih projekata kod onih lokalnih samouprava koje zbog smanjenja priliva novca na osnovu donošenja ovog zakona neće biti u prilici da ih finansiraju i tu će se otvoriti pitanja slična onima koja se otvaraju kada se planira otvaranje neke nove fabrike, u kojoj lokalnoj samoupravi će biti finansirani investicioni projekti, a u kojoj neće. Značajna investicija koja je veoma bitna za interes građana Predejana na Koridoru 10 da se izgradi petlja koja bi imala veoma veliki značaj za razvoj Leskovca, Crne Trave, čime bi se i ubrzao razvoj turizma na Vlasotinskom jezeru. Mislim da će ministarka imati uvida u ovu činjenicu.
Još jedna značajna stvar koju treba istaći, a koja je prilično dobro oslikana odnosom centralnog nivoa vlasti prema lokalnim samoupravama, jeste jedan zakon koji je usvojen prošle godine, a to je Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, kojim je određen taj maksimalni broj i u tome su opet lokalne samouprave izvukle deblji kraj. To je sve precizno definisano, a nasuprot tome je centralnom nivou vlasti ostavljeno dosta prostora da zadrži zaposlene i u slučajevima kada ima više zaposlenih, kada se nadležnosti preklapaju, kao što je slučaj sa pojedinim ministarstvima i nekim agencijama.
Kada se vratimo na zakon koji je danas na dnevnom redu, treba još istaći da se smanjuje iznos prihoda od poreza na zarade koji je u mnogim budžetima jedinica lokalnih samouprava pojedinačno najviši iznos prihoda i koji je u nekim budžetima više od iznosa nenamenskih transfera od Republike. Kada sve činjenice uzmemo u obzir, s punim pravom može se konstatovati da usvajanje ovog zakona koji se danas nalazi pred nama ne ide u prilog fiskalnoj decentralizaciji, da se centralni nivo vlasti nekorektno odnosi prema lokalnoj samoupravi i da će posledice biti značajne. O posledicama je već bilo reči i predlagač bi zaista trebalo da dobro razmisli da li će nastaviti da insistira na usvajanju ovog zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko, koleginice i kolege, biću vrlo kratak u svom izlaganju, pošto znam da je dugačak spisak govornika. Na kraju krajeva, ne treba ponavljati ono što je ministarka vrlo dobro obrazložila, šta su to razlozi i zbog čega treba glasati za ovaj zakon.
Svoju diskusiju usmeriću u onom pravcu, čini mi se da ova dva dana zastupamo kao dve različite pozicije, deo poslanika zastupa lokal, a deo Republiku, lažna slika. Lažna slika, posebno od onih koji su imali sve vreme ovog sveta, 12 godina, a negde i celih 16, da učine sve što je dobro. Pa, ja ovde ne bih bio da su oni završili sve što je trebalo da urade, ja danas ne bih ni govorio.
Drugi deo diskusije usmeriću, i na to me je podstakao, moj divan prijatelj i drug, uvaženi poslanik iz Kraljeva, pošto je pominjao Kraljevo, gospodin Vesović, pomenuo je neki 41 milion koji ćemo mi, kao grad, izgubiti u ovom trenutku zbog izmena ovog zakona.
Moram da podsetim uvaženog kolegu, a on to verovatno dobro zna, s obzirom da godinama usvaja budžet grada Kraljeva, da transfer sredstava sa nivoa Republike je za grad Kraljevo negde četvrtina budžeta grada Kraljeva, od prilike nekih 870 miliona, makar zadnjih pet godina koliko ja znam, što je za tri milijarde i ne znam koliko dinara našeg budžeta, ogroman iznos.
Nisam zadovoljan i nisam srećan zbog toga što je takav transfer. To govori da smo mi slabo razvijen grad, da privreda ne funkcioniše i da mora država na taj način da nam pomogne u finansiranju svih naših projekata, ne govorim samo o primanjima. Čak, grad Kraljevo je kao grad primer, što se tiče i zaduženja i kreditno i bilo kakvog i mislim da vi ministre imate taj podatak, da je Kraljevo jedan od nezaduženih kreditno gradova.
Ono šta može sam grad da učini, šta smo mi primetili kada smo preuzeli 2012. godine lokalnu samoupravu, to je upravo da poklonimo pažnju pre svega naplati svih poreza, taksi i svega čega nisu godinama naplaćivali. Godine 2013, kada smo sveli sve te evidencije, mi smo utvrdili da nije naplaćeno u tom trenutku milijardu i 470 miliona dinara raznoraznih obaveza. Od onih kada postave kafić i neko popije kafu i ne dođe da mu naplati redovno izdato rešenje. To što mi uredno izdajemo rešenja za naplatu svih tih obaveza, a nemamo instrument, imamo ali ne želimo, e to je, ono čime bi trebala da se pozabavi lokalna samouprava. Ili podatak da smo 2013. godine uspeli da pronađemo od imovine grada, od 33.000 hektara koliko mi imamo u gradu, 10 hektara nigde se nije vodilo. Niti je ko to naplaćivao, radio je neko, i sutra ste mogli da vidite kukuruz, sve ono šta je ko zasađivao, radio za svoj interes i o svom trošku.
I da ne pomenem Fond za poljoprivredu koji je jedna svetla tačka u gradu Kraljevu. Do 2012. godine, svi su koristili sredstva Fonda koja su i povratna i bespovratna, znači i kreditna i nepovratna, i niko ko je se zaduživao kreditno, nije vraćao, a očekivao je da ponovo taj fond nekom dodeli ova sredstva. Uveli smo pravilo, svima smo naplatili, i sad taj fond funkcioniše i mislim da veliki broj naših poljoprivrednih proizvođača dobija određena sredstva za svoj dalji, uspešniji rad.
Mislim da sam dao par plastičnih primera i ne želim više da vam oduzimam vreme. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Replika.

Nisam primetio da imate, nemate osnova za repliku. Nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodna poslanica Marija Janjušević. Odustajete. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Stevanović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, očigledna je i namera i cilj koji imate predlažući ovaj zakon i ne mogu da se složim sa tim namerama i tim ciljem, niti mogu da vas razumem zbog tih namera i tog cilja.
Prvo, ne mogu da prihvatim, ne mogu da se složim, jer znam kakve su posledice, kakve će biti posledice. Znam da će i onako nestabilni budžeti biti još nestabilniji i sigurno se centralizuje ovim. Zaista, verujući u vaše dobre namere, najiskrenije jer vas i znam dugo i znam šta radite i ko ste, ovo jeste centralizovanje. Ako vi ispod 10% polako gurate prihode iz ukupnog budžeta, odnosno prihoda koji ima Republika na lokal, vi sigurno time dovodite ogroman broj opština u poziciju da vam pruže ruku i traže da se nadomesti to što nedostaje, a nedostajaće, i to jeste onda diskreciono vaše pravo. To se zove centralizam.
A ne mogu da vas razumem, ne vas, vi ćete shvatiti vrlo brzo šta hoću da vam kažem, ne mogu da shvatim one koji predlažu nešto tako, a ne shvataju da je dobro funkcionisanje lokalne samouprave preduslov za dobro funkcionisanje Vlade, prosto. Da je razvojni budžet na lokalu preduslov za dobar rad Vlade i da je život dole, na nivou lokala i da je nešto najteže, ja sam to radio dugo, kao što čovek može da radi, a bio sam i ministar, raditi u opštini, u gradu, jer ste tu u direktnom kontaktu sa ljudima, i morate i treba da probate bar da rešite svaki problem koji oni imaju.
Dakle, šta je suština ovoga? Suština je što ćemo imati veći problem u funkcionisanju lokala. Pitanje je samo zašto se to radi. Zašto kad znamo da su u problemu gotovo svi budžetu na lokalu, a znamo i kažemo i kažete, da je suficit u budžetu, da je nivo u budžetu daleko iznad. Pitanje je zašto? Zašto kad je u Evropi drugačije, zašto kad je u svetu drugačije i zašto ne uradite nešto što je normalnije, da lokalne samouprave podržite, podržavajući time i nivo države.
Juče sam bio u neprilici da tako kažem, da čujem jednog narodnog poslanika koji sedi preko puta mene, ne znam kako se zove, jer ne pamtim imena, a znam kako izgleda, jer je nemoguće ne zapamtiti taj lik. Dakle, ja sam tamo neko, kako on kaže, koji je doveo grad do takve i takve pozicije. To naprosto nije tačno. Ja sam zvao kompletno rukovodstvo grada sada, da sam ja i oni svi pred televizijom bilo kojom, raspravimo tu priču o dugu, što je netačno. Tema je zakon. dakle, ja sam neko ko je 2004. godine, došao u grad koji je bio dolina gladi i bio na 137. mestu u državi po svim karakteristikama, i vrlo brzo sa svojim timom, smo taj grad doveli, do grada budućnosti i do drugog i trećeg mesta zajedno sa Novim Sadom po svim kriterijumima.
Ima veze sa temom, 2014. godine je oteta vlast u Kragujevcu. U tom trenutku je bila ovakva situacija. Drugi grad u zemlji, sport na najvišem nivou, najsportskiji u zemlji, investicije najveće u zemlji, ne samo one koje lokal treba da radi na šta ministarka insistira, a što ja pozdravljam.

Samo jedna sugestija. Molim vas samo da se vratite na dnevni red.