Gospodine Božoviću, po kom osnovu?
Poslovnik? Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine Arsiću.
Član 109. Direktno se prethodni kolega obraćao gospodinu Dušanu Petroviću, iako ste ga opomenuli on je nastavio to da radi. Vi ga drugi put niste opomenuli i mislim da je veoma važno da se diskusija vrati na temu dnevnog reda i da napokon dobijemo odgovore od gospođe Zorane Mihajlović.
Evo već treće pitanje šta se dešava sa autoputem – nemamo odgovor na to, a s druge strane imamo kršenje Poslovnika Narodne skupštine, imamo Martinovićevo izlaganje i političko izlaganje i zloupotrebu povrede Poslovnika.
Dakle, samo vas molim da te stvari uzmete pod svoju kontrolu i da se zaista starate o redu na Skupštini. Zahvaljujem.

Odgovoriću vam gospodine Božoviću.
Kao što vi kažete da se kolega...
(Balša Božović, s mesta: Šta glumi ovaj što šeta?)
Kao što vi molite...
Gospodine Božoviću..
(Balša Božović, s mesta: Dobacuje mi.)
Pa niste vi baš tako naivni. Pa i vi dobacujete, ja sam svedok tome stalno.
(Balša Božović, s mesta: Ali se ne šetam po sali.)
Šeta se ispred njegove poslaničke grupe. Jeste.
(Balša Božović, s mesta: Možemo da se šetamo okolo?)
Možete, ko vam je kad branio?
(Balša Božović, s mesta: Ispred redova?)
Šetajte.
(Balša Božović, s mesta: Možemo oko vas da šetamo?
Ovde ne može, ali gde su poslanici naravno da možete.
Kao što i vi tražite da se iz drugih poslaničkih grupa pridržavaju teme dnevnog reda, ja samo da vas podsetim da pitanje koje je vaš kolega iz vaše poslaničke grupe postavio, Dušan Petrović, koje se tiče koncesija za izgradnju autoputa, nema nikakve veze sa dnevnim redom.
(Dušan Petrović dobacuje s mesta.)
E, sad, pošto vidim da gospodin Petrović i dobacuje, što meni lično ne smeta, dok nije bio poslanik nego dok je bio ministar donet je ovaj Poslovnik u kome možete da postavite poslaničko pitanje u pisanom obliku. U tom pisanom obliku, vaše poslaničko pitanje dobiće svi narodni poslanici, svi. I odgovor koji dobijete iz Vlade, takođe, dobiće svi narodni poslanici.
Sada pravo na repliku, narodni poslanik Dušan Petrović.

Hvala najlepše.
Znate, gospodin, ovaj što je govorio pre mene, on nije sposoban ni potpise da skupi, grešan. Tako da je otišao u bolnicu pošto je upropastio stranku na izborima, ali to sad nije važno.
Dakle, potpuna je besmislica uopšte voditi polemiku o ovoj stvari, oko toga da li je Jazaki doveo premijer ili gradonačelnik. Ono što su sami investitori rekli da nisu napravili dobar dogovor sa gradonačelnikom i da nisu dobili dobre uslove, oni bi otišli iz Srbije.
Pošto su dobili ponudu da idu u Kruševac, dobili su ponudu da idu u Kraljevo, dobili su ponudu da idu u Nišu. U Kruševcu je grad pre dve godine uzeo kredit, evo sada su došli Nemci, tako što je kupljena parcela za milion evra. U Šapcu su Japanci kupili sedam hektara zemljišta, potrošiće 25 miliona evra svog novca da bi napravili halu od 30.000 kvadrata. Njihov početni zahtev je bio da Grad Šabac uzme kredit od 15 miliona evra pa da napravi halu za svoj novac, kao što je Novi Sad uzeo kredit, da pravi takvu halu.
Dakle, gradonačelnik Zelenović se u pregovorima izborio da Japanci za svoj novac naprave fabriku. Naravno da je RAS kao nadležna institucija državna vodila dogovore i evo, mislim da će ove nedelje konačno biti potpisani sporazumi.
Nije loše da naučite da skupljate potpise, a to što ste izgubili izbore, pa šta da radimo. Sledeći put više sreće, građani Šapca znaju za koga su glasali i zbog čega su to učinili. Tako da u daljoj polemici o ovoj stvari neću više da učestvujem.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.
(Goran Ćirić, s mesta: Digao je Poslovnik.)

Ne znam zašto su poslanici iz DS tako nervozni. Javio sam se za povredu Poslovnika. U pitanju je član 107. dostojanstvo Narodne skupštine, zato što gospodin Dušan Petrović nema pravo da bilo koga proziva zato što je u jednom momentu morao da ide u bolnicu i nema pravo da bilo koga vređa po osnovu toga što je morao da traži zdravstvenu pomoć. Dakle, mislim da je to nešto što apsolutno ne priliči debati u Narodnoj skupštini.
Što se tiče Grada Šapca, koliko ste sposobni gospodine Petroviću, da nije bilo Vlade Srbije, Šabac bi 2014. godine bio potopljen. Niste imali lopate. Lopate niste imali, a kamoli džakove sa peskom. Vaša lokalna samouprava je najgori mogući primer kako se nedomaćinski upravlja jednim gradom.
Dakle, Vlada Srbije vas je 2014. godine spasila od poplava, odnosno građane Šapca, jer je blagovremeno intervenisalo i resorno ministarstvo i „Srbijavode“, bez njihove pomoći Šabac bi bio potopljen. Sava je već došla do „Zorke“, to vrlo dobro znate. Vaš gradonačelnik je sedeo u kancelariji. Nije imao spremne ljude, nije imao spremnu opremu iako je bio blagovremeno upozoren kolike nas padavine očekuju i koliki je vodostaj reke Save.
Dakle, kao što je Vlada 2014. godine učinila sve što je moguće i nemoguće da spasi Grad Šabac od poplava, tako je Vlada 2015. i 2016. godine učinila sve da japanska kompanija o kojoj govorite dođe baš u Šabac, jer Vlada Srbije time hoće da pokaže da su joj svi građani jednaki i ravnopravni, uključujući i Grad Šabac u kome SNS nije bila na vlasti. A vi kada ste bili na vlasti radili ste sve suprotno, ni jedna opština u kojoj DS nije bila na vlasti nije mogla da dobije apsolutno ni jednu jedinu investiciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto vidim da ova rasprava ide u pravcu kako ne treba, ne možemo da se vratimo u skorije vreme da radimo po dnevnom redu, određujem pauzu u trajanju od sat i 15 minuta.
Sa radom nastavljamo u 20.00 časova.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo dalje sa radom.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović, a neka se pripremi narodni poslanik Marjana Maraš.
Sonja Pavlović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na dva zakona iz oblasti saobraćaja.
Ja ću se ovom prilikom osvrnuti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama uređuje uslove i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim vodama Republike Srbije, reguliše vodne puteve i plovidbu, uslove za plovila i plovidbu, uslove za posadu, traganje i spasavanje, definiše luke i pristaništa, reguliše nadzor i druga pitanja koja se odnose na plovidbu na unutrašnjim vodama.
Ove izmene i dopune zakona o kojima danas raspravljamo predstavljaju dalje usaglašavanje naše regulative sa praksom EU u oblasti vodnog saobraćaja ne samo zbog obaveze koju imamo, već pre svega zbog potrebe da se dalji razvoj vodnog saobraćaja u Srbiji odvija u skladu sa međunarodnim standardima i principima.
Činjenica je da Republika Srbija kroz koju protiče Dunav, jedna od najdužih evropskih reka, poseduje povoljne ekonomske i geografske karakteristike kako za međunarodni, tako i za unutrašnji vodni saobraćaj koji se smatra i jednim od najjeftinijih i najisplativijih vidova transporta putnika i roba.
Ukupna dužina plovnog puta u Srbiji iznosi 1.680 kilometara i zato je ovaj vid saobraćaja izuzetno važan.
Vodni saobraćaj ima poseban značaj i zbog činjenice da predstavlja najčistiji vid saobraćaja koji obezbeđuje visok stepen zaštite životne sredine i ne ugrožava ekološku ravnotežu biljnog i životinjskog sveta, kako to nažalost čine goriva koja se koriste u drumskom saobraćaju.
Polazeći upravo od prirodnih resursa Republika Srbija je donela i Strategiju razvoja vodnog saobraćaja koji ima za cilj optimalno korišćenje ovih vodnih potencijala kako u oblasti transporta, tako i u oblasti turizma, ali i ukupnog razvoja svih lokalnih sredina koje se nalaze u priobalju ovih velikih reka.
Osnove strategije čine tri glavna plovna puta u dužini od 960 kilometara, a to su tri velike međunarodne reke, pre svega Dunav, zatim Tisa i Sava. Takođe, ne smemo zanemariti značaj jedinstvene mreže kanala Dunav-Tisa-Dunav čija plovnost iznosi oko 600 kilometara i koja povezuje tokove reke Dunava, Tise i oko 80 naselja u Vojvodini.
Kanal Dunav-Tisa-Dunav predstavlja dobar hidorotehnički potencijal ne samo za navodnjavanje i odvodnjavanje unutrašnjih voda za odbranu od poplava, već i za plovidbu, odnosno za rečni transport putnika i roba.
U opštini Vrbas, iz koje sam ja, nalazi se tri kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav i to Vrbas-Bezdan sa 80,9 kilometara, Bečej 90 kilometara i Novi Sad-Savino selo i to je ukupno 31,5 kilometara i ima jedno sedam kilometara koji nije plovan, koji prolazi kroz sam centar grada Vrbasa.
U Dunavu se nalazi više teretnih luka i tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu. Najvažnije luke u Republici Srbiji u najvećem obimu su povezane sa glavnim drumskim i železničkim saobraćajnim čvorovima, što olakšava transport roba, posebno opasnih materija. Za sada su jedino Luka Beograd i Luka Pančevo opremljene kontejnerskim terminalima.
Tri putnička pristaništa i to u Novom Sadu, Beogradu i Donjem Milanovcu svakako nisu dovoljno za razvoj putničkog saobraćaja, ali koliko mi je poznato razvojni dokumenti predviđaju izgradnju putničkih pristaništa na sve tri plovne reke i to u još 16 opština. Ova pristaništa će omogućiti pre svega veći turistički promet, odnosno omogućiće svim lokalnim zajednicama koje leže na našim plovnim rekama da brže valorizuju svoje turističke potencijale i privredne resurse, što je u krajnjoj liniji i cilj razvoja vodnog saobraćaja u Srbiji.
Srbija je jedna od najagilnijih zemalja u realizaciji velikom međudržavnog projekta Dunavska strategija, što podrazumeva i veliki napor kako bi se potencijali Dunava maksimalno koristili s obzirom na visok procenat udela u iskorišćavanju vodnih puteva u ukupnom obimu saobraćaja koji se svakodnevno obavlja u Evropi.
Ovom prilikom želim da istaknem i da je opština Apatin, na čijem čelu je bio sada već bivši predsednik dr Živorad Smiljanić, uradila idejno rešenje izgradnje međunarodne javne luke Apatin i sa studijom ekonomske opravdanosti izgradnje u okviru logističkog centra. Studiju su radili Fakultet tehničkih nauka i Fakultet saobraćaja iz Beograda. Robno-transportni centar Apatin bi tada izašao na Dunav i to bi bila prva luka u bezcarinskoj zoni u Evropi. Ukupna investicija za izgradnju luke i logističkog centra procenjeni su na 34,6 miliona evra.
Postoje zainteresovani investitori. Nakon procene očekivanih prihoda luke Apatin sa intermodelnim terminalom sprovedena je dinamička ocena ekonomske opravdanosti projekta izgradnje. Ocena je pokazala isplativost jer je interna stopa rentabilnosti iznosila 6,42 i ukazuje na siguran i brz povraćaj uloženih sredstava.
Međutim, ovaj važan projekat gradnje međunarodne luke u Apatinu nije još uvek prošao sve procedure neophodne za početak realizacije, ali se nadam da će biti uskoro realizovan, a vas bih gospođo ministarka zamolila da vi u skladu sa vašim mogućnostima, s obzirom da imam neka saznanja da Agencija za luke nije raspisala međunarodni tender, a postoje zainteresovani investitori koji bi uložili upravo za realizaciju ovog projekta.
Iz svih ovih razloga koje sam navela, koje je naša ovlašćena predstavnica Stefana Miladinović navela, koje će i koleginice narodne poslanice iz poslaničke grupe SPS navesti u svojim izlaganjima, mi ćemo u danu za glasanje podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Božidar Delić, a neka se pripremi narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.