Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vesna Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, poštovani ministre, poštovane kolege, govoriću o Fondu za zapadni Balkan, jer je do sada najviše polemike, ne samo prošle nedelje u plenumu, već i na odborima, najviše rasprave je bilo na ovu temu.
Fond za zapadni Balkan nije nastao preko noći, on je rezultat Berlinskog procesa koji je inicirala Nemačka i to pre tri godine, ali je i rezultat velikog angažovanja naše Vlade koja je prepoznala značaj unapređenja saradnje u regionu, kako u političkom tako i u ekonomskom smislu.
Prvi samit koji je održan u Berlinu, po prvi put je okupio sve lidere iz našeg regiona za istim stolom. Nakon Berlinskog samita održani su samiti u Beču i Parizu i time su i druge članice EU podržale i aktivno uzele učešće u ovom procesu. Postignuti dogovori se odnose na rešavanje bilateralnih pitanja, ne bi trebalo da opterećuje proces pristupanja EU zemalja kandidata, zatim na infrastrukturne projekte ali i na osnivanje kancelarije za mlade koja će svakako doprineti boljem upoznavanju i razmeni iskustva mladih u regionu.
Kontinuitet ovih sastanaka pokazao je da postoji pre svega politička volja za sprovođenjem dogovorenog ali da je ovo nova razvojna šansa za sve nas. Ovo je samo jedan od primera kojim je Vlada Srbije pokazala svoju posvećenost regionalnoj saradnji koja kao cilj ima regionalnu stabilnost.
Osnivanjem ovog fonda pruža nam se mogućnost za razvoj kulturne saradnje za promovisanje i razvoj razmene u oblasti nauke, istraživanja, obrazovanja, promovisanje i razvoj razvoja mladih, promovisanje održivog razvoja. Statutom Fonda za zapadni Balkan predviđeno je da se ovi ciljevi ostvaruju kroz različite oblike saradnje, naročito kroz finansijsku podršku, aktivnostima međugranične i regionalne saradnje.
Nama je potreban uporedni razvoj infrastrukture, bolja i brža povezanost, razvoj industrijalizacije i samo uravnotežen razvoj može podstaknuti ekonomski rast i stvaranje novih radnih mesta. Sve ovo o čemu sam govorila doprineće bržoj integraciji našeg regiona u EU.
Čuli smo, kao što sam rekla dosta kritika, koje su se odnosile na pominjanje Kosova sa zvezdicom u tekstu ovog sporazuma, i zaista osećam obavezu da zbog građana Srbije koji prate ovaj prenos pročitam obrazloženje koje glasi – Republika Srbija je prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan uložila deklaraciju čiji je cilj dvostruk.
Prvo, da se zaključenje ovog ugovora ne može shvatiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova već da je reč o teritoriji koja se nalazi pod međunarodnom upravom a koja je sastavni deo Republike Srbije. Drugo, da se jasno ukaže na ograničenja ovlašćenja koje privremene institucije uprave na Kosovu i Metohiji imaju prema Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 1244 usvojene 1999. godine i ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, uredba UNMNIK od 15. maja 2001. godine.
Zaista verujem da će moje kolege podržati Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan zajedno sa Statutom Fonda jer se nadam da su prepoznali značaja osnivanja ovog fonda za razvoj našeg regiona.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Vesna Nikolić Vukajlović, a neka se pripremi Milisav Petronijević. Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vesna Nikolić-Vukajlović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Već nekoliko dana slušamo diskusiju vezano za novo i novo pozajmljivanje i nove i nove kredite. Želim da prenesem stav javnosti Srbije da je ovo prosto nedopustivo, s obzirom da dolazim iz unutrašnjosti, i želim da kažem da se u unutrašnjosti živi jako teško i da ovakva stvar, kakva jeste sada u zemlji Srbiji, ne dopušta pozajmljivanje ni jednog jedinog centa, a kamoli ovoliko miliona ili ovoliko milijardi. Zašto? Zato što od svih ovih pozajmica i od svih ovih kredita narod, odnosno građani, ništa nisu videli, ništa bolje nisu osetili, ništa im nije dato, nikakve bolje uslove za život nemaju, a pitaju se zbog čega i zašto su i dalje ovolike pozajmice.

Ono što želim da kažem jeste da ministar finansija je doveden kao jedan od velikih stručnjaka i od njega se očekivalo upravo suprotno, da reši pitanja i da reši sve one probleme koji su u Srbiji postojali do 2012. godine, naročito propast privatnih preduzeća od 2008. do 2012. godine, a da vi u stvari niste učinili ništa, već ste samo napravili dalje, doduše, niste vi bili od 2012. godine, bili su i drugi ministri, ali govorim o SNS i o načinu vođenja njene politike.

Politiku koju vodi SNS, naravno, potpuno, da ne kažem osuđujemo kao srpski radikali ne možemo reći, ali prosto je u suprotnosti sa našim stavovima, jer smatramo da mi imamo dovoljno prirodnih, naših resursa, i što se tiče poljoprivrede i što se tiče prirodnog bogatstva, banja itd. voda ili bilo šta već, imamo 500.000 na kraju krajeva registrovanih poljoprivrednih domaćinstava, koje kada bi se uposlili samo puta pet, to je već dva i po miliona zaposlenih ljudi, a mi smo davali od svih tih kredita, po staroj praksi DS, odnosno G 17, koji je tada predvodio te finansije, po staroj njihovoj praksi mi smo davali strancima po 10.000 evra da bi mogli da zapošljavaju naše ljude, znači, po jednom radniku. Šta oni odrade? Oni odrade svoj posao, pokupe kajmak i odu. A odakle je taj novac? Taj novac je u stvari novac poreskih obveznika iz našeg budžeta. A novac poreskih obveznika kako se skuplja? Skuplja se iz PDV svakodnevno, svako od nas ko ode u prodavnicu za 500 dinara danas, pet puta dva deset, sto dinara ostavi Vladi Republike Srbije, odnosno budžetu.

Taj novac je morao da se vrati narodu, kroz pravilnu raspodelu, a vi ste u stvari davali i molili i dan danas molite strane investitore da dođu i da ulože neki novac i da otvore neke fabrike pored naših sposobnih ljudi i naših sposobnih privatnih preduzetnika i naše domaće pameti koju mi imamo.

Ne mogu da shvatim da premijer Aleksandar Vučić nikoga u zemlji Srbiji nije prepoznao kao pametnog čoveka i da ga je postavio kao savetnika ili da je nekoga iz realnog sektora postavio da može da mu sugeriše šta to u stvari ne valja, već to radite nekako preko nekih agencija i to radite nekako preko nekih posrednika, ne znajući u stvari šta realno fali našem čoveku.

Pošto dolazim iz unutrašnjosti, konkretno iz grada Kraljeva, mogu da vam kažem da tamo fali mnogo, ne samo u gradu Kraljevu, fali i u Kragujevcu, fali u Trsteniku, fali u Kruševcu, fali u malom Aleksandrovcu, fali u Brusu, fali u celom Rasinskom, Moravičkom, u svim okruzima, znači u celoj unutrašnjoj Srbiji, znači centralnoj Srbiji.

Ono što želim da kažem jeste da SRS ima potpuno novi model, kako izaći iz krize i da to nije ovaj model, već isključivo model oslanjanja na naše domaće resurse i na našu domaću pamet.

Ono što želimo da kažemo, ali dobronamerno jeste da najozbiljnije razmislite o putu, o daljem putu ka EU, znači, najozbiljnije, i da ono što vam je jutros prof. dr Vojislav Šešelj rekao, da se ovde otvori tema o evroazijskim integracijama i da se otvori tema o okretanju ka Rusiji.

Svaki naš prosečan građanin, naročito su me pitali ljudi koji imaju registrovana seoska domaćinstva, pitaju – zašto nemamo organizovanu poljoprivrednu proizvodnju i zašto naša Vlada ne napravi neki međunarodni ugovor sa Rusijom, pošto je tamo bescarinska zona i zašto mi kao mali poljoprivredni proizvođači se ne udružimo i ne plasiramo našu robu tamo gde je najpotrebnije? Znači, nemamo odgovor na to pitanje, a ja bih volela da vi imate odgovor na to pitanje. Šta mi da kažemo ljudima zašto vi to ne radite? Očigledno je da imate određene ili pritiske ili obaveze ili je to možda i vaša želja da to ide ovim putem, a imamo osećaj da kao da ne mislite o građanima Srbije. Vaše podatke koje iznosite, vaše uporedne podatke, vaše statistike itd. narod niti razume, niti od toga šta ima.

Pored ovoliko zadužene zemlje, gde po Zakonu o budžetskom sistemu ne smemo biti zaduženi više od 45% BDP, vi ste se zadužili 72-73% BDP. Pa, to ide pravo u bankrot. Ima li neke finansijske institucije uopšte u EU ili bilo gde sa kojom vi niste ušli u neki kreditni aranžman? Zbog čega? Mi se samo pitamo zbog čega i samo želimo da kažemo našim građanima da nije ovo samo politika ili neka politička borba ovde u Skupštini, pa da sada podilazimo građanima, pa kažemo – e, mi imamo rešenje. Mi stvarno imamo rešenje. Verujte mi, i svaki prosečni građanin ima rešenje. Svaki prosečan čovek koji živi na selu i ima malo zemlje, on ima rešenje.

Ali, ja bih vas, pre svega, pitala da li ste vi nekada vodili poljoprivredno gazdinstvo ili da li ste nekada vodili možda neko malo preduzeće i da vidite kako je teško živeti u ovoj zemlji i da vidite kako je teško voditi?

Ono što sam htela inače da vam kažem, a ne mogu jer nemam vremena da se pozabavim ovim tačkama dnevnog reda, jeste i to da ovaj apeks kredit za mala i srednja preduzeća, da je to čista farsa i po onome kako piše u ugovoru, znači, isključivo Evropska investiciona banka o tome vodi računa kome će se plasirati, a Narodna banka mora da napravi sve ostale administrativne stvari koje su vezane za taj kredit. Ali, ako znamo da se upravo taj isti kredit uzimao i 2011. godine dva puta, 2009. i 2013. i 2014. godine, kada ste i vi bili u ovoj priči, a mi kao narodni poslanici ili uopšte građani, nemamo povratnu informaciju gde su taj novac potrošili i šta država ima od tog novca koji je dala na taj način, odnosno pozajmila na taj način. Da li su ta preduzeća poreski ojačala i da li su ta preduzeća napunila našu narodnu kasu, odnosno budžet?

Znači, vrlo je teško da vi sada nekoga u zemlji Srbiji ubedite da nešto privatno može da se radi. Ne, ne može ništa da se radi. Zašto? Zato što mi imamo monopol u našoj državi. Mi nemamo slobodno tržište. Slobodno tržište jeste za strance i jeste za stranu robu i jeste za strane lance. Mi nikoga nemamo u našoj zemlji osim jedne trgovinske firme koja se održala, a svi znamo da je to „Dis“ iz Krnjeva, i kako se čovek bori na ovom tržištu itd.

Teško je kad se uđe, primera radi, u „Merkator“ ili tako neki lanac, pa kad se tamo čuje muzika i kaže – kozji sir iz Slovenije, Hrvatske itd. Ja se onda zapitam, čekajte, ovoliko vrzina u našoj zemlji, a da mi ne znamo ni kozu da napasemo, po vama, a kamoli da napravimo taj sir i da plasiramo.

Da bismo mi naš proizvod plasirali u takav jedan trgovinski lanac, vi dobro znate da moramo da platimo od 1.000 do 2.000 evra po jednom artiklu, po jednom bar kodu, jel tako? A zamislite da neko ima pet proizvoda i ja trebam da platim 10.000 evra ili vi proizvodite nešto i imate pet proizvoda i vi morate da platite 10.000 evra „Ideji“, „Merkatoru“ ili bilo kome da bi se vaš proizvod našao na toj polici. Kada ćete vi zaraditi tih 10.000 evra? Nakon godinu dana, šta oni kažu? Oni kažu – pa znate, moramo raskinuti ugovor, jer ovaj vaš proizvod ne ide, imamo konkurenciju drugih proizvoda slične vrste. Nemojmo da dovodimo u zabludu građane Srbije da se u ovoj zemlji može nešto privatno raditi. Može, ali samo oni koji su bliski vlasti i to po kontima tamo specijalizovanih usluga ili uslugama po ugovoru, gde ste našli sistem raznoraznih projekata gde vaše upošljavate i gde oni, naravno, apliciraju za određena sredstva a vi se, naravno, zadužujete, itd.

Onda se pitam kako bi bilo, kako ste sada išli u Niš, ovako kako ste išli, kao cela Vlada, kako bi bilo, ne samo ja, već su mi to dali građani, ja sam neko ko je iz naroda i ko je non-stop sa narodom, naročito kada je Kraljevo u pitanju i Rasinski okrug i Kopaonik, itd… Znam kako žive poljoprivrednici, znam kako žive mali privrednici, jedna sam od njih i zato to govorim iz ličnog iskustva.

A onda mi je neko dao predlog, pa kaže ovako, kako bi bilo da, kako su lepo išli ovako u Niš, pokažu kako oni mogu da se umivaju, gde da se umivaju i gde da spavaju, da mi njima damo ove naše uslove, svakom ministru, jednu kućiću K-5 ili jednospratnu, možete dobiti i dvospratnu, da dobijete dvoje dece, od toga jedan student, jedno školskog uzrasta, gde nema fakulteta u unutrašnjosti, već u Beogradu, da vam damo kredit da nešto započnete da radite, da imate pri tom bolesnu majku ili bolesnog oca, da nemate nikakva primanja i da izvučete tu porodicu iz krize i vaspitate decu. Ko bi to uradio od vas ministara taj bi mogao da prođe da bude ministar u ovoj Vladi u sledećem mandatu.

Što se tiče Kraljeva, samo da vam kažem da je Kraljevo u veoma teškoj situaciji, ali ono što jeste isto da se kod nas kupuju drva na džak, ako niste znali, drva na džak. Zatim da vam kažem da imamo skoro 40% nezaposlenih ljudi, da vam kažem i to da imamo priliv od 30.000 izbeglih lica sa Kosova, a da nam pri tom niko nije pomogao da povećamo ili da rešimo pitanje infrastrukture, jer znate i sami da je to udar na infrastrukturu jednog grada, da smo imali zemljotres kakav smo imali, ali šta nismo imali, a što se očekivalo od vas? Nismo imali bilans stanja, nismo imali gde smo potrošili novac. Zašto niste vi, kao država, tražili, znate i sami da je izgoreo treći sprat, da je izgorela sva dokumentacija, da je tada DS bila na vlasti, zašto niste ispitali sve uslove kako se to desilo i da li je novac baš namenski potrošen?

Ako je novac namenski potrošen, onda je sve u redu. To ne znači da ne treba dati ovaj kredit. Ovaj kredit svakako treba i mora da se da za Kraljevo. Ne samo ovaj kredit, već vas molim da u 2017. godinu, u budžet, uvrstite neku investiciju koja je vezana za grad Kraljevo i njenu okolinu. Grad je potencijal za poljoprivredu, za ekonomiju, za privredu svake vrste, za turizam, itd.

Moravički koridor koji je trebao da se pravi, Velja Ilić je zaključio ugovor sa Kinezima pre neku godinu. Nakon toga su se pojavili Ujedinjeni Arapski Emirati, gde su rekli da bi oni radili i onda se tu zatvorilo. Kraljevo je zatvoreno kao centar, Kraljevo je nekad bio centar, a sada je zatvoreno po svim mogućim osnovama. Niti imamo put, niti auto-put, niti imamo institucije, niti imamo aerodrom, pitanje je kada će se otvoriti. I taj aerodrom, šta se radi? Traže Turci naš aerodrom na 20 godina. Ne organizujete poljoprivrednu proizvodnju, ne znate gde i šta se može proizvoditi i šta onda radite? Samo se zadužujete. To više nije dozvoljeno.

Mi srpski radikali imamo drugi koncept izlaska iz ove krize, jer ovo zaduživanje samo vodi dalje i dalje i dalje. Dug nikome nije bio drug. Vi to, ministre, mnogo dobro znate. Ja mislim da biste vi morali da praktičnije razmišljate kada je u pitanju običan građanin Republike Srbije. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Tomić, replika, pa ministar dr Vujović, odgovor.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, pa s obzirom da se pomenula SNS, ono što treba odgovoriti koleginici je da ono što smo mi zatekli, a to su preveliki dugovi, zaokupljena privreda svim mogućim kreditima, kako pojedinaca, građana tako i kompletne privrede, je nama stvorilo jednu veliku obavezu da, pre svega, moramo da stvorimo zakonski ambijent da bi domaće kompanije radile, da bi uopšte bile u mogućnosti da povlače određene subvencije, odnosno otvaraju nova radna mesta, s obzirom da se subvencije povlače isključivo za nova radna mesta.
I na tome smo jako puno radili, pogotovo kada se odnosi na deo privatizacije. Treba reći da je 750 miliona evra išlo svake godine za preduzeća u restrukturiranju i stečaju i privatizaciju kojih je bilo 558. S tim postupkom se završilo. Ekonomski rast, koji je u stvari pad, od 3,6% trebalo je pretvoriti u ekonomski rast, koji je sada 2,7% i sve ono što smo kroz zakonska rešenja zajedno sa Vladom Srbije i gospodinom Aleksandrom Vučićem radili proteklih godina je trebalo da dovede suštinski do promena koje su se pokazale na našim rezultatima rada, što je ocenjeno od međunarodnih finansijskih institucija pozitivno. Svako ko ovde u sali želi da umanji rezultate SNS ne govori istinu.
Sa druge strane, ono što me začuđuje jeste da moja koleginica, koja je iz Kraljeva, treba da govori praktično o predlogu zakona kojim se finansira izgradnja 336 stanova, odnosno za hiljadu ljudi koji su rezultat neke politike koja je trajala do 2012. godine, gde političari tada nisu odradili svoj posao i zbog toga to treba podržati.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Vujović.
(Vesna Nikolić Vukajlović, s mesta: Replika. )
Prvo ministar Vujović, pa vi.

Dušan Vujović

Mislim da je važno da se razumemo oko toga šta je konkretna diskusija oko današnjeg dnevnog reda, a šta su diskusije koje izlaze iz okvira ovog dnevnog reda. Zbog toga što građani ovo gledaju, moraću da odgovorim na one stvari koje nisu sastavni deo ovog dnevnog reda, čisto da bi se znalo gde šta pripada.
Ja bih vas molio da budete konzistentni u onoj kritici, odnosno u sugestijama, bez obzira šta je. Meni apsolutno ne smeta razlika u mišljenjima, ali je važno za produktivni dijalog da razumem šta vi želite da kažete, da razumem sa koje tačke to kritikujete i šta predlažete kao rešenje. Ako vam sučelim ovo što ste vi rekli da prvo ništa niste uradili, dve rečenice kasnije kažete – uradili ste mnogo, a sve to pogrešno, te dve stvari međusobno nisu konzistentne.
Druga stvar koju želim da vas zamolim jeste da uvek imate u vidu stanje u kom smo stvari nasledili. Ja uopšte ne bih ni razmišljao da budem u ovoj Vladi da nisam slušao kampanju pred izbore marta 2014. godine i da nisam čuo najavu da će to biti pokušaj da se pravi program, stvarni program ekonomske reforme.
Ja sam se već penzionisao bio i mogao sam lepo da uživam u svojoj penziji da se ne mučim ovde, ja sam došao iz patriotskih razloga da pomognem svojoj zemlji na način na koji znam. Ja dozvoljavam da postoje različiti pristupi problema, izlaska iz krize u kojoj smo mi bili, ali nemojte da procenjujemo dubinu krize u kojoj smo bili na početku tog procesa. Setite se jako dobro gde smo bili kada su bili izbori marta 2014. godine.
Ja se sećam jako dobro dana, 15. jula sam dobio zaduženje vršioca dužnosti ministra finansija. Sutradan 16. jula me je Blumberg pitao za intervju i pitali su me - šta imate vi da ponudite od pozitivnih stvari koje će se dogoditi? Ja sam pogledao stvari koje se dešavaju i rekao sam im jednu od stvar, a to je, imamo već potpisan ugovor, očekujem da ćemo za mesec dana, i tako se i dogodilo, dobiti milijardu dolara iz prethodnog zajma koji je brat blizanac ovog zajma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Odgovor je bio, i to možete da proverite u novinama, gospođa Filipović je napisala – to znači, analitičari mi kažu, to znači da će za 78 dana da odložite bankrot. To je bila percepcija tada. Mislim, percepcija je bila – brod curi, nalazi se pred hridinama i samo ćemo kupiti nekoliko dana života pred kraj. Znači, ne polazimo iz situacije u kojoj smo mogli da biramo, ne polazimo iz situacije u kojoj mi jedini u regionu dajemo nekome stimulaciju za nova radna mesta, to rade drugi. Ne polazimo od situacije u kojoj nemamo dug, pa se mi zadužujemo. Sve ovo je refinansiranje.
Mi smo prošle godine, kada smo računali tzv. potrebu za bruto zaduženjem i onim što će biti neto na kraju godine, ispostavilo se da smo za milijardu i nešto smanjili potrebu za zaduživanjem. To nije dobro, ali ipak morate da nas čujete, kad kažemo - refinansiranje nije novo zaduživanje. Pa, nije realno da 24 milijarde platimo u jednoj godini, to svi znaju. Mi kažemo svake godine narednih pet, šest godina dospeva otprilike četiri, četiri i po milijarde dolara duga. Mi ćemo vraćati onoliko koliki nam bude suficit i koliko nam bude rastao društveni bruto proizvod, mi ćemo vraćati, ali ne možemo da vratimo odjednom. Znači, onaj deo koji ne vraćamo moramo da refinansiramo.
Ono što mi pokušavamo da uradimo, to refinansiramo na najbolji mogući način, najduže, najkvalitetnije, po najnižim kamatnim stopama da bi trošak tog duga bio bliže nemačkom trošku duga koji je veći u procentima društvenog proizvoda od našeg, ali im je relativna cena duga mnogo manja, jer se zadužuju po mnogo nižim stopama, Mi upravo to želimo da uradimo. Vrlo je malo zemalja u svetu koje uopšte nemaju duga. Mi želimo da spustimo prosečnu cenu duga i prosečne kamatne stope sa spreda koji je bio 4%, 5%, da ga sad spustimo na ispod 2% ili 2%. Znači, ne može dug da nestane preko noći, ali možemo da permanentno svakog dana smanjujemo cenu tog zaduživanja i da izađemo na put u kome toga više neće biti.
U onom delu gde vi pominjete čitav niz vinjeta i šta je interes ljudi, pazite, verujte mi, da nismo od toga pošli ne bismo ni pravili ovaj program. Cilj nam je posle tri godine da bude svima bolje, inače bi ovo bio čisti mazohizam. Zašto bismo mi išli u program koji nije popularan, ako nemamo cilj da izvučemo zemlju iz problema i to svi da osete. To apsolutno, pazite, ne bih pristao na takav program. Samo što neki ljudi misle da je moguće da to bude jednostavnije, bez žrtava, itd. Ja ne znam bolje. Mi smanjujemo zaduženost, mi smanjujemo zavisnost od stranih investitora i njihove samovolje, a nismo mi krivi za to. Mi smo nasledili situaciju u kojoj se sve to dogodilo.
Da vam drugu stvar kažem. Predlažete da budemo deo evroazijskih integracija, pa sa njima kad radimo takođe se zadužujemo, ni oni ne mogu bez kapitala, pa i tamo uzimamo kredite. Evo vam kredit za ruske železnice, ni oni ne mogu bez toga. Tamo su gore kamatne stope nego ovde 4,1%. Deset godina su kredit koji je eksportni kredit ruske Vlade za ruske železnice, za izvođenje radova kod nas. To su uslovi, a ovo je 2,25% i slobodne su pare, a ono nisu slobodne pare. Nemojte da mislite, znači, ja vam kažem i Ruska Federacija je, poštujući iste principe, nam je rekla posle dve godine – izvinite, vama je propao program sa Fondom, mi nemamo više osnovu da vam produžavamo budžetsku podršku, i treću tranšu tog kredita su rekli – ukidamo. Znači, ista pravila ljudi poštuju.
Sad ne govorimo o politici, govorimo čisto o gospodinu Siluanovu, o finansijskom delu Ruske Federacije koja se, čini mi se, da je dobro da se oni ponašaju predvidivo, racionalno itd. Nema tu besplatnog ručka, što bi rekli Amerikanci, verujte mi. Ja želim da mi sa najmanjim troškom iz toga izađemo. Da li ćemo pomagati selo? Pa da, ja mislim da treba, ali ne treba da bacamo pare na ekstenzivne subvencije koje su bile definisane u vreme socijalizma kad nam je trebalo ne znam koliko miliona žita za ostatak Jugoslavije. Mi imamo previše hrane u Srbiji.
Mi treba da dajemo subvencije u poljoprivredi, i u Kraljevu između ostalog, da podržavamo ono gde se zarađuje veliki dohodak. Moj rođak, kaže mi, zarađuje osam hiljada evra po hektaru praveći lešnike, a na pšenici možete da zaradite najviše 500 evra. Pa sad vi vidite, da li hoćete da podržavamo stalnu proizvodnju pšenice. Nije ni to loše. Ili nam je cilj da idemo na visoko vrednije proizvode, organsku proizvodnju, da iskoristimo sve ono što imamo što je dobro. Prema tome, tu se mi potpuno slažemo, samo je pitanje koliko nam treba među koraka da od onoga gde smo danas, dođemo tamo gde želimo da budemo, a to nije preko noći verujte mi.
Znači, mi smo, danas sam već pominjao, imali smo dug od 22 milijarde i 100 kad smo počeli ovaj program. Kada sam otišao u Vašington 1. oktobra da tražim podršku Fonda jer nam je ona bila bitna da bismo ubedili strane, kao što vam je potreban mentor kada radite doktorat, ne zato što ste vi glupi, nego zato što on vama na poverenje kada završite posle ćete imati kredibilitet, pre toga ga nemate. Mi smo u situaciji u kojoj se to sve dešavalo, morali da imamo mentora, figurativno rečeno i mi smo dobili mentora sa najvišeg nivoa, najkvalifikovaniji čovek u Fondu Dejvid Lipton se složio sa našim programom pre nego što ga je administracija Fonda i pogledala.
Znači, mi smo išli na velika vrata sa velikim predlogom, da imamo realne strukturne probleme, pored makroekonomskih, makrofinansijskih. To je pod jedan. Pod dva, krenuli smo iz rupe, sem ovih finansijskih problema imali smo negativan privredni rast u tom trećem kvartalu. Setite se, poplave su bile, stalo je bilo sve, -3,5%, krenuli smo iz bunara i to suvog. Izašli smo sada na situaciju da možemo da razmišljamo o mnogim stvarima i sada nam se nude mnoge mogućnosti. Mi samo u okviru toga želimo.
Treću stvar koju želim da vas zamolim kao ekonomista, a danas je gospodin Neđo Jovanović dobro to rekao, sa pravne strane, a to je uvek gledajte alternativu. Ako je alternativa da ne budemo u ovom sporazumu i da bez toga bude Kosovo bez zvezdice, za nas je gore da ne budemo nego da budemo. Znači to je suština.
U svetu imate danas da možete da birate između opcija koje su pred vama. Najbolje bi bilo kada bismo mogli da vratimo točak istorije unazad i da biramo neki bolji momenat da sve ovo počinjemo, ali to se dogodilo, razumete? To je prošlo. Mi imamo samo šansu danas da je situacija u kojoj jesmo, vratimo ovoj zemlji sve što možemo. Neki ljudi to pokušavaju da vrate u institucijama, u pravnom statusu, a neki u ekonomiji.
Zovu me prijatelji, ljudi sa kojima sam radio pre deset godina, koji slučajno rade za neke međunarodne kao konsultant iz Mongolije, odavde, odande kažu – pomozi nam da mi definišemo program kao Srbija. Znači, mi sada postajemo model gde ljudi kažu može da se napravi program da uspe, da da ekonomski rast, da daje fiskalnu konsolidaciju i sve ostalo. Nije ovo idealan program, ali je ovo program koji je koristeći međunarodno iskustvo primenjen u Srbiji, dao rezultate koje daje.
Da bi to uspelo, i to je deo koji je meni potreban, ne moramo da se slažemo, ali makar u jednom delu moramo da se slažemo, šta je interes? Govorim isključivo o ekonomiji, mnogo pričamo u ovom parlamentu šta je nacionalni ekonomski interes? Tu bismo trebali da se dogovorimo, tu ne treba da se jedni drugima protivrečimo, a u onim nijansama gde može i ovako i onako, tu možemo da raspravljamo koliko god želite. Ja sam spreman da razgovaramo, definisao sam razne strategije razvoja i primenjivao. Verujte mi, neke koje ima jako mnogo dobrih želja ne prolaze tako lako test primene. To je najgore od svega, kako jedan moj kolega kaže – projekt grejanja mora, kada dođete rano u sezoni na more pa je voda prehladna, projekt grejanja mora je jako prost, ali je primena teška. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
(Vesna Nikolić Mihajlović, s mesta: Replika.)
Milorad Mirčić ima Poslovnik. Prvo on.
...
Srpska radikalna stranka

Milorad Mirčić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Reklamiram povredu člana 104. stav 2, gde se kaže – ako se primedba odnosi na neku poslaničku grupu ili na političku partiju, onda u ime te poslaničke grupe, odnosno partije odgovara predsednik poslaničke grupe.
Vi ste dali reč koleginici Tomić, koja jeste predstavnik poslaničke grupe, ali nije predsednik, ovlašćeni predstavnik, ali nije predsednik, a Poslovnik je precizan i jasan. Nemam ništa protiv da koleginica brani stavove svoje političke partije, ali ipak moramo da se držimo Poslovnika.
Da li je primedba bila na mestu ili nije, na to treba da odgovori predsednik poslaničke grupe. I ako je aršin za sve poslaničke grupe u skladu sa Poslovnikom, onda to mora da bude i poslanička grupa Srpske napredne stranke. Na stranu to što smo slušali po ko zna koji put tiradu ministra koji je nadmašio … (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Povreda Poslovnika se ne odnosi na ministra i na način kako on izlaže.
Svi su poslanici vrlo vešti da dodaju još ponešto.
(Milorad Mirčić, isključen mikrofon.)
Znam gospodine Mirčiću, poznajemo se dosta dugo, tako da znamo naše sposobnosti obostrano, nije problem.
Hoćete da vam odgovorim? Moram da vam odgovorim.
Znači, član 104. ste pravilno citirali, ali ono što ste izrekli nije na mestu, zato postoje i ovlašćeni. Ovlašćena je za ovu tačku ispred Srpske napredne stranke Aleksandra Tomić. Takođe, po našem Poslovniku crpi sva ovlašćenja šefa poslaničke grupe, koji, onda, ako su oboje u sali, ne može da odgovori.
(Milorad Mirčić, s mesta: Replika.)
Nema replike na ovo. Znači, predsednik parlamenta vam odgovori, kaže svoj stav, a na vama je samo da glasamo ili ne. To je Poslovnik.
Znači, nisam mogla da dozvolim Aleksandru Martinoviću da govori kada je tu ovlašćeni. Pročitajte Poslovnik i tu piše - ovlašćeni predstavnik crpi sva ovlašćenja, znači prava i obaveze šefa poslaničke grupe kada ovlasti drugog.
Inače, postoje grupe koje baš zbog toga ne ovlaste nikoga i onda su tu šef i zamenik. Tačka.
Da glasamo ili ne glasamo? Da glasamo, svakako.
Vi nemate pravo na repliku nije bilo ničeg uvredljivog, niti pogrešnog tumačenja, ničega. Samo je odgovor. Hvala vam puno. Hvala vam na poduci, ali ipak mora predsednik parlamenta nešto i da odluči. Eto, sada sam to odlučila.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević, sledeća je Aleksandra Đurović, iza njega.