Gospodine predsedavajući, bitno je ovo očigledno, pošto se većina, odnosno deo nas koji smo podneli sličan, ili prilično sličan amandman, posle člana 16. član 16a, jeste upravo to šta se dešava kada policijski službenik, a uvažena gospođice ministar, ako ste pratili diskusiju i kolege Neđe i koleginice Gordane Čomić, videli ste da su vrlo često upotrebili ili gotovo uvek rekli „specijalizovani policajac“, „specijalizovan policijski službenik“ ili „specijalizovani javni tužilac“. Eto zašto je bio jedan od predloga da se u ovo zakonu, umesto „nadležni“, stavi „specijalizovani“. Vidite da je to već prosto zaživelo u našim diskusijama.
Da, bitno je da znamo šta se dešava ako policijski službenik, nadležni, specijalizovani, ne izrekne hitnu meru. Znači, prvo, da se ja ne ponavljam u diskusiji, tu se završava situacija kod prijavljenog nasilja, nema hitne mere, policajac je tako procenio i niste predvideli koga obaveštava. Da, u članu 15. zadnjim stavom ste predvideli da kada proceni rizik i vidi da nema osnova, on obaveštava i Centar za socijalni rad i osnovno tužilaštvo.
Ovde, kada ne izrekne hitnu meru, ili me ispravite, a ako jeste, nije predviđeno koga obaveštava. Znači, treba da obavesti isto tako osnovno tužilaštvo, da obavesti Centar za socijalni rad i da obavesti potencijalnog učinioca da mu nije izrečena mera i da obavesti žrtvu. Ako ste usvojili amandman da žrtva jeste obaveštena i kada je izrečena mera, treba da bude obaveštena i kada mera nije izrečena, jer svakako žrtva će sigurno drugačije da se ponaša, a bogami i potencijalni učinilac, ako znaju i ako su obavešteni da hitna mera nije izrečena.
