Zahvaljujem se, predsednice.
Mogu sa razumevanjem da prihvatim obrazloženje koje je dato, ali iako postoji nesporna podrška da se ovo krivično delo normira, u Zakoniku postoje problemi koji će se možda u praksi pojaviti, a naročito će možda proizvesti neujednačenu sudsku prasku.
Poznato je da naše pravosuđe boluje od neujednačene sudske prakse, i to je jedna bolest koja traje unazad već 10, 15, a možda i znatno više godina i nikako od te bolesti da se izleči. Zbog čega?
Postoje određene formulacije u predloženom tekstu krivičnog dela „proganjanja“ koje će izazvati probleme u praktičnoj primeni, počev od formulacije određenog vremenskog perioda. Postavlja se pitanje – koji je to određeni vremenski period? Praćenje. Da li je to praćenje u toku 24 časa? Da li je to praćenje u toku 15 dana, godinu dana, šest meseci, pet dana? Dakle, u svakom slučaju bi možda bila preciznija formulacija da to bude duži vremenski period, pa da sudovi i tužioci na osnovu toga iznalaze mogućnosti kako da protivpravnost uoče, odnosno identifikuju u ponašanju, odnosno delovanju počinioca krivičnog dela.
Ja sam u raspravi u načelu ukazao da mi se čini da postoji, neidentitet, ali približno identičnoj formulaciji kod krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti. Kod krivičnog dela ugrožavanja sigurnosti imamo sličnu formulaciju koja je sadržana u tački 4) u stavu 2. – ko preti napadom na život i telo, ovde je dodato – i slobodu, odnosno – ili slobodu drugog lica, njenog bliskog lica. Ovde imamo otprilike negde podudaranje inkriminacija, odnosno kvalifikacija kada je u pitanju krivično delo. Ono što mi se čini da takođe može da izazove neujednačenu sudsku praksu jeste formulacija – preduzimaju druge slične radnje.
Druge, slične radnje, podrazumevaju širok pojam. Prilično širok pojam i onda ćemo dovesti do voluntarizma u postupanju tužilaca. Sudovi su vezani za optuženja, ne sme da prekorači identitet optužbe ili granice optužnog akta, da li je to optužnica ili optužni predlog u zavisnosti od zaprećene kazne, pojaviće se situacija u kojima ćemo druge slične radnje široko posmatrati kada su u pitanju inkriminacije, odnosno protivpravna delovanja.
U svakom slučaju, ovo krivično delo treba da postoji i protivpravnost u ovom krivičnom delu mora da bude negde pronađena i prepoznata, samo treba suziti što više mogućnosti da se sudovi ne opterećuju mogućnostima različitih tumačenja. Odnosno, da se u ovom slučaju, po nekom mom dubokom ubeđenju Vrhovni kasacioni sud odredi kada su u pitanju odgovarajuće formulacije kako bi se ujednačila sudska taksa. Zahvaljujem.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović, Nenad Konstantinović i Zdravko Stanković.
Želite reč? Izvolite.

Poštovana predsednice parlamenta, dame i gospodo narodni poslanici, na član 10. odnosi se na proganjanje i uvođenje jednog novog krivičnog dela, gde ja mislim da je potpuno nepromišljeno predlagač zakona rekao da je krivično delo – ko drugog neovlašćeno uporno proganja na način koji ne znam šta, i onda kaže po članu 5. – preduzima i druge slične radnje. Ne mogu se pisati zakoni – tako preduzima i druge slične radnje.
Dobro je da ste prihvatili amandman opozicije, kolege iz DS su takođe, ja mislim da su i većina poslaničkih grupa podneli amandman na ovaj član. Prihvatili ste da to bude definisano preciznije i to je dobro.
Kada sam video ovaj član i kada sam video da tu piše preduzimaju se druge slične radnje meni je palo napamet da vi u stvari hoćete da sprečite, odnosno da proglasite za krivično delo ono što su inače radili aktivisti SNS u izborima kada su kucali i zvonili na vrata građana sa njihovim ličnim podacima i pitali ih za koga će da glasaju?
To je proganjanje, i vrlo je bilo uporno proganjanje, da vi dolazite na vrata i pitate ljude – da li ćete vi da glasate za ovoga ili onoga, a imate sve podatke o njima. Sada je to precizirano na bolji način, jer ste prihvatili drugi amandman na ovaj član, ali vas molim da ubuduće ne budu ovako široke formulacije koje ne znače ništa.

Na član 11. amandman je podnela narodna poslanica LJupka Mihajlovska.
Reč ima narodna poslanica LJupka Mihajlovska. Izvolite.

Hvala.
Pa, pre svega da pohvalim predlagača što je najzad, posle dugo godina kazna za krivično delo silovanja i kazna za obljubu nad nemoćnim licima izjednačena i to je dobra stvar. Međutim, još bolja stvar bi bila kada bi se praktično ova dva krivična dela stopila u jedno.
Ideja mog amandmana je bila da se zapravo definicija silovanja promeni, a opet i u skladu sa preporukama Istambulske konvencije i u skladu sa pomeranjima u međunarodnom pravu. Naime, akcenat je na tome da se praktično obljuba ili sa njom izjednačen čin smatra sve što je učinjeno nad licem koje nije dalo svoj pristanak, bilo da je bilo upotrebe sile, pretnji ili ne.
To, takođe, nije meni palo na pamet, to je predlog i Autonomnog ženskog centra i raznih organizacija koje se bave osobama sa invaliditetom, pogotovo što se dešavalo u praksi da se podrazumevano pretpostavlja da ako je lice bilo nemoćno, a to su najčešće osobe, odnosno žene sa invaliditetom, nije ni bilo fizičke sile, što naravno, nužno ne mora da znači.
Ako ste već visinu kazne izjednačili, ne vidim zašto ovo nije podvedeno kao jedno krivično delo. Ovde u obrazloženju, pored ovog prvog dela pisanog obrazloženja ima deo gde kaže – zaprećena kazna iz stava 1. člana 178. Krivičnog zakonika, koja se predlaže amandmanom, je previsoka. Ja sam stavila identičnu kaznu koju ste vi dali u promeni, a to je od pet do 12 godina zatvora. Hvala vam, i volela bih da čujem, kratko, makar usmeno obrazloženje.

Hvala.
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica LJupka Mihajlovska.
Želite reč?

Hvala.
Ovde je ideja da se briše član 179. Krivičnog zakonika ukoliko bi se prihvatio amandman na član 11. Predloga o izmeni i dopuni Krivičnog zakonika. Hvala.

Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Marinika Tepić, Olena Papuga i Nada Lazić.
Želite reč? (Ne)
Hvala.
Na član 14. amandman su zajedno podneli narodne poslanice Maja Videnović i Aleksandra Jerkov.
Reč ima narodna poslanica Maja Videnović.

Poštovana predsednice, gospođo ministarka, samo ću vas podsetiti ukratko.
Ono što smo navele u obrazloženju zakona smatram izuzetno važnim i pozdravljam vašu inicijalnu tendenciju da u skladu sa vašom intencijom i društvenom potrebom ste propisali strožije kazne za dela protiv polnih sloboda.
Te, u tom smislu koleginica Jerkov i ja smo podnele amandman gde smo tražile da se u članu 180. stav 1. reči – „tri meseca do tri godine“, zamenjuju se rečima – „ od jedne do osam godina“. Ja ću vam pročitati. U zakonu radi se o članu 181. gde kaže – ko zloupotrebom svog položaja navedenu obljubu ili sa njom izjednačen čin lice koje se prema njemu nalazi u odnosu kakve podređenosti ili zavisnosti, kako će se zatvorom od tri meseca do tri godine.
Mi za ovo krivično delo predlažemo povećanje i zakonskog minimuma i zakonskog maksimuma. Neobično je što samo za ovo krivično delo nije obuhvaćeno pooštravanjem sankcija. Nema potrebe pretpostavljam, vama da govorim o izuzetno teškom dokazivanju ovog krivičnog dela, izuzetno teškom dokazivanju radnji izvršenja, o suptilnim oblicima koji prate radnju izvršenja ovog krivičnog dela, o strahu i patnji koju prolazi oštećeno lice, primarno žena, žrtva, o stigmatizaciji okoline i o tom strahu koji se širi. Molim vas da još jednom razmislite. Ovo je jedino krivično delo koje ne prati podizanje zakonskog minimuma i maksimuma, te u tom smislu naš amandman ide na više na dvostruko pooštravanje sankcija. Hvala.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mirčić, Petar Jojić i Zoran Krasić.
Reč ima Petar Jojić.