Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministra sa saradnicima, poštovani poslanici, zaista je juče i danas vođena različita diskusija u vezi sa ova dva veoma bitna zakona. Pre svega ću se samo kratko osvrnuti na mnoge kritike koje su bile u vezi sa postavljanjem direktora po novom predlogu zakona i zaista postavljam pitanje na osnovu čega su mnogi poslanici opozicije zaključivali da će se tu postavljati direktori SNS, kada jasno stoji u zakonu, verovatno većina njih nije ni pročitala predloge zakona, da je procedura u potpunosti ista kao i do sada da je bila, da učestvuju svi činioci koji su i do sada učestvovali u biranju direktora, izuzev sa jednom novinom da sada ministar verifikuje takve odluke. Možda takva razmišljanja opozicionih poslanika dolaze odatle što oni imaju takvu životnu filozofiju, da bi verovatno svoje bliske rođake, na primer sestre, postavljali u RIK ili očeve u OIK, pa samim tim verovano bi postavili svoje rođake i bliske ljude za direktore škola? To svakako ne stoji i ovim predlogom zakona se ne dovode u pitanje ovakve odluke.
Mi smo videli i juče u toku rasprave i danas kada su se javili u raspravi u načelu da veliki broj poslanika nije pročitao ovaj predlog zakona i da paušalno iznose različite zakone, pre svega koristeći temu obrazovanja kao jednu bitnu i, rekla bih, pre svega presudnu temu za društveni razvoj jedne ozbiljne zemlje, da prikupljaju sitne političke poene.
Tako smo mogli čuti od koleginice koja je bila, nažalost, i predsednik Odbora za obrazovanje u ovom parlamentu, koja nekoliko puta može da u sebi ponovi da se razume u obrazovanje i da onda zaista pomisli da je to tako, ali to zaista nije istina. Velike kritike je izrekla na dualno obrazovanje. Zaista postavljam sada pitanje da li su 2000. godine, kada su se svi utrkivali da se približe ili na neki način, bez razmišljanja, podrže sve što je dolazilo iz Nemačke ili iz nekih zapadnih zemalja, zašto danas to ne radi i zašto koleginica dovodi u pitanje dualno obrazovanje, koje je okosnica nemačkog društva?
Mislim da je dualno obrazovanje jedna od bitnih stavki koju je potrebno uvesti u srpsko društvo i na osnovu čega je potrebno graditi srednje stručno obrazovanje. Ne možemo nikako reći da ono služi za zloupotrebu i iskorištavanje mladih ljudi koji bi na taj način bili uposleni. To je jedna zaista glupost koju ne može niko ozbiljan ko se razume u obrazovanje da izrekne.
Dualno obrazovanje je neophodno da bi mladi ljudi izašli kompletno opremljeni za posao koji mogu da nađu na tržištu rada. Da je to tako to govori i situacija da je u poslednjih pet godina, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, dovedeno niz investitora u zemlju i samim tim su nastupile promene koje uslovljavaju promene i u obrazovanju i sasvim je logično da je neophodno uvesti dualno obrazovanje u naš obrazovni sistem kako bi đaci što pripremljeniji izašli na tržište rada i zaista uzeli učešća. Ako se neko opredeli za srednje stručno obrazovanje, ne vidim šta je sporno da on dobije najkvalitetnije obrazovanje koje njemu sleduje i ne vidim na osnovu čega se može pričati o tome da je to spoticanje visokog obrazovanja. Ako je neko odlučio da završi srednje stručno obrazovanje, ne vidim zašto bi ga mi sprečavali u tome i ako može da nađe na tržištu rada zadovoljavajuće uposlenje?
Vratiću se, pre svega, na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao jednog krovnog zakona koje čini krovni zakon za sistem obrazovanja. Pored dualnog obrazovanja treba istaći da se ovim novim nacrtom zakona dovodi još nekoliko novina. Jedna od novina jeste i uvođenje inovativnog načina rada i uvođenje ustanova vežbaonice.
Prethodna poslanica je pričala veoma pogrdno, da se uljudno i kulturno izrazim o ovim novinama koje su uvedene u zakon i to oslikava njihov zaista neozbiljan pristup onako jednom velikom faktoru društvenog uređenja u Srbiji, kakvo je obrazovanje. Ne možemo nikako spominjati starlete u kategoriji kada se u zakonu spominju radionice koje su uvedene sa ciljem da se oni studenti koji se školuju za nastavni kadar prođu u svom procesu obrazovanja na praktičan način kako to treba da bude zaista kada budu došli da predaju u školi ili u nekoj obrazovnoj ustanovi. Zaista ne razumem uopšte komentar prethodne govornice koja je sa jednim neozbiljnim tonom pričala o ovoj pozitivnoj novini koja se uvodi u zakon.
Takođe, uvodi se još jedan informacioni sistem koji je veoma važan za prosvetu i pored njega još i jedinstveno obrazovni broj koji će učenik imati kao svoj lični broj tokom čitavog sistema obrazovanja u kom bude učestvovao.
Pored ovoga, zaista je bitno da ovaj zakon uvodi i jednu, rekla bih, odgovornost svih učesnika, odnosno faktora u sistemu obrazovanja. To podrazumeva i direktore i nastavnike, ali i decu i roditelje.
Veoma često se dolazilo ovde do stavljanja na dva različita kraja roditelje i s druge strane škole. Zaista, ovim zakonom, na jedan koristan način se svi činioci uvršćavaju kao bitni faktori koji zajedničkim radom treba da doprinose što boljem obrazovanju, ali da podnesu i određene odgovornosti koje taj sistem i taj proces obezbeđuje i podrazumeva.
Rekla bih da su mnogi poslanici koji su ovde govorili zaboravili period dok je bivši režim bio na vlasti. Govoreći o direktorima koji će biti, na neki način, oštećeni u ovom izboru po novom sistemu, ja bih samo podsetila na nekoliko propusta koje je bivši režim uradio kada je bio na vlasti, recimo, u Pokrajini, koja je jedan od osnivača srednjih škola na teritoriji Republike Srbije, odnosno severnog dela, a to je teritorija Autonomne pokrajine Vojvodine, kada su direktori u nekoliko puta radili različite malverzacije, Pokrajina je propuštala da ih smeni i postavi prinudnu upravu, pa je to bila zakonski omogućena njima kao osnivaču.
Onda se tu postavlja pitanje – ko zapravo krši zakon, ko će da krši zakon i da li je ovaj predlog zakona zaista dobar? Naravno da jeste dobar, jer sve ovo što je bilo moguće da se provuče kroz neke prolaze je ovim zakonom ispravljeno i omogućiće zaista kvalitetniji krovni proces koji će dalje biti regulisan na ostalim zakonskim aktima i podzakonskim aktima.
Kada je u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, biću kratka i reći da se u ovom delu veoma jasno definiše i uređuje sistem akreditacije, što je zakon koji je bivši režim doneo dok je bio na vlasti zaista bio propustiv, da tako kažem, i nije dobro definisao sve načine na koji akreditacija može da se izvrši i pod kojim uslovima. Sada je veoma jasno rečeno da visokoškolske ustanove mogu dobiti dozvolu tek kad prođe sistem akreditacije i to je potpuno jasno i dalje nema nikakvih dopuštanja nekih propusta u vezi sa tim.
U Danu za glasanje ja ću podržati ova dva zakona, jer mislim da su zaista dobra rešenja i svakako je veliki broj poslanika još u prethodnom periodu pričao o tome da je zaista neophodno doneti potpuno novi zakon o visokom obrazovanju i osnovama sistema. Hvala.
