Ne može „žuto preduzeće“ izgleda da shvati da može državom da se upravlja normalno u skladu sa propisima, u skladu sa nekim zakonima, a ne banditski kako izgleda jedino umeju. Ne može to da shvati, pa zato i pominje razne stvari, kao što je pominjanje Narodne skupštine, ili pominjanje neke etike, da li tako beše? Na to nemaju ni moralno pravo, niti za to imaju bilo kakvu aktivnu legitimaciju. Da se nešto radi po Poslovniku, to je očigledno i lako proverljivo, a da se na tim stvarima pita ovde neko ko je, ne osuđivao, ne suzbijao takve pojave u svojim redovima, nego ih nagrađivao, nemojte da se vređamo.

Da li beše Pajtić Bojan lično rukovodio glasanjem iz Bodruma? Da li je lažirao kvorum, muljao sa karticama? Kako se to završilo? Tako što je trpeo neke političke ili bilo kakve posledice? Ma ne, unapredili čoveka. Unapredili ga, terali ga do vrha, pa je i postao direktor „žutog preduzeća“ zahvaljujući tim veštinama i takvi će sad da se pitaju ovde da li nešto može ili ne može. Gde im je Novaković? Šta im radi ovih dana ministar Dulić?

Ovaj čovek Paunović, kog su pomenuli, je uredno prijavio firme koje ima Agenciji za borbu protiv korupcije. Mora neko da ne bude lenj, pa da uloži napor od dva klika mišem da bi nešto video, a mora da ima sposobnost da te stvari koje vidi i obradi da bi njima mogao da se bavi. Taj čovek je priveden sinoć, a znate zašto? Postoje ta pravila i ti zakoni, što za vreme „žutog“ kartela nije moglo da se desi nikada.

Da li im je sadašnji direktor ikada reč objasnio, milion i po evra vredno zemljište, kategorije pašnjaka, odakle mu to? Od ministarske plate, a možda od poslaničke? Da li je objasnio 300 hiljada evra vredan stan? Od ministarske plate ili od poslaničke? Tri stotine hiljada evra ušteđevine. Od ministarske plate ili od poslaničke? Ima li obrazloženja za besomučno divljanje ili će sve da obrazloži povampireni tajkun Dragan Đilas, pa da vidimo i to?

Reč ima narodni poslanik Mihailo Jokić, povreda Poslovnika.

Član 103. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Predsedavajući, vi da ste druga ili gospodina Živkovića opomenuli i oduzeli reč u prvom delu njegovog nastupa, mi ne bi imali ovaj razvoj diskusije koji smo imali van dnevnog reda.

Ja vas molim da sve one, bez obzira da li su pozicija ili opozicija, ako za jotu odstupe od dnevnog reda da im oduzmete reč. Ja ne mogu …

(Zoran Krasić dobacuje.)

Druže Krasiću, sačekaj malo.

Ne mogu da shvatim da u jednom čoveku može da bude toliko zla kao u gospodinu Balši. To je neviđeno.

Vi sada pominjete, gospođicu Brnabić koja nije tu i kažete da je ona ostavila haos. Kako vas nije sramota? Kakav ste vi džentlmen? Kakve veze gospođa Brnabić ima sa ovom temom o kojoj mi diskutujemo?

Drugo, vi kažete zaposlili smo mi 50.000. Vi se frljate. Ja sada kažem, vi kada ste bili…

Kolega Jokiću, izvinite molim vas, ovo se sada pretvara u repliku.
(Mihailo Jotić dobacuje.)
Hvala, ali neću dozvoliti da se pretvori povreda Poslovnika u repliku.
Hvala vam na vašoj sugestiji i naravno da ćemo nastaviti po dnevnom redu. Trudićemo se, naravno.
Reč ima po dnevnom redu Aleksandar Marković.
Izvolite kolega.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, pa, predsedavajući, ja bih parafrazirao misao jednu da se ubica uvek vraća na mesto zločina. To govorim iz razloga što prethodni govornik, koji je ovde iznosio razne gluposti, je ovde lamentirao tobože nad sudbinom državne uprave, javne uprave, a on upravo dolazi iz redova stranke, koja dok je vršila vlast u Srbiji, je bukvalno uništila, unazadila državnu i javnu upravu. Izvršila je najstrašniju moguću partizaciju državne uprave.

Setite se tog perioda, u pitanju je period do 2012. godine, kada ni čistačica u bilo kom javnom preduzeću ili ustanovi nije mogla da se zaposli ako nije imala člansku kartu DS. Bukvalno ni čistačica. I on danas nama drži neke pridike ovde. Trebali ste da ga opomenete. Trebali ste da mu ukažete na to da ne govori istinu.

Koji je bio domet njihove vlasti i koji je njihov program bio u pogledu unapređenja državne uprave? Tako što su u lokalnim samoupravama u kojima su vršili vlast, u jednoj od njih su decenijama vršili vlast, u pitanju je gradska opština Vračar, jedino što su umeli, umeli su da dovode partijske kadrove. Znate šta su radili? Unapredili su jedan model do besmisla potpunog. U toku jedne kalendarske godine. imenuju preko 40 pomoćnika predsednika gradske opštine, tako što ih rotiraju na po tri meseca ili manje. To je domet njihove vlasti. To je bio njihov program u pogledu unapređenja državne uprave.

Molim vas, gospodine ministre, da se i ne obazirete mnogo na kritike koje su dolazile od prethodnog govornika. U pitanju je čovek koji se danas zalaže za nešto, a već sutra to isto kritikuje i pljuje.

Pogledajte ovo, molim vas, gospodine ministre. Da li ste znali da je pre samo tri godine, 2014. godine, taj isti Balša Božović, kako kaže moj uvaženi kolega Orlić, sa tajkunom Draganom Đilasom promovisao muzičku fontanu na Slaviji, sličnu onoj kakvu danas imamo? Promovisao i pričao o tome da je to ne znam kakvo dostignuće.

Kolega Markoviću, vratite se na Nacionalnu akademiju.

Odmah se vraćam, samo da vam pokažem, jako je važno i zbog građana, dakle u boji je slika, pogledajte njihovu zamisao. Da li je to slično onome što danas imamo na Slaviji na sreću? Jeste, ali danas to ne valja zato što je SNS ovo uradila.
Istina je da je prethodnih godina Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave sprovelo racionalizaciju broja zaposlenih, samim tim doprinelo značajno, da kažem, uštedi u čitavom javnom sektoru. To je, između ostalog, omogućilo da zemlja, hajde tako da se izrazim, lakše, između ostalog, i prebrodi to predbankrotno stanje koje smo zatekli. Dakle, setiće se prethodni govornik tih godina. U pitanju je 2012. godina. Bukvalno smo bili pred bankrotom. Penzije nismo imali da isplatimo skoro. Prazna kasa. To je ono što su nam ostavili, ali je pobegao iz sale pa ga nema da čuje šta imam da mu kažem.
Ono što je neophodno, ono što je ostalo da se uradi, ono što moramo sada da uradimo jeste bolja organizacija samog posla i bolja struktura samih zaposlenih u državnoj upravi. Za tako nešto su nam potrebne dalje reforme, pojednostavljenje svih procedura, implementacija novih tehnologija, pre svega digitalizacija koju smo već pominjali danas ovde, zatim edukacija i povećanje efikasnosti.
Prethodna ministarka, danas premijerka, ali kako vidim i aktuelni ministar, gospodin Ružić, rešeni su da sprovedemo ono što smo zacrtali, a to je transformacija državne uprave. Ono što bih u tom smislu istakao, to je da je neophodna potpuna primena strategije reforme javne uprave.
Primenom strategije, potpunom primenom strategije reforme javne uprave imaćemo tu efikasniju i bolju državnu ili kako vole da kažu - javnu upravu i jeftiniju državnu upravu, što je jako važno.
Zakon o opštem upravnom postupku omogućio je da uprava konačno postane servis građana, što ona i treba da jeste, što je bio i predizborni program SNS još od 2012. godine, da uprava konačno postane servis građana. Time obezbeđujemo adekvatan tretman svakog pojedinca, svakog građanina.
Ukinute su najrazličitije takse koje su postojale, različita uverenja, izvodi itd, a po prvi put smo došli u situaciju da prilikom pribavljanja različitih dokumenata, koja su nekada morala da se pešaka, tako da se izrazim, pribavljaju, danas to službenim putem činovnici rade umesto građana. To su koraci koji uspostavljaju ono što nazivamo efikasnom javnom upravom i to su koraci koje imamo kao rezultat dosadašnjeg rada Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Danas možemo reći, ponosno možemo reći da Srbija polako, ali sigurno dobija obrise moderne države, moderne, uređene države između ostalog i povezivanjem najvećih državnih registara.
Ono što bih posebno istakao u tom smislu, to je njihov prenos u elektronski oblik. Dakle, više od 145 institucija državne uprave i lokalne samouprave pruža trenutno više od 800 različitih usluga na portalu Elektronske uprave prema podacima kojima ja raspolažem.
Osim toga, brojne su i administrativne olakšice koje, da kažem, olakšavaju poslovanje privrednih subjekata, a napominjem da su sve donete upravo na inicijativu Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
U kontekstu svega ovog rečenog ovi današnji predlozi zakona predstavljaju prirodan sled u procesu transformacije državne uprave i dobro je što je Vlada Srbije postavila kao jedan od prioriteta osnivanje Nacionalne akademije za stručno usavršavanje u javnoj upravi.
Ovo će po prvi put uvesti obavezno obrazovanje državnih službenika i to na svim nivoima i svi državni službenici od republičkog do lokalnog nivoa proći će jedinstvenu, standardizovanu normu edukacije, a sve u cilju profesionalizacije državnih službenika.
To je jedan značajan segment razvoja ljudskih resursa u javnoj upravi, ali i ostvarivanju ukupnih ekonomskih ciljeva.
Sada bih mogao da nastavim taksativno da nabrajam sve ostale rezultate ministarstva, ali nalazim da je ministar prosto pozvaniji u tom smislu, a nešto od toga smo i čuli u njegovoj uvodnoj reči.
Iz svih razloga koje sam naveo želim da pozovem da podržimo ove predloge zakona u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Hvala kolega Markoviću.
Reč ima narodni poslanik Dubravko Bojić. Izvolite kolega.

Pre nego što počnem diskusiju o predloženim zakonima, osećam potrebu da neko svoje lično, podvlačim još jednom, lično viđenje rada ovog doma podelim sa svima vama.

Prateći prenose skupštinskih zasedanja u ranijim sazivima uvek su me privlačile i uvek sam cenio oštre polemike, temperamentne i žučne rasprave, intelektualno nadmudrivanje. Nažalost, u ovom našem sazivu danas je toga manje.

Danas se mnogo više mogu čuti neke kvalifikacije koje ne smeju i ne mogu biti deo javnog govora u ovom parlamentu. Bezbroj paušalnih, površnih, pretećih, uvredljivih i ostalih kvalifikacija i sa naše leve i sa naše desne strane se danas može čuti. Izražavam svoje zadovoljstvo što pripadam poslaničkog grupi Srpske radikalne stranke koja je maksimalno ozbiljna i posvećena samo radu ovog parlamenta. Toliko o tome.

Kao i bezbroj puta ranije, i kod ovih predloga zakona imamo jedan prepoznatljiv manir rada Vlade – da dostavlja Narodnoj skupštini predloge zakona koje treba doneti po hitnom postupku. Mi donosimo zakone. Zakoni čine sistem. To je veliki i ozbiljan posao, a velike stvari se rade polako. Nikako po hitnom postupku.

Sa druge strane, postoji bezbroj činjenica koje podgrevaju sumnju da kada se nešto radi na brzinu ili po hitnom postupku, uvek se provlači određena sumnja da se tu nešto želi prikriti, da se nešto želi provući, da nešto jednostavno izbegne širu javnu, transparentnu raspravu.

Govoreći o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu i izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, zapažamo jedan paradoks. Svi se slažemo, postoji potreba da se uredi ova oblast ali to nije učinjeno na dobar način.

Podsetiću vas reči apostola Pavla koji kaže – da dobro, ako nije učinjeno na dobar način, nije dobro. I mi smo za uređenje državne uprave, za njenu efikasnost, za nagrađivanje i napredovanje državnih službenika, za usavršavanje zaposlenih, za sve ono što sada nedostaje državnoj upravi, a to su: kompetentnost, zakonitost i celovitost u obavljanju konkretnih funkcija, aktivnosti, zadataka iz utvrđenog delokruga i nadležnosti.

Ideja o osnivanju Nacionalne akademije za javnu upravu je pozajmljena i nametnuta iz EU. Ona je deo dugogodišnje tradicije i prakse nekih evropskih zemalja. U pitanju je još jedno evropsko čedo koje treba odgajati u pravnom sistemu Republike Srbije, a pravni sistem Republike Srbije ne poznaje institut „nacionalna akademija“. Radi se o još jednoj novotariji koja nije proizvod stvarne potrebe i nužne celishodnosti, već jedan u nizu zahteva za usaglašavanje sa EU, i opet po hitnom postupku.

Vlada ima potrebu, pre svega marketinšku, da sve što uradi bude zvučno, veliko i istorijsko. U tom svetlu mi vidimo potrebu izvršne vlasti da obrazuje Nacionalnu akademiju za javnu upravu. Donošenje zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, makar samo i kao organizacioni akt, je necelishodno, suvišno, ili bar neadekvatno. Nije teško obrazložiti zašto, a ima više zato.

Izvorno, akademija je visoka škola za nauku ili umetnost, što Nacionalna akademija za javnu upravu, apsolutno, očigledno, nije. U državnoj upravi postoje obrazovne institucije, tipa Vojne i Policijske akademije, gde se stiču znanja i veštine i gde se školuju odgovarajući profili za potrebe države. Ni jedna od ovih akademija nije nazvana nacionalnom, iako su one to u suštini. I Pravosudna akademija nema oznaku nacionalne, a deo je sudskog sistema i te grane vlasti. Nacionalna akademija za javnu upravu po Predlogu zakona ima element obrazovanja, akreditacija, programi, stipendije, učenje iz radnog odnosa, predavače i slično. Poenta je u zakonu što stoji u obrazloženju – usavršavanje državnih službenika za poslove koje već obavljaju, a za to i za izdavanje potreba i sertifikata nije potrebna Nacionalna akademija, niti 30 zaposlenih ljudi, niti nova zgrada od milion i po evra, niti programski savet, niti stalne programske komisije sa dodatnim stalnim plaćanjem, niti upućivanje na saradnju sa drugim javno priznatim organizatorima obrazovanja i usavršavanja. Dovoljno je samo modernizovana služba Vlade za usavršavanje i upravljanje kadrovima.

Lepo piše u članu 18. Predloga zakona da će poslove Nacionalne akademije za javnu upravu obavljati služba za upravljanje kadrovima do njenog konstituisanja. Mi smatramo da je za sve ovo bilo dovoljno, ako baš mora, jedan skroman i adekvatan naziv – centar za javnu upravu ili centar za unapređenje javne uprave kao Vladino telo ili služba.

Izbor izvođača programa, takođe, može biti ne mali problem. Svi će hteti da uguraju svoje, mnogi će se i sami kandidovati da bi ostvarili pravo na dodatnu nagradu.

Obrazloženje za donošenje zakona o Nacionalnoj akademiji je na nivou kvaliteta osnovne ideje, a to znači neubedljivo. Na primer, predlaže se donošenje zakona po hitnom postupku budući da bi njegovo ne donošenje na ovaj način moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad organa i organizacije u sistemu javne uprave. Već mnogo puta čujemo.

Ako je namera predlagača, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave bila da se osnuje centralna nacionalna institucija za stručno usavršavanje u javnoj upravi, onda je njena pozicija mogla biti ojačana sadržajem datim u Predlogu zakona o državnim službenicima. Smeštanjem materijalnog elementa unapređenja stanja ovog sistema u okviru zakona o Nacionalnoj akademiji ne bi se izgubila svrha stručnog usavršavanja državnih službenika.

Za upravu je mnogo važnije kako se nešto uređuje, a ne gde se uređuje. Čak ni oba predložene zakona ne regulišu celishodno i na jedinstven način funkciju stručnog usavršavanja zaposlenih. Argumentacija u prilog ovakvog pristupa nalazi se u članovima 2. i 3. izmena i dopuna Zakona o državnim službenicima, gde opšti program obuke i program obuke rukovodilaca donosi Vlada na predlog Nacionalne akademije, kao i selekciju i akreditaciju predavača, mentora i kouča.

Gospodine ministre, bez obzira na vaše obrazloženje ovog termina, kao lingvista, moram da intervenišem, zaista mi je zasmetala ova reč stranog porekla ugrađena uz naš zakon. Iako je naš jezik maternji srpski i leksički i semantički siromašniji od nekih drugih jezika, naš najveći lingvista prof. Aleksandar Belić govoreći o jeziku kao živoj materiji koja se stalno razvija, unapređuje, obogaćuje, poprima tuđice i pozajmice iz drugih jezika, ali je ipak bio veoma skeptičan pri upotrebi reči stranog porekla.

Smatrao je da reči stranog porekla mogu se upotrebljavati samo izuzetno, samo kada je to neophodno. A, da li je to ovde slučaj? Ali, neki naši prevremeni evropljani pre bi se odrekli svoga jezika samo da se dočepaju članstva u EU.

Evropska unija vam je kao voz. Ko prvi uđe u vagon moći će da sedi, imaće možda dobro mesto. Ko uđe poslednji neće moći da sedi, neće imati dobro mesto, ako se i uopšte ugura da uđe u vagon. Hvala.

Hvala kolega Bojiću.
Reč ima narodni poslanica Vera Paunović. Izvolite.