Poštovani predsedavajući, kolege i građani Srbije, ja ću svoje izlaganje početi raspravom o Predlogu zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva.

Naime, dopuna ovog zakona tiče se samo izmena u okviru nekoliko članova, a u najvećoj meri se tiče izmena vezanih za integrisani zdravstveni informacioni sistem koji građani Srbije poznaju pod nazivom IZIS.

Poslanička grupa Dosta je bilo sa razlogom, a navešću posle i u obrazloženju zašto, dakle sa razlogom se mi ne slažemo uopšte sa postojanjem ovakve jedne objedinjene baze podataka kakva je IZIS. Naime, i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u nekoliko navrata je Ministarstvu zdravlja ukazivao na problem sa ovom objedinjenom bazom podataka. U javnosti je čak i došlo do sledećih informacija, dakle Ministarstvo zdravlja u jednom trenutku je napomenulo da se Poverenik za informacije od javnog značaja složio sa Nacrtom zakona. Međutim, ono što predstavlja problem kada je usvajan ovaj zakon je da u potpunosti Poverenih za informacije od javnog značaja nije bio informisan, da u stvari IZIS već funkcioniše i da radi, o čemu je naknadno informisan.

Ono kako je on u stvari saznao za postojanje ovakve baze podataka i mogućnostima zloupotrebe ovakve baze, dolazi upravo od pritužbi građana. Dakle, mi se sećamo da je u javnosti čak bilo poznato da su građani mogli da uđu u ovu bazu i da sami sebi zakažu različite preglede ili snimanja što je ukazivalo na to da sam sistem nije bio dovoljno bezbedan. U svetu praksa je takva da se postojanje ovakvih baza ne praktikuje osim ako postoje opravdani razlozi za to. U Srbiji, na žalost, sva obrazloženja koja su nam do sada dolazila od Ministarstva zdravlja govore u tom pravcu da ne postoji pravna osnova, odnosno ne postoji dovoljno jasno obrazloženje zbog čega mi imamo ovako veliku objedinjenu bazu podataka.

Mislim da bi građani Srbije morali da znaju, između ostalog, koje su to manje baze koje grade ovu jednu veliku centralnu bazu. Dakle, to je zdravstveno statistički sistem, informacioni sistem organizacija zdravstvenog osiguranja i informacioni sistem zdravstvenih ustanova privatne prakse i drugih pravnih lica. Ako razmišljamo o tome kakav bi mogao da bude potencijalni problem sa ovom bazom, moramo da se osvrnemo na to kakve smo probleme do sada imali. Mi smo i u plenumu ovde imali situacije kada se zloupotrebljavaju podaci o građanima, javno se iznose njihovi podaci, podaci koji se nalaze u zdravstvenim kartonima. Dakle, imali smo i kod tzv. stranih investitora takođe problem kada su im praktično predati zdravstveni kartoni potencijalnih radnika. Nije to nešto što se ne dešava u praksi, prosto je visoka tolerancija na bezbednost podataka građana Srbije. Zloupotreba je na visokom nivou i svakodnevno je prisutna. Tako da smo nekako građane navikli da sve ono što nije normalno, u stvari je u međuvremenu postalo normalno.

Za mene možda jedan veći problem, a ne tiče se samo ovog zakona, predstavlja i samo nepoštovanje nezavisnih institucija. Mi smo imali juče ili prekjuče, slagaću vas, dani su mi se malo zbog ovog zasedanja pomešali, ostavku direktorke jedne nezavisne institucije, a to je Agencija za borbu protiv korupcije. Zatim, imamo apsolutno degradiranu nezavisnu instituciju Zaštitnika građana. Poslednja u nizu nezavisnih institucija, koja valjano radi svoj posao, je institucija Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti. Dakle, zaista apelujem na to da se preporuke, koje dolaze od nezavisnih institucija, ne ignorišu od strane ministarstva.

Dakle, nije dovoljno da ovaj zakon samo dopunimo sa pojedinostima o kojima je Poverenik govorio, već moramo u potpunosti da primenimo njegove preporuke. O tome je Poverenik za informacije od javnog značaja juče izdao saopštenje. Dakle, on ponovo govori da se njegove preporuke nisu dosledno primenile, već da je došlo do primene samo određenih delova. S tim u vezi, zaista smatramo da trebamo vratiti na početak rada, prosto, ovo što je usvojeno do sada, nije dovoljno dobro usvojeno i mislim da bismo kao Skupština, odnosno vi kao Ministarstvo zdravlja, trebali da se založite za to da se njegove preporuke usvoje, a da ovaj zakon povučemo iz procedure, kako bismo pripremili novu dopunu koja će biti bolja.

Dalje bih govorila o Sporazumu o potvrđivanju Finansijskog ugovora. Mi danas raspravljamo o trećem delu kredita koji je u međuvremenu već podizala Srbija. Radi se o Projektu modernizacije, unapređenje i proširenje četiri klinička centra u Srbiji, a to su klinički centri u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu. Procenjena vrednost ovog projekta iznosi negde 430 miliona evra, kako ste vi rekli u vašem početnom izlaganju.

Međutim, mislim da je važno da napomenemo i koja je struktura izvora finansiranja. Dakle, radi se o finansiranju od strane Vlade Republike Srbije u iznosu od 165,8 miliona evra, sredstva Evropske komisije u iznosu 38,6 miliona evra, Svetske banke 15,6 miliona evra, bilateralni donatori 10 miliona evra i kredit Evropske investicione banke u iznosu od ukupno 200 miliona evra. Mi danas raspravljamo o tom poslednjem delu kredita.

Dakle, građani Srbije su zaduženi 2006. godine u decembru za prvih 80 miliona evra, zatim smo građane zadužili i u decembru 2008. godine sa dodatnih 70 miliona evra, onda smo imali jednu veliku pauzu i u julu ove godine smo dodatno zadužili građane za 50 miliona evra. Međutim, ne radi se samo o ovim sredstvima, ovaj projekat ne čine samo ova sredstva koja su napomenuta i koja ste vi na početku svog izlaganja najavili, tih 430 miliona. Budžet republike Srbije, pa i prošle godine, između ostalog, u budžetu se iz Ministarstva zdravlja izdvajaju još određena sredstva, pa tako u budžetu za prošlu godinu u okviru programa razvoja infrastrukture zdravstvenih ustanova za programsku aktivnost, odnosno Projekat koordinacija, nadzor i kontrola rekonstrukcije kliničkih centara, planirano je izdvajanje nešto više od 103 miliona dinara. Dakle, ne radi se samo o ovih 430. U ovom projektu imamo i neka dodatna sredstva koja se izdvajaju.

Zašto ovo napominjem? Zato što mislim da samo ovaj kredit danas u raspravi ne možemo posmatrati pojedinačno, već moramo da se osvrnemo na čitav projekat o kojem je reč. A zašto je to važno, zašto moramo da se osvrnemo? Zato što građani Srbije moraju znati gde se troši svaki cent koji se izdvaja u milionskim projektima kakav je i ovaj projekat.

Kada je tadašnji mandatar Vučić, a sadašnji predsednik države, za vreme svog poslednjeg saziva Vlade, govorio o misteriozno nestalih milijardu evra, ne znam kako da vam kažem, ali, ne može da nestane milijardu evra, kao i što ne može da se ne zna na šta se potrošilo 430, odnosno na šta će se potrošiti 430 miliona evra, plus određena sredstva koja se u međuvremenu izdvajaju svake godine u budžetu. Znate koliko je milion evra? Za milion evra možete da kupite besplatne udžbenike za narednih sto godina, možete da napravite dva ovakva projekta i da vam još ostane novca.

Sama transparentnost u raspodeli sredstava, nezavisno da li se radi o tih milijardu evra koje su potrošene ili o ovom konkretnom projektu, jednostavno, građani Srbije ne znaju kako su ta sredstva potrošena.

Ja bih vas sada pitala – koliko je do sada tačno uloženo u adaptaciju četiri klinička centra po izvorima finansiranja, koja sam na početku navela? I u kom procentu su izvršeni planirani radovi? Takođe, ne bi bilo loše da se Skupštini prezentuje plan trošenja sredstava, onako kako je navedeno u ugovoru, posebno imajući u vidu odredbu da će Srbija morati da obezbedi sredstva za finansiranje uvećanih troškova, bez pomoći banke.

Imamo u vidu, a to ste i u vašem uvodnom izlaganju rekli, da su produženi rokovi za izgradnju i adaptaciju, pa vas s tim u vezi pitam – da li je produženje ovog roka izazvalo povećanje troškova po osnovu kamata? O tome niste govorili, a ne bi bilo loše da kažete.

Zašto je „Dosta je bilo“ toliko zainteresovan za transparentnost? Daću vam samo jedan primer, a tiče se konkretno Kliničkog centra u Nišu. Imamo jedan tender koji je organizovan za Klinički centar u Nišu, koji je vredan 18 miliona evra. Za taj tender se i dalje ne zna zašto je rok bio produžen za mesec dana? Čak postoji i neka priča u javnosti da ste vi lično insistirali da se taj rok produži, kako bi se određeni konkurentni za ovaj tender pripremili. Na kraju se ispostavilo da je ta firma u suštini i dobila ovaj tender. Na to kako je izgledao tender žalile su se i druge dve firme koje su takođe učestvovale u ovom tenderu, tako da je republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u aprilu ove godine poništila tender. Ministarstvo je negiralo ovo poništavanje i nastavilo saradnju sa kineskom kompanijom. A tender je, u suštini, poništen iz proceduralnih razloga – zato što nije bio dobro organizovan plan javnih nabavki, dok se žalba na tender, kako je napisano, da se sprečava konkurencija da konkurišu, nije uopšte ni razmatrana.

Postoji jedna potpuno nepotrebna manipulacija u fazama. Nije samo transparentnost na nivou sredstava koja se troše na ime ovog projekta, znači, netransparentnost se nalazi na različitim nivoima, između ostalog i u fazama na kojima se nalazi. Ja ću citirati izjavu predsednika Vučića iz jula ove godine, kada je rekao: „Mislim da smo obavili dobar posao, uz nedopustivo kašnjenje od nekoliko meseci, ali, znate, pre samo tri godine, kada sam ovde bio, čini mi se baš u ovo vreme, ovde je bila livada i ništa više“. Čak ste i vi ponovili tu rečenicu kada ste imali uvodno izlaganje. Verovatno vam se mnogo svidelo to da je nekad bila livada. Građani Niša znaju da tamo u to vreme nije bila samo livada. Radovi su započeti i u vreme mandata nekih drugih ministara, pre vašeg mandata. To i jeste problem. Nije problem netransparentnost u fazama na ovom projektu samo za vreme vašeg mandata, problem je i u nekim drugim ranijim vladama.

Neko je malo pre pomenuo, možda kolega Vesović, ne mogu da se setim, ali, on je pominjao i to kako sam projekat nije bio dobar. Malo pre ste dali jedno objašnjenje, ali i to umnogome govori o transparentnosti samog ovog projekta, koji zaista nema malu vrednost – 430 miliona nema malu vrednost da biste danas dozvolili takav propust da se ruši jedan zid da bi se unela neka sprava, skener ili o čemu se već radi.

Dakle, nije problem samo u netransparentnom trošenju sredstava, problem je u tome kako se ta sredstva troše, problem je u tome što postoji opravdana sumnja da su tenderi namešteni i problem je u tome što mi ne znamo u kojoj se fazi izgradnje nalaze trenutno klinički centri. Ali, svi su rokovi, evidentno, probijeni.

Još jednom ću da vas zamolim da mi odgovorite na sledeća pitanja - koliko je uloženo u adaptaciju četiri klinička centra po izvorima finansiranja koja su na početku napomenuta? U kom procentu su izvršeni planirani radovi? Da li se Skupštini može prezentovati plan trošenja sredstava? Da li je produženje roka

izazvalo povećanje troškova po osnovu kamata? Zamoliću vas i da se osvrnete na ovaj tender o kojem sam govorila. Hvala.

Reč ima ministar Zlatibor Lončar. Izvolite.

Nažalost, sve što ste rekli je kontradiktorno i nema nikakve logike. Ako postoji negde transparentnost, ako postoji nešto za svaki dinar, imate ga u Ministarstvu zdravlja. Recite mi za koji dinar ili evro niste našli gde je potrošen, kako je potrošen, šta je plaćeno i ostalo? Pričate toliko paušalno i ponavljate pet puta jednu istu stvar, a koja nikakve veze sa mozgom nema. Recite konkretno – Lončar, taj i taj dinar ne vidimo gde je, ili je potrošen za ovo, ovo ste platili više, ovo ste platili manje i slično.
Pomešali ste sredstva iz kredita, pomešali ste sredstva iz budžeta, sve ste živo pomešali. A, opet, da vi niste i u redu, nema problema, samo morate da navedete za koji dinar ne znate, za koji deo ne znate, za koji deo ste pitali, gde koliko je plaćeno, šta je plaćeno, a da niste dobili odgovor. Jeste li postavili pitanje? Šta je na današnji dan iskorišćeno od tih sredstava, koja su povučena. Jeste to pitali? Jeste. Od svih sredstava, evo šta je potrošeno, Klinički centar Srbije 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodine 1,3 miliona evra, Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra. Evo vam na današnji dan, što se tiče…
(Tatjana Macura: Da li je kredit ili ukupno?)
O kreditu, zašta pitate?
(Tatjana Macura: Pitala sam za čitav projekat.)
Vi morate da sročite pitanje da znate da podelite, znači šta pitate za kredit. Samo polako, nemojte da se nervirate, nema razloga, stvarno. Evo, pričam vam za kredit šta je potrošeno. Onda ste pitali za kamatu. Koliko smo mi to platili kamate za probijanje roka i za ovo. Vrlo dobro znate da nemamo nikakve veze sa probijanjem roka, niti bilo šta kako smo, šta, od kad je to išlo, šta je išlo. Ali, nešto što vam odgovara, vi pričate, nešto što vam ne odgovara to ne pričate i nema veze.
Kamate se plaćaju od onog momenta kad ste krenuli sa realizacijom tih para, konkretno na ovaj novac za koji sam vam sada pročitao. Tada, se tek plaćaju kamate, do tada nemate nikakve kamate i ne plaćate ništa. Ponavljam po peti put, kolike su kamate. Tog dana kada ste aktivirali ovaj novac, koji sam vam pročitao, po kliničkim centrima, kamata birate, ne može da bude više od 1,5%. Ne može da bude više od 1,5%. Jedino što može da bira Ministarstvo finansija, to je da li će da uzme fiksnu kamatu, ili će da uzme neku kliznu kamatu, ali da se uklapa u ovo, procena ljudi iz finansija koji se time bave. Da li smo to sada razjasnili vezano za kamate? Da nije bilo nikakvih dodatnih, niti bilo šta. Znači, pričamo o činjenicama, o kamatama, o gubicima i o svemu.
Druga stvar, pošto je država sprovela mere koje je sprovela, pa se stvorio novac u državnom budžetu, državnoj kasi. Iz tog novca, iz budžeta smo kupili opremu za Klinički centar u Nišu. Znači, ne iz kredita, ne dugujemo nikom ništa, kupili smo iz budžeta. U redu, iz budžeta smo kupili gama nož, iz budžeta smo kupili sajber, odnosno bolje edž, znači, ove stvari smo kupili iz budžeta. Iz budžeta smo kupili četiri akceleratora sa pratećom opremom i objektima za Beograd, Niš, Kragujevac i Kladovo. Iz Svetske banke smo kupili sad još šest akceleratora sa pratećom opremom, takođe ključ u ruke. To su odvojene stvari.
Vaše paušalne ocene, vama nijedan tender nikad neće odgovarati. Po vama, verovatno ni jedna ne treba da se završi, niti bilo šta, nemate konkretno ništa. Kažete bila je žalba, zato što taj tender nije najavljen u januaru mesecu. Jeste, u pravu ste. Nije najavljen, nismo znali kakva će biti dinamika radova i nismo znali u januaru kakva će biti, odnosno ne u januaru, nego kad se pravio budžet u decembru ili novembru prethodne godine, nismo znali kakvo će biti stanje u budžetu, da li ćemo imati sredstava da kupimo opremu. Izvinite, pogrešili smo, nismo bili sigurni da ćemo imati dovoljno novca, Bogu hvala da smo imali novca i da smo to kupili.
Nemamo nikakav problem. Za svaki dinar, koji vas interesuje dođite pitajte dobićete sve na pismeno, za to se zalažem. Nijedan dinar ne može da bude skriven u Ministarstvu zdravlja, za svaki dinar dođite i pitajte, nema nikakvih problema.

Po Poslovniku, narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući gospodine Arsiću.

Javljam se po povredi Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Skupštine, jer prethodna koleginica je govorila alternativnu istinu, da ne upotrebim Vukovu reč koja se nalazi u Vukovom rečniku – laže.

O čemu se radi? Imao sam utisak, pošto dolazim iz grada Niša, dužan sam da joj odgovorim kada je u pitanju Klinički centar Niš, a nadam se da će i moje kolege da me zdušno podrže o ovom o čemu sada govorim. Imao sam utisak da se preko puta nalazi poslanik Dosta je bilo, gospodin Bošković, međutim, ja njega uopšte ne vidim, tako da je on možda trebao da uzme učešće u diskusiji o Kliničkom centru Niš.

Pomenuta cenjena koleginica niti zna gde se nalazi Klinički centar u Nišu, pa mogu da je odvedem da joj pokažem gde se nalazi taj velelepni objekat koji je započet, da vam kažem, pre 35 godina, a ova vlast, SNS sa gospodinom predsednikom Aleksandrom Vučićem i premijerom ćemo završiti kada? Završićemo ga sigurno budite sigurni. Prema tome, cifru od 430 miliona, eto, ja mogu da joj preporučim da izračuna koliko bi možda udžbenici ili laptopovi mogli da budu kupljeni sa tom cifrom.

Još jedanput, kada govorite o Nišu morate da znate gde se nalazi taj Klinički centar, da dođete da vidite to velelepno zdanje, da je to tipičan svemirski brod koji će biti najlepši ne u Srbiji nego na Balkanu. Prema tome, mi ćemo taj projekat isterati do kraja. Hvala još jedanput.

Gospodine Rančiću, upotrebili ste povredu Poslovnika za repliku tako da dva minuta od vremena poslaničke grupe.
Replika, Tatjana Macura. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Dakle, nemam nikakav problem. Mislim da ste vi došli u zabunu, ja sam vam navela koji su sve nivoi, odnosno odakle se povlače sredstva za ovaj projekat. Vi ste mi naveli samo na šta su potrošena iz kredita, a ja bih volela, a mislim da bi i građani Srbije voleli da znaju na šta je potrošeno svih 430 miliona eura. Ne možete mi reći, bez obzira što se sada hvatate za glavu. Dakle, ne možete mi reći da ja dođem kod vas da bi proverila tu informaciju. Vi treba nama da dostavite podatke koje ovde tražimo. Ne radi se ni o kakvom poštovanju Skupštine, na šta je malopre kolega ukazivao. To je prosto jedan odnos između zakonodavne i izvršne vlasti. Prosto, vi nama treba da donesete te podatke da bismo ih mi proverili.

Ono što sada mi imamo ispred vas, mi o tome možemo da raspravljamo. Ne možete očekivati ni od mene kao narodne poslanice, niti od građana Srbije da dolaze vama lično na noge kako bi proverili neke navode o kojima ste vi govorili. Ne mogu da ih dovedem u pitanje, ali to je prosto, pomalo drsko sa vaše strane da mi na taj način odgovorite i kažete – dođite kod mene. Prosto, od vas se očekuje da nama date sve potrebne podatke.

Vezano za ovaj tender, razumem da se radi o sredstvima iz budžeta i ja sam tokom svog izlaganja o tome i govorila, da nisu samo za ovaj projekat određena sredstva koja se nalaze u onim sredstvima onako kako sam ih ja pobrojala, već da dolaze iz budžeta Republike Srbije.

Mi prosto nemamo, dobijamo sporadične informacije iz izjava predstavnika vlasti koji oni daju i medijima. To ne može tako. Mi moramo jasno da znamo gde su koja sredstva prikazana, posebno kada je ovakva rasprava u pitanju. Ovaj projekat nije samo ono što je u njemu navedeno, dakle, ne radi se samo o ovom kreditu o kome treba danas da raspravljamo, to je daleko veći projekat koji očigledno ima i veća sredstava nego što su za to namenjena. Dakle, možda ja i ne bih dovela u pitanju da je negde došlo do zloupotrebe da sam imala sve podatke, a pošto nisam morala sam da pitam.

Zahvaljujem koleginice.
Reč ima ministar, Zlatibor Lončar.

Ja sam vam pročitao koliko je do danas sredstava potrošeno. Evo, pročitaću opet. Ali, vi pričate o 430 miliona evra. Niti su povučeni, niti su realizovani, niti plaćamo kamate, niti bilo šta.
Vi hoćete da ja vama kažem sada za nešto da je potrošeno i gde je i od čega je potrošeno, kada nije. Potrošeno je, ponavljam, Klinički centar Srbije 3,8 miliona evra, Klinički centar Niš 30,3 miliona evra, Klinički centar Vojvodina 1,3 miliona evra, Klinički centar Kragujevac 0,5 miliona evra.
To je jedino potrošeno iz tog kredita i na to jedino ide kamata manja od 1,5%. Ostalo o čemu vi pričate, nije potrošeno, nije realizovano, nije urađeno.
Znači, nemojte unositi zabludu, mislim da ste stvarno ozbiljni, da toliko razumete, ne možemo da pričamo o 430 miliona koji nisu ni povučeni, ni potrošeni, niti bilo šta. Pričam vam o onome šta je potrošeno, ovo plus iz budžeta što sam vam rekao.
I, rekao sam vam, opet objasnio, rekli ste da, proceduralna greška, jeste, izvinjavam se, u novembru prethodne godine nismo mogli da pretpostavimo kolika će biti sredstva za opremu da ćemo moći iz budžeta, da nećemo moći da idemo u neko novo zaduživanje.

Zahvaljujem.
Povreda Poslovnika narodni poslanik Tatjana Macura. Izvolite.