Ostalo vam je tri minuta i 28 sekundi.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio i po povredi Poslovnika i kao ovlašćeni. Prvo po povredi Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, član 106. i član 107. Bio je u obavezi da se drži dnevnog reda i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je rečena jedna gruba neistina o kosovskoj nezavisnosti i to je došlo od pripadnika stranke bivšeg režima čije su vođe, a po depešama „Vikiliksa“ tražili od SAD da Albanci ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika, da ne usvajaju tu deklaraciju.

Danas nešto što je uradila stranka bivšeg režima i čime je otežala položaj države Srbije je ovde neko pokušao da privali nama. Naime, pitanje međunarodnom sudu pravde nije glasilo da li Albanci imaju pravo da proglase secesiju Prištini nego je pitanje bilo da li imaju pravo da donesu deklaraciju. To pitanje je naručeno u dogovoru sa SAD da bi se učestvovalo u izgradnji, a to je radila stranka bivšeg režima, na čijoj je listi on izabran više puta. Dakle, oni su naručili u dogovoru sa SAD to pitanje da bi dobili odgovor kakav su dobili i na takav način su učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija i danas oni koji pokušavaju to da spreče, da spreče međunarodno priznanje, da spreče učlanjenje u UN. Dakle, danas neko vadi njihove fleke i oni pokušavaju da njihov greh pripišu nama, što ja smatram da je povreda dostojanstva i da ste bili u obavezi da prethodnog govornika opomenete. Hvala.

Zahvaljujem.
Više puta sam pokušavao da utičem na kolegu Zorana Živkovića, ali bezuspešno.
Da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o tome?
(Ne.)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Igor Bečić.

Gospodine predsedavajući, javljam se po članu 103. i 104.

Vi ste dozvolili da se ovde više puta izgovori neistina i da pripadnik bivšeg režima ili pripadnici bivšeg režima, koji su uništili sve što su mogli da unište u opštinama u kojima su vršili funkcije i vršili vlast, pa recimo mi danas imamo, između ostalog, kao tačku dnevnog reda potvrđivanje Ugovora o zajmu između KFV Frankfurt na Majni i Republike Srbije, koji predstavlja ministar i vodosnabdevanje i kanalizaciju opštinama srednje veličine, između ostalog i opština Vrbas.

Samo da kažem da smo recimo od 2006. do 2008. godine po programu uspeli kao opština Vrbas, program holandske vlade, da dobijemo donaciju od 5,1 milion evra za izgradnju fabrike pitke vode i onda bivši režim, pošto je počeo da vrši funkcije u opštini Vrbas, poništio je to, izgubili tu donaciju i mi sada u 2017. godini moramo da rešavamo problem vodosnabdevanja kroz ovakve zajmove da bi konačno u opštini Vrbas, gde kroz sela voda nije zadovoljavajućeg kvaliteta za građene opštine Vrbas, izgradili fabriku vode, ali kada znamo da smo u tom trenutku imali bespovratna sredstva od holandske vlade u tom iznosu i da to DS u tom trenutku izgubi i sada mi kao SNS moramo da rešavamo to na takav način i, kao što je rekao prethodni govornik, u 2017. godini konačno građani opštine Vrbas da dobiju pitku vodu za upotrebu u našoj opštini.

Ono što ljudi koji su u tom trenutku vršili vlast su bili u stanju da unište, da izgube, da bespovratna sredstva od holandske vlade izgube, mi danas moramo da rešavamo na ovakav način.

Zahvaljujem.
Kolega Bečiću, zaista ne znam šta je tačno, a šta nije kada su lokalne samouprave u pitanju i kakve sve probleme imaju određene lokalne samouprave. Tu ste vi poslanici da kroz rad u Narodnoj skupštini to kažete, što ste vi uradili, ali ne možete kroz povredu Poslovnika tako da vam uzimam dva minuta od poslaničke grupe.
(Nemanja Šarović: Dva minuta i 25 sekundi.)
Evo kolega Šarović me ispravlja – dva minuta i 25 sekundi.
Reč ima ministar dr Zoran Mihajlović.

Hvala.
Sada da vidimo da li je poslanik sve ovo dobro shvatio i da li možda ovo što ste do sada predstavili i rekli jeste zaista tako i piše u ovim papirima ili je bilo nešto improvizacija. Meni se čini da je bilo puno improvizacije u ovom što ste rekli, a počeću od početka.
Kada govorite o Železnicama Srbije, ja zaista mislim da je nama svima zajednički cilj, a zajednički cilj jeste da mnogo više koristimo železnicu i da umesto onih 15% u strukturi prevoza robe i putnika od ukupnog prevoza idemo na 25% u narednih deset godina.
Vi ovde govorite sa, dozvolićete mi, ja ću to prokomentarisati na moj način možda, nadam se da se nećete uvrediti, ali sa nipodaštavanjem šta je sve urađeno, ja ipak moram zbog građana Srbije da podsetim kada je ko šta uradio i šta je uradila ova Vlada u prethodnom periodu, a šta su uradile neke prethodne po pitanju Železnica Srbije uopšte. Ne modu a da ne pokažem jednu tabelu gde su sve nule.
Dakle, jedina godina od 2008. godine kada je rekonstruisano 22 km pruge je bila 2009. godina, 2008. godine – 0 km, 2010. godine – 0 km, 2011. godine – 0 km modernizovano, rekonstruisano, održavano, 2012. godine – 0 km, 2013. godine – 0 km, 2014. godine – 0 km. To su rezultati koji su nas dočekali.
Godine 2015. – 36,3 km iz IBRD kredita 4, koji je uzet inače deset godina ranije pa se ni jedan jedini evro nije koristio. Godine 2016. – 43,3 km pruge, takođe iz kredita i mogu da vam kažem kog – rekonstrukcija treće severne deonice pruge na Koridoru 10, Mala Krsna, Velika Plana dužine 29,5 km, zatim rekonstrukcija prve južne deonice pruge na Koridoru 10, Bujanovac-Vukarevac i Beograd centar – faza jedan.
Godine 2017, ovo što sada radimo, 135,8 kilometara je do sada završeno. Započeto je još 54 kilometara, rekonstrukcije Gilje-Ćuprija, zatim Gilje-Ćuprija-Paraćin, pruge Beograd-Niš, pošto smo o tome pričali, dužine 10,5 km i rekonstrukcija izgradnje drugog koloseka na deonici pruge Pančevački most-Pančevo Glavna, rekonstrukcija druge južne deonice Vranjska banja-Ristovac, rekonstrukcija treće južne deonice Vinarce-Đorđevo, završena rekonstrukcija deonice pruge Resnik-Valjevo, itd.
Dakle, to je ono što je urađeno za ovih nekoliko godina, od kada vršimo vlast, što je, priznaćete, najviše što je moglo da se uradi, a naravno, neću da poredim sa onim što je nula kilometara što je urađeno do 2014. godine. Mislim da je to veoma važno.
Pored toga, ova zemlja je nabavila nove vozove. U ovoj državi u poslednjih nekoliko godina se ulaže intenzivno u železnički transport. Možda je to nekome – eto, jaka stvar, radimo jedan deo pruge a nismo uradili sve, ali, uradićemo sve. Beograd-Niš i te kako zaslužuje da bude modernizovan u potpunosti, i biće modernizovan u potpunosti. Ne može sve odjednom. Ali, strašno je kada slušam ljude koji su vršili vlast, negde od 2000. godine, kada se uložilo u 23 km železnice, da nam danas pričaju kako, eto, jaka stvar, 200 km pruge modernizovano. Jeste velika stvar i jeste odlična stvar. I treba da bude još više. I ova nova pruga koju ćemo da modernizujemo, Beograd-Stara Pazova-Novi Sad-Subotica-granica je za nas jako važna. To je dvokolosečna pruga, a sada je jednokolosečna. Biće na 200 km, prosečna brzina između 160 i 200, u zavisnosti od gradova gde bude stajala.
Dakle, to je ono što se tiče samog železničkog transporta.
Pomenuli ste, takođe, izvinjavam se ali pratim i ton, mašinovođe. Kažete – zašto nema mašinovođa u kargu. Nema mašinovođa u kargu zato što se niko 20 godina nije bavio tim ljudima, zato što je prosečna starost u železnici 50 godina, zato što nema ljudi koji mogu da rade, a ne zato što država sada nije ulagala i ne ulaže u železnicu. Inače, prosečna plata mašinovođe u srpskim železnicama je 55 hiljada dinara. Da li želimo da bude više? Da. Ali, moramo da radimo na nekoliko koloseka, a to znači investicije, to znači restrukturiranje, to znači briga o kadrovima, o čemu se nije vodilo računa. Plata, recimo, jednog inženjera u ministarstvu je 45 hiljada dinara. Plata mlađeg inženjera u ministarstvu je 33 hiljade dinara. Samo da vam napravim malo poređenje.
Dalje, rekli ste, između ostalog – smanjenje saobraćaja. To je takođe jedna neistina. Kažete – smanjen je saobraćaj zato što se ništa ne radi i mi beležimo smanjenje saobraćaja. Smanjenje saobraćaja u železnicama je samo tamo na onim prugama u toku godine na kojima se radi. Resnik-Valjevo se radio i u toj situaciji smo morali da imamo u toj godini smanjenje. Ali, to ne znači da će biti sada, naredne godine.
Ono na šta sam posebno ponosna i iznenađena sam kako ne znate taj podatak, a to je, pošto pominjete kako obilaze Srbiju, jesu, obilazili su Srbiju do 2014. i 2015. godine, sve je tačno. Išli su Koridorom 4, zato što niko 20 godina nije hteo da gradi taj Koridor 10 i zato što ste svi pričali u prethodnom periodu kako smo mi centar, kako smo mi lideri, a niko živi nije izašao na teren da vidi da li se uopšte bilo šta gradi i radi.
Pušteno je 200 km auto-puteva u prethodne četiri godine. Zbog tih 200 km puštenih puteva, mi danas na Koridoru 10 imamo 47 miliona vozila; 2014. godine smo imali 32 miliona vozila. Velika je razlika između 47 miliona vozila, koliko je danas i 32 miliona vozila. To govori da neko, eto, ipak ide preko ove Srbije i da se povećava broj automobila, ne zato što možda neko silno voli Srbiju, nego zato što Srbija gradi auto-puteve, zato što je Srbija najkraća ruta između istoka i zapada, kraća 150 kilometara u odnosu na rutu 4. Prema tome, ta priča da ima manje saobraćaja nije tačna.
Samo da se vratim na sekund na železnice za kargo, takođe za smanjenje saobraćaja. Godišnje 11 miliona tona se preveze kargom. Naš cilj je da bude 20 miliona tona 2020. godine.
Potom, pričate o Prokopu i opet govorite stvari koje nisu tačne. Na 10 do 15 minuta saobraća „BG voz“. Evo, podatak, 105 „BG vozova“ dnevno ide kroz Prokop, 105 „BG vozova“. Šest do sedam pari daljinskih vozova ide za Novi Sad. Pa, nemojte da govorite da nema nijednog voza, da niko živi ne ide, kad nije tačno. Jednostavno, nije tačno.
Druga faza Prokopa, mi razgovaramo sa kuvajtskim fondom da to nastavimo. Nadamo se sledeće godine nastavku radova.
Takođe, pogrešili ste. Da vas podsetim, LJig-Preljina je deonica koja je puštena, to je auto-put, 40,3 kilometara. Tu ne ginu ljudi, tu nema ni jednog poginulog, hvala bogu, od trenutka kada smo pustili taj auto-put. Ub-Lajkovac, videćemo šta će nadležni organi da rade. Sve je bilo obeleženo. Dobićete informacije.
Dalje, pominjali ste deficit. Deficit ste pomenuli. Opet, hajde da govorimo o podacima. U trenutku kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Republike Srbije, dug je bio 76,5% BDP-a, danas je 62,5%. Molim vas, umemo valjda da se bavimo matematikom i da sabiramo i da oduzimamo, 76,5 je bilo, a danas je 62,5.
Takođe, nadalje, još jedna stvar. Stepen nezaposlenosti je bio 27,6%, a danas je, odnosno prošlog meseca je 11,3%. Izvinite, to je ogromna razlika. Tu nije razlika u jednom procentu, to je razlika između 27,6 do 11,3%.
(Zoran Živković: To je laž.)
To nije laž. To je statistika, Republički zavod za statistiku. To je ista ona statistika koju su svi pre nas koristili. Ništa nismo promenili, ali ništa.
Takođe, pominjali ste Nebojšinu ulicu, grad Beograd. Koliko ja znam, podneta je krivična prijava protiv investitora u Nebojšinoj 8a. Nadležnost jeste grada Beograda, ali ja moram da kažem da ceo naš uspeh, recimo, u oblasti građevinarstva i na „Duing biznis listi“ to što smo deseti na svetu je najvećim delom upravo zahvaljujući Beogradu, upravo gradnji u Beogradu, izdavanju građevinskih dozvola u Beogradu, uređenju sistema. Ne možete dva miliona nezakonito izgrađenih objekata u prethodnih 20 godina da završite odmah, ali se zaista nešto radi, ne nešto, odnosno to nešto daje rezultate.
Danas je 20.000 gradilišta, bilo ih je ispod 500, dakle, kada je isti taj Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade.
Hajde da pričamo o podacima, da se suočimo, kako god, ali hajde da govorimo o onome što jeste. Hvala.

Zahvaljujem.
(Zoran Živković: Replika.)
Gospodine Živkoviću, nemate pravo na repliku.
(Zoran Živković: Osam minuta je pričala.)
Odgovorila je na vaše pitanje. Možda vam se odgovori ne sviđaju, ali to je vaš problem.
Reč ima narodni poslanik Nemanja Šarović, po Poslovniku.

Gospodine Arsiću, prekršen je član 106. koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Vi ste opominjali gospodina Živkovića dok je govorio, a koji je malo ekstenzivnije govorio o zakonu, ali ste isto tako bili dužni da opomenete i Zoranu Mihajlović, koja je govorila o stvarima koje nemaju apsolutno nikakve veze sa današnjim dnevnim redom. Aleksandar Vučić danas nije na dnevnom redu. Zaista ne razumem vašu opsednutost sa njim. Nije na dnevnom redu, niko ga nije pomenuo.

Druga stvar, danas na dnevnom redu nije ni stopa nezaposlenosti, nema veze sa ovim zakonima. Danas na dnevnom redu, na stranu što podaci koje iznosite nisu tačni, ali nije ni BDP. Ili grešim?

Ako vi želite, gospodine Arsiću, da uvedete neki novi standard i da se tako ekstenzivno tumači šta jeste, šta nije na dnevnom redu, može i to, ali da taj standard važi za sve, da važi uvek, a ne da važi onda kada vama odgovara. Mora se govoriti istina, barem o onim elementarnim činjenicama koje su svima poznate.

Vi ste dozvolili da gospođa Mihajlović priča o nekom bivšem režimu, pa kaže – nije rađeno ništa 2012, 2013, 2014. godine. To su, kaže, zatekli. Godine 2012. ste vi bili vlast. Vi ste taj bivši režim koji ništa nije radio. Da ne pominjem da ste vi bivši režim zato što ste saučestvovali sa Dinkićem i sa Labusom i sa drugima. Znači, nasledili ste sami od sebe. Ne obmanjujte građane Srbije na taj način. Vi ste i 2012. godine bili član Vlade Republike Srbije, glasali za sve. Snosite odgovornost.

Vreme, kolega Šaroviću.
Dobro. Sad sve ono što ste vi prigovarali koleginici Mihajlović, vi ste uradili. Na još gori način, kroz povredu, kroz…
(Nemanja Šarović: Ja sam objasnio.)
Molim vas, ćutao sam dok ste vi govorili.
Kroz povredu Poslovnika dali ste repliku. Svi koji prate Skupštinu, i poslanici, su to mogli da vide. Spominjali ste kako je koleginica Mihajlović bila u Vladi 2012. godine, da je bivši režim itd.
Da li to ima neke veze sa povredom Poslovnika? Nema.
Još nešto da vam kažem. Vidim da napredujete i da umesto što ste advokat Demokratske stranke, postali ste advokat i Nove stranke i Zorana Živkovića. Ja vam želim u advokaturi puno uspeha.
(Zoran Živković: Replika.)
Nemate, kolega Živkoviću, pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod puteva, postoji više puteva i načina da se čovek obogati, ali uglavnom su ružni.

Moj kolega poljoprivrednik je živi dokaz za to. LJudi, on se seća prvog voza i prve pruge u Nišu 1874. godine, verovali ili ne. Da li sam se ja prevario, gospodine predsedavajući, evo gospodin Orlić tamo sluša, ja mislim da je rekao da se seća prvog voza i prve pruge u Nišu 1874. godine. Sve sam mislio da je Mićun stariji, a ispostavilo se da ovaj stariji od Mićuna. Možda je i vremenska mašina, a možda je to bio prvi šverc bundi 1874. godine. Molim da se to obeleži. Ja sam sve mislio da je Sanda svoju bundu ulovila, izgleda da ju je kupila.

Put vina. Možda je taj voz imao put vina od Niša, preko Fruške gore, Jadranskog mora, okeana pa na Devičanska ostrva. Znači, put vina je vodio, vinarija, da ne spominjem prezime, vinarija Z.Ž, put vina je vodio, mora da je ta pruga bila čudna, možda je išla kao i oni nekim podzemnim, podvodnim putem i stigla je do Devičanskih ostrva.

Specijalista za pruge iz 1874. godine, to se živo seća, dakle, a možda je to bilo preko u kafiću, ko zna, nego specijalista za pruge po izjavama njegovih članova, dakle, on je specijalista za pruge, zovu se Ištvan Kajić i Marko Matić „Vreme“, časopis, da ne bude „Informer“ ili „Pink“, on bi to onda osporavao. Kažu oni ovako da se u prvobitnom sedištu u Hilandarskoj ulici, u toku februara 2013. godine, otvoreno hvalio kako je u svojoj ranoj mladosti, prilikom jednog putovanja vozom od Niša do Beograda, zajedno sa svojim društvom iz voza, u punoj brzini izbacio stranog državljanina, i to samo zato što je govorio engleskim jezikom. Na pitanje njegovih šokiranih stranačkih prijatelja da li je nesrećni čovek preživeo izbacivanje Z.Ž. je lakonski odgovorio – da, najverovatnije jeste, pošto o tome ništa nije pisalo u novinama narednih dana. Dakle, zato se on seća, živo se seća 1894. godine.

Ja se sećam 2001. godine i tih godina Aljbin Kurti, braća Mazreku, moj kolega poljoprivrednik je bio član Savezne Vlade, zajedno sa 104 pripadnika terorističke organizacije su pušteni da navodno kaznu izdržavaju kod svoje braće Albanaca ili, kako ih mi zovemo, Šiptara na KiM i, naravno, oni ih pustili i svi su otišli u Švajcarsku.

Ne znam koji je to voz bio, ali kad smo već kod vozova, možda bi se on setio i Luleta koji je, gle čuda, 2001. godine, verovatno je bio poslovno u suprotnosti sa mojim kolegom poljoprivrednikom, nestao, ali su zato Albanci pušteni.

Da vidimo koji je to put vina i koja je železnica vodila kada je iz firme „Empresa“, čiji je on bio direktor, nesumnjivo, tvrdio ovde da nije, ali po ovim dokumentima jeste, nestalo 189.000 flaša vina, kao otišle na konsignacionu prodaju, mada domaće firme na to nemaju pravo. Evo, ovde vodi se postupak. Pazite, Agencija za borbu protiv korupcije ga kaznila opomenom, tek toliko, mogli su ga odlikovati. Toliko o agenciji. To ovi što kažu – stranka bivšeg režima osnovala agenciju, vidim da je stranka bivšeg režima osnovala agenciju.

Sto osamdeset devet hiljada flaša vina staje u 720 kubika, treba vam negde 36 vagona ili 36 šlepera. To je kolona dugačka kilometar. To je nestalo i, naravno, desila se poreska utaja. Možda nam krediti ne bi bili potrebni, ali koliko je Poreska uprava pronašla, filijala Niš, utvrđuje se ne prijavljena obaveza poreza na dodatu vrednost u iznosu od 17.948.952 dinara i kamata na ne prijavljenu obavezu itd, pa onda ima još jedan prekršaj. Možda nam ovi krediti ne bi trebali da je taj put vina i ta železnička pruga iz 1894. godine bila postojanija, evo ovde još, „Empresa“ itd, još 894.000 sa pripadajućim kamatama. Ne znam, možda bi se jedan voz mogao napraviti.

Ima ona izreka da nadničar može da ukrade jedan grozd, ali Boga mi bivši premijeri mogu da ukradu ceo vinograd, pola Fruške gore itd, i onda mogu vozom preko Fruške gore da idu ovim putem vina.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću ja podržati sve ove zakone, bez obzira što se moj kolega poljoprivrednik izjasnio protiv. Sad vidite zašto. Dakle, specijalista za razne puteve, uglavnom loše, uglavnom puteve koji vode do bogatstva, a svi ti putevi su uglavnom ružni.

Taj zločinački poduhvat koji su zajedno izvršili stranka bivšeg režima i stečajni upravnici, gde su oni sebe smestili u dvorce i bajke, a narod ostavili na ulici, sa tom praksom treba prekinuti i naši građani treba da znaju da veliku nesreću i siromaštvo, koje je bilo neizdrživo za gledanje, su proizveli upravo ovi koji su danas najglasniji, nisu kućicu za psa napravili, kućicu za papagaja, a kamoli neki ozbiljniji autoput itd.

Oni su svakako stručnjaci i za kredite. Dakle, samo trenutak, imamo i te dokaze gde je moj kolega Z.Ž. kreditirao sam sebe. To inicijali Z. Ž, to je u postupku… Ovako, 21. juna 2012. godine Z.Ž. pozajmljuje pare Z.Ž, zajmodavac i zajmoprimac. Zamislite kakvi su njihovi zajmovi bili. Tek da znate, uvek sa visokom kamatom, ali sam sebi pozajmljuje 41.000 evra. Evo potpisa mog kolege poljoprivrednika. Zato oni ne podržavaju zajmove, jer su oni imali specijalne zajmove, sami sebi su pozajmljivali novac, i to uz kamatu. Pazite, zelenašili sami sebe. Verovatno da bi opravdali odakle im novac, pa kažu ovako - zajmoprimac Z.Ž. je dužan platiti kamatu obračunatu po stopi zajmodavcu Z.Ž, koji će se obračunati i platiti o roku dospeća ili prilikom vraćanja pozajmice. Nema laži, nema prevare. Dakle, ja se uvek koristim dokumentima.

(Narodni poslanici negoduju.)

Evo čujem glasove negodovanja. Prethodni govornik je govorio o svemu. Ja govorim o zajmovima. Ja govorim kakve su zajmove oni davali sami sebi takve su zajmove uzimali državi.

Ovi zajmovi i krediti su sa vrlo niskom kamatom i mi uglavnom pokušavamo da te njihove kredite koji su bili po astronomskoj kamati..

(Narodni poslanici negoduju.)

Ovi krikovi mene ne uzbuđuju, gde je uglavnom je bio „imt“ (ima li mene tu), gde su se u tu kamatu ugrađivali kao u onu kiflu od 150 dinara, kao u ona „Tuborg“ piva, itd. Ko je šta stigao u to se ugrađivao i otuda ovi glasovi nezadovoljstva, a ja iznosim čistu stvar.

Dakle, oni su uzimali pozamašne kredite sa pozamašnom kamatom, a kad oni uzmu kredite narod piše menicu. Oni su krivi za siromaštvo. Otpustili su 400 hiljada ljudi. NJima nisu trebale železnice i putevi, zato sada negiraju sve ovo, jer nisu imali radnike koji bi trebali da putuju tim putevima, nisu imali proizvodnju. Totalno su uništili. Oni su živeli od kredita i zajmova. To je imalo svoje limite. Otišli su sa vlasti za njih u dobro vreme i nama je ostalo da ispravljamo sve njihove greške.

Otuda to nezadovoljstvo. Otuda nezadvoljstvo zajmodavca, zajmoprimca ZŽ, koji je uspevao sam sebi da daje kredite sa 10% kamate. Odatle sve te njihove čuvene kombinacije. Odatle njihovi penthausi. Odatle stan od onog sportiste Koromana od 500 hiljada evra, uz platu, ne znam koliko. Otuda tamo neka kuća koja je kupljena u Nišu. Otuda tamo neki pašnjaci, zgrade izgrađene, itd. Otuda detelina sa četiri lista na svim tim pašnjacima. Sve će to narod platiti, sve te njihove greške, ali se nadam da će narod umeti to i da kazni.

To što nisu procesuirani nije krivica do Vlade, nije krivica do Skupštine. Nismo mi treća grana vlasti. Nismo mi sudska vlast, Tužilaštvo je samostalno. Sudstvo je nezavisno, selektirano čuvenom reformom 2009. godine i otuda oni crpe odatle neku vrstu amnestije i neodgovaraju za sva zlodela koja su počinili.

Po pitanju kanalizacije i vodovoda ja savetujem ovu Vladu, savetujem i pravosuđe da dođe do sebe, da pravosudnom snagom povuče vodu da žuti lopovi odu. Hvala.