Meni je žao što SNS, bojeći se amandmana DS kojim želimo da unapredimo život građana Srbije koji rade u vojsci i u policiji, u zdravstvu, u obrazovanju, nije smela da dozvoli da govorimo o ovim amandmanima i podnela je lažnih 300 amandmana kako bi isteklo vreme. No, dobro, to je vaša politika i građani Srbije će to osuditi.

Mi smo predložili da se ovaj član briše upravo iz razloga koje je govorila prethodna govornica iz SNS. Pa, dragi naprednjaci, šest godina ste na vlasti, šest godina upropaštavate sve ono što je dobro u Srbiji. Zašto ne pohapsite sve lopove u ovoj zemlji? Zašto niste pohapsili sve koji su nešto loše uradili? Demokratska stranka se prva zalaže za to. Te vaše priče usled nedostatka programa, plana, rezultata i boljeg života građana, što svaljujete na lažni kriminal i lažnu korupciju, ne možete više da prodajete građanima Srbije i to ćete videti 24. decembra na ovim izborima.

Šest godine ste na vlasti, uhapsite sve koji su nešto radili. To je u interesu države. Pa vi ovde odbijate amandman vašeg poslanika koji govori o kriminalu i korupciji, odbijate amandman vašeg poslanika koji želi bolje školstvo. Zbog čega? Zato što znamo čime se vi bavite i kakve su vaše namere. Namere su puni vaši džepovi, a prazni džepovi građana Srbije.

Tako da slobodno pohapsite sve građane koji su nešto radili mimo zakona. Prvo krenite od političara, naravno, i usvojite zakon koji mi takođe predlažemo iz DS-a da se vidi ko je šta, kada i koliko stekao. Prvo da krenemo od ministra Vulina koji ima stan od 250 hiljada evra, a možemo da krenemo i od mene koji živi u dedinoj kući u selu Glibovac, na koju sam jako ponosan i to svi znaju. To može da se proveri, ko gde živi, ko šta ima od imovine i možemo sve lepo transparentno da odradimo. Ja sam ponosan na svoje poštenje i na poštenje svih ljudi iz DS-a koji ovde sede, a o vašem poštenju ćemo videti kada odete sa vlasti.

Znači, možemo šire malo da diskutujemo, ne moramo o amandmanima.
Reč ima Aleksandra Tomić, replika.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Evo, krenućemo od prethodnog govornika. Ko o čemu, prethodni govornik o poštenju. O dedinoj kući, a u stvari se protivi amandmanu koji govori o unapređenju obrazovanja. Znači, nije potrebno obrazovanje, ali je dobro biti član stranke koja napravi rupu u budžetu lokalne samouprave od četiri milijarde dinara. Nije dobro biti ekonomski ostvarljiv, održiv, razvojan budžet, nego imati budžet koji će da plaća radnike lokalne samouprave preko fudbalskog kluba ili preko kafića ili preko javnih preduzeća koji su već zaduženi.

Znači, to su modeli kako treba voditi lokalne samouprave, a ovako kako treba voditi budžet Srbije, sa ekonomskim rastom od 3,5%, to ne valja. E, pa građani Srbije znaju gde je rast, gde je prosperitet, gde njihova deca mogu da očekuju sigurnu budućnost. Hvala.

Reč ima Đorđe Komlenski, replika.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Samo ću vam pročitati odgovor Višeg javnog tužilaštva na pitanje poslanika Marijana Rističevića od 12. oktobra 2017. godine. U drugom pasusu kaže: „Pred Višim javnim tužilaštvom u Smederevu u toku je pretkrivični postupak koji se odnosi na prijavljene zloupotrebe prilikom kupovine i prodaje zemljišta i objekata bivšeg Doma JNA u Smederevskoj Palanci, u cilju utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti“. Onda stvarno možemo da razumemo pobunjenika u pokušaju da bude iz tog razloga u zatvoru, a ne kao kriminalac. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Goran Kovačević.

Dame i gospodo, Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu suštinski govori o makroekonomskoj stabilnosti i moj amandman se tiče toga.

Kada već suviše dugo, već tri godine, a to je za srpske uslove neverovatno dug vremenski period, nemate bitne izmene u Zakonu o budžetu, ovaj zakon koji mi danas glasamo, u stvari, ne može baš tačno da se nazove zakon o rebalansu budžeta, jer mi u budžetu u ekonomskim klasifikacijama ne menjamo nijednu ekonomsku cifru. Znači, mi imamo suštinski tačan, realan i planski budžet koji planiramo već treću godinu. Na osnovu toga mi jesmo došli u situaciju da možemo da promenimo neke stvari, pre svega koje nam pružaju mogućnost lakšeg i boljeg funkcionisanja. Pre svega, odnosi se na rast društvenog bruto proizvoda, jer kada nam raste društveni bruto proizvod za 2%, onda u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, član 27e, dođemo u situaciju da možemo da povećamo iznos koji se odnosi na rashode za zaposlene i koji iznosi u toj ekonomskoj klasifikaciji 8%.

Dakle, kada imate rast društvenog bruto proizvoda koji vam stvara dovoljan gep da možete da idete na isplatu i povećanje rashoda za zaposlene, odnosno isplatu bonusa, i kada istovremeno u budžetu Republike Srbije, što je redak slučaj, za 2017. godinu imate deficit, odnosno nemate ga, imate suficit od 76 milijardi, a na nivou opšte države od 90 milijardi, onda to stvara mogućnost da posle uspešne makroekonomske politike koju sprovodite ostvarite pogodnosti pa da na neki način nagradite i građane Srbije i zaposlene u javnom sektoru, jer su svi oni tu da država Srbija funkcioniše bolje i kada plaćaju porez i kada ostvaruju prihode, oni su jedinstvo sa makroekonomskim i fiskalnim poretkom države Srbije.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ukoliko prekoračim vreme kao predlagač, molim da mi oduzmete od vremena poslaničke grupe.

S obzirom da je devet poslanika iz različitih političkih stranaka podnelo niz amandmana koji se odnose na ciljeve održivog razvoja, želela bih malo da objasnim, zbog drugih poslanika, šta je bila namera ovih amandmana. Oni se odnose, naravno, set zakona, prva tri su sastavni deo ovog paketa koji govore o budžetu Srbije.

Pre svega, ciljevi održivog razvoja su postali obavezna Agenda 2030, odnosno nastavak agende koju Srbija, naravno, nastavlja kroz evropske integracije, tzv. EU program 2016-2020, i taj sled je Agenda 2030, koju smo na osnovu ratifikacije Pariskog sporazuma ovde u Skupštini Srbije se obavezali da implementiramo. Vlada Republike Srbije je zadužila ministra za demografiju gospođu Slavicu Đukić Dejanović da bude koordinator za ovaj program i Vlada Republike Srbije prosledila je inicijativu parlamentu Srbije gde je gospođa Maja Gojković pokrenula inicijativu za formiranje Fokus grupe poslanika koji će se baviti uopšte parlamentarnim delom posla, kada su u pitanju implementacije ciljeva održivog razvoja.

Mi smo na osnovu saradnje UNDP-a i parlamenta Srbije imali prilike da čujemo ceo program i ono šta znači parlamentarna saradnja u ovom delu. Jedan od celog tog programa parlamentarne saradnje i rada Fokus grupe u budućnosti koji se očekuje od nas parlamentaraca je i deo način finansiranja implementacije ovih ciljeva. Kada pričamo o načinu finansiranja, taj deo obično se vezuje za sve zakone koji se odnose na budžet i rebalans budžeta. Zašto? Zato što 17 ciljeva Agende 2030 sadrži 169 podciljeva.

Ti osnovni ciljevi su grupisani u pet delova. Jedan je koji se odnosi na smanjenje siromaštva, obrazovanje, kulturu, deo koji se odnosi na sam ekonomski rast koji direktno utiče na prvih sedam ciljeva, zatim ljudski resursi, odnosno mogućnost stanovništva da implementira i prihvati primenu ovakvih ciljeva, treći deo je primena visokih standarda zaštite životne sredine u cilju očuvanja zdravlja ljudi i pokretanja potpuno novog vida zelene ekonomije i deo koji se odnosi na institucije, zaštitu ljudskih prava i međunarodnu saradnju. Onaj peti deo koji je vezan isključivo za Srbiju, a za razvijene zemlje nije, zato što su oni već dosta toga prošli, je proces evropskih integracija. Na osnovu procesa samih evropskih integracija mi smo mnogo toga već započeli. Znači, sve javne politike koje se odnose na održivi razvoj su usvojene, ali onaj deo koji se odnosi na sam budžet, primera radi, raspodelu budžeta, pa i u ovom delu kada pričamo o rebalansu, znači, bonusi i nagrade, treba da sadrže određene standarde koji se odnose održivi razvoj.

Kada govorimo o ekonomskom rastu, očito je da ta grupa ciljeva održivog razvoja pokazuje da smo aktivnom politikom ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije u protekle četiri godine, pogotovo ove zadnje tri, imali veliku snagu i mogućnost da ono što je bio budžetski problem, a to je velika rupa u budžetu 2014. godine od 250 milijardi na osnovu kredita koji su povučeni ili neodgovorne politike koju su imali prilike da vode oni koji osporavaju ovakvu vrstu amandmana, sada imamo ekonomski rast koji je planiran za sledeću 2018. godinu čak na 3,5%.

Kada pričamo o ljudskim resursima vrlo je važno da povećanje plata i penzija i određenih davanja bonusa bude u skladu sa mogućnostima i upravo je taj deo koji se odnosi na ovakav amandman trebao da stoji suštinski u svakom predlogu i rebalansa i samog budžeta. Stoga je, i eto naša namera dobra da stajanjem ovakvog amandmana u zakon jednostavno podsetimo da ti standardi mora da postoje.

Kada govorimo o institucijama uopšte i o životnoj sredini i treba reći da po prvi put ova Vlada ima zasebno Ministarstvo zaštite životne sredine, koja je planirala 5,8 milijardi dinara za sanaciju problema kada pričamo o upravljanju otpadom i kada pričamo uopšte o zaštiti životne sredine, od toga je 2,7 milijardi dinara su subvencije. To znači da će recikleri koji se bave ovom oblašću imati prilike i dalje da budu podržani od strane državi i da do 2020. godine, kada završimo ili kada otvorimo i zatvorimo poglavlje 27, stvorimo uslove da jednostavno koje su i obaveze EU, ne izvozimo više otpad. To je ono zbog čega danas kada govorimo uopšte o evropskim integracijama, treba reći da je ovaj budžet i za ovu godinu u svom rebalansu jako bitan da sadrži ove ciljeve, ali za sledeću godinu moje kolege će i u samom Zakonu o budžetskom sistemu braniti na određeni način ove amandmane u ovom predlogu, zašto javne politike vezane za ciljeve održivog razvoja treba da postoje.

To je naš put za narednih 10 godina, to je naš put za budućnost, to je nešto čemu mi treba da stremimo. To je postavljenje jednog puta u kome Srbija treba da se rame uz rame nosi i sa članicama EU, ali Boga mi i sa članicama UN. To nije amandman koji treba na određeni način diskvalifikovati zato što programi UN su sada podržani i od strane Vlade Republike Srbije i 24. oktobra je bio dan UN kada je premijerka Ana Brnabić i gospođa Zorana Mihajlović, zajedno sa koordinatorkom UNDP su imali prilike da tada daju svoje izlaganje kako će taj put izgledati narednih 10 godina. Jednostavno tada je rečeno da moramo da nađemo način kako da uspostavimo finansijske mehanizme uz pomoć kojih ćemo, jednostavno vršiti implementaciju ovih ciljeva.

U prošloj godini je dato 63 miliona dolara, znači za ove namene. Oni su uglavnom prema instrukcijama UN utrošene za migrantsku krizu, za sanaciju, znači problemi sa migrantima, za sanaciju deo koji se odnosi na elementarne nepogode, upravljanjem vanrednim situacijama, za ovu godinu je predviđeno 173 miliona dolara. Sigurno je da ta sredstva i za sledeću godinu će biti po određenim instrukcijama planirana, ali nemojte da zaboravite da u vreme onih koji sada se odriču ovakvih inicijativa je potrošeno 230 miliona dolara, a da za to jednostavno nije bilo nikakvog izveštaja i nikakvih budućnosti u smislu budućih javnih politika koje je trebalo implementirati, jer da je to tako bilo mi ne bi imali problem sa ekonomskim padom od 3,6% i ogromnim dugom koji se stvorio kada je u pitanju uopšte održivi razvoj.

Znači, održivi razvoj podrazumeva održivo finansiranje. Onoliko koliko prihoduje toliko morate da trošite. Po prvi put mi ćemo imati suficit, to znači višak prihoda u odnosu na rashode. To što mi moramo da otplaćujemo neke dugove iz prošlosti, to je istorija koja nam govori o tome da u budućnosti treba pametno da biramo one koji će da nas predstavljaju i koji će da zastupaju interese građana Srbije.

Bez obzira što ovi amandmani nisu usvojeni, mi smo kao Ženska parlamentarna mreža tri godine se borili za rodno odgovorno budžetiranje, da primer rodne ravnopravnosti uđe u Zakon o budžetskom sistemu. To je bio jako težak put. Da vam kažem, pre svega, od samih kolega koji se nisu slagali sa takvim predlozima, do toga da su nas podržali, da je dve trećine parlamenta glasalo za ovakav predlog. Da ste vi kao ministar bili prvi koji ste prihvatili takve amandmane Ženske parlamentarne mreže i jednostavno takav napredak pokazali i u samom izveštaju EU o Srbiji koji je pokazao da ovakve inicijative koje su možda u datom trenutku previše napredne, mi moramo da krenemo da razgovaramo o njima. Mi moramo da predlažemo.

Možda nije trenutak da se usvoje i možda način na koji mi predlažemo nije dovoljno dobar, ali je jedna tema o kojoj mi želimo da pričamo i otvaram ovde u Skupštini Srbije i eto poslanici koji su članovi te Fokus grupe, znači, iz četiri različite političke stranke, žele da razgovaraju. Ono o čemu smo govorili i moje kolege, svaka koja želi da unapredi u svom delu budžet Republike Srbije, nije nešto sa čim se vi ne slažete, nego jednostavno način na koji je koncipiran, možda nije prihvatljiv za sam rebalans budžeta.

Zbog toga smatram da treba da zaista ozbiljno pričamo o ovakvim predlozima amandmana, da otvorimo jednu debatu u kojoj ćemo na kvalitetan način dati doprinos budućem ekonomskom razvoju Srbije, bez obzira na to iz koje se političke stranke dolazi. Mislim da oni koji su najoštriji kritičari po pitanju ovakvih predloga amandmana, sutra će se dičiti time i ponositi ovakvim predlozima koji su počeli, evo danas. Hvala vam.

Hvala koleginice, Tomić.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.