Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 11.12.2017.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/274-17

4. dan rada

11.12.2017

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:05 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministar Đorđević pravo na repliku. Izvolite.

Zoran Đorđević

Prvo, što se tiče prvog pitanja, lokalna vlast koja je ovde uvedena kao pojam obuhvata i autonomne pokrajine i lokalnu samoupravu i prilikom izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava možemo da pričamo o tome da se izmeni terminologija i da bude drugačije definisano u Zakonu o budžetskom sistemu.
Što se tiče vašeg pitanja, lepo ste rekli, da je to tačno kao što ste vi rekli, verovatno bi bilo pravilno to kako ste vi rekli i verovatno bi imalo smisla. Budžetski fond nije pravno lice, to je prva stvar. Druga stvar, korisnici koje ste nabrojali nisu korisnici budžetskih sredstava, već javnih sredstava i onda ih to ne svrstava u ovu kategoriju koju ste vi spominjali.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Tomić, Milorad Mijatović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Zoran Bojanić, Srbislav Filipović, Snežana Petrović, Dubravka Filipovski i Stefana Miladinović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Da ne ponavljam ono što je uvažena koleginica Aleksandra Tomić rekla u prethodnom izlaganju i kod prethodnog zakona, ovo je jedan od amandmana koji je naš kokus podneo. U ovom slučaju je to na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu Republike Srbije za 2018. godinu.

Ono što je navedeno u samom amandmanu i što ću vam reći iz obrazloženja, predloženim amandmanom precizno se definiše politika održivog razvoja UN i usklađuje sa planom primene iste kod svih država članica. Ova globalna politika ima za osnovni cilj usmeravanje svih javnih politika svih država za smanjenje siromaštva, unapređenje blagostanja i socijalne pravde, zaštite životne sredine u cilju pružanja adekvatnih odgovora na izazove koji se javljaju u borbi sa klimatskim promenama.

Da ovaj Predlog budžeta govori da ova Vlada primenjuje upravo sve ono što smo mi naveli u ovom amandmanu, cilj ove Vlade jeste upravo održiv razvoj, a da radimo na održivom razvoju, kada su u pitanju javna sredstva, odnosno budžet, govori nam usklađenost naših prihoda i rashoda i budžet upravo ovako kako je urađen.

Cilj ovog budžeta jeste da smanjimo siromaštvo, da naša zemlja i naši građani, pre svega, budu zadovoljni građani koji imaju posao i stvaraju neki dohodak, da mogu da obezbede život sebi i svojoj porodici. Za razliku od nekog prethodnog perioda, gde smo imali slučajeve da su nam ugasili preduzeća, svi oni koji su izvršili privatizaciju u periodu od 2000. do 2012. godine sve te privatizacione prihode preusmerili su u neke pogrešne ili svoje džepove. Naš cilj jeste da stvorimo održivu državu i zaposlimo što više naših građana.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jelena Žarić Kovačević

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom predlaže se dodavanje novog stava i predlaže se planiranje, priprema, donošenje i izvršenje budžeta Republike Srbije, da se realizuje tako da u najvećoj meri unapredi finansijsku osnovu za pravosudni sistem u Republike Srbije, a upravo sa ciljem da se dodatno podstakne razvoj pravosudnog sistema u Republici Srbiji.

Prema Ustavu Republike Srbije uređenje vlasti počiva na podeli vlasti za zakonodavnu, izvršnu i sudsku, a načelo podele vlasti zasniva se upravo na ravnoteži i na međusobnoj kontroli ove tri grane vlasti. Upravo iz razloga što se od sudske vlasti očekuje da svoju funkciju vrši na najbolji mogući način, treba obezbediti, ali u velikoj meri ovim amandmanom unaprediti finansijsku osnovu za pravosudni sistem Republike Srbije u celini.

Vlada Republike Srbije obavezala se na sprovođenje reformi radi modernijeg, delotvornijeg i odgovornijeg pravosudnog sistema, a sve zbog građana kojima se mora obezbediti dostupnost pravde, pravo na pravično suđenje i ravnopravan tretman na sudu. Na taj način se postiže jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti, a što je najvažnije vraćanje poverenja građana u pravosudni sistem Republike Srbije. Jaka finansijska osnova podrazumeva i brže unapređenje pravosudnog sistema. Dobrim planiranjem i izvršenjem budžeta postižu se ciljevi koji se stavljaju pred pravosudni sistem. To su sve razlozi za podnošenje ovog amandmana. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Mićin.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Žarko Mićin

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman je takođe vezan za investicije, osnaživanje investicija i podršku investicijama u budžetu. U budžetu za 2018. godinu je upravo za podršku investicijama, odnosno za izgradnju puteva, mostova i javnih objekata u interesu građana planirano čak 128 milijardi dinara, što svakako pozdravljam.

Kako smo došli danas do toga da imamo toliko raspoloživog novca za investicije? Pre svega što smo racionalno i dobro planirali prihode i rashode u budžetu, što smo štedeli. Važno je da vam pokažem neke podatke koji jasno pokazuju kako smo uspeli da uštedimo ovaj novac u budžetu i kako smo dobro planirali budžet, a sa druge strane da vidite zašto smo nekada, pre 2012. godine, imali situaciju da u budžetu nije bilo ovoliko novca za investicije.

Ovde imam indikatore makroekonomskih kretanja sa sajta Ministarstva finansija koji nam pokazuju jasno neke parametre.

Dakle, ako gledamo BDP domaći proizvod u milijardama evra 2008. godine on je iznosio 33 milijarde i 704 miliona evra. Već 2012. godine, taj isti parametar, odnosno taj isti iznos je 31 milijarda i 683 miliona evra, odnosno za dve milijarde manji je bio BDP 2012. godine.

Kako to izgleda u vreme SNS? Ovo što sam govorio je bilo u vreme „žutog preduzeća“. Kako to izgleda u vreme SNS? Dakle, 2015. godine ukupan BDP je bio 33 milijarde i 491 milion, da bi već 2016. godine on bio 34 milijarde i 616 miliona. Dakle, skoro za milijardu i 200 miliona više. Kako to izgleda po glavi stanovnika, što je takođe neki ekonomski pokazatelj? Dakle, 4.586 evra po glavi stanovnika je bio 2008. godine, da bi 2012. godine pao na 4.400, to je u vreme „žutog preduzeća“, a 2015. godine u vreme SNS ovaj isti BDP po glavi stanovnika je 4.720 evra, a 2016. godine 4.904 evra sa tendencijom da ide na gore u 2017. godini.

Ako pogledamo, recimo izvoz robe, taj isti izvoz robe, odnosno spoljnotrgovinska razmena u 2008. godini je bila sedam milijardi 428 miliona, da bi 2012. godine otišla samo za milijardu gore na osam milijardi, to je u vreme „žutog preduzeća“, a pogledajte kako to izgleda u vreme SNS - 12 milijardi evra je bio izvoz robe u 2015. godini, da bi već u 2016. godini skočio na 13 milijardi 432 miliona, a u ovoj godini će biti još više.

Tako bih mogao zaista da vam nabrajam i dalje i dalje, ali kroz sledeće amandmane ću vam i dalje i dalje navesti šta sve možemo da vidimo, kako je to izgledalo u vreme DS i zašto nismo u to vreme dovoljno investicija, a kako to izgleda u vreme SNS. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministar Đorđević ima reč.

Zoran Đorđević

Zahvaljujem se.
Oba predloga su vrlo konstruktivna, ali probaću da vam objasnim zašto nisu prihvatljivi za Vladu.
Lepo ste objasnili i bilo bi dobro da, to su samo dva od ciljeva koje treba da imamo kao država. NJih postoji mnogo, mnogo više i trebalo bi onda da ih pojedinačno nabrajamo u tome. To je predstavlja veći izdatak budžetskih korisnika koji su nadležni za to i predlog i Vlade, a i Ministarstva finansija jeste da se ne izdvajaju posebno ciljevi, već oni spadaju u nadležnost onoga ko je nadležan za to kao budžetski korisnik i pretpostavlja se da će on da radi na realizaciji toga. Zato je izbegnuto da se nabrajaju. Hvala.