Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.03.2018.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun.
...
Srpska napredna stranka

Milovan Drecun

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici, pred nama je zakon od posebnog značaja, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji.

Koliko sam uspeo da primetim iz svih ovih zakona sa vaših dolazaka na Odbor za unutrašnje poslove, priprema se i sprovodi se jedna ubrzana, sveobuhvatna reforma MUP i policije, sa krajnjim ciljem da se ono što je nataloženo decenijama, a što je negativno u sistemu koji je od kritične važnosti za unutrašnju bezbednost države i građana, dovede u jedan prihvatljiv okvir koji će biti efikasan, moderan i koji će odgovoriti savremenim i bezbednosnim izazovima. Upravo mislim da je i za nas poslanike i za vas u MUP-u, da zakoni koji su pred nama i budući zakoni, da bi ih trebalo uskladiti sa tim bezbednosnim izazovima.

Bez valjane analize problema sa kojima se naše društvo suočava u oblasti bezbednosti, ugrožavanja bezbednosti građana i države, sistema, ne možemo da imamo ni dobre zakonske predloge.

Ako uskladimo te dve stvari, onda ćemo biti na dobrom putu. Verujem da će vam pomoć nas poslanika biti značajna. Ja sam nekoliko stvari hteo da kažem vezano za ovaj zakon.

Naime, gledao sam opis policijskih poslova i slažem se da na prvom mestu treba da bude prevencija kriminala i unapređenja bezbednosti u zajednici, ali očekujem da vidim jedan potpuno razrađen definisan mehanizam za tu prevenciju, da vidimo koliko će taj mehanizam biti efikasan, da li ćemo imati mogućnosti da ga dopunjujemo zajedničkim radom narednih godina.

Takođe, izvršavanje poslova utvrđenih propisima oružja u privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, mislim da je tu neophodan pojačan nadzor, jer je do sada bilo mnogo incidentnih situacija i nepoštovanja zakona upravo u toj oblasti.

Ono što mi je posebno drago jeste Fond za solidarnu pomoć koji će biti formiran. Koristim priliku da se svi zajedno setimo onih pripadnika MUP koji su svoje živote dali na Kosovu 1998. i 1999. godine, a koji su posle toga ostali, nekako, čini mi se, zajedno sa ostalim pripadnicima snaga bezbednosti, prilično zaboravljeni od države, društva i svih nas.

Mislim da to ne smemo da dozvolimo, da dugujemo veliku zahvalnost i da moramo da rešimo statusna pitanja porodica onih kojih nema više među živima, koji su svoje živote dali da bi branili državu i bezbednost naroda.

Ono što mi je posebno interesantno. Kad reformišete jedan sistem, idete u dva pravca – modernizujete sredstva kojima se taj sistem služi i, s druge strane, morate da poboljšate kadrovsku politiku odnosno kvalitet ljudi koji će nositi taj sistem koji će ga reformisati.

Vidim da ste prionuli ozbiljno na posao da se uočene negativnosti u funkcionisanju Ministarstva unutrašnjih poslova odnosno policije konačno počnu da rešavaju na jedan efikasniji način nego što je to bilo do sada.

U obrazloženju ovog zakona piše da su značajno unapređene i precizirane preventivne aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole i novi instrumenti uvedeni u pravni sistem važećim Zakonom o policiji. Sada su razrađeni i njihova primena će obezbediti podatke za dalju analizu i predlaganje mera za iskorenjivanje korupcije u Ministarstvu. Slažem se.

Ključna stvar, ako hoćete da uspete u reformi Ministarstva unutrašnjih poslova, je u stvaranju jednog izuzetno efikasnog, odgovornog sistema, koji će služiti građanima i njihovoj bezbednosti jeste da se iskoreni korupcija. Korupciju nose ljudi, pojedinci. Policija mora da ima taj unutrašnji mehanizam koji će svakodnevno prepoznavati takve negativne pojave. Ako se napravi taj mehanizam, onda će poverenje građana u policiju da bude mnogo veće.

Vidim da govorite o inoviranom postupku postupanja u Sektoru unutrašnje kontrole. Verovatno je u značajnoj meri inoviran u odnosu na ono što je bilo. Mene malo podseća na neke sisteme koje imamo u nekim efikasnim policijama na zapadu, recimo, u SAD ili nekim drugim državama, ali, sve ono što je dobro, mislim da treba koristiti i kod nas.

Odredbom člana 69. menja se član 230. i predviđa da u cilju prevencije korupcije Sektor unutrašnje kontrole sprovodi tekst integriteta, analizu rizika od korupcije, vodi evidenciju, vrši kontrolu prijave i promene imovnog stanja, što je svakako veoma značajno. Dalje se kaže da se prikupljeni podaci i evidencije o spoljnim aktivnostima vode u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Vidim da je test integriteta veoma dobro razrađen i to podržavam. Ključno pitanje u tome je – kako će se taj test u praksi pokazati? Mislim da će to umnogome zavisiti od onih koji će ga sprovoditi, i sprovođenje analize rizika od korupcije i provera, prijave i promene imovnog stanja. Sve su to dobre stvari da bi se utvrdilo ima li nepravilnosti unutar sistema.

Ali, mene nešto drugo zanima. Ja ovde nisam video detaljno razrađen sistem kontrole onih koji kontrolišu – Sektor unutrašnje kontrole. Vidim da je precizirana nadležnost za vršenje bezbednosnih provera za zaposlene u Sektoru unutrašnje kontrole i Službi za bezbednost i zaštitu podataka. Moram da priznam da me taj mehanizam jako zanima.

Dakle, Sektor unutrašnje kontrole u narednom periodu treba da bude izuzetno bitan, da bi se sprovelo ovo što nam predlažete ovde kao predlog promene zakona. Ali, nešto mi tu nedostaje. Nedostaje mi kontrola u okviru unutrašnje kontrole.

Ja ću vam reći jedan primer, koji treba svima nama da bude upozorenje. Imate čoveka u unutrašnjoj kontroli. Ja, kao poslanik, na sreću ili nažalost, dobijam mnogo predstavki od građana, pa i od ljudi koji rade u unutrašnjoj kontroli. Recimo, imate slučaj jednog čoveka koji je dobio negativnu proveru iz BIA, sa napomenom da je nepodoban za službu u BIA. Taj isti čovek, recimo, ima fizički napad na šefa BIA u jednoj opštini, podneta prekršajna prijava, zataškana, suspendovan je i dok je bio pod suspenzijom dobio je rešenje da prelazi u Sektor unutrašnje kontrole policije. Pa onda imamo prijavu njegove supruge za fizičko maltretiranje i mnogo toga drugog.

Mislim da ovaj mehanizam koji gradite mora da pojača i kontrolu onih koji će kontrolisati sve pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova i da trebate da iskorenite ove nasleđene probleme. Bez toga, ovaj zakon će biti faličan. Jer, dati u ruke nekome toliku moć da može da kontroliše sve ostale pripadnike a da sam bude nedovoljno kontrolisan, da sam ima iza sebe neke negativne stvari koje ga kompromituju da se bavi tim poslom, to jednostavno nije prihvatljivo.

Očekujem da ćete u narednom periodu svakako poboljšati i sistem kontrole ljudi koji rade u Sektoru za unutrašnju kontrolu, a onda će već biti potpuno otvoren put da se borba protiv korupcije efikasno sprovodi u policiji, što vam od sveg srca želim. To je zadatak svih nas, jer samo u tom slučaju ćemo imati mnogo efikasniju policiju i mnogo veće poverenje građana, a to je u uslovima kada imamo i raslojavanje društva i velike socijalne probleme i turbulentne periode veoma bitno. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Dijana Vukomanović. Izvolite.
...
Narodna stranka

Dijana Vukomanović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem, predsednice.

Nadovezala bih se na izlaganje prethodnog kolege koji govori u bezbednosnom kontekstu, tako da ću ovo ograničeno vreme koje naše poslanička grupa ima isto fokusirati na ova tri zakona – o azilu, o strancima, o prekograničnoj kontroli, koji u svari treba da pripreme Srbiju za suočavanje sa najvećim izazovom koji je trenutno u Evropi, pa i šire. Reč je o migrantskoj krizi, takozvanoj.

Mi znamo da je ta balkanska ruta preko koje su masovno prelazili migranti, da li izbeglice, da li ekonomski migranti, preko teritorije naše zemlje trenutno suspendovana, ali evo jedno konkretno pitanje – da li se ovim setom izmena i dopuna zakona koje sam trenutno pomenula i koji su na dnevnom redu, zaista u dovoljnoj meri pojačavaju kapaciteti MUP i čitavog našeg društva u stvari ovom raspravom koju mi danas vodimo da se suočimo sa migrantskom krizom? Vidimo da ekonomski najjače zemlje u Evropi, koje imaju nesumnjivo i policijski i druge kapacitete da se suoče sa migrantskom krizom, to ne uspevaju?

Činjenica jeste i to treba uvek isticati i to je pohvalno da je Srbija od strane međunarodnih organizacija Saveta Evrope i drugi humanitarnih organizacija, najrelevantnijih međunarodnih organizacija pohvaljena za humanitarni i humani pristup u menadžmentu, da tako kažem, izbegličke krize.

Takođe bih se pozvala na iskustvo, na ono što sam videla zajedno sa mojim uvaženim kolegama koji smo bili članovi delegacije pri Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, zajedno sa inostranim kolegama išli smo u Preševo i Bujanovac, i koristim ovu priliku zaista da pohvalim i brojne međunarodne humanitarne nevladine organizacije i vladine organizacije koje zaista ulažu velike kapacitete u prihvat migranata, ali bojim se da nismo ovim izmenama i dopunama zakona domašili dovoljno daleko do onog, ili ne želimo to iskreno reći građanima Srbije, što se u stvari očekuje od Srbije. Pozivam se na konkretne set rezoluciju u okviru Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i ono što nas sve očekuje.

Dakle, od Srbije se očekuje, mora se uklopiti u taj sistem menadžmenta migrantske krize, ono što je Ustavom Republike Srbije u stvari zabranjeno. To znači da oni migranti koji su na teritoriji Srbije pet godina, imaju pravo da glasaju na lokalnim izborima. Zatim, traži se da zemlje članice, a to smo mi, članice Saveta Evrope ubrzaju proceduru za dodeljivanje azila. To se delimično i namerava ovim izmenama i dopunama Zakona o azilu, da zakon sankcioniše diskriminaciju migranata.

Usuđujem se reći da u našem društvu postoji veliki stepen nerazumevanja, mada smo mi imali naše sunarodnike i izbeglice i interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i zaista posvećujemo veliki stepen saosećanja sa izbeglicama, ali mislim da naš zakon jop uvek nije spreman da diskriminiše eventualnu diskriminaciju ljudskih prava migranata. Zatim, Savet Evrope, odnosno čitava Evropa od Srbije očekuje da se omogući tražiocima azila da pristupe tržištu rada. Ako se ne varam, to je i sada već moguće da i pre završetka procedure azila i da im se olakšava davanje komercijalnih mikrokredita. Dakle, to je sve neki set ljudskih prava koji po nekim međunarodnim evropskim standardima pripada migrantima.

Takođe je na listi tih i sledeće. Migranti će imati pravo nakon tih pet godina da se uključe ne samo da glasaju na lokalnim izborima, nego da se uključe i u rad političkih organizacija, sindikata ili organizacija koje organizuju migrante. Dakle, ja se bojim da mi ovim setom zakona vrlo sporo reagujemo na izazove migrantske krize i na da nedovoljno u našem društvu, u javnosti progovaramo o onome što se od Srbije u stvari očekuje.

Možda treba razmisliti, ono što parlamentarna Skupština Saveta Evrope zaista očekuje i preporučuje možda neku specijalnu ličnu kartu, zato da bi ti migranti znali ime i prezime ljudi koji ulaze i da bi oni na taj način imali pristup socijalnim, zdravstvenim službama, možda je to specijalna lična karta.

Ja ne bih bila poslanik opozicije da ne napomenem i ono što je uočeno u nedelju na izborima, a to je da su na dva biračka mesta na Zvezdari, konkretno biračko mesto broj 25. i 26. jedni od nosioca izbornih lista prijavili da je na ta dva biračka mesta u Studentskom domu „Krcun“ da su uočena i glasanja migranata. Možda ministar ima neke podatke da li je migrantima izdavana lična karta? Interesuju nas podaci, slobodno kažite – Ne; ali vi ste ministar unutrašnjih poslova i imate pristup takvim podacima.

Ja naglašavam, barem ja lično, nisam ksenofobična, ja govorim da Srbija mora da podigne kapacitete. Kapaciteti ministra, odnosno MUP-a nisu dovoljni. Vi vrlo dobro znate da su i neke, da tako kažem, jedinice snage Vojske Srbije učestvovale u kontroli granice sa Bugarskom pre nekoliko meseci, zato su pohvaljeni.

Prosto vam govorim da kapaciteti naše države moraju da budu podignuti na najviši mogući nivo, da ne budemo iznenađeni sa eventualnim novim prilivom migranata i da to jako ozbiljno shvatimo. Bojim se da osnivanje komisije za azil koja će sadržavati osam članova, da to jednostavno vodi u hipertrofiju birokratskog aparata koji na terenu neće moći da rešava problem izbeglica.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala, potrošili ste vaše vreme poslaničke grupe.
Ministar Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

| Ministar odbrane
Svakako da je pitanje migracije bilo ključno pitanje Evrope od 2015. godine i u smislu bezbednosti, ali naravno i u smislu poštovanja ljudskih prava, obezbeđivanjem dovoljnih kapaciteta zabrinutosti zbog tržišta rada, zbog svega onoga što se dešavala u manjim državama.
Jasno je da je Zapadno-balkanska ruta bila izazov, ne samo za Republiku Srbiju, već i za zemlje, jer nama migranti faktički dolaze iz EU i to je bio jedan specifičan proces gde migranti iz Grčke ili Bugarske, preko Makedonije naravno iz Grčke, iz Bugarske direktno, pošto imaju direktnu kopnenu granicu sa Turskom, nama migranti dolaze iz država koji imaju po propisima EU dužnost da te migrante pre svega prihvate na svojoj teritoriji.
Mi smo imali, kao Srbija, ja sam 2015. godine imao predlog da se na teritoriji bilo koje od ovih država Grčke, Makedonije, pa čak i Srbije, uz međunarodnu pomoć, napravi neka vrste mobilne stanice gde bi se izdavali posebni biometrijski dokumenti za sve one koji uđu na teritoriju Evrope i da bi ti biometrijski dokumenti faktički pomogli da ti migranti, sa tim dokumentima imaju besplatno putovanje, smeštaj, ishranu, dakle, na teritorijama zemalja koje prolaze, ali da bismo mogli da kontrolišemo do njihove finalne destinacije u zemlji gde finalno stignu, da bi mogli da kontrolišemo i zbog pitanja bezbednosti kretanje svih i da utvrđujemo ko su ti ljudi.
Ja sam bio lično prisutan kada su, videli ste verovatno to da su se svi prijavljivali jednim imenom i prezimenom ili sličnim imenom i svi su bili rođeni 1.1.1980. godine. Čak sam imao jednu situaciju da je jedna starija gospođa, recimo, značajno starija od moje majke, napisala da je rođena 1. januara 1980. godine. Ja sam rekao - Dajte samo malo godinu štelujte, malo da je pomerimo, prosto nije realno.
Ali, neko ih je to poučio, jer mislili su u strahu da će biti vraćeni, pokušavali su da prikriju svoj identitet i naravno onda kada uzmete biometrijske podatke, kada uzmete otiske dlanova, prstiju, fotografišete, dakle biometrijske crte lica, onda je to, kao što smo mi radili i to prvi na Zapadnobalkanskoj ruti, tada smo obezbedili da ipak imamo jednu bazu podataka o ljudima koji prolaze kroz našu zemlju.
S druge strane, naravno, nije Evropa donela dovoljno jasne kriterijume i merila za to. Mi danas imamo propise da za tražioce azila, dakle, onih koji zatraže azil, oni imaju ličnu kartu na teritoriji naše zemlje i sa tom ličnom kartom, posebnim dokumentom uživaju određena prava dok su u statusu tražioca azila.
Lica koja izraze nameru da zatraže azil, ali ga nikada ne zatraže, jer je to bio samo način da faktički ulaskom na našu teritoriju kupe sebi vreme da je napuste i 99,9% tih ljudi je otišlo iz naše zemlje, nisu imali takav podatak, niti je Evropa tražila da oni poseduju takvu ispravu, što mislim da je bila greška, jer da smo tu ispravu imali 2015. godine ne bi moglo da se desi da neko kroz migrantski tok, a da ima neku lošu nameru, dospe do bilo koje evropske države ili bilo koje druge države, a da mi suštinski ne znamo gde je, gde je boravio, koliko dugo, sa kim je ostvarivao kontakte, jer bi to i bezbednosno bilo bolje.
Što se tiče ovoga, mogu pouzdano da vam kažem da nikada niko ko nije državljanin Republike Srbije nije mogao da glasa na izborima. Znači, nema šanse da se to dogodi.
Ja ne bih da iznosim svoje spekulacije zašto mislim da su ta lica pomešali sa nekim ko je migrant, ali ono što mogu da vam kažem je da smo mi zabeležili na ovim izborima oko 14 hiljada glasača manje, nego na prethodnim izborima koji su se održali 2017. godine, a negde oko četiri hiljade glasača manje nego na izborima od 2016. godine, čak i kada ubrojite ona lica koja su imala pravo da glasaju, da kažem, a da su trenutno raseljena na primer sa Kosova i Metohije ili slično.
Dakle, mi beležimo jedan značajan trend pada stanovništva u celoj zemlji, i to nije nažalost moglo da mimoiđe ni Beograd. Voleo bih da imamo više ljudi koji žive u našoj zemlji i da nam je zemlja moćna, ali to je sledeća faza, o tome moramo da razgovaramo naravno kao društvo kako da podignemo natalitet različitim merama. Mnoge zemlje, bogatije od nas, Švedska to nije uspela, koja je mnogo bogatija od Srbije, mnoge zemlje iz našeg okruženja, moramo da tražimo mehanizme.
Mislim da je Mađarska napravila jedan korak napred. Razgovarao sam sa kolegama iz Mađarske Vlade. Mislim da je vredno pažnje da se razgovara sa kolegama iz Mađarske. Oni su u prethodnih pet godina ostvarili napredak, zaustavili su bar i napravili rast, dakle određeni rast u odnosu na prethodni period i mislim da metode koje su preduzeli očigledno daju neke rezultate. Treba ih razmotriti, ali to nije, da kažem ova tema.
Svakako mislim da imamo prostora da unapredimo i naš sistem prihvata migranata, iako je on, kao što ste rekli, bio prilično human i mnogo bolji nego i druge zemlje Evropske unije, po ocenama Evropske komisije. Mi ćemo nastaviti da se na takav način odnosimo prema migrantima. Nadam se da će se naći neko sveobuhvatnije rešenje, jer i dalje nema onog ključnog odgovora – A šta ćemo ako jednog dana iz Indije, iz Pakistana, danas je to vrlo mali broj ljudi, iz mnogoljudnijih zemalja krene stotine hiljada ljudi ka Evropi.
Ne idu oni u Srbiju. Nemaju potrebe građani Srbije da imaju strah, oni ne žele da žive u Srbiji, ali generalno, ako prolaze kroz našu zemlju mi moramo da budemo spremni i moramo da sagledamo kao Evropa, dakle kao deo evropskog kontinenta, bez obzira da li smo danas članica Evropske unije ili nismo, moramo da sagledamo ukupan i ekonomski aspekt i bezbednosni aspekt. To je svakako stvar, s obzirom da Nemačka još nije našla rešenje, mislim kao najveća i najmoćnija država Evropske unije, moraćemo da se potrudimo svi zajedno da pronađemo, jer lako je onim zemljama koje nisu na migrantskoj ruti, oni kažu – Nas to ne interesuje i to je kao poplava u kući, pa onog na tavanu u prvom momentu ne interesuje ga šta se dešava u podrumu, ali kada se temelji pokvase onda i ovog na tavanu na kraju zaboli glava.
Tako da, svi moramo danas da damo svoj doprinos, Srbija to radi. Na našoj teritoriji se nalazi oko 3.600 migranata već neko vreme. Mi imamo kapacitete bez problema da primimo oko šest hiljada ljudi, ti kapaciteti nisu popunjeni i ti ljudi u ovom trenutku ne žele da ostanu na teritoriji naše zemlje, ali tu je potrebna i evropska solidarnost.
Ja znam da mi ne možemo sa zemljom koja ima između šest i sedam miliona stanovnika, ne može da se meri po ekonomskoj snazi sa Nemačkom koja ima 82-3 miliona i koja ima neuporedivo veću ekonomsku moć, ali svakako da smo se potrudili da pokažemo da iako nismo punopravna članica Evropske unije, već zemlja u procesu pridruživanja, da mi svoj deo tereta preuzimamo već sad.
Hvala svima na razumevanju za ovo i hvala svim ljudima koji su ovom procesu od 2015. godine, dali zaista veliki doprinos. Naravno, kolegama iz ministarstva i graničnoj policiji i momcima i devojkama iz Kriminalističko-policijske akademije, koji su radili kao volonteri i Žandarmeriji i redovnim jedinicama policije, svi su stvarno dali ozbiljan doprinos da to građani Srbije što manje osete kao bezbednosni izazov.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Dušica Stojković ima reč. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dušica Stojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice gospođo Gojković, uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ja neću govoriti danas o napadima fatamorgana na beogradskim izborima i na previđanju da li su bili migranti ili birači, kao što je moja koleginica prethodna iznela u svom izlaganju Reći ću, znači reč je o fatamorgani, nisu bili nikakvi migranti na beogradskim izborima. Građani naše prestonice, Beograda, su dali podršku politici SNS na ovim izborima i molim vas da prihvatite to kao rezultat.

Osvrnuću se sada na dnevni red i na predložena zakonska rešenja. Na samom početku, želim da kažem da je tokom ekspanzije migrantske krize u Srbiji prošlo više od milion migranata. Ogromnim angažovanjem Vlade Republike Srbije, pre svih MUP na teritoriji naše zemlje očuvana je kako bezbednost samih građana Republike Srbije, tako i bezbednost migranata. Učinjeni su zaista maksimalni napori da naši građani u Republici Srbiji ne osete nikakav teret ove migrantske krize.

Srbija je pokazala da zaista ima i adekvatan odgovor i efikasnu reakciju na migrantsku krizu. Pokazali smo humani odnos koji imamo prema migrantima koji su boravili na našoj teritoriji. Za sve to smo zaista dobili pohvale od relevantnih međunarodnih institucija, i od Saveta Evrope, i od OEBS-a i od UNHCR-a i od organa EU.

U cilju efikasnijeg suprotstavljanja iregularnih migracija i krijumčarenja ljudi preko teritorije Republike Srbije, podsećam vas, Vlada Republike Srbije sredinom 2016. godine usvojila je Odluku o obrazovanju zajedničkih policijskih i vojnih snaga o izvršenju zajedničkih zadataka u suzbijanju iregularnih migracija i krijumčarenja ljudi. Zaista, tešnjom saradnjom naših vojnih i policijskih snaga sa snagama Republike Makedonije i Republike Bugarske, mi smo zaista pokazali fenomenalne rezultate u borbi protiv krijumčarenja ljudi. Statistika ovih rezultata govori da je MUP, kada je reč o borbi protiv krijumčarenja ljudi, obavilo posao koji je za svaku pohvalu, gde je u saradnji sa Tužilaštvom registrovano više od 1.500 krivičnih dela od strane blizu 2.000 lica, protiv kojih je podneto više od 1.400 krivičnih prijava.

Usvajanje seta ovih policijskih zakona, odnosno ovih zakona koje su u nadležnosti MUP, koje je podnela Vlada Republike Srbije, mi zapravo želimo da napravimo jedan iskorak u podizanju standarda koji su do sada važili u Republici Srbiji, i kada govorimo o Zakonu o azilu, i o Zakonu o strancima, i o Zakonu o strancima, i o Zakonu o DNK registrima i o bezbednosti i saobraćaju na putevima, JMBG i graničnoj kontroli. Pored naših obaveza, podsećam vas, to je reč o obavezama o pristupanju Srbije EU i realizaciji i sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 24, koje se odnosi na migracije, važno je da ove standarde uvodimo zbog naših građana, zbog nas samih.

Ovim setom zakona mi zapravo želimo da povećamo efikasnost policije, da štitimo, pre svega, interese građana Republike Srbije, da smanjimo sve one barijere i sve one terete kroz uvođenje novih instituta u naš pravni sistem, ali moramo voditi računa i o zaštiti bezbednosti podataka o ličnosti, pre svega kada govorimo o podacima o ličnosti koji se odnose na strance.

Srbija nije nikakvo izolovano ostrvo u Evropi i bez intenzivne međunarodne policijske saradnje, pre svega mislim na saradnju sa Interpolom, Europolom, FBI, ali i svim policijama u okruženju, dakle, bez intenzivne međunarodne policijske saradnje, razmene informacija na svakodnevnom nivou, bolje komunikacije, nema ni dobro obavljenih poslova, a pre svega mislim na one poslove koji se odnose na zaštitu interesa Republike Srbije i na bezbednost naših građana.Ja ću danas govoriti u svom daljem izlaganju o Predlogu Zakona o strancima, koji je Vlada Republike Srbije uputila Narodnoj skupštini još 1. decembra prošle godine.

Na samom početku, želim da govorim o tome koji su razlozi za predlaganje novog Zakona o strancima. Podsetiću sve svoje kolege narodne poslanike da je stari Zakon o strancima i važeća podzakonska akta, da su usvojeni još davne 2008. godine, da oni od tada nisu menjani, da oni više ne idu u korak sa vremenom i da je potrebno i da su uočeni tokom primene starih zakonskih rešenja određeni nedostaci, određene nepreciznosti i da je upravo to sve dovelo do neophodnosti i potrebe za donošenje jednog novog Zakona o strancima, kako bi sve ove manjkavosti bile otklonjene.

Sama migrantska kriza, podsetiću vas, u mnogim zemljama EU je pokazala da su i njihove stare regulative loše i da je potrebno njihovo zakonodavstvo uskladiti sa novonastalim prilikama. Potrebno je iznaći nove odgovore na pojačane migracione talase u Evropi.

Država Srbija je usvojila mere radi usaglašavanja nacionalnog zakonodavstva u oblasti regularnih i iregularnih migracija sa propisima EU. Srbija je, podsećam vas, u Poglavlju 24 u oblasti pravde, slobode i bezbednosti, učinila veliki napredak, kome svedoče kako institucije EU kroz redovna izveštavanja o sprovođenju akcionih planova za Poglavlja 23 i 24, tako i jedan važan partner na putu evropskih integracija, a to je Nacionalni konvent, koji čini više od 600 strukovnih nevladinih organizacija u Srbiji.

Takođe, definisane su oblasti ovim novim zakonom koje su predstavljale neprihvatljiv rizik po bezbednost Republike Srbije u slučaju ulaska i boravka stranaca, kao i okolnosti u kojima se aktiviraju svi raspoloživi državni mehanizmi kako bi se Republika Srbija zaštitila od scenarija koji su pogodile mnoge zemlje EU.

Podsetiću vas na katastrofalne podatke. U periodu od godinu dana, od jula 2016. godine do avgusta 2017. godine, deset velikih prestonica, deset velikih gradova su bili pogođeni terorističkim napadima u kojima je ubijeno više od 150 ljudi. Znači, veliki evropski gradovi nisu ostali imuni na terorističke napade, poput Londona, Barselone, Pariza, Mančestera, Berlina, Nice i Stokholma.

Predloženim zakonskim rešenjem načinjen je i korak ka zaštiti ljudskih prava, pojačana je pravna sigurnost, procedure su učinjene transparentnim i jasnim, čime su otklonjene pravne praznine i pravni nedostaci starog Zakona o strancima, koje su se odnosile na primenu prava, dužnosti i obaveze stranaca tokom boravka na našoj teritoriji.

Zakonom su definisani i novi pojmovi, novi instituti koji se prvi put pojavljuju u novom zakonskom tekstu. Reč je o pojmovima kao što su zemlja porekla, uobičajeno boravište, razlozi zaštite bezbednosti Republike Srbije, nezakonit boravak, vraćanje stranaca, adresa stanovanja i mnogi drugi.

Po prvi put se u ovaj novi predlog Zakona o strancima uvodi rad BIA. Reč je o državnom organu, u čijoj nadležnosti je zaštita bezbednosti Republike Srbije, koji vrši bezbednosnu proveru stranaca.

Kao neko ko dolazi iz Beograda, iz prestonice koju svakog dana poseti veliki broj turista, veliki broj stranih naučnih radnika, studenata, volontera, sezonskih radnika koji traže posao u našim domaćim kompanijama, važno mi je da se osećamo bezbedno u našem dvorištu, u našem gradu, u našoj zemlji. Važno je da znamo kao građani da se neko brine o nama, da neko štiti našu decu, da se brine o našoj imovini.

Pored toga što ovaj novi predlog Zakona o strancima zapravo predstavlja inkorporaciju direktiva EU, u ovaj predlog zakona ušla je i Uredba o viznom kodu EU. Uvedeni su novi instituti koji nisu bili propisani zakonom o strancima, a koji se odnose na proveru uslova za izdavanje vize strancu i procenu rizika. Propisane su jasne procedure i radnje sva tri organa – Ministarstva spoljnih poslova, MUP i BIA. I nema dobrog rezultata, nema dobrog uspeha bez tesne saradnje upravo ova tri organa u Republici Srbiji, i kada je reč o izdavanju viza, i kada je reč o vraćanju stranaca, i mnogim drugim aktivnostima.

Važna je saradnja ova tri organa i kada su u pitanju zahtevi izdavanja viza koji dolaze iz migraciono visokorizičnih područja. Vlada Republike Srbije uzela je obavezu na sebe da u narednom periodu predstavi listu zemalja sa visoko-migraciono-rizičnih područjima.

Odluka o odbijanju zahteva za izdavanje viza dostavlja se na propisanom obrascu, to je isto novina u ovom novom Predlogu zakona o strancima, navode se razlozi za negativan odgovor, kao i pouka o pravnom leku. Takođe, novi instituti koji su inkorporirani u ovaj zakonski predlog je i direktiva o spajanju porodice, i to odobravanje privremenog boravka člana uže porodice stranca kojem je odobrena zaštita u skladu sa odredbama Zakona o azilu. Takođe, možemo odobriti i privremeni boravak u slučajevima humanitarnih razloga, uključujući i odobrenje privremenog boravka strancima koji su bili umešani u akcije za omogućavanje iregularnih migracija, bilo da sarađuju sa našim nadležnim organima, bilo da se u postupcima pojavljuju kao oštećeni ili svedoci. Takođe, u članu 62. Predloga zakona o strancima stoji i rešenje koje se odnosi na odobravanje privremenog boravka žrtvama trgovine ljudi.

Tokom postupka vraćanja stranaca, važno je da napomenem da je reč o postupcima veoma ugroženih lica. Moramo u svakom trenutku da sagledamo njihovo porodično i zdravstveno stanje i da se zaista ponašamo u najboljem interesu, kao jedna odgovorna država koja brine o strancima na svojoj teritoriji. Moramo da vodimo računa o maloletnim stranim licima.

Želim da kažem sledeće, pristupanje Srbije EU nije nikakav virtuelni projekat. To je projekat čitavog društva. Neke lekcije u tom procesu moramo savladati. To je zapravo proces jednog konstantnog usavršavanja, konstantnog učenja. Moramo naše pravne regulative da harmonizujemo sa procesima EU, ali isto tako moramo kao država da osvojimo neke nove slobode i prava koje do sada nismo imali, kako za naše građane, tako i za strance koji borave na našoj teritoriji.

Novi zakon definiše sam institut i pojam stranca, kao i to šta stranac nije. Važno je da definišemo prostor delovanja nadležnih organa u Republici Srbiji, zatim prava, obaveze i dužnosti stranaca tokom boravka, rada, studiranja ili proputovanja kroz našu zemlju kako bi kao društvo bili sigurniji i bezbedniji.

Tokom izrade ovog zakonskog predloga, pre nego što je ušao u Narodnu skupštinu Republike Srbije, održane su četiri javne rasprave. Sva relevantna strukovna udruženja, nadležne institucije, nadležna ministarstva su uključeni u predlaganje ovog zakonskog rešenja, i Privredna komora, i advokatska kancelarija, i Savet stranih investitora, strane banke i veliki deo njihovih komentara i predloga su postali sastavni deo Predloga zakona o kojem danas raspravljamo.

Nadam se da ćete biti otvoreni prema amandmanima koje su narodni poslanici podneli u ovom prethodnom periodu i da ćemo imati u toku rasprave u pojedinostima jednu dobru raspravu. Sigurna sam da kao potpredsednik Vlade, gospodin Stefanović, neće stati sa započetim reformama u srpskoj policiji i da će u narednom periodu razvijati sve one dobre servise za korist građana Srbije, kao što su „bebo dobro došla na svet“, kao što je uvođenje video nadzora u osnovnim školama, kao što je dalja reforma E uprave i on lajn pribavljanje ličnih dokumenata, ali i svim onim reformama srpske policije koje se tiču profesionalizacije policijskih službenika, karijerno napredovanje, nabavke nove opreme, novih uniformi za srpske policajce, da srpski policajac bude dostojan svog posla koji časno obavlja.

Dolazim iz Rakovice i sa ponosom mogu da kažem da je Rakovica jedna od beogradskih opština u kojoj je uveden video nadzor u svim osnovnim školama. Video nadzor je povezan sa policijskom stanicom u Rakovici. Iskoristila bih ovu priliku da vam prenesem, ministre, pozitivne komentare, kako direktora osnovnih škola, tako nastavnika, roditelja, učenika u svim osnovnim školama na teritoriji moje opštine.

Zaista se osnovci osećaju bezbednije, smanjena je stopa vršnjačkog nasilja, bezbedniji su naši osnovci, smanjen je rizik koji je postojao kod kriminalnih radnji u školama i školskim dvorištima u Rakovici i na tome vam se zahvaljujem.

Takođe, znam da ste sami lično velike napore učinili da bi ovaj sistem zaživeo u beogradskim opštinama i da je pored Rakovice sistem zaživeo i u opštinama Mladenovac i Voždovac. Dosta zaista očekujemo od implementacije druge faze projekta koji nosi naziv „Sejf siti“, kako bi se kao građani osećali bezbedno. Važno je da počinioci krivičnih dela budu brže i efikasnije privedeni pravdi.

Na kraju, iskoristila bih priliku da se zahvalim svim Beograđanima koji su svojim glasom dali podršku nastavka politike koju vodi Aleksandar Vučić i SNS i da vama lično, kao predsedniku Gradskog odbora SNS, čestitam na jednom fenomenalnom istorijskom rezultatu. Beograđani su prepoznali naše rezultate rada u gradskoj upravi i u svim našim beogradksim opštinama. Oni su prepoznali rezultate rada, a ne politiku mržnje koju su vodile pojedine opozicione partije, i to im je bio jedini program u ovoj političkoj kampanji.

Beograd je ogledalo Srbije i bez stabilnosti, bez rezultata koje smo ostvarili na ovim izborima, to sve zaista ima dalekosežne posledice, kako na međunarodnom, tako i na unutrašnjem planu. Potrebna nam je stabilnost u našoj prestonici, u našoj zemlji.

Ostavićemo po strani sve one prljave kampanje koje su protiv kandidata za naše gradske odbornike vođene u prethodnom periodu, i u medijima, i na društvenim mrežama, sve one mahinacije koje opoziciji treba služe na čast. Nastavićemo sa brigom o našim sugrađanima, nastavićemo sa svim onim dobrim stvarima koje smo u prethodne četiri godine uradili za Beograđane. O nama svedoče rezultati koji se ogledaju u izgrađenim kilometrima puteva, u izgrađenim kilometrima vodovodne i kanalizacione mreže, a podsećam da u 21. veku jedan Beograd nema kanalizacionu mrežu u svim opštinama.

Naši rezultati govore o tome koliko zaista volimo Beograd i te rezultate su upravo podržali Beograđani na ovim izborima. Na samom kraju bih iskoristila priliku da sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz pozicije ili opozicije, pozovem da podrže ova odlična zakonska rešenja. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ana Stevanović.
Ne želite reč. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Sonja Vlahović.
...
Srpska napredna stranka

Sonja Vlahović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Hvala, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice, slušajući juče i danas njihove diskusije, nedostajalo je u svakom govoru poslanika opozicije kritika i sugestija na hitan postupak. Sve poslanice i poslanici znaju da su ovo zakoni koji su već duže vremena u proceduri. Svi smo imali dovoljno vremena da ih pročitamo, da se pripremimo i da danas diskutujemo o njima.

Sugestije i kritike su bile prisutne, da li iz navike ili iz potrebe da se u nečemu što je dobro, kvalitetno, temeljno, transparentno, kritikujemo nešto, pa makar to bio žal za više vremena za diskusiju.

Čast mi je da danas govorim o ovim zakonima, zakonima koji imaju za cilj povećanje efikasnosti policije, a koji su predloženi prvenstveno zbog građana Srbije i njihovog boljeg života, naravno i zbog stranaca koji će boraviti na teritoriji naše zemlje, zatim i zbog ispunjavanja određenih kriterijuma zarad pristupanja EU.

Set zakona koji jasnije, transparentnije, temeljnije govore i imaju za cilj sprečavanje svih oblika kriminala, trgovine ljudima, borbi protiv terorizma, smanjenje administrativnih tereta, zaštite ličnih podataka građana, ljudskih prava i sloboda svih građana Republike Srbije, posebno azil stranaca, kontrola državne granice, uspostavljanje nacionalnog DNK registra i bezbednosti saobraćaja na putevima.

Poštovani ministre Stefanoviću, moja koleginica Aleksandra Tomić i ja smo podnele deset amandmana na Zakon o strancima. To je u okviru ekonomskog razvoja naše Republike Srbije i implementacije Agende 2030.

Dugujem svojim kolegama iz opozicije izvinjenje. Kao što ste shvatili i čuli ovih dana kritiku i njihovo mišljenje da mi poslanice vladajuće koalicije, pozicije u stvari, nemamo pravo da podnosimo amandmane, upućujem izvinjenje našim kolegama iz opozicije jer to samo govori o tome koliko oni znaju i pružaju i govore o demokratiji.

Naravno da ću u danu za glasanje podržati ovaj set zakona. Hvala.