Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti srpskog jezika.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dakle, jedna deklaracija o zaštiti srpskog jezika, za koju meni nije jasno kako neko u ovoj sali takvu deklaraciju ne može da podrži. Nije sporna priča da u članu 10. Ustava Republike Srbije kažemo da je jezik u Republici Srbiji srpski, a pismo ćirilično. Nije sporno ni to da svi zvanični dokumenti koji dolaze u rad ovog doma, kao najvišeg zakonodavnog organa Republike Srbije, dolaze na ćiriličnom pismu i na srpskom jeziku. Ali mnoge druge stvari koje se dešavaju oko nas, a koje ne bi trebalo da se dešavaju su sporne.

Pre neki dan smo imali situaciju da zaštitnik prava u nama susednoj Republici Hrvatskoj kaže da su najugroženija prava srpskog naroda i, između ostalog, kao jedno od mesta gde se ta prava flagrantno urušavaju navodi nemogućnost upotrebe ćiriličnog pisma i srpskog jezika.

Dakle, stvarno pitam kolege koje imaju apsolutnu većinu i imaju mogućnost da ovakvu deklaraciju izglasaju – šta je sporno u ovoj deklaraciji? Zašto se u Ustavu kaže jedno, a u životu spominje drugo? Pitam vas, kolege, zašto je npr. vozačka dozvola ili saobraćajna dozvola na latinici u Republici Srbiji? Da li još neko sem vas koji sedite u ovom parlamentu, odnosno sem mene ima, recimo, ćirilični pasoš? Da li znate da sam dve godine vodio bitku sa MUP u gradu Kraljevu da ostvarim svoje ustavno pravo da mi zvaničan dokument, pasoš, bude na ćiriličnom pismu? Da li znate da sam posle dve godine ostvario to pravo da mi samo ime i prezime piše na ćirilici kroz ime i prezime na latinici?

Da li znate da u isto vreme Srbi u Crnoj Gori mogu da imaju ćirilični pasoš? Da li znate da je i u Makedoniji ćirilični pasoš? Da li znate da su u arapskim zemljama zvanična dokumenta na arapskom pismu, što je potpuno opravdano? Da li ćemo mi i kada ćemo da zaštitimo srpski jezik i pismo ili ćemo da nešto što je evidentno vezano sa identitetom srpskog naroda iz nekog razloga koji meni nije jasan non-stop da gazimo? Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Dragan Vesović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog deklaracije o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Zaista se zahvaljujem kolegama iz vladajuće većine, troje njih je bilo koji su podržali onu deklaraciju. Zaista im se zahvaljujem i nadam se da će taj broj vremenom da raste. Predlažem i da predložite vi deklaraciju, verujte mi, ja ću za to da glasam.

Slična je stvar ova ovde deklaracija o kojoj sada pričamo, o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici. Nisam stigao na prošloj sednici kada je bio gospodin ministar prosvete da sa njim porazgovaram o tome zašto je iz lektire u višim razredima izbačeno mnogo dela koja su pisali znameniti Srbi katoličke vere i koji su pisali na pismu, kako su ga oni zvali, lingua Serbiana, a to je bilo latinično pismo, pa smo doživeli da iz lektire izbacimo i Držića i Gundulića i sve te znamenite Srbe koji su koristili latinično pismo, a nisu bili pravoslavne vere. Godine 1908. imali smo situaciju da se u Dubrovniku na popisu 98% izjasnilo kao Srbi katolici. Danas tamo nemamo niti Srba pravoslavnih, niti Srba katolika. Problem je u tome da sva kulturna baština koja je napisana na latinici, a koju su pisali Srbi koji nisu bili pravoslavne vere danas ne spada u srpsku kulturnu baštinu.

Ova deklaracija ima za cilj i ideju da omogućimo da takva i ta kulturna baština bude prevedena, prepisana na ćiriličnom pismu i bude za pokolenja koja dolaze iza nas sačuvana kao srpska kulturna baština. LJudi, nije u redu da se odričemo nečega što je naše. Mi to iz nekog razloga radimoa. Ja ću vas podsetiti da se stotine hiljada ljudi u Hrvatskoj podiglo da razbije jednu ćiriličnu tablu, a mi ono što je naš narod druge vere pisao drugim pismom dajemo na poslužavniku onima koji nam ne misle dobro. Zato je išla ova deklaracija, zato smatram da ovu deklaraciju zaista jedan ovako ozbiljan dom, bez obzira na neke naše političke razlike u mišljenjima, treba da podrži.

Ponavljam, ako smeta što ona dolazi sa ove strane, ja vas ljudski kao Srbin pravoslavne vere molim, napravite sličnu, predložite je. Verujte mi da ćemo uvek takvu deklaraciju podržati. Hvala.

Hvala. Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sem ćirilice treba štititi i životnu sredinu. Ja sam glasao za ćirilicu, ali sledeći put kad me tuže pripadnici vaše koalicije nemojte da me tužite na latinici, onda sudija neće da uredi tu tužbu, iako ja imam pravo na ćirilicu po Ustavu. Kad me tužite, tužite me na ćirilici. Kad tražite pare od Vlade, doduše, ovo je bilo za vreme stranke bivšeg režima, zaštitite ćirilicu i onda. Evo, gospodin Ševarlić, zahtev za 62.000 evra da se doplati onaj projekat STAR, iako je memorandum na ćirilici, napisao je na latinici. Evo, vidite. Nemojte da budemo licemerni. Ja sam za apsolutnu zaštitu ćirilice. Gospodine Vesoviću, ja verujem da ste vi častan čovek, prvo ispravite svoju okolinu, nemojte ovako.

Molim vas, o Karpatima.

Što se životne sredine tiče, moramo se starati o njoj pre nego što ptice počnu da kašlju, pre nego što vazduh ugledamo, moramo voditi računa o životnoj sredini. Vodeći računa o životnoj sredini to ne mora da bude trošak, to može da bude i biznis.
Dakle, svuda u Evropi zaštita životne sredine, saniranje ugroženih područja je posao veoma ozbiljan, a često isplativ posao i ova država i Ministarstvo za zaštitu životne sredine ide u tom pravcu. Verujem da nemamo ni dovoljno novca, zato što još uvek industrija koja je u razvoju ne može da dostigne određeni stepen, ali prilikom njenog razvoja mi moramo voditi računa da ne ugrozimo životne sredine tim pre što pijaća voda i proizvodnja hrane treba da bude biznis koji će biti večiti biznis i koji će uskoro donositi najveću dobit.
Stoga, ova država i ovaj narod ne pripada samo sadašnjoj generaciji, ovaj narod ne čini samo sadašnja generacija, mi smo tu prolaznicio. Život je pravo, život je crtica između dva numerička broja, između godine rođenja i godine smrti. Toliko naš život traje. Nama ne pripada ova država. Narod, to nije sadašnja generacija već prošla i buduća. Znači, nama su naši preci ostavili daleko zdraviju životnu sredinu i mi smo u obavezi da budućim generacijama ovoj državi životnu sredinu isporučimo na isti način na koji smo dobili od svojih predaka, ako ne bolju onda makar istu državu sa istom zdravom životnom sredinom. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Poslanik Zoran Radojičić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog rezolucije Narodne skupštine Republike Srbije o AP Kosovo i Metohija. Izvolite.

Poštovani građani Srbije, poštovane koleginice i kolege, polazeći od državotvorne tradicije srpskog naroda i njegovog istorijskog prava na AP Kosovo i Metohija, kao sastavnom delu Republike Srbije, imajući u vidu da su Kosovo i Metohija istorijski državotvorno, duhovno i kulturno, dakle stožer Republike Srbije i njenih građana, budući da nakon nelegalne i nelegitimne agresije NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dakle kao pravna prethodnica Republike Srbije i okupacije dela njene državne teritorije najviši državni cilj Republike Srbije predstavlja fizički povratak njenih državnih organa institucija na teritoriju Kosova i Metohije.

Naročito uviđajući činjenicu da bez fizičkog povratka državnih organa Republike Srbije na teritoriji AP Kosova i Metohije nije moguće sprovesti ustavnu normu o jedinstveno pravnom poretku koji važi na celokupnoj teritoriji Republike Srbije uključujući AP Kosova i Metohiju i uvažavajući principijelni i nedvosmislen stav SPC da državna vlast Srbije ne sme nikada da svoju saglasnost na otuđenje Kosova i Metohije, jer ono što se silom uzme to se i vrati, ali ono što se pokloni nekome to je svagda izgubljeno. Predlažemo da Narodna skupština Republike Srbije usvoji rezoluciju o AP Kosova i Metohija u kojoj bi pored ostalog rekli sledeće – da Republika Srbija u skladu sa međunarodnim javnim pravom, Ustavom i voljom građana, dakle ne prizna i nikada neće priznati jednostrano proglašeno nezavisnost Kosova i Metohije od strane ilegalnih organa u Prištini. Da Kosovo i Metohija su sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije koji se trenutno nalazi pod okupacijom o čemu bez odlaganja treba obavestiti međunarodnu javnost. Da nijedan građanin Republike Srbije koji se nalazi na javnoj funkciji nema pravo da potpiše obavezujući dokument koji će pravno otuđiti Kosovo i Metohiju kao deo teritorije Republike Srbije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da prekine svaki vid komunikacije i pregovora u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa koji se vode uz posredstvo EU. Evropska unija čije su vodeće države izvršile agresiju na Saveznu Republiku Jugoslaviju, dakle, a čije su oružane snage okosnice okupacionih trupa na Kosovu i Metohiji nikako ne može biti posrednik u pregovorima o rešavanju problema Kosova i Metohije.

Obavezuje se Vlada Republike Srbije da poništi sve pisane i usmene sporazume koji su postignuti u Briselu, sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa uz posredovanje EU, budući da je reč o ustavno-nezakonitim i privatnim političkim pogodbama neovlašćenih lica.

Zatim, obavezuje se Vlada Republike Srbije da naloži svim političkim organizacijama i pojedincima koji su na okupiranoj teritoriji Kosova i Metohije uključeni u rad ilegalnih organa u Prištini, a koji priznaju, primenjuju ili donose akte u okviru ilegalnog prištinskog sistema da iz istih istupe i uskrate im podršku.