Traje ova rasprava. Meni je jasno i verovatno dobrom delu javnosti da je potrebno napraviti istorijsku reviziju i pogled ka 5. oktobru, a da 90-te godine u potpunosti zaboravimo. Mislim da je važno upravo iz naše odgovornosti u kojoj ne smemo da ponavljamo greške koje smo tada ponavljali 90-ih godina. Govorim o greškama o nespremnosti da se napravi dijalog tada najvažnijih predsednika republika SFRJ koji su imali svoje turneje, mnogi stariji pamte, po glavnim gradovima republika i nisu uspeli da ih tih turneja izađu sa nekim dogovorom koji će značiti mir na ovom prostoru.

Mi znamo koliko nas je koštao taj sukob na Balkanu 90-ih godina. Mi znamo koliko nas je koštao i sadašnji ekonomski status socijalni i svaki drugi je u osnovi posledica onoga što smo doživeli 90-ih godina. Tačno je, 2000. godine nisu bile sjajne, ali kolega je pozvao da govorimo o apsolutnim brojevima, pa ću govoriti o tim apsolutnim brojevima u kojima ćemo definisati, i ne izbegavam to, šta je bilo između 90-ih, 2000. i 2012. godine.

Javni dug 2000. godine iznosio je 15 milijardi evra, evo apsolutnog broja, učešće u BDP-u preko 200%, pošto je nivo BDP-a 2000. godine bio nešto iznad sedam milijardi evra, a danas je oko 35 ili nešto više, pet puta više. Da li vam je potreban neki podatak koji može da ilustruje da li je danas bolje ili je bilo bolje 1990. godine ili 2000. pogotovo? Dakle, 2000. godine sedam milijardi evra BDP-a, 15 milijardi evra javnog duga, učešće javnog duga u BDP-u više od 200%.

Godina 2012, opet u apsolutnim brojevima, u junu mesecu kada ste preuzeli odgovornost i formirali Vladu taj javni dug je iznosio takođe 15 milijardi evra i učešće u BDP-u u tom trenutku je bilo negde oko 45-46%, na granici onoga što je definisao Zakon o budžetu i nivou mogućeg zaduženja i učešća javnog duga u BDP-u od 45%. To su apsolutni brojevi o kojima ne moramo da raspravljamo, naravno, interpretirajući ih različiti ljudi na različite načine.

Još jednom, ovo je poziv svima nama u politici, u javnom govoru da ne šaljemo te strelice mržnje jer smo imali, nažalost, pre dva dana poruku jednog od naših poslanika, kolega, koji je pretio svojoj dvojici kolega da će udvostručiti svoje aktivnosti zbog kojih je osuđen i da će ih preklati. Evo, sedi jedan od tih kolega. Nažalost, ja nisam čuo osudu takvih pretnji i takvih reči. Ovde je ministar policije i ja njega pozivam da državni organi preduzmu mere zaštite naših kolega koje su doživele tu vrstu pretnji koju ja ne smatram bezazlenim, a ponajmanje su bezazlene za sve nas u javnosti Srbije jer ne želim da ponavljamo takve vrste grešaka, jer takve pretnje smo slušali i 90-ih godina i videli smo kakve su posledice za sve ljude na ovom prostoru. Borim se zbog toga da govorimo o tome otvoreno.

Pozivam sve vas da reagujemo sa dovoljnim nivoom solidarnosti, ljudskosti u odbrani integriteta i bezbednosti svakog od nas pojedinačno. To su razlozi zbog kojih želim da razgovaramo o povišenom nivou odgovornosti kada razgovaramo o svim ovim temama.

Kolega Rističeviću, da li želite povredu Poslovnika ili po amandmanu?
Povreda Poslovnika, izvolite.

Dame i gospodo, ponovo reklamiram član 107, povreda dostojanstva. Ovde je navedena visina duga, time je povređeno dostojanstvo. Nije rečeno da su nam ostavljene kamate od 1,1 milijarde godišnje, što znači za pet godina 5,5 milijardi. Nije rečeno da je potrošena komplet srpska privreda, što je povreda dostojanstva za 6,7 milijardi evra. Nije rečeno da je potrošena donatorska podrška koja je bila vredna 4,5 milijarde. Nije rečeno da je potrošen oprost duga Londonskog i Pariskog kluba koji je vredeo preko 4,5 milijarde, što je ukupno dodatnih 15,5 milijardi. Dakle, nisu oni ostavili dug od 17 milijardi, nego sa ovih 15,5 to je bilo 32,5 milijarde koje su potrošili u vreme kada je izneta 51 milijarda iz zemlja, zahvaljujući privatizacijama koje su bile po niskim cenama.

Ovde je rečeno o 90-im, što je takođe povreda dostojanstva. Nisam ja, moja stranka je bila miroljubiva, pisao pisma Ratku Mladiću i ohrabrivao sukobe u Bosni i Hercegovini, pod znacima navoda, sokolio ga da odbrani što je trebalo da brani. Nisam ja stavio Perišića i Grubača u Saveznu vladu. Nisam ja stavio Radulovića u Vladu Slobodana Miloševića takođe. To su uradili oni. Nisam ja specijalni savetnik u Pošti. Pošta je javno preduzeće države Srbije koju kontroliše Vlada Republike Srbije. Nisam ja specijalni savetnik za 156.000, već prethodni govornik. On je vlast, ne ja. Hvala.

Zahvaljujem.
Kolega Rističeviću, da li želite da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Milorad Mirčić.

Član 104, kada se poslanik uvredljivo obraća prema drugom kolegi.

Malo pre smo čuli uvredu iznesenu u neistini i nepotpunom informisanju javnosti, kada je kolega rekao da je poslanik pretio dvojici kolega poslanika. Javnost zna, Vojislav Šešelj je više puta ponovio posle nepravedne presude u drugostepenom postupku da će taj zločin za koji je osuđen na desetogodišnju robiju ponovo da uradi, i to višestruko jačeg intenziteta. Zašto? Za one koji ne shvataju baš dobro, koji su dobronamerni pod znacima navoda, ako nije bilo nikakvog zločina i nema nikakav dokaz za taj zločin, šta je logičnije nego da se na tako ironičan način Vojislav Šešelj obrati tom Haškom tribunalu i tima koji su pomagali svesrdno Haški tribunal, kako bi izmislili da je bilo proterivanje Hrvata sa teritorije Republike Srbije? Svi znamo da toga nije bilo.

To što neko ne shvata tu ironiju koju izražava Vojislav Šešelj ponižavajući ponovo, po ko zna koji put, Haški tribunal, a i one slugerante koji su trčali u Hrtkovce, izmišljali i plaćali razne svedoke, i njima se jasno obratio, da bi i na njima lično izvršio višestruko veći zločin koji je izvršio tako što su razmenom imovine Srbi i Hrvati iz Hrtkovaca jednostavno obezbedili sebi krov nad glavom, kako i kakvog kvaliteta, to nije bitno. Ali, suština je sledeća: obojica poslanika kojima je Vojislav Šešelj pretio i dalje se finansiraju iz istih izvora. Neka kažu koliko primaju novaca da bi pljuvali po Vojislavu Šešelju, a ponekad, kad im se nađe i Srbija.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.
Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika? (Ne)
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre Đorđeviću, koleginice i kolege narodni poslanici, imajući u vidu značaj i potrebu da se u okvirima našeg društva i njegovog socijalnog konteksta postave jaki temelji u procesu sprovođenja inicijative za inkluzivno obrazovanje građanstva, i u svrhu istrajavanja države u nameri da se i ubuduće ulažu napori da jedna esecijalno bitna stavka dobije pozitivan epilog, nastaviću sa dosadašnjom praksom insistiranja na delovanju u tom pravcu, gde god da se u zakonskim okvirima ukaže prostor za podsticanje i afirmisanje te sekvence.

Naime, predloženi amandman, kao i amandmani koje sam predložila na ovaj Predlog zakona, imaju za cilj komplementiranje i kompaktnost već ustanovljenih stavki kvalitetno i prilično studiozno napisanog Predloga zakona.

Inkluzivno obrazovanje je neophodan korak u razvoju društva baziranog na ljudskim pravima svih građana. Osnovna funkcija obrazovanja je priprema za život u zajednici. Ako neko počne da se obrazuje u uslovima izolacije u oskudnom, jednoličnom, izdvojenom i ograničenom iskustvenom prostoru, onda će osoba biti uskraćena za mogućnost da se ikada ravnopravno uključi u život zajednice, ali i zajednica će biti uskraćena u tom slučaju da pruži podršku onima kojima je to potrebno.

Inkluzivno obrazovanje je deo šire strategije jednog društva koje promoviše da se stvori jedan svet mira, tolerancije, održivog korišćenja resursa, socijalne pravde, u kome su zadovoljena sva i svačija osnovna prava i potrebe. A da bi se to desilo, potrebno je uočiti prepreke i tražiti rešenja za njihovo prevazilaženje, u lokalnoj kulturi, u politikama, u praksi i osigurati neophodnu pomoć i resurse.

Kada govorimo o Predlogu zakona o planskom sistemu Republike Srbije, moram da kažem da se rad lokalne samouprave u gradu Nišu odvija na četiri koloseka, a to je – podrška ulaganjima, strateško planiranje, unapređenje poslovnog okruženja i projekti.

Za kraj, moram da kažem, predsedavajući, gospodine Milićeviću, veoma je bitno, čak najbitnije, u kakvom smo stanju i statusu zatekli grad Niš 2012. godine. Mislim da je neshvatljivo i nepojmivo da se minimizira to činjenično stanje. To vam je to kao i vođenje kućnog budžeta – ukoliko ste prezaduženi i imate crnu rupu u budžetu, imate haos u finansijama, javnim finansijama. Biram reči kojima ću da opišem stanje u javno-komunalnim preduzećima. Pomenuću, recimo, niški Dom zdravlja koji je nasledio 158 miliona duga i zaostalu jednu i po platu zaposlenim radnicima. Znači, trebalo je sve to dovesti u neko stanje, normale, da biste mogli da idete napred i na zdravim osnovama da gradite kuću. Hvala.

Zahvaljujem.
Koleginice Pavlović, želite po amandmanu? Izvolite.

Podržala bih koleginicin amandman i ovo inkluzivno obrazovanje, i uopšte svaku vrstu obrazovanja koja može na bilo kom zakonu, pa i ovom zakonu o planiranju da se izradi.

Međutim, mi smo danima pričali o dva člana, pa ćemo verovatno i sada pričati o dva člana zakona. Pričali smo o dva člana ličnog i celoživotnog obrazovanja.

Ja bih zaista volela da podržim ovo što je koleginica rekla, međutim, smatram da bi reprezentativni primer tog celoživotnog obrazovanja i ličnog usavršavanja trebalo da bude Skupština Republike Srbije. Međutim, ja sam ovde lično nešto više od godinu dana, prošao mi je i pripravnički staž, kako bi to rekli u nekom preduzeću, i nisam ovde stekla nikakva znanja koja mogu da koriste nekom pristojnom čoveku. Znači, znanja koja sam ovde stekla i koja su za mene apsolutno neupotrebljiva znanja su - kako se vređaju kolege, kako se govori neistina, kako je moguće čak i pretiti nekome, kako se za ratne zločine kaže da neko ne kapira ironiju. Ja ne mogu da shvatim da ratni zločin i ironija uopšte mogu jedni sa drugima da budu u vezi.

Zato bih molila da sve ovo što je koleginica rekla i što smo na prošloj sednici pričali, o ličnom i celoživotnom obrazovanju, ja ovde vidim u kakvoj formi je to lično i celoživotno obrazovanje poslanika i da mi budemo, kažem, taj reprezentativni primer građanima Srbije kako je to znanje ovde na najvišem nivou iskazano. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Radoslav Jović. Izvolite.