Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o planskom sistemu Republike Srbije i predložila da se termin „sprovode učesnici“, zameni terminom „sprovode svi učesnici“, a misli se na učesnike koji u planskom sistemu predlažu i usvajaju planske dokumente.

Drago mi je da je ovaj amandman usvojen, jer smatram da je amandmansko rešenje konkretnije u terminološkom smislu, ali nažalost smatram da usvajanjem ovog amandmana zakon nije bitno poboljšan. Zapravo, ovaj zakon je teško poboljšati, jer je on sam po sebi besmislen i bespotreban, a bespotreban je zato što ga donosite po diktatu EU, a ne zbog toga što za donošenjem ovog zakona postoji realna potrebe.

U samom tekstu zakona stoji da ste pri donošenju ovog zakona izvršili konsultacije sa Evropskom komisijom i delegacijom EU u Srbiji, što je u skladu sa važećom politikom da se svi propisi na nivou Republike Srbije usklađuju sa evropskim zakonodavstvom.

Smatram da je neophodno da građani Srbije, koji gledaju ovaj prenos, znaju da ste preuzeli obavezu da sve republičke propise usklađujete sa propisima EU putem nacionalnog programa za usklađivanje propisa, odnosno pravnih tekovina sa tekovinama EU. Sve dok donosite zakone koji su usklađeni sa zakonima EU, teško da ćete imati vremena i mogućnosti da radite na zakonima koji su zaista neophodni da bi poboljšali kvalitet života građana Srbije. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Ovim zakonom, članom 1, uređuje se planski sistem Republike Srbije, odnosno upravljanje sistemom javnih politika, kao njeno srednjoročno planiranje, vrste i sadržina planskih dokumenata koje u skladu sa svojim nadležnostima predlažu, usvajaju i sprovode učesnici u planskom sistemu, međusobna usklađenost planskih dokumenata, postupak utvrđivanja i sprovođenja javnih politika i obaveza izveštavanja o sprovođenju planskih dokumenata, kao i shodna primena obaveze sprovođenja analize efekata na propise i na vrednovanje učinaka tih propisa.

Tražili smo da se ovaj zadnji „tih propisa“ jednostavno zameni sa „kao i izveštavanje o postignutim učincima javnih politika“. Zašto je to bitno? Zato što je, kada nešto planirate, valjda je suština i da obavestite nadležne institucije šta ste vi to uradili. Da li se ikada podnosi izveštaj?

Meni je jasno da vi, preuzimanjem ideologije DS u poslednjih šest godina, nastavljate ovim zakonom da radite isto što su radile i dosmanlije. Podsetiću javnost, po Zakonu o budžetskom sistemu Vlada ima rok da do 15. jula svake godine parlamentu dostavi izveštaj o tome kako je trošila novac. To je poslednji put učinjeno 2002. godine.

Sa druge strane, kada neka firma, kao što govorimo ovde u zakonu, ako uzmemo primer, da li je to lokalna samouprava, primer bilo kog privatnika, ne dostavi finansijski izveštaj za prethodnu godinu, šta onda radi Agencija za privredne registre? Naravno, podnosi prijavu tužilaštvu.

Ovde se postavlja pitanje – kako je moguće da i država posle 16 godina ne usvaja Zakon o završnom računu kojim bi građanima trebalo da položi račun kako je trošila novac građana Srbije? To se i sada sprovodi ovim zakonom. Vi kažete šta je sve javna politika, šta se sve planira, a samo nema jednog drugog dela, a to ne govori koji su to učinci koji će se postići ovim zakonom, šta će se to uraditi, šta će se implementirati i šta će se poboljšati.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Suština je ovde što Vlada predlaže da bude plan javne politike, a mi predlažemo da to bude planiranje javnih funkcija. Naime, vodila se rasprava na prethodnoj sednici i ustanovili smo da nema, osim javne politike, nikakve druge politike, nema tajne politike koja se vodi, a politika koju sprovodi centralna vlast se sprovodi preko funkcija.

Ono što je veoma interesantno, ovde čujemo kao obrazloženje, dugoročnost planiranja i vidovitost ove Vlade sastoji se u tome što nam iznosi podatke da se otvaraju fabrike, kao što su turbo punjači, kao što je najavljena fabrika traktora, a pri tome se zaboravlja da tu nema nikakve dugoročnosti, a u smislu da smo mi sigurni da će to u narednom periodu biti sigurno zaposlenje i siguran prihod ove države.

Vidite o čemu se radi ovde. Retko ćete naći fabriku koja se otvara, a gde se stimuliše od strane države koja koristi repromaterijal u obliku rezervnih delova koji služe za montažu ili proizvodnju tog finalnog proizvoda. Najbolji primer vam je nedavno najavljena fabrika traktora. I sam potencijalni investitor kaže da će se motori uvoziti i rezervni delovi sklapati ovde u Srbiji.

Vi onda imate samo faktor – jeftina radna snaga, ili, eventualno, ako ima neki rezervni deo, kao što je pumpa za naduvavanje guma ili dizalica, kao što je to u „Zastavi“. Znate, ne možete da gradite neku dugoročnu perspektivu u privredi tako što ćete uvoziti delove, sklapati i taj gotovi proizvod ili poluproizvod izvoziti onome ko je investirao za njegov finalni proizvod.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović. Izvolite.

Dugoročnost se postiže time što kada gledate nivo investicije i šta ti ljudi ovde investiraju, koju sumu novca ostavljaju našoj zemlji, oni će tu biti za godinu ili dve, pa će onda razmišljati o povlačenju, onda iza njih ostaju samo objekti koji vrede značajno više od toga. Da ne pričam o poslu. Nije lako pokrenuti posao, obučiti radnike i uposliti ih.
Naravno, uvek treba razmišljati, kada kažete da mi nismo zemlja koja može da se takmiči u pravljenju aviona, ali ako nam ponudi neka avionska kompanija da pravimo neki, najmanji deo za njih, naravno da treba da prihvatimo, jer ćemo od tog trenutka postati deo velikog sistema.
Sećate se one priče za oklagije, vezano za „Ikeu“ - čovek, domaći, mali proizvođač, srpski, naš, pokrenuo privatni biznis, porodični, pravi čovek oklagije i njegove oklagije su počele da se prodaju širom sveta. Da je čekao da mi proizvedemo halu, da mi pravimo i krevet i traktor i avion, načekali bi se. I pitanje je da li zemlja naše veličine i snage može da se konkurentno takmiči sa mnogo većim zemljama koje mogu da proizvedu veći broj jedinica bilo čega i da time postignu nižu cenu.
Dakle, u tom smislu važno je da budemo deo lanca proizvodnje. Slažem se s vama da treba da insistiramo što više na proizvodnji. Proizvodnja je veoma važna. Ali, isto tako, mi moramo, kao mala zemlja, raditi i na razvoju usluga. To nije uvek lako predvideti koliko će nešto da traje, ali je važno da se mi trudimo da to bude postavljeno na zdrave osnove, da država pomogne privatni sektor da to čini, a privatni sektor, ako pronađe svoj interes, to će trajati sve dok taj interes postoji.

Po amandmanu, narodni poslanik…
(Milorad Mirčić: Replika.)
Nemate pravo na repliku.
Po amandmanu, kolega Mirčić. Izvolite.

Što molio Arsića, domolio, kako to kaže epska pesma. Teško je Arsića domoliti, ali i on ima ponekad meko srce.

Naime, ovde treba raščistiti neke stvari i dobro je to pokrenuo ministar Stefanović. Zar nije, gospodine Stefanoviću, pre nepunih par godina, tri ili četiri, javnost obaveštena da će se proizvoditi avioni u „Utvinim“ pogonima? Zar to nije bila informacija koja je predočena javnosti? Kako to sad ne možemo avione da proizvodimo?

Nije suština u ovome da se mi sporimo. Evo, tu će nam pomoći i bivši ministar Vojske, odnosno odbrane. Znači, nije suština u tome da se mi sporimo da li jeste ili nije. Suština je da mi moramo da radimo na tome da razvijamo sopstvenu tehnologiju, da moramo da proizvodimo naš proizvod. Mi proizvodimo frižidere, zamrzivače koji nose oznaku „Gorenje“. Za izvoz, to su frižideri i zamrzivači iz Srbije. Tretiraju se kao proizvodi iz Srbije. Ali, profit, zarada, ide Sloveniji. U tome je suština. Zašto mi ne možemo da pokrenemo, o tome se radi, ako je dugoročno, planski, zašto mi ne možemo da pokrenemo proizvodnju bele tehnike? To smo imali. Da li je bila dobra, da li je bila na nivou, nije bitno, ali smo tu zapošljavali mnoge mašinske inženjere, elektroinženjere, pa, na kraju krajeva, i ekonomiste i pravnike.

Moramo dugoročno da razvijamo svoju industriju, a ne da se hvalimo sa tim i da se tu nadgornjavamo da li su turbo punjači ili je to set kablova. Suština je sasvim u drugom. Suština je da razvijamo svoju proizvodnju.

Samo još ovo da razjasnimo – da li možemo u „Utvi“ da proizvodimo avione manjih gabarita ili ne možemo? Ili je to bila samo jedna od niza predizbornih obećanja?

Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.