Mi smo podneli više amandmana na član 2, tražili smo generalno da se ovaj član briše, ali pošto smo pretpostavili da to nećete prihvatiti ni vi iz Vlade ni skupštinska većina, onda smo predlagali i predlažemo da se brišu pojedinačne tačke i čini mi se ako postoji imalo razumevanja, onda ova tačka 65. stav 1. bi zaista morala da se briše.

Ta tačka govori o koordinaciji javnih politika. Između ostalog kažete – Vodeći računa o međusobnoj usklađenosti javnih politika, koje usvajaju i sprovode i njihovoj prioritizaciji.

Zaista, koristiti ovakve izraze je apsurdno. Šta vam to uopšte znači? Dakle, to što ste, i uvek je loše, i 18. godina to pričamo, pričali smo i ovima što se malo pojunačiše pa pobegoše, da nije dobro da se uzme neki zakon od neke komisije EU, tamo neki činovnik dobije lepe pare da ovo napiše i onda samo dostavi i ovde se jako loše to prevede i onda zaista imamo smešne predloge, a kasnije i zakone.

Član 2. inače, i ovo nije samo u ovom zakonu, govori o pojmovima i smislu ovog zakona, što je, juče sam to rekla, uvredljivo za pravnike. Nije nikakvo obrazloženje, odnosno nije argument da se predlozi pišu na osnovu jedinstvenih metodoloških pravila za izradu propisa. To su pravila koje je 2010. godine doneo Zakonodavni odbor, koji je potpisao tada Vlatko, kako mu beše, Ratković, da, iz DS i ne vidim zašto to vas obavezuje? To nije Sveto pismo. Šta god vam kažemo, vi kažete – Mi smo to nasledili. Pa nije valjda toliko bitno šta ste nasledili od Vlatka Ratkovića? Tako da zaista bi trebalo da se ovim pozabavite.

Takođe, u ovom članu, a i u ostalim zakonima, kažete da svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu, podrazumevaju se i u ženskom rodu i obrnuto. Sada ja to kad tumačim, naslov iznad ovog člana stoji – Pojmovi u smislu ovog zakona.

U skladu sa ovim poslednjim stavom trebalo bi da stoji – Pojmovi i pojmovke u smislu ovog zakona. Ili, ne znam, imate koliko hoćete primera - Sadržina strategije, valjda onda - Strategije i strategijica, ako je u skladu sa ovim zakonom koji nam vi predlažete. Srednjoročni plan, mora da stoji – Plan i planica.

Dakle, pokušavam na baš ovakav način da vam skrenem pažnju koliko je ovo potpuno besmisleno. Još kaže – Vlada ne može prihvatiti ovaj amandman iz razloga što suštinski ne doprinosi unapređenju Predloga zakona.

Ministre Đorđeviću, ako možete, meni neukoj objasnite, šta suštinski unapređenju Predloga zakona daje ovaj član 2? Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman da se iz ovog člana stav 1. obriše tačka 7).

Čitajući ovaj Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, nisam mogla da se ne začudim kako je Srbija kao država uopšte i funkcionisala do sada. Izgleda da se sve radilo neplanski, tajno, bez ikakvih analiza, bez jasno definisanih ciljeva. Mora da je to tako čim vladajuća struktura smatra da nam je sada ovaj zakon neophodan. Pa, ni za ovaj zakon nisu imali stručnjake da ga napišu kako treba, već su ga dali lošim prevodiocima da prevedu zakon EU.

Sada, ovaj loše prevedeni zakon EU u tački 2. nam objašnjava razne pojmove javne politike, koja je, znači, najvažniji izbor. Pojasniće nam i mnoge druge. Konkretno, ova tačka 7) nam objašnjava da je analiza efekata jedan analitički proces.

Meni ovaj ceo pojmovnik, čitajući ga, deluje kao da su ga pisali ipak neki koji su se opredelili za tajnu politiku i uče nas kako da na najbolji način isperemo mozak narodu. Meni tako deluje. Član 7, preveden na jezik običnog čoveka, glasi – tokom planiranja, formulisanja, primene, treba strogo voditi računa kako da se zamažu oči narodu, jer treba izabrati optimalne mere za postizanje javnih politika, tj. onog najvažnijeg izbora, kako kažu u EU. Što bi rekao naš narod – da se Vlasi ne dosete.

Ceo ovaj Predlog zakona je pisan u ovom stilu. Kada bi se dao dobrim prevodiocima, svima bi bilo jasno da ga treba odbaciti u celini, jer se on ne može popraviti nijednim amandmanom. Ovo jednostavno sve treba da se briše. Mi ovakav zakon već imamo i više da se ovde u Skupštini ne brukamo. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Članom 2. Predloga zakona o planskom sistemu definisani su pojmovi, odnosno pojedini izrazi koji se koriste u zakonu.

Mi poslanici SRS smo vam više puta kroz amandmane na različite predloge zakona ukazivali na to da je suvišno objašnjavanje izraza koji se koriste u zakonima, odnosno predlozima zakona. Očigledno je da se to dešava i da je to već postala praksa, zato što se zakoni koje donosite po direktivi EU samo prepisuju.

Na ovaj član zakona moje kolege i ja smo podneli više amandmana. Amandmanom koji sam podnela traži se brisanje tačke 9) stava 1. člana 2. Predloga zakona, kojim se objašnjava šta je vrednovanje učinka javnih politika, pa se kaže da je to ocenjivanje efikasnosti i efektivnosti javne politike koja se sprovodi, odnosno koja je sprovedena, njenih učinaka na osnovu relevantnih podataka i analiza, kao i rezultata praćenja sprovođenja u cilju njenog preispitivanja i unapređivanja, odnosno kako bi se utvrdilo li je potrebno uvesti određene izmene. Evo, i ovde se jasno vidi da je izostala reč. Znači, prevideli ste deo teksta dok ste prevodili.

Samo ovo objašnjenje koje sam citirala potpuno je nepotrebno i samo opterećuje tekst zakona.

Takođe je veoma zanimljivo i obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata. Pa, kažete – amandman se ne prihvata iz razloga što suštinski ne doprinosi unapređenju Predloga zakona. E, upravo o tome mi i pričamo. Zašto bi u zakonu stajalo nešto što suštinski ne doprinosi unapređivanju zakona, već ga samo opterećuje, baš kao ovo vaše definisanje pojmova?

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Izvolite.

Tačka 11. govori apsolutno identično isto što i tačka 1. i objašnjava da se definiše željeno stanje na nivou društva i kao takvo, mi smo juče imali mogućnost i priliku da čujemo od poslanika vladajuće većine šta to znači neplansko, odnosno kako su oni objašnjavali sve do dolaska njihove stranke na vlast i šta je to sada plansko i efekte planskog, odnosno tog njihovog planiranja.

Čuli smo primere od koleginice šta je rezultat planskog rada na primeru Novog Sada, koliki je ostao dug, kako se sada dobro i pametno radi i kako nema zaduživanja. Ali, takođe bih podsetio da vi tolikih eksperata imate i u drugim gradovima.

Želeo bih da spomenem i bivšeg gradonačelnika grada Zaječara, gospodina Velimira Ognjenovića, koji je isto tako dobro planirao, zatekao neplansku kasu, u kojoj je kada je on postao gradonačelnik ostao dug od 2,5 milijardi dinara. Zatim je ustanovio da je bio oštećen budžet za više od 100 miliona na ime ekoloških taksi koje su naplaćivali po Zaječaru od velikih zagađivača, od čega je 90 miliona tadašnja vlast, na čijem je čelu bio Boško Ničić, prebacili rukometnom klubu, a 10 na reprezentaciju, odnosno na putovanja i ručkove.

To ništa ne bi bilo sporno da tadašnji gradonačelnik Zaječar, spomenuti gospodin Velimir Ognjenović, inače član SNS, te 2015. godine nije podneo i krivičnu prijavu sa svim dokazima o kriminalu vlasti i vladajućeg Boška Ničića. Ali, sve to je palo u vodu 2. septembra 2017. godine, kada je Boško Ničić preleteo u redove SNS. Nismo mogli juče da čujemo da li je možda vaš bivši gradonačelnik zapravo obmanuo javnost, kako se završio sudski proces i da li je zapravo Boško Ničić najbolji gradonačelnik koga je SNS imenovala u poslednjem periodu. Da li treba da zaboravimo na sve optužbe, koje su bile međusobne, između Boška Ničića i njegovih koalicionih partnera ili sadašnjeg Boška Ničića, koji je naprednjak i koji valjda neće ostaviti, ili puj pike ne važi, neće ostaviti više nikakav dug, neće oštetiti budžetsku kasu grada Zaječara, neće trošiti i naplaćivati ekološke takse?

Samo da vas podsetim, zakon kaže da kada naplaćujete za ekološku taksu, taj novac može da se koristi samo za ekološke poslove grada, kupovinu novih kontejnera, uređivanje obale Timoka, uklanjanje divljih deponija itd.

Postavlja se jasno pitanje – da li je taj Boško Ničić, koga smo zaboravili, bio neplanski, koji je tada bio ursovac, deesovac, šta li je već bio, sve u svemu, jednom rečju dosmanlija, a sada smo dobili novog Boška Ničića koji je planski naprednjak?

S druge strane smo mogli isto tako da čujemo od koleginice isto iz redova vladajuće većine da je govorila da u Beogradu više ne postoje problemi kada dolazite da rešavate određene svoje poslove na šalterima, pa je čak rekla da je Mica, čuvena šalterska ubica, sada postala prošlost.

Podsetiću zarad javnosti, kada već govorimo o Beogradu, da je isti taj poslanik iz stranke, koji dolazi iz SNS, 2012. godine građanima Beograda obećavao kancelariju za brze odgovore. Kancelarija možda i postoji, a pitanja i odgovori teško da su ikada izašli u javnost. Pitanje možemo sada da postavimo - gde je nestala ta kancelarija i zašto je nema i kako je moguće da na ovaj način zaista pokušavate da dezavuišete javnost?

Treći narodni poslanik iz vladajuće većine, uvaženi kolega Đorđe Komlenski, moram se potpuno složiti sa njegovim jučerašnjim izlaganjem. On je rekao da je pučijada, koja je izvršena od 5. oktobra 2000. do 2012. godine, napravila veliku štetu, ekonomsku štetu u Srbiji. Nazvao je tadašnju vlast štetočinama koji su nas, kaže, vratili u vreme posle Prvog svetskog rata, ali opet zarad javnosti ponavljam i apsolutno se slažem sa mojim uvaženim kolegom. Da li je u to vreme u istoj toj vlasti bila izvesna Zorana Mihajlović i radila u kabinetu, na primer, gospodina Miroljuba Labusa? Da li je tada ekonomijom upravljao Mlađan Dinkić, koji je posle postao savetnik premijera Aleksandra Vučića, i mnogi drugi?

Jednostavno ceo ovaj zakon veze nema sa činjenicom. Imamo da uvek optužujete one koji su neplanski, a danas ste sve te štetočine dosmanlija sproveli u planske naprednjake. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.
Da li želi reč?
Reč ima Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. ovog zakona i u vezi ovog člana mi smo se juče naslušali u ovoj sali, pre svega od poslanika vladajuće većine i od samih ministara, predstavnika Vlade, kako su strane investicije nešto što je najbolje za ovu zemlju, nešto što dovodi do ogromnog razvoja ove zemlje.

Naravno, nemam ništa protiv stranih investicija, ali moram da kažem da se nijedna zemlja na svetu nije razvila samo zahvaljujući stranim investicijama.

Kada su u pitanju strane investicije koje dolaze u Srbiju, u pitanju su, pre svega, zastarele, prljave tehnologije. Znači, tu nisu u pitanju sofisticirane tehnologije, nego nisko profitne tehnologije.

To ću ilustrovati jednim primerom. Dolazim iz grada Niša. Recimo, tamo imamo fabrike „Juru“ i „Šin Von“, korejske fabrike, koje prave kablove, i to najobičnije kablove od, hajde da se izrazim jednim običnim jezikom, kvačila do štop svetala. Grad Niš je pre 40-ak, pa i više godina, imao fabriku poluprovodnika koja je u to vreme predstavljala i bukvalno jednu malu tehnološku revoluciju i još mnogo toga.

Znači, ipak nisu ste strane investicije nešto što donosi takvu korist kao što se to kaže. Objektivnosti radi, moram da kažem, ove fabrike o kojima sam govorio, „Jura“ i „Šin Von“ dovedene su u Niš još za vreme demokratske vlasti. Kada je u pitanju vlast SNS oni su te investicije, moram da priznam, podigli na malo veći tehnološki nivo, pa je dovedena fabrika „DŽonson elektrik“ i još neke druge fabrike. To je daleko od onoga što je Niš nekada imao. Niš je pre 40-ak godina imao i fabriku računskih mašina, preteča kompjutera IBM, „Hanivel“, itd, da ne govorim više o tome. Znači, nije to ni približno ono što se predstavlja građanima Srbije. Hvala.

Hvala.
Na član 2. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Belačić.
Da li želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Izvolite.