Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 25, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave, koji je Narodnoj skupštini podneo 13. septembra 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Ovo je jedan od onih predloga zakona o kojima sam govorio na početku, čiji je cilj i ravnomernija regionalna raspodela.

Dolazimo iz raznih krajeva Srbije i znamo da u Srbiji imamo različite izazove i da nemamo baš najpravedniju raspodelu u tom smislu. Ovo je zakon koji tretira nešto što je najočiglednije i nešto što je moguće i najlakše ispraviti. Ja vas pozivam da o tome makar razmislite ako ne želite da podržite da o tome govorimo u plenumu i prihvatite ovaj naš predlog.

Dakle, kada vidite ovu mapu Srbije, vidite podelu oblasti u Srbiji. Samo četiri oblasti imaju iznadprosečnu platu u odnosu na prosek Republike Srbije. To su ove tamno obeležene oblasti. Jedna je južnobačka oblast, druga je beogradska oblast, junobanatska oblast i borska oblast. Sve ostale oblasti su ispod proseka Republike Srbije. To je podatak koji će se možda menjati, ali nikako drastično u budućim godinama, jer kada vidite raspon plata, gde u beogradskoj oblasti imamo prosek od 57,717, a da pčinjska oblast ima 35,999, jablanička 34, toplička 34 itd. Ne samo na jugu Srbije, nego i u Vojvodini. Imamo i zapadnobačku oblast, severnobačku oblast ispod proseka Republike Srbije.

Jednostavan je predlog. Dakle, predlog zakona je da jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji, ali i van njene teritorije. Do sada je jedinici lokalne samouprave pripadalo 74% od poreza na zarade, koje se plaća prema prebivalištu zaposlenog, a ovde je samo dodatak, dakle, zadržava se ovaj stav 74% poreza na zarade u vezi sa prebivalištem zaposlenog, ali se ovde proširuje pravo lokalnih samouprava na porez od zarada u javnom sektoru.

Dakle, svi stanovnici Republike Srbije su i korisnici, ali i poreski obveznici u Republici Srbiji finansirajući javne usluge kroz javna preduzeća, sistem zdravstvene zaštite, bezbednost, vojsku, MUP.

Logično je da tamo gde su ovi sistemi pozicionirani, a najveći broj uposlenih živi u najvećim centrima, onda najveće koristi imaju upravo ti centri. Procenjuje se da je to na nivou oko 300 miliona evra na godišnjem nivou. U raspodeli proporcionalnoj, za svakog stanovnika, to iznosi 43 evra, što znači da mesto od 10 hiljada stanovnika…

(Predsedavajući: Privodite kraju, kolega.)

… može da ima na jednostavan način 430 hiljada evra većeg prihoda u lokalnim samoupravama, gde bi mogli da dopune svoje budžete. (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – dvoje, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podneo Narodnoj skupštini 24. avgusta 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Ovo je jednostavan predlog zakona i siguran sam da ćemo se razumeti. Ali, siguran sam i da nećete podržati ovaj predlog. Međutim, važno je da čujemo, da i vi i javnost imate uvida u Zakon o Narodnoj banci Srbije, koji smo usvojili u ovoj Skupštini, a mi smo i tada bili protiv usvajanja ovakvog zakona.

Predlog je jednostavan – obrisati član 86b. Najjednostavniji, ali zaista polazi od jednostavnog principa, a to je pitanje prepoznavanja odgovornosti, bilo koga u bilo kojoj instituciji, pa, naravno, i instituciji Narodne banke Srbije. Na tako odgovornom mestu, bez logične povezanosti velikih, ogromnih nadležnosti koje imaju i guverner i svi njeni saradnici u Narodnoj banci, dakle, ogromnih nadležnosti, nema apsolutno nikakve odgovornosti, a to ćete videti i uveriti se u to kada pročitam ovaj član 86b. koji smo usvojili, a predlog je obrisati taj član iz ovog zakona.

Dakle, ovaj član kaže – Narodna banka Srbije, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova Narodne banke Srbije, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj meri. Za štetu iz stava 1. ovog člana, zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u Narodnoj banci Srbije, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava. Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u Narodnoj banci Srbije.

Vidite i sami da nema te logične povezanosti i to je jedina institucija između nadležnosti koje ti ljudi imaju u ovoj instituciji i odgovornosti za ono što su njihovi poslovi. A podsetiću vas šta su poslovi: monetarna, fiskalna politika, uspostavljanje i održavanje stabilnosti cena, najvažnije stvari za građane Srbije, upravljanje deviznim rezervama, podsetiću vas da smo na kraju 2011. godine imali oko 12 milijardi evra deviznih rezervi, da je na kraju 2016. godine to iznosilo na nivou oko devet milijardi i 900 miliona evra. Dakle, postoje velike nadležnosti, ali još jednom vas pozivam da uspostavimo i odgovarajuće odgovornosti za tu vrstu nadležnosti.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – niko, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Goran Ćirić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine, koji je grupa od 32 narodna poslanika podnela Narodnoj skupštini 13. aprila 2017. godine.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.
Izvolite.

I sami ste pročitali da je 32 narodnih poslanika podnelo ovu inicijativu, i to neposredno posle predsedničkih izbora, kada je predsednica Skupštine suspendovala rad Skupštine u toku i pre predsedničkih izbora. Imali smo petomesečnu pauzu, a njeno objašnjenje i obrazloženje za nerad Skupštine je u tom trenutku bio da Narodna skupština Republike Srbije i mi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije doprinosimo opštoj nestabilnosti u Republici Srbiji.

Dakle, suspendovanje rada i 2017. godine, a kasnije i na lokalnim izborima, beogradskim, 2018. godine, kada Narodna skupština nije radila dva meseca, je ne samo sa ovim opravdanjem suspendovanja rada zarad stabilnosti u Republici Srbiji svakako usporilo usvajanje važnih zakona na putu naše zemlje ka Evropskoj uniji i reformi ove države.

Ono što je takođe važno, važno je reći gde su izvori te nestabilnosti i kakav je odnos predsednice Skupštine i pojedinih predsedavajućih, posebno prema opozicionim poslanicima.

Mi smo imali pre par dana i dokaz za to na koji način se dvostrukim aršinima odnosi na pojedina poslanike opozicije, pozicije ili onih koji svoj status nisu baš do kraja definisali. Videli smo pretnju nasiljem našim kolegama poslanicima i Tomislavu Žigmanovu i Nenadu Čanku, a da sankcije za onog koji je pretio, za poslanika Vojislava Šešelja, nije bilo. Pretnje su se kasnije ponovile prema našoj koleginici poslanici Aleksandri Jerkov i videli smo da ni tada nije bilo reakcije. Iako smo bili u direktnom prenosu, iako smo imali zasedanje Skupštine, niko nije bio spreman da spreči opkoljavanje kolega narodnih poslanika poslanice Aleksandre Jerkov sa salvom uvreda i pretnji koju je primila od tih istih svojih kolega. Tada nije bilo reakcije.

Kasnije, u pauzi te Skupštine, upućene su joj pretnje, i to pisanim putem na dokumentima koje je imala na svojoj klupi i mi smo od predsednice Skupštine zatražili i dostavljanje snimaka kojima može da se utvrdi ko je taj koji je sebi dao za pravo da preti koleginici u ovoj Skupštini. Mislim da je izuzetno važno da mnogi od vas, oni koji su spremni da štite svoje kolege poslanike…

(Predsedavajući: Privedite kraju, kolega Ćiriću.)

…na ovaj način insistiraju upravo na dostavljanju snimaka ovih kamera koje su uključene… (Isključen mikrofon.)

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – jedan, protiv, niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da ovaj predlog Narodna skupština nije prihvatila.
Narodni poslanik Marijan Rističević, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica i okolnosti vezanih za afere povezane sa bivšim ministrom odbrane Draganom Šutanovcem i nenamenskim trošenjem sredstava, koji je Narodnoj skupštini podneo 27. marta 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao klub snažno osuđujemo svaku uvredu i svaku pretnju.

Kolega Ćirić, savetnik Pošte za 156 hiljada dinara, je već rekao nešto o pretnjama. Šta znači kada neko iz njihovih redova napiše „Vučiću, Vučićeviću, Rističeviću, Mitroviću jeste li već izabrali bandere sa kojih želite da visite?“ Da li su oni to osudili? Šta znači kada Balša Božović meni napiše „pali majmune“? Meni su roditelji patrijahalno vaspitani i mene su tako vaspitali. Mene su učili da je Bog stvorio čoveka. NJega su očigledno roditelji učili da je postao od majmuna. U to neću da se mešam.

Danas ponovo njihov pripadnik koji je mesečno dobijao 27.000 evra je o tome govorio kolega Pekarski, ali čovek napiše – opet me onaj šnaucer Rističević spominjao u parlamentu, čibe. Da li ste vi čuli da je to neko osudio?

Idemo dalje, Vlado Georgijev, neću ni da pominjem. Pa, imate sledeće - Rističeviću spusti se na zemlju da ne odeš pod, pa tri tačke. Da li su to osudili? Naravno da nisu. Šta znači kad mi napišu – …em ti Marijane sve mrtvo i živo i tebi pederu Vučiću. Šta to znači? Da li su oni to, ovi koji se gade nasilja, da li su to osudili?

NJihov član glavnog odbora je uradio pasoš za životinje sa mojim ličnim podacima i falsifikovao potpis Aleksandra Vučića. Šta znači kada njihov pripadnik napiše – pazi samo da tebi ne pukne ta, itd. Da li tad osuđuju pretnje?

Slušao sam i šta govore o Narodnoj banci Srbije. Oni čiji je lider prodavao tenkove, Iraku oprostio milijarde dugova itd, da bi prodavao tenkove po pet hiljada dolara, koliko je Kena mogao da popije za veče. Onaj kome je nestalo 700 oklopnih vozila, koji je uništio celu tehniku, kome od avijacije ostaju samo orlovi. Ti orlovi nisu mogli da lete. Slabije su leteli nego oni sa zastave. To su pripadnici stranke bivšeg režima. Oni nešto pričaju o Narodnoj banci Srbije. Pa kod vas je za godinu dana kurs otišao na 50%. Sa 78 na 115 dinara.

Od 2012. godine kurs NBS miruje.

Privodite kraju kolega Rističeviću.

Zato što je ekonomska situacija stabilnija, zato što je izvoz porastao. Devizne rezerve su stabilne. Vi nešto pričate, vama kurs išao 50% za godinu dana.