Da li želite da se Skupština u danu za glasanje izjasni?
(Vjerica Radeta: Ne.)
Kolega Đuriću, po kom osnovu želite reč?
Po amandmanu, izvolite.

Ponoviću. Tačno je da svaki narodni poslanik ima pravo da podnese amandman, ali ako pogledate, vladajuća većina podnese amandmane po nekoliko stotina na prve članove prvog zakona koji se nalazi na dnevnom redu. I naravno, prvi član, odnosno prvi zakon na dnevnom redu je onaj zakon koji, recimo, ima manje razloga za političku debatu. Zašto, recimo, Zakon o BIA nije prvi zakon na dnevnom redu, nego je Zakon o vojnom obrazovanju?

Dakle, nema potrebe objašnjavati meni da ima svaki narodni poslanik pravo i da ovo nije opstrukcija ili ne znam šta. U krajnjoj liniji, stvar je vrlo jednostavna, imate u Izveštaju o napretku Evropske komisije konstatovano da vladajuća većina opstruira parlamentarnu debatu. Objasnite njima to, ne morate meni objašnjavati. Hvala.

Po amandmanu, narodni poslanik Maja Gojković.
Izvolite.

Govoriću jednako o amandmanu kao što je govorio i prethodni govornik, dakle ništa o tom amandmanu, pošto je vama dozvoljeno da pričate i dalje na temu da li svi poslanici imaju prava ili neki imaju, a neki nemaju da ulažu amandmane.

U vremenu dok ste vi bili u poslaničkoj grupi koja je učestvovala na izborima i to je bio pokret DJB, ta praksa je započeta, o kojoj vi sada govorite sa tolikom strašću. Mislim da je u pitanju bio jedan od zakona iz oblasti obrazovanja, gde je Saša Radulović, i vi ste mu zdušno u tome pomagali, dajući svoje potpise, preko 100 amandmana uložio na jedan zakon sa jednom te istom rečenicom.

Znači, nijedan amandman, odnosno predlog amandmana nije odgovarao materiji koja treba da se promeni, jer je sto puta napisano – udžbenici moraju biti besplatni za svu decu koja pohađaju osnovno i srednje obrazovanje. Tako nešto. Toliko je to bilo besmisleno sto puta ponoviti nešto, da smo došli u situaciju da smo nekoga vašim demagoškim obrazloženjima pokolebali ovde i da je većina poslanika pritisla dugme i glasala za zakon, odnosno Predlog zakona bi bio potpuno obesmišljen i morali bi da idemo na novo usvajanje, jer materija sa desne strane, koja je trebalo da se menja tim amandmanom, uopšte nije odgovarala toj rečenici sleva. I vi ste dali jedan primer koji je demokratski prihvatljiv bio ovde i za poslanike koji podržavaju Vladu Republike Srbije i za vas koji je trenutno ne podržavate. Videćemo, možda ćete u budućnosti i da se predomislite.

Znači, ne vidim šta je sada sporno, zašto jedan broj poslanika ne bi smeo da ulaže amandmane da bi drugi ulagali amandmane koji, do sada se pokazalo, apsolutno nemaju nikakvu, nikakvu vezu sa materijom koju predstavlja jedan od zakona?

Ako već pričate o tom izveštaju, prvo, ne piše rečenica – vladajuća većina vrši opstrukciju. To je neko vaše tumačenje. Te rečenice u izveštaju nema.

Oni koji su pisali taj izveštaj imaju malo više veze sa shvatanjem demokratije od onih koji interpretiraju široko izveštaj, pa su se uzdržali to da napišu, možda misle kod kuće kada odu, uzdržali su se zato na moje pitanje ambasadoru samo da mi pomogne kako da zabranim jednim poslanicima da ulažu amandmane, a da dozvolim drugima samo da ulažu, on je rekao da nema za to nikakvo rešenje. Prihvatila sam da zajedno, ekspertski to nekako napravimo. Možda zemlje koje su članice EU imaju drugačija rešenja, možda oni imaju nekakve zabrane u svojim poslovnicima. On je rekao da će videti, razmisliće.

Najlakše je kritikovati nekog, držati našem parlamentu lekcije o demokratiji, podleći onome što čuju od vas ili od onih iz Beograda koji im pomažu da bi napisali taj izveštaj. Verujte mi, ambasador ne sedi i ne gleda ovo po čitav dan, niti prati koliko je koja poslanička grupa uložila amandmana, a koja ne. To sigurno ne radi. Možete sa njim porazgovarati, ako do sada niste.

Prema tome, zlonamerno se izveštava nešto o radu našeg parlamenta i treba da pomognemo da slika o našem parlamentu bude bolja, a ne da se trudimo da ocrnimo rad u našem parlamentu koji ništa nije nekvalitetniji od rada u drugim državama. Tamo se svađaju. Ako hoćete, malo pogledajte kako je to nedavno izgledalo u parlamentu Francuske Republike. Kreću ka stolu predsedavajćeg, hteli su valjda nešto sa njim da raspravljaju, vikali su na njega da im je ukrao dve-tri minute vremena, policija je stala ispred predsedavajućeg da bi ga fizički zaštitila. Ništa se ovde ne dešava dramatično drugačije u odnosu na druge parlamente.

Zato vas molim, kada kritikujete, dajte neko rešenje, ali u skladu sa Poslovnikom koji imamo, jer u članu 38. piše da moramo da radimo na način utvrđen zakonom i ovim Poslovnikom. Dajte rešenje po ovom Poslovniku kako jedni da ulažu amandmane, a drugi da ne ulažu.

Dajte rešenje da više ne obesmišljavamo predlog za utvrđivanje dnevnog reda. To vam izgleda ne smeta. Na svakom početku sednice imamo preko 200 predloga utvrđivanja dnevnog reda po redovnom, po hitnom postupku, koji ne znači ništa. Vi tvrdite da ovi amandmani ne znače ništa, pa kakvi su onda ti predlozi za utvrđivanje dnevnog reda. Sada, kada bi neki poslanik ozbiljno hteo da se neka tačka dnevnog reda uvrsti, nešto što će suštinski promeniti život građana koje mi predstavljamo, bio bi shvaćen kao još 237. predlog dnevnog reda i poslanici koji možda imaju nameru da nešto uvrste, a ne da drže ovde političke pridike i Hajd park govore, oni se uzdržavaju od toga.

Znači, dajte predlog kako da smisleno upotpunjujemo dnevni red i kako da neki odustanu, a neki da predlažu dopune amandmana. Nemojte samo ustajati i govori ovo ne valja, ovo ne valja, vi nama ne date da govorimo. Imate vaše vreme, rekao vam je poslanik Martinović, pa koristite ga, pa preskočite to vreme koje drugi koriste i onda vaše vreme koristite za tačku koju vi želite. Ko vas sprečava da govorite sada u novom vašem klubu koji ima šest minuta, i to veštački?

Protivnik sam toga da oni koji su učestvovali na izborima i oni koji nisu učestvovali na izborima prekrajaju volju građana i onda dobijaju nekakvih šest, 10, 15, 20, 50 minuta. Zašto? Kada građani nikada nisu čuli sa za vas i za vaš poslanički klub, da vi uopšte imate šest minuta? Vi ste bili na listi DJB, trebali ste ostati tamo do kraja i koristiti vaše vreme na Predlog Zakona o BIA, a na koji vi imate amandmane i pričati u vremenu koje su vam građani Srbije dali. Vi sami znate da ste vi u nepostojećoj nekoj političkoj opciji koja je ušla posle godinu i po dana u parlament, predstavlja se sada, i vi sada nama tražite da poslanici SNS ne ulažu više amandmane da bi vi malo više govorili, pa to je apsurd politički. Pokažite mi državu u Evropi, članicu EU u kojoj se ovakav presedan kakav se dešava ovde u parlamentu. Baš u tim klupama u kojima sedite, osim DS i Dveri, ko je ostao u autentičnoj poslaničkoj političkoj opciji koja je učestvovala na izborima, pa da onda razgovaramo ko kome uzima vreme? Ne, vi ste dobili dodatnih šest i nešto minuta od nula koliko ste imali na izborima, jer vas na izborima nije ni bilo. Izvinite.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đurić, pravo na repliku.

Da li sam dobio pravo na repliku? Imao sam direktno obraćanje.

Što se tiče mog legitimiteta i moje promene poslaničke grupe, sa uvaženom predsednicom Narodne skupštine o tome ne bih polemisao, pošto je ona u našem gradu ipak poznata po broju političkih stranaka koje je promenila. Ima i nadimak o tome, ali to je već urbana legenda, tako da se ne bih na to nastavljao.

Naravno, ne tražim da bilo ko zabrani bilo kome da podnosi amandmane. Rekao sam, svako ima pravo od narodnih poslanika da podnese amandman kakav god želi. Iskazao sam apel i pročitaću eksplicitno rečenicu iz Izveštaja o napretku koji nam je Evropska komisija dostavila. Čitam: „Delotvornost Narodne skupštine u razmatranju zakonodavstva je u određenim prilikama bila ograničena namernim delovanjem vladajuće koalicije“.

Ne znam može li eksplicitnije? Može li direktnije i može li konkretnije? Dakle, eksplicitno piše – namerno delovanje vladajuće koalicije ograničava Narodnu skupštinu da razmatra zakone u određenim prilikama. Ne znam može li direktnije? To što ne piše reč „opstrukcija“, o-kej.

U pogledu amandmana kojima nisam bio ja podnosilac, a koji su ovde proglašeni kao opstruktivni, možete o tome polemisati sa podnosiocem tog amandmana.

Što se tiče amandmana kojima ja jesam bio podnosilac, na istoj toj sednici koja je bila vezana za zakone o obrazovanju, ja mogu slobodno pozvati svakoga da pročita sve te amandmane koje sam podneo na obrazovne zakone tada i nemam nikakav problem sa tim.

Ponavljam, ako je neko opstruirao parlamentarnu debatu iz moje sadašnje, bivše ili, ne znam koje, poslaničke grupe, slobodno o tome polemišite sa njim, nemam nikakav problem. Ja debatu ne opstruiram. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković, pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala lepo.

Ne znam za nenamerno delovanje… Poslaniče, vama se obraćam.

(Vladimir Đurić: Replika.)

Ne znate šta ću reći, da li ima uslova ili nema. To ne može po slobodnom shvatanju. Nemojte mi oduzimati vreme.

Znači, vi ste bili na listi Saše Radulovića i do skoro ste bili njegov poslanik, niste ustali da kažete – predsedniče, poslaničke grupe, gospodine Raduloviću nemojte da opstruišete rad parlamenta i nemojte nas zamajavati ovde dva dana sa jednom te istom rečenicom. Ne, vi ste ovde vikali na mene kada sam primetila da je Saša Radulović napisao jednu te istu rečenicu na sto različitih članova zakona. Vi ste bili jedni od najbučnijih ovde, da mi pretite i da vičete na mene.

Jasno sam vam rekla, obratila sam se ambasadoru Fabriciju koji mi je doneo taj izveštaj da ga pogledam ovde. Niste nam otkrili toplu vodu šta piše u izveštaju, verujte mi. Svi građani Srbije mogu da ga pročitaju. Nije znao odgovor na pitanje kako zabraniti predlaganje amandmana jednima, a drugima dozvoliti, koji su to tačno poslanici koji mogu, a koji su to tačno poslanici koji ne mogu. Nije znao. Predložio mi je da zajedno radimo, pa da nađemo nekakvo rešenje u skladu sa zakonima ove države, naravno, i Poslovnikom, pošto kod njih ne postoji institucija davanja mogućnosti jednim poslanicima, bez obzira… Što su sad bogom dani poslanici koji sad u ovom momentu ne podržavaju Vladu Republike Srbije? Gde to piše? Gde piše da onaj koji je osvojio manje glasova ima više prava od onog koji je osvojio više glasova? Pronađite mi to. Gde piše da jedan poslanik više vredi od drugog poslanika? Zato što sam to kaže, a ovo da li sam ja poznata u mom gradu Novom Sadu po ovom ili onom političkom delovanju, da li je to vaš problem? Da li je to problem onih građana koji se pripremaju da glasaju možda za vas…

(Predsedavajući: Privedite kraju.)

… u nekoj novoj političkoj opciji? Verujte mi ne. Oni će razmišljati o vama, a ti koji vas podržavaju mene nikad neće podržavati i vrlo sam ponosna na tu činjenicu. Vrlo sam ponosna, a meni oni građani Novog Sada i uopšte Srbije koji glasaju, zaokružuju moje ime ništa ne zameraju. Zamera mi vas nekoliko iz opozicije koji ste pokazali kako postoji ta lakoća kritikovanja drugih, a onda rađenja skoro istog. Znači, sličnog.

Vi ste našli neki svoj put u nekoj nepoznatoj poslaničkoj grupi i želim vam puno uspeha u politici i ja vam to uopšte ne zameram. To je vaš izbor i to je vaše lično pravo i to naučite u demokratiji, da je to lično pravo čoveka i ne treba da se mešate u to uopšte.

Kažem, moji birači meni to ne zameraju, a ne znam zašto vi imate taj problem da vaš čin pravde da je tuđim činovima političkim. Ja ga nemam hvala.

Zahvaljujem.
Jedan minut od vremena poslaničke grupe da se oduzme.
Kolega Đuriću, izvolite.

Hvala.

Nemam problem kada bilo ko promeni političku organizaciju. Nije na meni da o tome iskazujem ocenu. O tome birači sude i nemam problem da bilo ko podnosi amandmane, niti to po Poslovniku bilo kome možete zabraniti. U pravu je ambasador koji vam je rekao da on ne vidi način da se to zabrani. Ne možete to po Poslovniku zabraniti.

Što se tiče predloga, predlog je jednostavan, predsednica Skupštine sazove kolegijum, dođu šefovi poslaničkih grupa, sednu i dogovore se kako da se rad parlamenta učini što efikasnijim. Mi smo u ovom sazivu taj kolegijum imali nedovoljno često, suviše retko, možda dva ili tri puta svega. To je način da dođemo do dogovora, jer naš posao nije ovde da polemišemo i da merimo grehove ili zasluge. Naš posao je da zakone koji odavde izlaze učinimo što boljim, da bi ljudi koji će po tim zakonima živeti i raditi imali što bolje zakone koji će proizvesti što manje klizavog terena i što manje rupa, da bi imali što zaokruženiji zakonski okvir. To je stvar vrlo prosta i jednostavna.

Ne znam na kojoj sam ja to sednici bio tako glasan i na koga sam ja to tako vikao kada nemam nijednu opomenu izrečenu. Da sam vikao, da sam bio glasan, verovatno bih dobio opomenu. Opomene se barem opozicionim poslanicima vrlo lako dele.

Da vam kažem, ne može samo broj osvojenih glasova biti merilo šta ko ima pravo u Narodnoj skupštini da govori. Možda ćete imati iz vladajuće koalicije malu poslaničku grupu koja ima vrlo malu minutažu, ali čiji narodni poslanik ima zaista dobar i kvalitetan predlog kako da se neko zakonsko rešenje popravi nekim amandmanom. Možda će se baš raditi o zakonu čiji amandmani neće stići na dnevni red zato što ćemo potrošiti deset sati amandmanskog vremena da raspravljamo o naslovu i prva dva člana prvog zakona koji su na dnevnom redu.

To jeste po Poslovniku i to jeste legalno. Da li je legitimno i kako će to birači ceniti, o tom potom. Nemam problem da ove moje apele birači procene kao smešne, kao naivne i da ja ne dobijem glas na sledećim izborima. Nemam problem s tim uopšte. Hvala.