Zahvaljujem se predsedavajući.

U slučaju da prekoračim vreme poslaničke grupe koristiću vreme ovlašćenog predstavnika, a želeo bih samo da ukažem zarad građana, barem određeni broj koji prate zasedanja i naše diskusije i parlamentarni dijalog koji vodimo u ovom domu, a zbog čega? Zbog toga što nas često osuđuju, barem nas u koaliciji da se podnose besmisleni amandmani na onaj deo zakona kako bi se navodno potrošilo vreme. Da bi se to činjenično demantovalo upravo je prilika, nekoliko zadnjih amandmana kolega iz SNS. Zato vas molim gospodine ministre da zajedno sa vašim saradnicima obratite pažnju na nešto što će SPS nesumnjivo da podrži, a istovremeno da da određeni doprinos sa krajnje dobronamernim predlozima u pogledu poboljšanja ovih zakona o kojima danas raspravljamo, čak i kada budu usvojeni.

O čemu se radi? Kolege iz SNS su predložile da se u sistem obrazovanja uključe i jedinice lokalnih samouprava, što uopšte nije sporno i krajnje je korektno i u praktičnom smislu reči vrlo kvalitetan predlog. Mi u poslaničkoj grupi SPS bi taj predlog malo i dopunili i afirmisali još više, a to je da se u sistem obrazovanja uključe i oni kapaciteti i resursi sa kojima država raspolaže, odnosno gde Vojska inače upravlja, a to su segmenti namenske proizvodnje, proizvodnje oružja, proizvodnje municije itd. Upravo u tom tehničkom delu, u tim tehnološkim procesima koji zahtevaju poseban sistem stručnosti i specifičnu struku potrebno je uključiti sve one koji će pomoći sistemu vojnog obrazovanja da se na tim segmentima dobiju što kvalitetniji kadrovi.

Zaista, u tom smislu bih pomenuo ono što u Užicu postoji, a što reprezentuje celu Srbiju. To je Fabrika oružja i municije „Prvi Partizan“ i novootvorena fabrika u Požegi odnosno u Ševaricama. Zašto ovo govorim? Zbog toga što se radi o resursima koji imaju izuzetno kvalitetnu opremu i izuzetno visoko sofisticirane tehnološke procese, procese proizvodnje koji su respektabilni i gde, kao što je opšte poznata činjenica se municija izvozi i gde je proizvodnja 90% orijentisana ka izvozu.

Vi ministre i te kako dobro znate da je upravo u „Prvom Partizanu“ zahvaljujući izvanrednom menadžmentu podignut još više nivo proizvodnje u izvoznom smislu reči da su osvojena brojna tržišta poput američkog i nemačkog i gde se naši proizvodi visoko cene. Ako je to činjenica koja se ne može dovoditi u sumnju, a zaista ne može, onda je potrebno razmisliti da se upravo takvi kapaciteti, a „Prvi Partizan“ je samo jedan primer, ima ih mnogo i u Trsteniku i u Valjevu, uključiti u sistem obrazovanja. Vi ste malopre pomenuli način gde se civilni sektor uključuje tako što će zauzeti određene pozicije kada je u pitanju Vojska ili suprotno.

Postoji još jedan način kako treba razmišljati, a to je matricu ili obrazac dualnog obrazovanja, gde smo mi skoro usvojili zakon koji se odnosi na dualno obrazovanje, pokušati kroz određene transformacije primeniti i u sistemu vojnog obrazovanja, bez obzira da li se radi o srednje vojnom obrazovanju ili visoko vojnom obrazovanju.

Ovo što sam pomenuo, pomenuo sam iz jednostavnog razloga što Srbija i te kako raspolaže sa potencijalima, i te kako raspolaže sa resursima gde se upravo tehnološki procesi mogu pojaviti kao osnov za još bolje, za još kvalitetnije vojno obrazovanje tamo gde su tehničke nauke u pitanju.

Kada sam govorio o „Prvom Partizanu“ nisam želeo da ga afirmišem u smislu reklame za „Prvi Partizan“ jer reklama „Prvom Partizanu“ nije potrebna jer je to preduzeće koje sjajno posluje. Reklama ni jednoj vojnoj fabrici nema razloga da se daje imajući u vidu kapacitete i kvalitete koje te fabrike nose, ali zaista ih treba uključiti tamo gde se može uključiti ono što podrazumeva poboljšanje kvaliteta kadra, poboljšanje kvaliteta struke, a upravo je ovaj način primene vojnog obrazovanja u sinergiji sa tehnologijom i tehnološkim procesima u namenskoj proizvodnji jedan od mogućnosti, jedan od načina za to. Zahvaljujem se.

Hvala.
Povreda Poslovnika, Vjerica Radeta.

Gospođo Gojković, došli ste u pravi čas, ja sam se inače javljala više puta na osnovu člana 32. pošto kolega Arsić uopšte nije video, odnosno pravio se da ne vidi da se javljam po Poslovniku već deset minuta, a i sam bi rekao da bi voleo malopre da se uključi u duskusiju, ali ne može jer je tu bio sam. Ja sam htela da mu skrenem pažnju da ceo dan ovde sedi jedan potpredsednik, Vjerica Radeta i da sam mogla slobodno da ga zamenim i da taj posao radim mnogo bolje nego on, a on je mogao da se uključi u raspravu svojih kolega koji su ovde oživljavali političkog mrtvaca.

Mi nismo želeli da se u to uključujemo, ali s obzirom da smo od strane naslednika tog političkog mrtvaca prozvani, ja moram da kažem da je glavni generator svog zla u Srbiji upravo Vojislav Koštunica, počev od toga da je na njegovom imenu došao na vlast DOS i Zoran Đinđić, do toga da je on oslobodio Fljoru Brovinu i stotine Šiptara, do toga da je on izručio najviše Srba Haškom tribunalu, do toga da je na kraju predstavnik odnosno tada poslanik DS Miloš Aligrudić odbio da da kvorum na Administrativnom odboru, a da se to nije desilo, kada bi većina na tom Administrativnom odboru odlučila da stranka koja tada nije izlazila na izbore ne može uzeti mandate SRS. Dakle, sve što se loše dešavalo u Srbiji generator je Vojislav Koštunica. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li smatrate da je potpredsednik Arsić prekršio član 32?
Pozvali ste se na član 32, da potpredsednici pomažu predsedniku Narodne skupštine.
(Vjerica Radeta: Da.)
Ali on je meni pomagao.
(Vjerica Radeta: Nije dozvolio meni da predsedavam.)
Dobro. Nije problem. Kad god budete imali vremena, možete doći ovde i pomagati mi.
Hvala
Na član 1. amandman je podnela poslanica Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Nije tu.)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Vladimir Đukanović.
Da li neko želi reč drugi? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radovan Jančić.
Reč ima narodni poslanik Radovan Jančić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podneo sam amandman kojim sam predložio da se u članu 1. Predloga zakona o vojnom obrazovanju doda stav 3. koji glasi: „Vojnim obrazovanjem obezbeđuje se sveukupni razvoj Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje rada lokalnih samouprava“.

Vojno obrazovanje je jedan od najstarijih stubova u obrazovanju u našoj zemlji, kojim se stiče široko opšte obrazovanje, gde se usvajaju visoko-naučna i stručna znanja, razvijaju liderske sposobnosti i grade visoko-moralne vrednosti.

Cilj donošenja ovog zakona je da uredimo specifičnost vojnog obrazovanja u odnosu na obrazovni sistem Republike Srbije, ali i jasno kažemo da postaje integralni deo sistema.

Godine 2012. Srbija se uzdigla. Krenula je i ušla u dinamičan proces digitalizacije, modernizacije intenzivnog obrazovanja i rada i sveukupnog boljeg života građana, znatno višeg životnog standarda sa ciljem da tim putem nastavi i postane razvijena i uređena zemlja.

Unapređenje rada lokalnih samouprava moguće je ostvariti kroz proces sveukupnog razvoja Srbije, pre svega uz prisustvo snažne vojske kao garantovanog mira i stabilnosti.

Uvek kada nam je vojska bila jaka, takva je i Srbija bila. Sve do 2012. godine, prethodnom režimu prioritetni zadatak je bio kako oslabiti našu vojsku. Tom zadatku su u potpunosti bili posvećeni znajući da je to najbrži put da se Srbija razori i baci na kolena. Usput, svi u sistemu tog režima, od vrhovnog komandanta i ministara, sve do predsednika opština nisu zaboravili da se lično naplate i obogate.

Te iste 2012. godine narod im je rekao dosta, zaustavio ih je da svoje namere realizuju, poverio je državu Aleksandru Vučiću i SNS. Vojska je opet nesumnjivo najbolji deo društva, najbolji sistem, sposobna da nam obezbedi mir, toliko potreban svima nama, našoj deci i generacijama koje dolaze. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milovan Drecun. Izvolite.

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, kolege, podneo sam amandman da bih ukazao na suštinski značaj koji vojno obrazovanje ima za podizanje ukupnih kapaciteta odbrane, a to se najbolje videlo 1999. godine, tokom zločinačke NATO agresije.

Da vas sve ovde podsetim, 1998. godine je gotovo cela jedna generacija potporučnika raspoređena na Kosovo i Metohiju. Upravo su oni sa svojim starim kolegama bili nosioci uspešne odbrane otadžbine. Na koji način? Tako što su stečenim znanjima u teoriji, koju su primenili u praksi, uspeli da se odupru jednom sofisticiranom agresivnom napadu udarima sa distance, udarima iz vazdušnog prostora. Da nije bilo izuzetno vojničko osposobljenosti tokom vojnog obrazovanja tih starešina imali bismo hiljade i hiljade mrtvih. Imali bismo klasičan vojni poraz na Kosovu i Metohiju.

Ja sam apsolutno pristalica da naša Vojska proučava i ocenjuje da li smo i koje ratove dobili, a koje izgubili, da bismo izvukli pouke o tome kako treba ratovati, kako treba podići moral vojnika. Kad imate iskusnog starešinu, moralno čvrstog, herojskog, junačkog starešinu, on u najtežim situacijama, kao što je bilo, a to sam gledao svojim očima na području Košara, kada preti opasnost da padne linija, da dođe do rasula među vojskom, podiže moral te vojske i sprečava i beg i ostalo i drži se ta linija. Zato je značaj vojnog obrazovanja izuzetno bitan, ali način ratovanja se promenio. Sada imamo izuzetno sofisticirane savremene bezbednosne izazove, tehnološki veoma napredne, bez obzira da li se radi o klasičnoj agresiji, da li se radi o tzv. sajber ratovima, hibridnim ratovima ili se radi o onome što su asimetrični izazovi bezbednosti. Upravo zbog toga mislim da ovako koncipiran sistem vojnog obrazovanja, koji je predloženo ovim zakonom, će biti osposobljen da školuje starešine koje će moći da se nose sa tim najsavremenijim i bezbednosnim izazovima i sa savremenim načinima vođenja rata.

Sada, stotine, pa i hiljade kilometara daleko od bojišta se nalaze štabovi koji upravljaju realnom situacijom u realnom vremenu na tim bojištima. Zato je potrebno visoko stručno obrazovanje, kombinovano sa iskustvom koje imaju oni koji su branili svojim životima i svojom vojničkom sposobnošću zemlju.

Ono što je najvrednije u svim oružanim snagama jesu ljudi sa borbenim iskustvom. NJih nemojte nikada zaboraviti. Koristite njihovo iskustvo u svim oblicima koji su i predviđeni ovim zakonom kada je u pitanju vojno obrazovanje.

Verujem da će ovaj sistem vojnog obrazovanja, ovako postavljen, uspeti da regrutuje najbolje za vojno školstvo, da će uspeti da regrutuje najbolje predavače i da će stvoriti starešinu koji će biti sposoban da na najbolji način primeni stečena znanja tokom školovanja u uslovima kada moramo da se odupremo ili preventivno delujemo protiv savremenih izazova bezbednosti.

Na kraju, poštovana predsednice, apsolutno podržavam formiranje komisije koja treba da utvrdi posledice NATO bombardovanja i stavljam vam se na raspolaganju u punom kapacitetu.

Ja sam jedan od svedoka koji je snimio kao novinar RTS prve dokaze o upotrebi osiromašenog uranijuma, o upotrebi kasetnih bombi. To su neoborivi dokazi. Nažalost, mnogi moji ratni drugovi su umrli upravo od posledica tog osiromašenog uranijuma. Zato ću u potpunosti podržati rad ove komisije. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Željko Sušec.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Komslenski.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsednice, poštovani ministre, poštovani generali, na član 1. sam podneo amandman pokušavajući da predmet i načela ovog zakona koji definišu sistem vojnog obrazovanja preciziraju njegove specifičnosti u odnosu na civilno obrazovanje, ali ujedno zakon kojim se čini harmonizacija u onoj meri koja je moguća i kompatibilna sa redovnim sistemom obrazovanja.

Još malo potenciram jednu od važnijih stavki, a to je pitanje socijalne ravnopravnosti. Iako je činjenica da je ovo jedan od zakona u kojem je socijalna ravnopravnost izražena na najvišem mogućem stepenu, čini mi se da dodavanjem stava 3. ovo bi se na određeni način moglo još malo pospešiti i poboljšati.

Naime, u Glavi V koja govori o učenicima, kadetima, studentima i polaznicima, o prijemu, o upisu i upućivanje na vojno-školske ustanove, u članovima 40, 50, 52. je na najbolji mogući način i definisana socijalna ravnopravnost. Zašto? članom 50. jasno je propisano da učenike na školovanju u srednjoj školi Ministarstvo odbrane obezbeđuje udžbenike, školski pribor, smeštaj, ishranu, odeću, obuću, zdravstvenu zaštitu, troškove prevoza i određena mesečna primanja.

Ovo apsolutno dovodi u ravnopravnost sve one koji žele da uče u ovim školama, jer svi imaju jednaku priliku, bez obzira na svoj materijalni status i materijalno stanje i ova komponenta socijalne ravnopravnosti jeste dobro definisana, ali mislim da bi usvajanjem ovog amandmana, kojim se dodaje stav 3. to zaista bilo podignuto za bar još jedan stepen više. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.