Hvala poslaniče. Potrošili ste dva minuta.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, gospodo oficiri, nikada nije bilo jednostavno i lako voditi samostalnu i nezavisnu državnu politiku. Uvek je to bio politički put kojim se teže ide i u ovom vremenu i na položajima i na mestu na kom se nalazi Republika Srbija sasvim sigurno vojna neutralnost predstavlja jedan od stubova i osnova samostalne i nezavisne državne politike. Mogu da kažem, pošto sam u više saziva bio narodni poslanik, da poredeći neko prethodno vreme, kada je u pitanju bila politika vojne neutralnosti, za razliku od tadašnje politike lažne vojne neutralnosti, sada se vodi istinska politika koja želi da ima slobodnu, jaku, uspešnu i moćnu Vojsku Srbije.

U prethodnim periodima imali smo priliku, danas je to više kolega isticalo, od uništavanja naoružanja, do obesmišljavanja bilo kakve druge politike, osim puzajućeg prisupanja NATO paktu, danas obnavljamo naše naoružanje, ali ono što je najvažnije pristupamo reviziji strateških dokumenata. Nemam mnogo vremena, ali želim da ukažem na nekoliko stvari kojima moramo posebno obratiti pažnju, jedna se odnosi na činjenicu da po strategiji odbrane Srbija ima totalnu odbranu. To znači da rezerva mora biti na prvom mestu i sa druge strane jače i aktivnije angažovanje svih subjekata odbrane.

Mi smo ovde imali jednom priliku da raspravljamo o izveštaju o stanju priprema odbrane, bolje da ne komentarišem šta smo tada zatekli. Mislim da je jedan od načina odvraćanja, ne samo naoružavanje, nego poruka svima onima koji žele da izvrše agresiju prema Republici Srbiji, motivisano stanovništvo, povezanost svih subjekata odbrane i sasvim sigurno činjenica da Srbija želi da vodi samostalnu i nezavisnu politiku. U tom smislu ovo je prava politika vojne neutralnosti.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Krsto Janjušević. Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, Zakon o vojnom obrazovanju, vojno obrazovanje je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i u tom delu poseban osvrt je na namensku industriju i školovanje od kojeg namenska industrija ima izuzetnu korist.

Tu želim da vam se zahvalim na velikom angažmanu i kontinuitetu napora ideje predsednika Aleksandra Vučića da uspostavite proizvodnju u FAP-u u Priboju i da uključite FAP u sistem odbrambene industrije Srbije. Velika zahvalnost na tome i prethodnim ministrima i Bratislavu Gašiću i gospodinu Zoranu Đorđeviću i vama i vašim saradnicima, moram posebno pomenuti gospodina Nenada Miloradovića i gospodina Bojana Zrnića, jer sama svedok koliko oni napor na terenu ulažu da naprave zaista jedan dobar projekat.

Vezano za celu priču oko bezbednosti Srbije i bezbednosti Srba u regionu možemo postaviti jedno jednostavno pitanje da li se negde za vreme premijerskog mandata Aleksandra Vučića, ili predsedničkog mandata Aleksandra Vučića desio pogrom Srba ili desilo proterivanje Srba sa njihovih ognjišta? Nije. Da li smo sprečili ponižavanje srpskih žrtava, a bilo ih je mnogo, hiperprodukcijom izvinjenja, poštovani ministre, zamalo nismo došli u fazu da na graničnom prelazu ka Hrvatskoj na jednom punktu dajete pasoš, a na drugi punkt idete da se izvinjavate. Te stvari se više nikada neće desiti, kao što se neće desiti ni ona tužna vojna parade ispred visokih peći Smederevske Železare. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Ana Karadžić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, imali smo prilike u raspravi u načelu da diskutujemo o svim vojnim zakonima, a posebno o Zakonu o vojnom obrazovanju.

Ministar je izneo sve prednosti vezane za ovaj zakon. Ja sam saglasna da je ovaj zakon veoma dobar imajući u vidu koliko je učinjeno za vojno školstvo i naglasila bih samo podatke koje imamo da je 300 miliona dinara uloženo u Vojnu akademiju i rekonstrukciju, kao i da je 30 miliona uloženo u Vojnu gimnaziju.

S tim u vezi, obzirom da se žene sve više prijavljuju za ovo časno zanimanje, ja bih volela da se ovaj amandman usvoji jer se odnosi upravo na uvođenje pojma – rodne ravnopravnosti u Zakon o vojnom obrazovanju.

Nekada je obrazovanje bilo potpuno nedostupno ženama, nekada pojam uopšte rodne ravnopravnosti nije bio prepoznat, ali danas je to malo drugačije. Danas radom Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, kao i radom svih žena na političkim funkcijama, taj pojam je vrlo poznat.

Ako se prisetimo Antifašističkog fronta žena osnovanog 1942. godine i uloge tog fronta u Drugom svetskom ratu, možemo biti ponosni. Sto hiljada žena je učestvovalo u Narodno-oslobodilačkoj vojsci, 25 hiljada žena je poginulo, 40 hiljada žena je ranjeno, tri hiljade onesposobljeno za rad, ali isto tako dve hiljade žena su postali oficiri, tri hiljade žena su postale nosioci Partizanske spomenice i 91 žena je odlikovana ordenom Narodnog heroja.

Ove podatke sam istakla isključivo kako bismo se setili tih radnih, časnih, poštenih, borbenih žena koje su spremne bile da daju život za našu otadžbinu.

Amandman kojim se posle člana 1. dodaje novi član zajedno su podneli poslanici Nenad Čanak, Olena Papuga i Nada Lazić.
Na član 2. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanica Vjerica Radeta i poslanik Marko Đurišić.
Vjerica Radeta ima reč.

Juče i danas, ministre, zovu nas mladići iz cele Srbije, iz Kosovske Mitrovice, iz Zubinog Potoka, iz Zvečana, iz Leposavića, iz Štrpca i kažu – pitajte ministra, pitajte naše oficire –zbog čega nas teraju u šiptarsku vojsku? Nismo razumeli pa smo tražili da nam objasne dodatno i rekli su nam o čemu se radi.

Mnogi mladići koji žive na KiM, Srbi, želeli su i žele da budu u Vojsci Srbije i vi ste napravili jedan problem administrativni i prosto je neverovatno da zbog jednog administrativnog problema to niste dozvolili.

Da ste prihvatili i da ste dozvolili, jednostavno da ste te naše mlade ljude iz Štrpca, iz Zvečana, iz Zubinog Potoka tretirali kao mladog čoveka iz Sombora, Kragujevca, Niša, vi biste odavno popunili potrebnu kvotu vojnika jer je bilo zaista mnogo zainteresovanih. Sada možda malo manje zato što su se razočarali, kažu, u sopstvenu državu.

Evo o čemu se radi, ministre. Radi se o tome da svako ko konkuriše za vojsku Srbije treba da pribavi i podnese određenu dokumentaciju i naravno, to je u redu. Radi se o tome da je jedan od dokumenata koji je potreban – uverenje o nekažnjavanju i tu se dešava problem.

Sudovi u centralnoj Srbiji ne daju tim ljudima sa KiM uverenje da nisu kažnjavani. Znači, oni ih ne tretiraju državljanima Srbije, ne tretiraju ih građanima Srbije. Oni ako hoće da uzmu to uverenje, a to nisu hteli, onda bi morali da uzmu uverenje od šiptarskih privremenih sudova. Čak i kad bi uzeli to uverenje, onda kad bi došli da konkurišu za vojsku, to uverenje ne bi bilo prihvaćeno, što je, naravno, sasvim u redu.

Ministre, u ime svih tih Srba, nemojte samo da se busate u prsa, ne mislim vi lično nego generalno vi iz vlasti, vi ćete pomoći, vi pomažete, vi ćete ne znam šta da uradite, umesto toga nešto često okrećete drugi obraz, ali, u ime tih mladih ljudi, molim vas da rešite i vi i Vučić i cela Vlada ovaj administrativni problemčić, ovu administrativnu prepreku. Morate to da otklonite i morate da dozvolite mladićima iz svakog mesta na KiM, svakom državljaninu Srbije, Srbinu, da dođe i da bude vojnik u Vojsci Srbije.

Hvala, potrošili ste vreme grupe.
Reč ima ministar. Izvolite.

Prvo, da vam kažem, niko se ne busa. Mi smo vrlo odmereni u onome što radimo i kao što znate, držimo do naše zemlje. Uostalom, to se vidi kako se ponaša ova Vlada, posebno kako se ponaša predsednik Vučić.
Mi imamo, opet ne želim da kažem tačan broj naših pripadnika koji su sa prostora KiM, skoro svakodnevno i putuju i žive sa prostora KiM, a u našim su jedinicama, i oficira i vojnika po ugovoru i podoficira. Razumem o čemu govorite, pošto to ne bi bio problem jedino sa vojskom, imate više problema kada je u pitanju sudska odnosno pravosudna mreža, jer mi ne možemo i nećemo nikad prihvatiti nikakve pečate nikakvih kosovskih institucija. To ne možemo da uradimo, ali možemo da vidimo koji su konkretni mehanizmi, rešavali su se i za neke druge stvari, rešićemo i za taj.
Drago mi je da ste skrenuli pažnju, proveriću, ako ima jedan, jedan, ali biće omogućeno. Znate, ja dok sam bio direktor Kancelarije za KiM, mi smo dogovorili sa Vojnom akademijom da su tada dva đaka sa prostora KiM imala pravo da budu upisana u Vojnu akademiju, bez ikakvih uslova, samo da budu odatle i da ih školujemo kao buduću elitu. Isto smo radili, na primer, sa Diplomatskom akademijom, pa su najbolji studenti sa univerziteta u Kosovskoj Mitrovici automatski bili primani u Diplomatsku akademiju i danas ti momci rade u našem Ministarstvu spoljnih poslova i odlični su. Tako da ću ovo svakako odmah proveriti i ako je to jedina prepreka, nemojte uopšte da sumnjate da će biti regulisano.