Zahvaljujem.
Na naslov iznad člana 1. amandman je podnela Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov iznad člana 1. amandman je podnela poslanica Katarina Rakić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnom sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč?
Na naziv člana 1. amandman je podnela poslanica Branka Stamenković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na naslov iznad člana 1. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Nataša Sp. Jovanović i Marko Đurišić.
Da li neko želi reč? Ne, hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik dr Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podneo poslanica Marija Janjušević.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo poslanik mr Ivan Kostić.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Smatramo da se ovim našim amandmanom može još jasnije definisati kriterijumi za dobijanje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, jer mi imamo jednu i danas, lošu praksu u svim ministarstvima, da je ogroman broj činovnika Vlade Republike Srbije koji su u v.d. statusu.

Postavljam pitanje – da li ti ljudi koji su u v.d. statusu mogu da učestvuju na ovom konkursu? Da li će biti isti uslovi za njih i za ljude koji su u redovnom statusu u ministarstvima zaposleni? Praksa je pokazala da je izuzetno veliki uticaj strančarenja u mnogim ministarstvima. Nažalost i mnoga kadrovska rešenja koja su u proteklih par godina urađena na važnim funkcijama u sektoru bezbednosti, pokazuju da je prvenstveno bitna stranačka pripadnost od stručnosti.

Znam dosta ljudi koji imaju izuzetno visoke činove u vojsci, a da nisu mogli da konkurišu, jer nisu bili stranački podobni. Takođe i dan danas imate mesto zamenika načelnika Generalštaba vojske Republike Srbije koje nije popunjeno, što je izuzetno loše za sve ljude koji se zanimaju vojskom, koji rade u vojsci, da na takvo mesto još nije postavljen čovek, jer upravo taj sukob između struke i politike i dalje je prisutan u Vojsci Republike Srbije.

Sa te strane, apelujemo da se pojasne kriterijumi za dobijanje stanova, da se reši status v.d. pripadnika Vojske Republike Srbije koji su zaposleni u Vojsci Republike Srbije, da se popune mesta koja su neophodna da budu popunjena i da se na taj način pokaže dobra volja da se neke stvari reše.

Takođe, smatram da još ima dosta stvari u ovom zakonu koje su vezane za naš amandman, ali ovo su neke osnovne stvari koje se moraju rešiti baš za te ljude koji imaju takav status u vojsci. Hvala.

Reč ima ministar Stefanović.

U smislu ravnopravnih uslova, ne postoje drugi osim onih koji su predviđeni zakonom, dakle, njegov status pripadnika MUP-a, odbrane, odnosno Vojske Srbije ili BIA ako se radi o zaposlenom u ovom organu, bez obzira na kojem se položaju nalazi, da li se nalazi na položaju koji se popunjava konkursom, da li se nalazi u v.d. statusu, da li se radi o pripadniku, da kažem, koji je tek stupio u radni odnos i postao npr. policajac, tek došao iz Centra za osnovnu policijsku obuku ili se radi o pukovniku ili generalu koji je faktički ceo život u policiji, potpuno su jednaki.
Dakle, kod njih to ne utiče da li je on u v.d. statusu ili izabran na osnovu konkursa u pun mandat, u punom kapacitetu obavlja funkcije, ne utiče na ovaj zakon. Apsolutno smo izbegli to. Što se tiče primene zakona, ona je u tom smislu jednaka. Mislim da to neće uticati na kvalitet primene zakona. U načelu se slažem da se naravno, uvek postoje određeni postupci koji traju, učinili smo da najveći broj ljudi nema nikakve veze sa politikom, bar u MUP-u. Ne postoji maltene nijedan starešina koji nije radio, bar kada sam došao u ministarstvo, po 10, 15, 20 godina u MUP-u, a da je sada na nekom rukovodećem mestu. Ti ljudi su radili u MUP-u, tamo smo ih zatekli, tamo su radili. Ako su bili dobri u prethodnih 15 godina, svim režimima, nemoguće da sada ne valjaju samo zato što smo mi na vlasti.
Dakle, prosto ti ljudi su bili na tim mestima i ranije. Nismo dovodili nikoga da ga postavimo na radna mesta koja se neće završiti, da, na ona mesta koja pripadaju Kabinetu ministara, kada ne budem više ministar ili svaki drugi ministar, ti ljudi više neće raditi u MUP-u, oni nisu stalno zaposleni u MUP-u. Oni koji jesu stalno zaposleni imaju jednaka prava da konkurišu, kao i svi drugi.

Zavaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, već smo u načelnoj raspravi, SRS je rekla da zaista postoji potreba za izgradnjom jeftinih stanova za pripadnike službi bezbednosti. Ali, naše mišljenje je da se ovim zakonom to pitanje ne rešava, budući da ako smo imali anketiranih više od 30.000 ljudi koji bi po ovom principu ostvarili pravo na takav stan i da je želju iskazalo nešto više od 18.000, dakle 50%, a ovde se pravi 1.500 stanova ili nešto više od 1.000.

Dakle, problem se ne rešava, a ovim tempom će trebati nekih 30 godina da se svi ti pripadnici koji su iskazali želju da ostvare mogućnost koju im ovaj zakon pruža. Dakle, tek njih manje od 10% će imati na to pravo i mogućnost.

Dakle, ovo tek može da bude samo početak i izražavamo sumnju da će se ovaj problem do kraja rešiti budući da smo imali pre nekoliko godina isto takvo obećanje od strane Vlade, da ćemo imati stanove za 380 evra po kvadratu, stanove za mlade bračne parove itd. To je ostalo slovo na papiru, i gde je nastavak?

Hvala.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Vukadinović.
Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem.

Rekao sam u prethodnom obraćanju, tako da ću sada samo ponoviti ono što je poenta. Mislim da je, pošto je takvo stanje pozitivno i svetlo kao što je to predstavio ministar i gospođa Mihajlović, onda nema razloga da to ograničavamo samo na pripadnike snaga bezbednosti. Ja mislim da nije, ali to je sada druga stvar. Zašto se onda ne bi otvorio taj prostor i ta mogućnost za sve državne službenike, jer to je smisao tog mog amandmana.

S druge strane, mislim da je, kao što sam i rekao, da se unosi diskriminacija, očigledno odvajanje ako je njih dvadesetak hiljada izrazilo želju, a istovremeno moći će svega 1.700 ili 1.600 i nešto sada u prvoj fazi da zadovolje tu svoju ambiciju da dobiju stanove, odnosno kupe stanove po povlašćenoj ceni. Onda, šta je to ako ne potencijalno uvlačenje zle krve među pripadnike upravo tih osetljivih resora? Na stranu to što se oni opet povlašćuju u odnosu na sve druge državne službenike. Mislim da je to loše. Koliko je loše videćemo uskoro, ali kao što sam rekao ja više neću govoriti po ovom pitanju tokom ove rasprave. Hvala.

Ministar Stefanović.

Meni nije problem da ponovim koliko god je puta potrebno. Dakle, ne radi se, zbog građana Srbije i ljudi koji su konkurisali, ni o 100, ni o 500, ni o 1.000, ni o hiljadu i nešto, ni o 1.500, ni o 1.700, radi se o onolikom broju stanova koliko pripadnici bezbednosnih snaga budu tražili. Ako budu tražili 130.000, gradićemo 130.000. Trenutno postoji zahtev za 20.000. Toliko je otprilike aproksimacija, dakle mi imamo nešto, jer oni će tek kada mi donesemo ovaj zakon, oni će zvanično moći da konkurišu.
Mi smo do sada mogli da uradimo analizu na osnovu procena njihovih zahteva, gde ljudi nisu znali šta će sve ući u zakon. Oni će proceniti svoju mogućnost. Mi ovde radimo, mi pričao o subvencionisanim cenama stanova, koji će najviše biti 500 evra, u nekim gradovima i značajno niže. To će sve zavisiti od procene tržišnih uslova u tim gradovima. Dakle, neće svi biti u Beogradu. Ali, 500 evra po kvadratnom metru u Beogradu u poređenju sa, evo da pronađemo najnižu cenu kvadrata, pošto jedna od lokacija nakon vodoizvorišta posle Makiša prema Obrenovcu, na jednoj vrlo lepoj lokaciji na Čukarici, ponudite nekom da za 500 evra po kvadratu kupi, oberučke će prihvatiti. To je značajno, da ne kažem najmanje trostruko bolje od tržišnih uslova. Naravno, odnosi se na pripadnike snaga bezbednosti.
Dakle, mi hoćemo da te ljude zadovoljimo. Gradiće se dovoljno, koliko je njima potrebno. Nema reči o diskriminaciji. Uzeli smo, pošto će ih biti dovoljno za sve, uzeli smo od onih koji budu prvi konkurisali da ne bi sada dobili, da prvo nagrnu generali i pukovnici, pa da oni dobiju i da onaj običan policajac ili vojnik ne mogu da konkurišu.
Svi ljudi koji su pripadnici ovih službi jednako i ravnopravno zadovoljavaju svoja socijalna pitanja. U tim pitanjima ne možemo da ih razdvajamo. Ne možemo da kažemo – e, super ti imaš viši čin, ti ćeš imati prednost. Ne želimo to - ti imaš viši čin, imaćeš jednako pravo kao onaj sa nižim činom. Svaki pripadnik ima pravo jednako da dođe i konkuriše, ima pravo da ostvari, da kupi stan po beneficiranim cenama. Naravno, moraće da za to učestvuje. Ali, kažem vam, 115 evra je mesečna rata, pa on samo da bude podstanar u Beogradu, nema šanse da nađe stan ispod toga. Nema teorije da za sebe i porodicu plati ispod 100 evra po kvadratu, nikakve šanse, da ne kažem da je to 250, 300 za mesečno iznajmljivanje stana. Stopetnaest da bude vlasnik toga? To je perfektna cena. To je zaista perfektna cena i važno nam je da započnemo. Da li je bilo bolje da smo počeli pre deset godina? Bilo bi bolje. Danas bi možda to već završili. Nismo. Drugo, najbolje vreme je sada. Nemamo kad, sada moramo da počnemo.