Jao, to je sada druga tema, kolega Lazanski imam ovde koleginicu LJiljanu Mihajlović, njen otac već 20 godina ne može da reši privremeni i prinudni smeštaj, kao oficir koji je ostavio svoju imovinu, odnosno morao da pobegne od ustaša iz Zagreba i zato neću o tome da pričam.
Ja se javljam zbog vas, gospodine Marinkoviću, zato što je narušeno i dostojanstvo Skupštine, i pre svega po članu 27. i članu 161. vi ste bili dužni da objasnite posle izlaganja gospođe ministra Mihajlović, da narodni poslanici imaju mogućnost i pravo da u skladu sa ovim Poslovnikom podnose amandmane. Ona je onako ironično, ja mislim, htela nešto da ponizi nekoga, rekla – umesto u toj situaciji, vi ste napisali u tom slučaju.
Prvo to je napisao i amandman je Dubravka Bojića, koji je profesor književnosti i ruskog jezika. Čovek koji je nebrojeno, ne znam stvarno koliko knjiga, i vi to vrlo dobro zante gospodine Marinkoviću, preveo sa ruskog na srpski jezik, i normalno je da će on da poduči Zoranu Mihajlović, koja često govori sa rečenicama u infinitivu, što je takođe nepravilno u srpskom jeziku. Kako će da se napiše u zakonu ako to već nije urađeno u pravno-tehničkoj i stilskoj i drugoj redakciji njenog ministarstva.
Drugo, rekla je, izbrojala je, toliko imate amandmana SRS u kojima se govori – briše se. Pa briše se, zbog besmisla u zakonu.
Iako piše – briše se, a nije bio taj smisao, kako onda gospodine Marinkoviću, vi tumačite kao predsednik Skupštine, čitate sve amandmane, kada poslanici SRS, u zakonu koji treba da obezbedi stanove pripadnicima SB, ubacuju izraze koji se tiču prosvete, zdravstva, kulture, sporta itd.
Kakve to veze ima kako će ovaj zakon da unapredi razvoj zdravstva, kulture i ne znam čega i sav taj besmisao koji imamo u 300 amandmana SNS.
