Ne znam šta se dogodilo, stvarno se samo isključilo. Završavam.
Dakle, prosto to navodim samo kao eklatantan primer štetnosti i nemoralnosti tih ugovora. Ako imamo primer zemalja u okruženju, koja su gomila, našli su neko rešenje i tragali za tim rešenjem, onda prosto mislim da bi bila dužnost ili obaveza, makar moralna, da se i kod nas traži rešenje u tom pravcu. To je jedna stvar.
I druga stvar, ne bih se vraćao na ono što je govorio kolega Živković, niti da mu dajem povod za repliku, nego samo bih podsetio kolege iz vladajuće većine da u svojoj, po meni opravdanoj više-manje kritici, ekonomske politike koji je vođena posle 5. oktobra, činjenicu da sada u vlasti i u Vladi i u najvažnijim institucijama i zemlje, od Vlade Srbije do Narodne banke Srbije, sede mnogi predstavnici, upravo predvodnici tog DOS-a, ili te vlasti iz perioda posle 5. oktobra, ne samo gospodin Mali nego i gospodin Vesić, gospođa Dragutinović, koja je u Narodnoj banci itd.
Neki su dobri, neki su loši, ali hoću da kažem kada se tako paušalno govori, vi „dosmanlije“, 5. oktobar itd, nemam nikakav ni razlog niti interes da branim tu vlast i način kako je vodila politiku posle 5. oktobra, ali ne možemo se još malo, pa 20 godina, posle toga stalno vaditi i pola decenije i više od pola decenije nakon dolaska ova aktuelne vlasti, gde se stalno vadimo na štetu koju su napravili neki prethodnici, tim pre što perjanici tih prethodnika zapravo sede u aktuelnoj vlasti.
I ostali ste mi dužni, niste dužni, ali molio bih vas za komentar o gašenju tih banaka 2000. i 2001. godine. Hvala.
(Zoran Živković: Replika.)
