Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

4. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milena Turk.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Reč ima narodni poslanik Sonja Vlahović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Sonja Vlahović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.

Neću opširno govoriti o novom Predlogu zakona o ratnim memorijalima, zato što ste vi, uvaženi ministre, o tome govorili. Samo ću istaći najveće novine Predloga zakona o ratnim memorijalima, jer je nadležnost ministarstva zaduženog sada za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova i za izdavanje saglasnosti izgradnje novih ratnih memorijala.

Obaveza svih nas je da čuvamo sećanje na sve one koji su dali živote za odbranu naše zemlje. Ovako uređen sistem doneće unapređenje poštovanja ljudskih prava, nacionalnih i verskih osećanja, tradicije, kao i poboljšanje turističke ponude naše zemlje.

Ratni memorijali su važan segment kulturne baštine Srbije i postaće deo kvalitetne i atraktivne turističke ponude.

Turizam je postao treća privredna grana u našoj zemlji, odmah posle hemijske i energetike. Naša zemlja je i ove, 2018. godine, dostigla veliki broj turista. Turizam sada spada u tri izvozne grane koje ostvaruju najviše prihoda, što direktno utiče na privredni rast, a moj amandman je vezan za isti. Godina 2017. je odlična. To je najkraći i najlepši opis za prošlu godinu, vezano za turizam, koja je postigla veliku zaradu i broj gostiju u našoj zemlji. Takođe, i 2018. godina je odlična.

Želim samo na kraju da saopštim jednu lepu vest koju smo juče čuli, za otvaranje dva bitna poglavlja za pristupanje EU. Sve pohvale Vladi Republike Srbije. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Zeljug.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Bojanić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zoran Bojanić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Narod koji ne ceni svoju istoriju i tradiciju nema ni budućnost. I upravo o tome govori i ovaj zakon. Ovde ću se obratiti juče dežurnim kritičarima koji su kritikovali sve amandmane SNS. Eto, i moj amandman se poziva na ekonomski održivi razvoj. Bez ekonomskog i održivog razvoja neće biti ni nas, ni naše države, a ni nekoga da prati, neguje i čuva ove memorijale.

Upravo ovde ispričaću vam priču o jednom spomeniku, o Milutinu. Svaki grad ima neko svoje obeležje. Grad Kraljevo ima svoje obeležje, a to je spomenik u centru grada, na Trgu srpskih ratnika, koji se nekad zvao Miljojko, pa verovatno 80-ih godina, kada je Danko Popović napisao onu svoju Knjigu o Milutinu i taj naš Miljojko je dobio svoje ime – Milutin.

Davno je postojala ideja, posle Balkanskih ratova 1913. godine, da se podigne spomenik u centru grada Kraljeva. No, nažalost, veliki rat, početak velikog rata i do završetka odložio je sve te ideje i sve te namere. Nakon završetka velikog rata, 1918. godine, velika većina gradova u Srbiji je obeležila na neki način svojim stradalim ratnicima, da li spomen-pločom, da li nekim obeliskom, da li nekom piramidom. Nažalost, grad Kraljevo i grad Beograd jedino to nisu uradili. Polako smo počeli da zaboravljamo, kao što sve zaboravljamo, zaboravljamo i te Solunce koji su napravili onu prvu Jugoslavije.

Pokušalo je Udruženje rezervnih oficira i ratnika grada, onda opštine Kraljevo da učini nešto, zatražilo je od opštinske uprave lokaciju u centru grada, no, oni koji su bili ratni profiteri, koji su se obogatili za vreme rata 1914-1918, na svaki način su pokušali da spreče izgradnju i postavljanje spomenika u centru grada, jer je na toj lokaciji bila gradska pijaca, koja je donosila veliki profit jer se skupljao veliki broj stanovnika tadašnjeg Žičkog sreza i opštine Kraljevo i postavljanje nekog spomenika bi smanjilo pijacu, ugrozilo bi njihove radove.

Onda su naturali dva rešenja. Prvo rešenje je bilo kod crkve Svete Trojice, gde je posle 1945. godine postavljen jedan drugi spomenik koji je, nažalost, nekome smetao dve hiljade i neke godine, pa je sklonjen u vojnu poštu Jarčujak. Radi se o poznatom tenku, o prvom partizanskom tenku u Drugom svetskom ratu, ili na lokaciju sadašnjeg Trga kralja Petra Prvog, ispred ondašnje kasarne „Car Dušan“, a sada ispred zgrade „Lesnina“.

Nažalost, ništa od toga nije sprovedeno i tek negde 1932. godine, nakon što je grad Beograd podigao taj isti spomenik svojim ratnicima za odbranu Beograda 1914-1918. godine i smestio ga na kosturnicu njihovu na Novom groblju, predsednik Udruženja rezervnih oficira i ratnika Srbije je bio gospodin rodom iz Kraljeva, igrom slučaja, potpukovnik, koji je obezbedio isti odlivak koji je urađen u Beogradu i uslovio jednim jedinim uslovom – da bude postavljen na centralnom gradskom trgu. I upravo je to i učinjeno 1932. godine.

Nažalost, kako u Srbiji nikad novca nije bilo, pa ni u Kraljevini, od donacija, od pomoći raznoraznih udruženja urađen je jedan deo i spomenik nije do kraja završen, odnosno nije doveden onoj nameri kojoj je trebalo.

Došao je Drugi svetski rat. Nakon Drugog svetskog rata opet rekonstrukcija i izgradnja i sve negde do 1960. godine niko ništa nije radio na tom spomeniku. Nekom padne na pamet 1960. godine da spomeniku nije mesto tu gde jeste i premesti ga na Vojničko groblje u Kraljevu, gde je dugo bio, 22 godine. Nažalost, to je 1962. godine primetio nama svima poznat Slobodan Penezić Krcun. Kada je došao u Kraljevo, pitao je – LJudi, gde vam je onaj spomenik iz centra? A oni mu odgovore – Pa, znate šta, predsedniče, nije njemu mesto tu, smeta saobraćaju. On ih pogleda pa pita – Pa, zar na Trafalgar skveru nikom ne smeta Nelsonov spomenik i ide kružni tok oko njega, a malom Kraljevu smeta?

Godine 1982, sin narodnog heroja Živana Maričića, nekadašnji gradonačelnik grada Kraljeva, Branko Maričić je organizovao referendum i na referendumu građani Kraljeva su se izjasnili da se spomenik vrati sa groblja i da se postavi gde jeste sada. Tada je 35.000 građana Kraljeva dalo dobrovoljni prilog da se uredi trg i da se vrati spomenik. I to je urađeno.

Urađen je spomenik. Nije do kraja popravljeno, ono sve u prvoj ideji šta je zamišljeno nije odrađeno do kraja. Na moju veliku radost i sreću, ove godine država, Republika Srbija će dati tri miliona, hajde da kažem, četiri miliona dinara, grad Kraljevo milion dinara i završiće taj spomenik. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Bojaniću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Ivan Manojlović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Ivan Manojlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Ivan Manojlović

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše sadržina ovog predloga zakona. Obzirom na našu bogatu istoriju i u znak poštovanja prema svima onima koji su životima branili otadžbinu, ali i onim drugim slobodarskim narodima koji su učestvovali u borbama koje su bile na području Republike Srbije, smatram da će ovaj predlog zakona na adekvatan način pomoći da u jednom procesu odlučivanja za samo postavljanje memorijala, ali tako i za uređenje, održavanje ili uklanjanje memorijala.

Kruševac, nekada prestoni grad Lazareve Srbije, je zaista bogat, što se tiče memorijala i dovoljno je da pomenemo da i dan danas na centralnom gradskom trgu stoji spomenik kosovskim junacima koji podseća na taj naš stradalni narod.

Tako se, na primer, u proteklom periodu na jedan čudan način vlast ophodila prema ovakvim memorijalima. Gospodine predsedavajući, moram da napomenem da, nažalost, nekim poslanicima ova skupštinska sala dođe nešto slično poput telefonske govornice, pa ovde dođu, čekiraju svoju karticu izgovore to što žele i onda odu i žao mi je što nisu tu da čuju, jer su juče imali brojne primedbe kako mi ovim amandmanima zloupotrebljavamo rad Narodne skupštine zato što govorimo o nekim stvarima koje se popravljaju u Srbiji u kontekstu ovih memorijala.

Evo kako je radila protekla vlast. Mi u Kruševcu imamo jedan spomenik palim ruskim borcima, i to nije smetalo da se isti ovaj spomenik kod prethodne vlasti otkrije čak dva puta. Prvo je ovaj spomenik kod jednog gradonačelnika iz redova DS otkriven 14. oktobra 2010. godine na Dan oslobođenja grada Kruševca kada su tom prilikom pozvali i ruskog atašea za kulturu gospodina Konanjihina.

Nije smetalo i naredbom gradonačelniku, takođe iz redova DS, da svega nekih sedam meseci kasnije, 09.05.2011. godine, na dan Pobede nad fašizmom takođe otkrije ovaj spomenik, tj. onako kako je on tad izgovorio – otvaram spomenik. Oni nisu bili možda sposobni da otvaraju fabrike, pa su morali da otvaraju, pod znacima, navoda dva puta jedan isti spomenik.

Nažalost, tako je radila prethodna vlast i nažalost, nije ovo jedini memorijal koji podseća na njihov rad. Memorijala imamo, bar u Srbiji, možda najvećih u svetu, onih koji se prostiru na po nekoliko hektara površine, a ti memorijali koji podsećaju na prošlu vlast izgledaju upravo ovako ili da ih mi podsetimo, možda je njima draža slika kako ti memorijali u Srbiji izgledaju, ne ratni, već oni, možemo da ih nazovemo, radni memorijali.

Komparacija ni u ovom slučaju nije izostala, pa je od tužnog povoda, postavljanja ovakvih memorijala tužnih gradonačelnika tu očigledno bila i najtužnija vlast koja je mogla da zadesi Srbiju. Kako memorijal znači kao nešto što nam služi za sećanje, i vodeći se time ovo će ubedljivo biti, ove zapuštene fabrike, najveći privredni memorijalni centri u Srbiji koji podsećaju na stotine hiljada radnika koji su u njima proveli svoje živote i na vlast za koju se građani Srbije mole da ih nikada više ne zadese.

Upravo zadatak u kome SNS i uspeva je da ove privredne memorijalne centre smanjimo što je u našoj moći što više, a dovoljno je da u znak podsećanja na one koji su doprineli njihovom stvaranju ostane ovakav izborni rezultat koji su ovakvu državu i uništili. Hvala puno.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Manojloviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Slaviša Bulatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Drecun.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanika Radoslav Cokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanika Vera Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanika Vera Jovanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vera Jovanović

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, ministre Đorđeviću sa saradnikom, Zakonom o ratnim memorijalima uređuju se pitanja od značaja za uređenje, uklapanje i finansiranje istih.

Ni jedna vlast u prethodnom periodu, mislim na sve njih do 2012. godine, nije se setila da donese ovakav zakon. Ne samo da se nije setila zakona, već je pokušala da zaboravi i bitne datume iz slavne prošlosti naših naroda.

Nama nisu potrebne izmišljene cifre stradalih u prethodnim ratovima, kao što čine neke zemlje u okruženju, nama trebaju imena i prezimena ljudi koji su na bilo koji način izgubili život u ratnim dešavanjima.

Ovim zakonom je predviđeno baš to. Zakonom će biti utvrđeno ne samo mesto stradanja, već koje je to i po čemu znamenito mesto, kao što je važna istorijska bitka više stradalih na jednom mestu, zaštita tog memorijala, redovno održavanje, negovanje i obnavljanje zasada.

Koliko malo znamo o stradalima u svim ratovima do sada govori i činjenica da broj stradalih u bombardovanju 1999. godine, bilo civila, dece, policajaca ili vojnika, ni do danas nije utvrđeno.

Petog oktobra dosovsku vlast nisu zanimali i oni koji su stradali, već je njih zanimalo da zapale Skupštinu, pokradu slike i inventar, a ova odgovorna vlast donosi zakon kojim će ispraviti tuđe greške i sa uspehom pronalaziti čak i ono ukradeno i vratiti u Skupštinu, kao što smo imali prilike i da vidimo pre neki dan. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem koleginice Jovanović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Maja Mačužić Puzić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Mačužić Puzić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege poslanici, poštovani građani, kako bi jedan naš savremenik rekao – ko ne pamti, iznova proživljava.

Srbija proteklih godina i decenija nije pamtila, već je okretala glavu i nedovoljno brinula o sećanjima na žrtve. Neuređen sistem, višegodišnja lutanja između kulture sećanja i kulture zaborava, stalni sukob nadležnosti između lokalne zajednice i Republike, neodgovoran pristup obeležjima stradalima u prošlosti doveli su proteklih decenija do potpunog devastiranja i uništavanja memorijalnih obeležja.

Srbija je dolaskom na vlast SNS, na čelu sa Aleksandrom Vučićem ne samo postala ekonomski i privredno snažnija i stabilnija, brinući se o budućim pokolenjima, već je prekinula praksu zaborava i počela da pokazuje poštovanje prema žrtvama, prema precima.

Upravo zakon na koji sam podnela amandman govori o tome. Zakon o ratnim memorijalima ne samo da uređuje oblast zaštite ratnih memorijala i na taj način pokazuje poštovanje prema žrtvama i precima, već se popravlja i međunarodni položaj Srbije.

Predlogom ovog zakona se posebno uređuje zaštita ratnih memorijala u inostranstvu, ali i zaštita ratnih memorijala pripadnika stranih oružanih snaga u Republici Srbiji. Zahvaljujući Predlogu zakona o ratnim memorijalima o kome upravo diskutujemo dodatno se ojačava međunarodna saradnja i sa državama sa kojima Republika Srbija ima potpisane sporazume i međunarodne ratifikovane sporazume, kao što su Ruska Federacija, Češka Republika, Slovačka Republika i one će takođe predstavljati osnov za vođenje novih pregovora i zaključivanje novih sporazuma, ali i dalje unapređenje međunarodne saradnje.

Prateći program Vlade Republike Srbije i grad Kraljevo je u proteklih pet godina ozbiljno radio na obnavljanju obeležja i podizanju svesti o žrtvama koje su pale za našu bolju i svetliju budućnosti.

Zahvaljujući izdvajanjima iz budžeta grada Kraljeva, budžeta Republike Srbije i prepoznavanju značajnih projekata od strane vašeg ministarstva, gospodine ministre, a preko Kraljevačkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, obnovljeni su brojni ratni memorijali, a samo neki od njih su spomenici koji su posvećeni žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu, podignuti i obnovljeni u Kraljevu, Vitkovcu, Ružića Brdu, Konarevu, Žići, Raški, Mataruškoj Banji, Preljini, Vrnjačkoj Banji, Gračacu, Čačku i drugim gradovima u okruženju Kraljeva.

Pored ovih obeležja sredstvima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u periodu od 2015. godine do danas obnovljeni su i ratni memorijali u inostranstvu od strane Kraljevačkog zavoda za zaštitu spomenika i kulture i kao jedan od najznačajnih je Spomen kosturnica posvećena borcima palim u Prvom svetskom ratu u Varadištu u Republici Srpskoj, ali takođe i ratni memorijali pripadnika stranih vojnih sila u Srbiji, poput spomenika posvećenog poginulim Crvenoarmejcima u Drugom svetskom ratu u selu Vrba kod Kraljeva.

Ono što moram da istaknem, a na šta sam posebno ponosna je da Republika Srbija i grad Kraljevo ne vode računa samo o postojećim memorijalima, već podižu i novi. Godine 2016. je tako na godišnjicu stradanja podignut spomen Krst na planini Čemerno kod Kraljeva, 101 godišnjicu stradanja u znak sećanja na poginule borbe u bici na Vranovcu koja je bila jedna od najvažnijih u velikom ratu, a koji je srpska vojska vodila kako bi zaštitila odstupnicu prilikom povlačenja ka Krfu. Ova bitka je bila zaboravljena, a tela gotovo 2.000 poginulih vojnika, koja su rasuta ostala na ovoj planini bez obeležja, kosturnice i dostojnog obeležja i dužnoj pijeteta, a slobodno se može reći da je ovom bitkom spasena Srbija.

Izgradnjom ovog memorijala napravljen je samo jedan početni korak u delu međunarodne saradnje između Grada Kraljeva i Opštine Berane u Crnoj Gori kao spomen na zajedničke žrtve.

Predlogom zakona o ratnim memorijalima, koji je danas pred nama, će se na jedan sistematičan i celovit način rešiti ova materija i, da se vratim na početak svog izlaganja, obezbediće se da u buduće pamtimo, da ne zaboravljamo, kako ne bismo iznova preživljavali.

Moram da izrazim zadovoljstvo što je ovo još jedna u nizu aktivnosti Vlade Republike Srbije i SNS na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kojom se pokazuje poštovanje prema precima, istovremeno brinući i za budućnost potomaka.

Moje kolege iz SNS i ja ćemo u danu za glasanje dati svoj glas ovom zakonu i ostalim zakonima koji su na dnevnom redu, a ja kolege poslanike pozivam da podrže moj amandman. Hvala.