Povređen je član 108.

S obzirom da dolazim iz opštine Kuršumlija, osećam dužnost da pozovem govornika Balšu Božovića da poseti opštinu Kuršumliju, pošto svi posetioci i turisti se upravo slikaju ispred manastira koji se nalazi iznad kosturnice koju on pominje. To govori koliko je čista kosturnica. I, da li kučići uopšte raznose smeće ili ne, to nije tačno. A, molim javno prethodnog govornika da dođe u opštinu Kuršumlija i da vidi kako to lepo izgleda. Prvi put ove godine obeležićemo jubilej baš manastiru koji se nalazi iznad kosturnice. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić, po amandmanu.

Turisti se slikaju ispred kosturnice.

Ministre, mi ste me onako kulturno usmerili na član 5, koji glasi – savet donosi poslovnik o radu, i aludirali na to da će zapravo to rešiti problem na koji ja ukazujem u članu 4, da takvo jedno telo kao što je savet treba da ima ili će dati veći značaj, zapravo, na njihovo mišljenje koje daju na uređenje i izmeštanje vojnih memorijala. Znate i sami da je naše iskustvo sa poslovnicima o radu i sa takvom vrstom dokumenata jako loše. Šta to znači? Zakon ne uređuje nikakve poslovnike o radu. Onaj ko donosi poslovnik, može da donese kakav god hoće poslovnik o radu. Znači, on može i ne mora da konsultuje stručnjake.

Ja kažem – ovaj zakon treba da definiše da savet treba da ima većinu od ljudi kojima je to struka, iz nauke, iz Zavoda za zaštitu spomenika, istorije, redova profesora itd. Sada po vašem članu, odnosno kako ste vi definisali, većinu ima državna uprava. Dakle, ona ne mora da da kandidate koji se time bave.

To je naše viđenje člana 4. i člana 5. i ovog zakona i naš doprinos ovoj debati koja mora da bude drugačija, jer nije parlament, niko nije dostojan da o herojstvima govori na ovakav način poslednja dva dana kako se govori. I tu je u pravu gospođica Vukojičić. Dakle, jeste, vi niste govorili o vašim amandmanima. Govorili ste s poštovanjem o herojima, o žrtvama iz vaših krajeva, o spomenicima koji su u opštini iz koje vi dolazite podizali. Ne bih imao mnogo zamerki na vaše diskusije, ali imam zamerku na to što vi vaše diskusije nikako ne možete da dovedete u vezu sa amandmanima koje ste podneli.

Kako je moguće da ovakav jedan zakon, o kojem treba da govorimo sa dignitetom, može da razvija državu sa posebnim osvrtom na digitalizaciju, na elektronsku upravu, na decentralizaciju, na, pazite sada, kadrovska rešenja Srbije i kadrovsku sliku Srbije? O tome ja govorim. Nisu vaše diskusije sramota. Ovi amandmani su sramota i treba da ih povučete. Nemojte da nas pozivate da glasamo za njih. Mi za njih nećemo da glasamo. Ali vas mi pozivamo da ih povučete, jer oni su sramota.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, pravo na repliku.

Pre svega, niko ne poziva vas da glasate. Što se mene tiče, baš me briga da li ćete glasati ili nećete glasati.

Ono što mene zanima, ako ste primetili, poštovane kolege, poslanici kojima je novi gazda Dragan Đilas, dolaze onako u smenama, pa mene zanima ko je komandir straže, a ko je razvodnik straže? Vidim da se smenjuju otprilike na svaka dva sata. Pretpostavljam da je komandir straže Dragan Đilas, a da je razvodnik straže Vuk Jeremić, a dežurni oficir bi možda mogao da bude, Marijane, Janko Veselinović. Jel tako? I, otprilike po grupicama dolaze da kažu kako nas treba da bude sramota.

Nas treba da bude sramota zato što smo smanjili stopu nezaposlenosti sa 26% na 12%, što smo za tri godine zaposlili u Srbiji 150 hiljada ljudi, što nismo sproveli ni jednu pljačkašku privatizaciju, što nismo opljačkali „Razvojnu banku Vojvodine“, „Agrobanku“, što ni jedno preduzeće nismo doveli do stečaja. Jel zbog toga treba da nas bude sramota? Ne, mi smo na to ponosni.

Zbog toga što je budžet Srbije puniji, zahvaljujući domaćinskoj politici koju vodi Aleksandar Vučić i SNS, mi možemo da odamo dužno poštovanje, da podignemo i obnovimo ratne memorijale Srbije i srpskog naroda. Jedini memorijali koji su ostali iza vas, nažalost, su zatvorene fabrike, su uništena radna mesta, su opljačkane banke. To su vaši memorijali.

Privodite kraju kolega Martinoviću.

A naši memorijali – nove fabrike, nova radna mesta, više novca za naše porodice i za našu decu.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Apsolutno bih se složila sa diskusijom šefa poslaničke grupe SNS, gospodina Aleksandra Martinovića, ali, naravno, moram da dodam da mene apsolutno ne iznenađuje to što oni nemaju razumevanje za naše amandmane. Oni nisu imali razumevanja ni za građane do 2012. godine, pa su ih opljačkali za 100 milijardi evra.

Oni se ne razumeju da razvoj države podrazumeva razvoj svih segmenata društva. Oni su zato državu doveli do dna. To je bilo 2012. godine. Ali, 2012. godine jedini koji su sudija svima nama su građani, a građani Srbije od 2012. godine pa do nedavnih beogradskih izbora pokazuju da veruju odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS, a oni su negde u istorijskoj prošlosti. Sa tim bi trebalo da se pomire.

Naravno, mi imamo sa čim i da se ponosimo - sa najvećim investicijama, a investicije iznose oko 2,6 milijardi evra. Naravno, ponosimo se i sa tim što je dinar danas u svetu druga najstabilnija i najcenjenija valuta. U njihovo vreme, u vreme žutog preduzeća, Srbija je bila četvrta najgora valuta na svetu, od 186 zemalja.

Ponosni smo na to što strani investitori imaju poverenja u političku stabilnost i ekonomsku sigurnost naše zemlje. Mi nemamo čega da se stidimo, a oni neka razmisle.

Kolega Nikoliću, po kom osnovu se javljate?
(Dejan Nikolić: Replika.)
Ko vas je spomenuo?
(Aleksandra Jerkov: Možda Martinović.)
(Dejan Nikolić: Pogrešno sam protumačen.)
Pogrešno ste protumačeni?
U redu kolega, samo vas molim da se pridržavate člana 163. Poslovnika u vašoj replici.