Hvala.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?(Vjerica Radeta: Da.)
Hvala.
Kolega Šešelj, nemate pravo na repliku iz razloga što ništa loše, ništa uvredljivo, iako ste vi, to sam vam ja dozvolio, brutalno vređali ministra.
(Aleksandar Šešelj: Da dam pojašnjenje.)
Nije bilo korektno, pokušao sam da vam napomenem to, da vam kažem da to nije u redu. Jednostavno, naravno, imate pravo da govorite šta želite i kako želite, ali ste brutalno vređali ministra, što mislim da nije korektno i nije kolegijalno.
(Aleksandar Šešelj: Našao sam se uvređen.)
(Aleksandar Martinović: Poslovnik.)
Aleksandar Martinović, povreda Poslovnika.

Član 27. gospodine Marinkoviću, ja sam mislio da ćete vi da reagujete, ali pošto niste, moram ja. Ne znam da li ste dobro pratili izlaganje koje je bilo pre nekoliko minuta? Ja koliko znam postojao je samo jedan čovek u istoriji 20. veka kojeg su zvali „Dr Smrt“. To je bio Jozef Mengele, SS lekar u Aušvicu.

I da se u 2018. godini u Narodnoj skupštini Republike Srbije, srpski ministar zdravlja uporedi sa Mengeleom, to je neviđena bruka i sramota i vi ste na to morali da reagujete. Zlatibor Lončar je „Dr Smrt“? Zlatibor Lončar je vršio in vivo eksperimente da bi se rađala deca sa plavim očima, da bi smo imali čistu belu rasu, da bi smo istrebili Jevreje, Slovene, bez obzira da li su Rusi, Srbi, Poljaci, itd?

Pa dobro vam je čovek i rekao, nemojte samo da čitate novine, čitajte malo i knjige. U knjigama piše ko je bio Jozef Mengele.

(Aleksandar Šešelj: Ja samo gledam slike.)

Pa dobro, gledajte i slike. Kakve veze ima Zlatibor Lončar sa Mengeleom?Dakle, gospodine Marinkoviću prvo nije tačka dnevnog reda Zlatibor Lončar, tačka dnevnog reda su predlozi zakona i nemojte da dozvolite da bilo ko ovde vređa gospodina Lončara i njegove saradnike, a pogotovo nemojte da dozvolite da se u Narodnoj skupštini Republike Srbije srpski ministar poredi za Jozefom Mengeleom i da se kaže – E, ja sam negde pročitao da je Zlatibor Lončar „Dr Smrt“.

Zlatibor Lončar nije doktor smrt. Zlatibor Lončar je…

(Vjerica Radeta dobacuje.)

Ja vama nisam dobacivao, saslušajte ako želite, ako ne želite, radite šta vam je volja.

Zlatibor Lončar je ministar zdravlja Republike Srbije, došao je u Narodnu skupštinu da razgovara o predlozima zakona. Možemo da polemišemo da li su ti zakoni dobri ili ne. Mi iz Srpske napredne stranke ćemo da ih podržimo, ali ne možemo da dozvolimo da se Zlatibor Lončar vređa, i to na najgori mogući način.

Hvala.
Slažem se sa vama.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? Ne.
Hvala.
(Aleksandar Šešelj: Povreda Poslovnika.)
(Nataša Sp. Jovanović: Po Poslovniku sam se javila.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Hoćete li da mi omogućite da govorim?

Nastavite, molim vas.

Hvala lepo.

Moram da ukažem ponovo na jedan loš običaj koji je ovde postao svakodnevni običaj, a to je da se insistira na jedinstvenom pretresu, odnosno zajedničkoj raspravi o stvarima koje nemaju nikakve veze jedna sa drugim i samo neko ko je pod teškim uticajem psihoaktivnih supstanci može da poveže u jedinstveni pretres tri zakona koja su iz oblasti medicine, jedan zakon koji je iz oblasti atomske energije, izbor sudija i izbor članova nekih skupštinskih tela. Nema nikakvog razloga za tako nečim.

Evo, čak i tri dobra zakona iz oblasti medicine, bez obzira što je predlagač Vlada Srbije, a predlagač u Vladi Srbije je kontroverzni ministar zdravlja, nema nikakvog razloga da to stavljate u isti koš i da se time dalje degradira rad ovog parlamenta. Bilo bi dovoljno i vremena i želje i jednog pravilnog odnosa prema predlozima zakona, kad bi to bila rasprava koja je normalna, a to znači da se o svakom zakonu vodi pojedinačna rasprava ili eventualno da se vodi jedinstven pretres o grupi zakona koji imaju nekakve veze jedno sa drugim. Nema nikakve veze, psihoaktivne supstance i atomska energija, ne dao Bog da ima bilo kakve veze, a kamoli sudije i zatvorske sankcije.

No, prvo o sudijama. Naravno da je predlog koji je došao takav da poslanici ni vlasti, ni opozicije ne mogu da utiču na njega. Ja mogu samo da verujem ili da ne verujem, da dam poverenje ili ne onima koji su predložili i unapred sam spreman da dam šansu budućim sudijama i da oni potvrde da su oni dobar predlog za funkcije koje treba da preuzmu i da vrate obraz i poverenje u srpsko pravosuđe. Svedoci smo svi da tu ima svega i svačega, da imamo presude koje su nekompetentne, da imamo presude koje su očigledno pod političkim pritiskom, da imamo presude koje nemaju nikakve veze sa pravom.

Svako ko mi kaže da je to uvek bilo – tačno je. Uvek je bilo takvih stvari, samo što su to nekada bili izuzeci i incidenti, a danas to sve više postaje pravilo i ja mislim da treba poštovati onih 60, 70% sudija koji rade ozbiljno svoj posao, a 30% sudija bi trebalo da bude gonjen zbog onoga kako rade svoj posao i siguran sam da ćemo se složiti oko toga i sa gospodom koja su danas tu da predlažu ove sudije.

Poslednji primer za to je presuda za pobunu JSO (Jedinice za specijalne operacije) nekadašnjeg MUP-a Srbije.

(Aleksandar Martinović: Da li je to tema dnevnog reda?)

Ima sve veze sa dnevnim redom, pošto je uveden običaj od pre par meseci da može da se priča o bilo čemu.

(Aleksandar Martinović: Ne može tako da se priča.)

Stvarno, kolega Živkoviću, vratite se na temu.

Vraćam se na temu.
Znači, sudije, kandidati za sudije koji su predloženi na ovoj sednici bi trebalo da se razlikuju od onih koji su doneli sramnu odluku o oslobađanju očigledno krivih za pobunu JSO. O tome će biti i neki drugi…. (Isključen mikrofon.)

Kolega Živkoviću, ja stvarno moram da vas prekinem.
Mi nismo ovde da komentarišemo sudske odluke i nemamo na to pravo. Pustite sad molim vas i JSO i sve sudske odluke unazad, dajte da govorimo danas o ovoj temi i o veoma važnim zakonima koje imamo na dnevnom redu.
Kakve veze sad ima JSO i sudska presuda?
Nemojte ništa da mi objašnjavate, samo govorimo o temi.

Molim vas, kaže koleginica da ću sad da vam objasnim. Ja, naravno, neću to ni da pokušam, jer teško da biste shvatili ako do sada niste shvatili.
No, da se vratimo na ove zakone koji se tiču o zdravstvu. Bez obzira, rekoh, na kontroverznu prošlost ministra, ja ću da pohvalim ova tri zakona. Oni su došli sa zakašnjenjem, slažem se sa nekim kolegama, ali za to nije kriva ova vlast ili nije samo ova vlast. Tako da, da taj deo odstranimo. Mislim da je sve vezano za ta tri zakona, da su to zakoni koji jesu, naravno, prepisani iz onih društava, iz onih država gde je to bolje rešeno, ali tu ja ne vidim ništa loše. Naprotiv, prepisivanje dobrih primera treba da postane pravilo, a ne da to bude stvar za neko zgražavanje.
Jedan od tih zakona se bavi donorstvom. Mislim da je dobro da smo prešli na ovaj sistem, ako usvojimo zakon, a glasaću za njega. Pretpostavljena saglasnost za donorstvo, mislim da je dobro rešenje koje ne umanjuje nikakva ljudska prava. Ko neće da bude donor, nakon svoje smrti, može pre toga da na način koji je opisan u zakonu uradi pred radnje koje će sprečiti da njegovi organi budu deo neke dalje procedure i tu nema nikakvih problema. Mislim da je značajno da time stvorimo jedan veći fond donora i njihovih, da ne ulazim u medicinsku terminologiju, ali da se stvore bolji uslovi da što više ljudi mogu da budu korisnici donora.
Naravno da je dobro napraviti kampanju u tom smeru. Naravno za tu kampanju nije dobro kada se pojavljuju slike ministra zdravlja sa šefovima nekih klanova. Pošto očigledno aktuelna vlast potpuno kontroliše masu medija u Srbiji, bilo bi dobro da ti mediji, da ta kontrola nad tim medijima bude sad iskorišćena za pozitivnu kampanju o donorstvu. Prema tome, pozovite ovaj „dezinformer“, kako se zovu ove druge novine, ružičaste televizije, srećne televizije… (Isključen mikrofon.)