Zahvaljujem.
Poštovane kolege poslanici, cenjeni ministre sa saradnicima, poštovani građani, ovim Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kao i ostalim zakonima iz seta zakona iz sfere zdravstva, Srpska napredna stranka sa Aleksandrom Vučićem na čelu nastavlja sa izgrađivanjem i uređivanjem naše zajedničke kuće, Republike Srbije.
Cilj mojih amandmana je da se naglasi taj sveukupni napredak i poboljšanje medicinskog sistema u Republici Srbiji. Navešću neke konkretne primere kako mi to u Novom Sadu, predvođeni gradonačelnikom Milošem Vučevićem, radimo, kako se to konkretno poboljšava medicinski sistem.
Pre nekih mesec dana novi objekat Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Novom Sadu počeo je da radi. Takođe, izgrađene su interne saobraćajnice za pristup vozila hitne pomoći garaži sa dva ulaza. Izgrađena je jedna zaista svetski moderna zgrada u kojoj će naši lekari pružati medicinsku pomoć.
Vrednost ove investicije je oko 340 miliona dinara, a kupili smo i četiri nova vozila hitne pomoći. Tokom prethodne četiri godine mimo ovog projekta grad je uložio 146 miliona dinara u Zavod za hitnu medicinsku pomoć.
Važna informacija za roditelje je da na ovoj adresi radi dežurna noćna pedijatrija sa najboljim lekarima i opremom.
U novom i odlično opremljenom objektu sistem funkcionisanja novosadske hitne pomoći će biti mnogo efikasniji. Ovo je primer kako treba realizovati ovako veliku investiciju, jer ceo posao završen je za manje od godinu dana. Uspeli smo da za dve godine uložimo više od 3.750.000 dinara u povećanje nivoa zdravstvene zaštite u Vojvodini.
Verujem da ovakvi primeri postoje i u drugim sredinama u Republici Srbije, svugde gde vlast vrši SNS, ali ono u šta ne mogu da verujem, a to je sve ono što sam danas tokom rasprave o amandmanima čula. Slažem se, ne mora neko da bude doktor, lekar, medicinski radnik da bi imao pravo da komentariše ovaj zakon, ali isto tako nikome ne daje za pravo činjenica da nije zdravstveni radnik da na najgrublji mogući način osporava ispravnost donošenja ovakvog zakona.
Zašto pričam na ovakav način? Ja sam neko ko u široj porodici ima primer transplantacije jetre. Znam kako je bila duga noć dok smo čekali da se čitav posao pokrene. Znam kako je bila duga godina oporavka i znam kako smo sa nestrpljenjem iščekivali petu godinu nakon transplantacije.
Dakle, usklađivanje zakona sa evropskim zakonima u ovom slučaju nije prioritet. Ja mislim da je ovo nešto što Srbija čeka, što bolesni čekaju i ne vidim čemu taj paranoičan pristup sa navođenjem primera prelaska pešačkog prelaza? Setite se kako je osporavana čitava akcija donorske kartice, kako su ljudi krili da imaju karticu jer im je neko rekao – Ti nisi normalan, zakucaće ti na kuću zato što znaju da si ti potpisao da ćeš nakon smrti donirati svoje organe.
Ja ne bih navodila dalje primere, osim što molim građane Srbije da shvate da nisu svi dobronamerni i da nije svaka diskusija vezana za donošenje ovog zakona.
Dobar deo diskusije u ovom parlamentu danas, hajde, možda nije dobar deo, ali jedan deo diskusije znamo na šta je bio usmeren, osporiti sve ono što radi Vlada iako je donošenje ovog zakona zaista nešto na šta se čeka.
Ministre, podržavam ovo. Naravno da ću glasati za ovaj zakon, a mislim da ćemo u daljoj diskusiji na jedan sasvim drugačiji način pristupiti komentarisanju donošenja zakona. Zahvaljujem.
