Vreme.

Samo još jednu rečenicu.

Što se tiče penzionog fonda, preporučujem gospodinu Božoviću da malo manje letuje na Maldivima, jer tamo puni fondove. Hvala.

Hvala.

Dakle, ponoviću samo, opet ne reagujem na uvrede, pošto sam navikao već nekoliko godina i zaista nemam vremena da se time bavim.

Dvanaest penzija i hvala vam što ste rekli da ste bili i da ste ponosni na to zato što vaše dojučerašnje kolege iz SNS ćute na to. Ne znam da li su oni ponosni. Dvanaest penzija ste ostali dužni. Kada su bili izbori 24. septembra 2000. godine, 18 poljoprivrednih penzija, 24 socijalne pomoći. To smo mi vratili, a vi kažete da se ponosite time. Dakle, posle 2000. godine, kada se zemlja oporavljala i kada se punio budžet države, vi ste tada govorili da smo mi izdajnici, a danas govorite, prvo, da sam tada imao devet godina, a onda sa tih devet godina me optužujete da sam učestvovao u pljačkaškim privatizacijama. Dakle, to je sve što vi možete da kažete, jer politiku nikakvu nemate.

Sedamsto hiljada penzionera je ostalo bez penzija zato što ste im vi penzije oteli. Možete sada da me vređate, ali to je istina, pitajte njih, nemojte mene. Sedamsto hiljada ljudi je opljačkano. To je njihova imovina. Dešavalo se da neko nekome nešto uzme i u onom periodu komunizma, pa vam to smeta, a ne smeta vam kada vi za ove četiri godine uzimate ljudima ono što su mukotrpnim radom stekli.

Dakle, možete da vređate koliko god hoćete, možete da pominjete te gluposti o letovanjima, možete da se bavite čime god, ali je činjenica da ono što ste u radili narodu 90-tih godina, pre svega penzionerima, radite i danas, i to je ista koalicija, jer ste isti vi bili i onda u parlamentu i onda na vlasti. Hvala vam.

Reč ima Vjerica Radeta.

Gospodin Božović jeste imao devet ili deset godina u to vreme i nisam rekla da je on lično učestvovao u tim pljačkaškim privatizacijama. Rekla sam da je to radila DS u kojoj on sa toliko godina nije mogao da bude, ali tata mu je bio jedan od visokih funkcionera.

Zašto pričate o tim penzijama koje smo ostali dužni, koje nisu isplaćene? Zašto ne kažete na koji način ste vi došli na vlast? Zašto niste dozvolili normalne izbore, da se nastavi politika koja je vođena do tada? Zašto ste zvali da se bombarduje Srbija i zašto su to vaši tadašnji prijatelji prihvatili? Vi ste ti koji ste pučom došli na vlast. Vi ste ti koji ste palili ovu zgradu u kojoj mi sada sedimo. Vi ste ti koji ste palili dokumentaciju sa tih izbora kada ste proglasili svoju pobedu. Istina je, ne znam zašto smatrate uvredom to kada govorimo o pljačkaškim privatizacijama. To je javna tajna, to vrapci na grani znaju. Sve što ste dotakli sve je bilo u okviru pljačkaških privatizacija. Stotine hiljada ljudi ste ostavili bez posla. Vi ste ti, gospodine Balša Božoviću, koji ste povećali broj socijalnih slučajeva zato što je od 2000. godine, što je veliki broj ljudi u najboljoj snazi, sa pedesetak godina života, ostajao bez posla, bez mogućnosti da se negde drugde zaposli. Ti ljudi i njihove porodice su postali u to vreme, na žalost i do dana današnjeg to traje, socijalni slučajevi.

Velika je odgovornost svih tadašnjih predstavnika DOS i svih onih koji ih sada slede i svih onih koji su sada u ovom novom DOS ili kako li se zove ova Đilasova koalicija. Velika je odgovornost svih vas za sve nesreće koje su se dešavale u Srbiji od 2000. godine do danas. Hvala.

(Boško Obradović: Replika ili povreda Poslovnika.)

Replika ne, pošto vi niste Balša Božović, ali povreda Poslovnika može.

Poštovana predsedavajuća, zamolio bih vas da se maksimalno poštuje član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji ste u nekoliko navrata prekršili. Više puta sam vam sugerisao, javljajući se i preko elektronskog sistema i, da kažem, ovako usmeno i direktno, da apsolutno imam pravo na repliku, odnosno na izlaganje predsednika poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića koji me je direktno pomenuo po imenu i prezimenu, što je osnov po članu 104. stav 1. za dobijanje prava na repliku.

Prosto je neverovatno da mi iz opozicije ne možemo da odgovorimo na prozivke, uvrede, klevete i neprestano etiketiranje koje dolazi od strane vladajuće većine. Valjda je to osnovno demokratsko i parlamentarno pravo da možemo da odgovorimo na napade. Zamislite koliko je to problematičan napad kada Aleksandar Martinović govori Bošku Obradoviću, a ja nemam pravo da mu odgovorim.

Da, nemojte ulaziti u repliku.

Dakle, ja nemam pravo da odgovorim na napade ni na pominjanje mog imena i prezimena.