Hvala, kolega Popoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Izvolite, kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, izmenama i dopunama ovog zakona podstiče se razvoj Republike Srbije i povećanje investicija u poljoprivredi.

Na samom početku ovog izlaganja, zahvalio bih se svim penzionerima koji su imali razumevanja za svoju državu onda kada je bilo najteže i merama štednje omogućili bolju mogućnost našoj zemlji. Raduje me da će konačno penzioneri imati veće penzije, između 9% i 13%, u odnosu na 2014. godinu, pre privremenog smanjenja penzija.

Kao primer dobre prakse navešću Leskovac, grad iz kojeg dolazim. Najveći procenat neaktivnog stanovništva u Leskovcu čine penzioneri sa 21,50%, dok su na drugom mestu deca mlađa od 15 godina sa 14,57%. Od ukupnog broja stanovnika, 54,73% stanovnika bavi se poljoprivredom. Shodno tome, grad Leskovac polaže veliki akcenat na razvoj sela i podsticaje u oblasti poljoprivrede. Iz gradske kase na ime podsticaja, podvući ću, u poljoprivredi u periodu od 2013. do 2017. godine isplaćeno je preko 127 miliona dinara. Samo u decembru prošle godine isplaćeno su 823 poljoprivredna proizvođača u iznosu blizu 18 miliona dinara. U periodu od 2014. do 2017. godine, poljoprivredni proizvođači u iznosu od ukupno 3.320 njih je dobilo subvencije. Od 2014. do 2017. godine utrošeno je 11 miliona dinara iz budžeta grada Leskovca za nabavku protivgradnih raketa koje su podeljene strelcima.

U 2015. godini Fond za razvoj poljoprivrede grada Leskovca je raspisao konkurs o programu mere subvencionisane kamate za dugoročne poljoprivredne kredite. Na osnovu ovog konkursa, 101 poljoprivredni proizvođač je ispunio uslove i ostvario pravo na povraćaj 50,3% od obračunate kamate. U 2018. godini planira se isplata finansijskih podsticaja u iznosu od šest miliona dinara. Po programu mera, modernizacija i tehnička opremljenost poljoprivrednih proizvođača, udruženja i zadruga, pravo na podsticaj ostvarilo je 1.515 poljoprivrednih proizvođača, a od ovog broja 33 njih su dobili muzilice, a 73 poljoprivredna proizvođača ostvarilo je podsticaje za kupovinu atomizira. Takođe je bio raspisan konkurs po programu mera za unapređenje proizvodnje u zaštićenom prostoru, plastenička proizvodnja, pravo na podsticaj ostvarilo je 360 poljoprivrednih proizvođača za nabavku plasteničkih folija.

U prethodnim godinama grad Leskovac, preko Fonda za razvoj poljoprivrede grada Leskovca, podržao je sledeće manifestacije: „Dani višnje“ u selu Lipovica, „Dani kruške“ u Vučju, „Dani jagode“ u selu Dušanovo, „Dani krompira“ u Pečenjevcu, „Dani paprike“ u selu Donja Lokošnica, Sajam tradicionalnih proizvoda i rukotvorina Srbije u organizaciji Doma kulture Brestovac, Sajam leskovačkog ajvara i zimnice u organizaciji udruženja u 2015, 2016, 2017. i 2018. godini. Takođe, grad Leskovac je u 2014, 2015. i 2016. godini, uz finansijsko učešće Vlade Republike Srbije i resornog ministarstva, ostvario nekoliko veoma bitnih projekata, a Ministarstvo je učestvovalo i do 70% od vrednosti projekata. Prvu sanaciju i uređenje atarskih puteva, ovim projektom je od 144 naseljena mesta obuhvaćeno 90, a vrednost projekata na tri godine je 62 miliona dinara. Ukupno je sanirano 167 kilometara atarskih puteva.

Ministarstvo je pomoglo gradu u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50%, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekata. Takođe, projektom komasacije zemljišta obuhvaćeno je 1.100 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 22 miliona dinara. Projekat je sproveden u 2014, 2015. i 2016. godini. Ministarstvo je takođe uzelo učešće sa 70% od ukupno uloženih sredstava. Realizacija projekta ostvarena je sa 81%, a krčenje starih zasada vinove loze i voćnih zasada je ovih projektom obuhvaćeno 165 hektara u tri naseljena mesta. Vrednost projekta je 29 miliona dinara. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Bogatinoviću.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.

Da li neko želi reč?

Reč ima narodni poslanik Snežana R. Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, cilj amandmana koji sam podnela na član 1. Predloga zakona i kojim se vrše izmene u članu 12. dodavanjem novog stava 2. jeste dodatno definisanje člana 1. Zakona, a kojim se podstiče i sveukupni razvoj Republike Srbije, sa osvrtom na poresku odgovornost.

Postojeći Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju menja se sa osam novih članova, a svakako su najvažniji da će se sa postizanjem finansijske održivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije usklađivati po propisima kojima se uređuje budžet i u skladu sa ekonomskim mogućnostima države.

Dakle, pozitivna ekonomska kretanja omogućavaju određene mere koje vode poboljšanju standarda penzionera, tj. mogućnost isplate većeg novčanog iznosa na ime povišice, zavisno od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Srbije. Vlada Republike Srbije će u skladu sa navedenim utvrditi uslove, visinu i dinamiku isplate, a daje se mogućnost da se novac Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje izuzetno koristi i za isplatu novčane pomoći penzionerima.

Pozitivna ekonomska kretanja i rast bruto društvenog proizvoda omogućili su ukidanje Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i samim tim doprineli značajnijem povećanju penzija i poboljšanju standarda života naših najstarijih sugrađana. Zahvaljujući povoljnim ekonomskim prilikama, velikom prilivu stranih investicija, otvaranju novih fabrika, a samim tim i novih radnih mesta, stvaraju se uslovi za povećanje plata i penzija i poboljšanje uslova života svih građana i penzionera. Sve navedeno, kada se radi o povoljnim ekonomskim kretanjima, ima direktno uticaj na uređenje poreskog sistema, kroz poboljšanu naplatu poreza i povećanje poreske odgovornosti svih privrednih subjekata i svih ostalih poreskih obveznika.

Zbog svih dobrih predloga zakona predloženog zakona, u danu za glasanje podržaćemo predloženi zakon. Hvala.

Zahvaljujem, koleginice Petrović.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Podnela sam amandman da se u članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju doda stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj i unapređenje sistema javnog zdravlja“.

Shodno tome, htela bih da podsetim šta je to javno zdravlje, da je to skup znanja, veština i aktivnosti usmerenih na unapređenje zdravlja, sprečavanje i suzbijanje bolesti, na produženje života, na poboljšanje kvaliteta života putem organizovanih mera koje sprovodi društvo. Naime, svaki zdravstveni sistem predstavlja jedan od najsloženijih sistema u bilo kojoj državi. Svaka država ima obavezu da vodi računa i brine o zdravstvenom stanju svog stanovništva.

Sistem zdravstvene zaštite obuhvata zdravstvenu infrastrukturu koja obezbeđuje spektar programa i usluga i pruža zdravstvenu zaštitu pojedincima, porodicama i čitavoj zajednici. Zdravstveni sistem osigurava fizički, geografski i ekonomski dostupnu i pristupačnu integrisanu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i to ova Vlada upravo i čini. Radi se na razvoju zdravstvenih kadrova održivosti, finansiranja, decentralizacije upravljanja i finansiranja zdravstvene zaštite i postavljanja građanina u centar zdravstvenog sistema.

Svrha sistema zdravstvene zaštite je očuvanje, unapređenje zdravlja ljudi obezbeđivanjem zdravstvenih usluga građanima, kako moderne tako i tradicionalne medicine na efikasan način, a koje su u isto vreme dostupne i prihvatljive građanima i mi to upravo i radimo.

Srbija sprovodi niz mera u planiranju i upravljanju zdravstvenim sistemom kako bi obezbedila racionalan i kvalitetan sistem pružanja zdravstvene zaštite, a sve to u cilju da su u okviru raspoloživih sredstava stanovništvu obezbedi potrebna i neophodna zdravstvena zaštita.

Naime, podsetila bih da u vulmerabilne, odnosno osetljive grupe građana spadaju i stariji od 65 godine života, dakle, i naši penzioneri. Penzioneri očekuju da ih država i finansijski osnaži, na šta su usmerene ove izmene i dopune Zakona o PIO, ali i da im omogući dobru, kvalitetnu i dostupnu zdravstvenu zaštitu.

Pomenuću da je u ovoj godini PIO fond predvideo sredstva u iznosu od 392.942.280,00 dinara za finansiranje rehabilitacije penzionera tj. u pitanju je banjsko lečenju u rehabilitacionim centrima širom Srbije, kao što su Niška banja, Vrnjačka Banja, Prolom Banja, Lukovska Banja, Melenci i ukupno je 24 banje i samo da podsetim banje su zdravstveno rekreativni centri.

Ovom prilikom želim da se zahvalim penzionerima, da izrazim zahvalnost što su podneli najveći teret ekonomskih reformi kako bismo došli u današnju situaciju da razgovaramo o njihovom finansijskom osnaživanju na realnim osnovama.

Takođe, želim da najoštrije osudim monstruozne i umobolne pretnje na Tviteru premijerki, gospođi Ani Brnabić, cela Srbija, svaki normalan čovek se zgraža nad ovim pretnjama, nad prostaklukom i vulgarnostima koje su upućene svim ženama Srbije, ali koji sanjaju da će na ovakav način, putem sile, putem pretnji doći na vlast grdno se varaju, to se neće dogoditi u Srbiji.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Savkić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Dragan Savkić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu. Na prvom mestu on se neposredno ili posredno odnosi na skoro sve građane naše zemlje. Svaka promena koja se odnosi na penzijski sistem utiče na sadašnje korisnike, ali i na buduće generacije, tako da je krug lica velik za koje svaka izmena i dopuna ima izuzetan značaj.

Sa druge strane, penzijski sistem je zavistan od demografskih tokova i ekonomskog stanja u zemlji. Godine 2014, penzioneri su podneli najveći teret mera fiskalne konsolidacije. Odgovornom politikom Vlade Republike Srbije, penzioneri sa najmanjim primanjima do 25.000,00 bili su izuzeti od umanjenja.

Ovakvom politikom zaustavljen je deficit, a suficit se povećavao iz godine u godinu tako da u prvoj polovini 2018. godine iznosi 30,9 milijardi što je bolje nego što je planirano, a javni dug je smanjen sa 74,5 u 2015. godini na 59,9 ove godine. Tako je Srbija ostvarila najveći rast BDP za prvih šest meseci u 2018. godini, a ispred nas je samo Poljska.

Usvajanjem Predloga o izmenama i dopunama Zakona o PIO, penzije će u proseku biti povećane od 8,8 do 13,2%. To je svakako rezultat odgovorne ekonomske politike i potvrđuje činjenicu da Vlada Republike Srbije i predsednik Aleksandar Vučić donosi ekonomske, a ne političke odluke i rukovodi se interesima svih građana Republike Srbije.

Povećanje penzija koje se zasniva na ovim ekonomskim kriterijumima i konkretnim rezultatima osigurava dugoročnu održivost i stabilnost. Zbog toga smatram da se mora naglasiti efekat koji Predlog o izmenama i dopunama Zakona ostvaruje na sveukupni razvoj Republike Srbije, a to se postiže amandmanom koji predlažem. Hvala vam.

Zahvaljujem, kolega Savkiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušica Stojković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Aleksandra Maletić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman u cilju da pokušamo da doprinesemo ukupnom pozitivnom efektu ovog zakona. Mi smo poslednjih dana slušali mnogo priča u vezi sa povećanjem penzija navodeći bivši režim da navodno neće doći do povećanja penzija i svakako treba istaći da građani Srbije znaju pravu istinu i to su pokazivali iz izborno ciklusa u izborni ciklus. Do povećanje penzija će doći i to minimum od 8,8% do 13% i penzioneri su zapravo razumeli ovu meru koja je 2014. godine Vlada preduzela.

Postavlja se uglavnom pitanje zašto je Vlada morala da preduzme ove mere. Godine 2014. Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, bila je primorana da dovede do niza reformi koje su uključivale i ekonomsku konsolidaciju. Bivši režim nije uspeo da konsoliduje finansije Republike Srbije. Naime, 2002. godine su došli na vlast sa pričom da će sprovesti sveobuhvatne reforme u Republici Srbiji, uvesti Srbiju u EU, dovesti do blagostanja, ali ono što su oni uradili, jeste da su napunili isključivo svoje lične džepove sa novcem građana Republike Srbije.

Danas, onda zaista se pitamo kako isti ti ljudi koji su od 2002. godine se isključivo se bavili ličnim finansijama, danas mogu ovde pred građane Srbije da izađu sa pričom kako su oni mnogo zabrinuti i za penzionere i za majke i za sve naše građane koji žive ovde i koji na izborima pokazuju da upravo podržavaju politiku Aleksandra Vučića, a ne njihovu lažnu brigu koja ih ne dovodi nigde. Zapravo, oni danas ne smeju ni da izađu sa svojim imenom na bilo kakve izbore, kriju se iza različitih saveza, nevladinih organizacija i svega onoga da bi na neki način pokušali da dođu na vlast, međutim, to nikako neće moći. Građani Srbije vrlo jasno prepoznaju pravu politiku, odgovornu politiku SNS, Aleksandra Vučića i to pokazuju iz dana u dan. Zahvaljujem se.