Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Stanija Kompirović.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, pred nama se nalaze izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje će uspeti da otklone sve nedostatke i nepravde prema ljudima koji su im nanete u prethodnom periodu i donošenjem zakona od 1. januara 2015. godine.

U matičnoj evidenciji nisu utvrđeni podaci o zaradama za sve osiguranike i umesto prosečne republičke zarade, odnosno minimalne zarade, uzimaće se prosečni godišnji lični koeficijent koji će se utvrditi prema zaradama koje postoje u matičnoj evidenciji Republičkog fonda PIO, za svakog osiguranika posebno.

To će naročito ispraviti nepravde i rešenja onih korisnika sa područja Kosova i Metohije kojima se staž osiguranja, zbog poznate situacije koja je zadesila to područje, računa i priznaje prema radnoj knjižici do 9. juna 1999. godine, a do tog perioda mnogi nisu imali svoje utvrđene podatke o zaradama. Omogućiće da se i raniji korisnici obrate Fondu sa zahtevom za izmenu rešenja, što je bila jedna od primedbi koja se zaposlenima u Fondu PIO u Kosovskoj Mitrovici često stavlja na teret, zato što nismo u mogućnosti da svima udovoljimo u određenom i konkretnom roku od 60 dana. Korisnici će se obratiti Fondu zahtevom za izmenu rešenja, u skladu sa ovom odredbom, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, ali mogu i nakon tog roka, s tim što će pravno dejstvo tih rešenja biti za ubuduće.

Što se tiče Filijale Kosovske Mitrovice i Fonda PIO, tu su mogućnosti da svim svojim korisnicima, njih ima oko 7.000, stupimo svakog dana i omogućimo podatke sve koji su njima potrebni, stavljaju mogućnost da dođu što pre do svojih rešenja i do korišćenja svojih penzija. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, upitali su danas neki iz opozicije na šta smo mi to ponosni. Evo, ponosni smo, kao što je rekao i naš šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović, i na „Cumtobel“, na 100 fabrika koje smo otvorili u prethodnih šest godina, na 180.000 novih radnih mesta. Ponosni smo i na to što nezaposlenost u Srbiji više nije 26%, nego je prvi put posle 25 godina nezaposlenost pala ispod 12%, idemo dalje da bude ispod 10%. Ponosni smo na to što podižemo penzije našim najstarijim sugrađanima na realnim osnovama, bez onog zelenaškog zaduživanja po 7, 8 i 9% kamatnim stopama, kao što je to bilo od 2000. do 2012. godine. Ponosni smo zato što dižemo penzije i plate, ne u vreme izbora da bismo kupili glasove birača, već zato što možemo da pružimo našim građanima bolji život, bolji životni standard i bolje uslove života. Ponosni smo zbog zadovoljstva naših građana. Nama znači zadovoljstvo građana, a ne zadovoljstvo tajkuna. Zato Srbija ide napred, zato i građani Srbije idu napred i živeće sve bolje i bolje, iz godine u godinu. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, nema sumnje da će ovaj Zakon o penzionom i invalidskom osiguranju, a i moj predloženi amandman pridoneti ukupnoj modernizaciji naše zemlje koju predvodi predsednik Republike Aleksandar Vučić, pa tako i ukupnom razvoju vaspitanja i obrazovanja, a samim tim moralnom i patriotskom osećanju i vaspitanju.

Da je Srđa Popović, advokat i pripadnik stranke bivšeg režima, odnosno Demokratske stranke, imao patriotsko osećanje, ne bi zajedno sa Margaret Tačer, DŽordžem Sorošem, Zbignjevom Bžežinskim i drugim dupeglavcima potpisao 1993. godine dokument kojim je tražio bombardovanje Republike Srbije. Taj pripadnik Demokratske stranke je opisao Srbiju, citiram, kao „anus mundi“, što u prevodu, poštovani građani, znači šupak sveta, „i krvavi banditski brlog“, a Srbi su za njega ono što se nalazi u anusu, završen citat, uzeto iz jednog američkog časopisa 2. septembra 1993. godine. Isto tako, nedostatak patriotskog i moralnog vaspitanja pokazao je i gospodin Milojko Pantić, zvani ludojko, jer je veliki broj građana Republike Srbije nazvao, citiram, kao „klerofašistička i nacionalistička Srbija“, a predsednika Srbije gospodina Aleksandra Vučića i njegove saradnike kao „paranoidni nacionalistički plitkoumni piroman“, završen citat.

Gospodine potpredsedniče, zato je ovaj amandman veoma važan, da se u budućnosti ne bi pojavljivali na političkoj sceni likovi iz Demokratske stranke i LDP-a, kao ova dvojica, sa manjkom patriotskog i moralnog vaspitanja. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Malušić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Malušić, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima iz ministarstva, osnovni cilj reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja je stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema, koje će obezbediti pravnu sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih generacija penzionera. E, to se zove socijalno odgovorna politika.

Povećanje penzija ima ček tri pozitivna efekta. Prvo, veoma je važno sa moralne strane da se oslobode tereta najstariji građani koji su i poneli na leđima najveći teret krize. Zatim, došlo je vreme da budu nagrađeni za ovoliko strpljenje.

Drugi efekat je što se i Srbija oslobađa tereta da ima na snazi Zakon o privremenom smanjenju penzija iz 2014. godine, koji je uveden zapravo jer je postojala pretnja da država neće imati odakle da isplati penzije, a znamo i zašto.

Treći efekat je svakako to što će veće penzije podstaći i domaću tražnju.

Penzioneri pred kraj ove godine mogu da očekuju jednokratnu pomoć, sličnu onoj koju su dobijali i prošle godine. Ako ovako nastavimo, a nastavićemo i još bolje, penzioneri sledeće godine mogu da očekuju povećanje penzija. Dakle, ko je 2014. godine imao 23.000 dinara, primiće 26.059 dinara, oni sa 26.000 dobiće 29.132 dinara. Najmanji procenat uvećanja imaće oni koji imaju preko 100.000 dinara penziju.

Vrlo je važno reći da penzionerima koji imaju primanja ispod 25.000 dinara, uvećanje će biti za 5% u odnosu na sada, ali čak 13,3% u odnosu na 2014. godinu, a znamo da je inflacija bila samo 1,5% do 2%.

Smanjivanje penzija i zarada u javnom sektoru uticalo da se zaustavi vrtoglavi rast javnog duga do kraja 2014. godine. Kada se pogledaju podaci, jasno je da je smanjivanje penzija i plata u javnom sektoru dalo svoje izvanredne rezultate. Od tada su javne finansije u mnogo boljem stanju. Deficit je sa 258 milijardi dinara u 2014. godini smanjen na 149 milijardi u 2015. godini, da bi se prešlo u suficit od 52,3 milijarde dinara u 2017. godini.

Prelaskom u suficit budžeta, država je dobila manevarski prostor da se finansiraju projekti od nacionalnog značaja, kao što su obrazovanje, zdravstvo, gradnja puteva i mnogo drugog. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, šta je omogućilo da se konstantno povećava standard penzionera i građana uopšte? To što je makroekonomska situacija povoljna, fiskalna i monetarna politika stabilna, a nezaposlenost najmanja u poslednjih 10 godina, što zahvaljujući našem predsedniku Vučiću i Vladi Republike Srbije se otvaraju nove fabrike, grade se zdravstveni centri, bolnice, škole. Radi se kompletna obnova zemlje. To je kao kad nasledite kuću blataru i na njenim temeljima počnete zidati zgradu od čvrstog materijala, stabilnu, sigurnu. Uz to, dok vredno radite, a vas prethodnici gađaju ciglama, vi gradite, oni razgrađuju.

S obzirom da su sada državne finansije konsolidovane, stvorile su se mogućnosti da novim zakonom bude utvrđen pravni osnov koji će dati mogućnost Vladi za isplatu novčanog iznosa u zavisnosti od ekonomskog kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije. Srbija ima najveći rast u regionu i sa pravom se

sa tim ponosimo, na štetu onih koji su znali samo da pljačkaju i uspeh ne praštaju. Naši najstariji sugrađani su dali svoj doprinos uspešnim reformama i sada imamo stabilne javne finansije.

Još jedan detalj za širu javnost, a to je da upravo rukovodstvo MMF je koristilo primer Srbije, kao uspešan model konsolidacije javnih finansija i velikog napretka u kratkom vremenskom roku. Kao primer za druge zemlje, Srbija ide dobrim putem i ostaje dosledna ekonomskim reformama, povećanju stope rasta BDP i poboljšanja životnog standarda građana. Hvala.