Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega.

Zahvaljujem.

Poštovana gospodo narodni poslanici, skoro četvrtina građana Srbije su penzioneri, 24,6%. Za njih treba obezbediti bolje zdravstvene uslove, s obzirom da sa starenjem treba više voditi računa o svom zdravlju.

Pošto se u mom amandmanu pominje starosna granica, primetio sam da kod jednog dela poslanika, iz jednog dela opozicije, a koji trenutno nisu u sali, u svojim diskusijama u načelu ne prave razliku između starenja i starosti. Podsećam, starenje je prirodan, ireverzibilan, nepovratan, fiziološki proces, a starost predstavlja samo određeno životno doba.

Posebnost penzionog sistema svakako predstavlja i činjenica da, pored ekonomskih tokova, zavisi i od demografskih kretanja. Nepovoljna demografska situacija u Srbiji imala je za posledicu da se broj osiguranika kontinuirano smanjuje, dok se broj penzionera drastično povećava.

U članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojom se vrše izmene u članu 20. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, dodaje se novi stav 2. koji glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Amandman ima za cilj da dodatno definiše zaštitu suštine prava na sniženje starosne granice najviše do 50. godine života, za osiguranika koji radi… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Mladen Lukić.
Da li neko želi reč? (Da)

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, penzionerima Srbije treba uvek odati priznanje, jer oni nisu ni za šta krivi, već su oni koji su svojom neodgovornom i bahatom vladavinom uništili Srbiju. Penzioneri su zaslužili svako povećanje penzija, a mi moramo pamtiti zbog čega su smanjenje penzije, da se to više nikada ne bi ponovilo.

Godine 2008, kada se ceo svet borio sa naletima svetske ekonomske krize, tako što se gledalo da se spasi što se spasti može, tadašnja Vlada Mirka Cvetkovića je sejala samouverenost, demagogiju i populizam, izjavljujući kako je ekonomska kriza šansa za srpsku privredu.

Zarad obezbeđivanja skupštinske većine, bez ikakvog pokrića i utemeljenja u budžetu, podigli su penzije 10%. Te godine, prkoseći zakonitostima ekonomije i domaćinskom vođenju budžeta, uprkos krizi, kolapsu berze, topljenju imovine kojom upravljaju investicioni fondovi, uprkos upozorenju MMF da je Srbija ranjivija od drugih zemalja, jer svake godine troši 500 milijardi dinara više nego što zaradi, i tako bacili pola milijarde evra u nepovrat. Na ovaj način je zarad dopadanjima biračima, uništen srpski budžet.

Iz ovih razloga se moralo naći rešenje u donošenju Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava i Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kao mere da se spase što se spasiti može i spreči bankrot zemlje. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću.

Moj amandman ide u pravcu pružanja podrške ovom Predlogu zakona, ali i pružanju podrške svim rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, a rezultati su brojni i, što je važno, vidljivi. Meni je drago zbog svih onih, da kažem, ekonomskih pokazatelja i faktora koje je vrlo taksativno iznela ovlašćena predstavnica SNS, gospođa Tomić, i to sve govori da je Srbija na dobrom putu da se stanje javnih finansija oporavilo, da smo ekonomski ozdravili, da je PIO Fond stabilan, što je sve rezultiralo ukidanjem Zakona o smanjenju penzija.

To je nešto što ne vide samo oni koji imaju krajnje lošu nameru. Dakle, samo oni koji ne žele da vide ove efekte oni pokušavaju da kritikuju, ali bez ikakvog argumenta. I, kao što ste mogli da vidite i tokom današnje rasprave, neki su se pojavili u šest ili u sedam uveče, pokušali nešto da ispričaju u 10 minuta i onda brže bolje se okrenuli i pobegli iz Narodne skupštine i opet je prazna, odnosno prazan deo sale gde sede ti pripadnici tzv. opozicije, odnosno stranaka bivšeg režima.

Meni je drago što smo imali prilike da razgolitimo njihovu politiku, da razgolitimo da je njihova politika, odnosno njihova politička poruka može da se svede u onaj skandalozni tvit, odnosno objavu na društvenim mrežama o kojoj smo danas nekoliko puta govorili kada je reč o liderima tog tzv. Saveza za Srbiju.

Iz svih ovih razloga želim da pružim podršku ovome Predlogu zakona i nadam se da ćemo u danu za glasanje i izglasati ovaj zakon. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kako se menjaju okolnosti u ekonomiji i društvu uopšte, tako se i penzioni sistem mora prilagođavati, jer postoji verovatnoća da zapadne u krizu.

Rast rashoda koji je bio brži od rasta prihoda, nepovoljan odnos broja penzionera i broja osiguranika, učešće rashoda za penziju u BDP-u u 2012. godini, koje je iznosilo preko 13% su sve razlozi koji su naš penzioni sistem doveli u krizu, a isplatu penzija u 2012. godini pod veliki znak pitanja.

Ono što je obeležilo 2014. godinu jesu mere fiskalne konsolidacije, jer pokrivanje deficita za redovnu isplatu penzija je postalo veliki pritisak za budžet.

Vlada Republike Srbije je tada na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem se u ovoj oblasti susrela sa ozbiljnim problemima koje je trebalo hitno rešavati i tada je predložen Zakon o privremenom uređenju načina isplata penzija kojim su penzije smanjene.

Uštede na mesečnom nivou iznosile su oko dve milijarde dinara. Upravo kao rezultat teških mera, ali i odgovorne ekonomske politike ova Vlada sada može da predloži donošenje zakona koji će značiti povećanje penzija.

Penzioneri će oktobarsku penziju, koja se isplaćuje u novembru dobiti sa uvećanjem, kao i sve penzije na dalje. Usvajanjem ovoga predloga zakona biće ukinut Zakon o smanjenju penzija najkasnije do 30. septembra.

Vlada Republike Srbije je i u ovoj oblasti pokazala ozbiljnost i visok stepen odgovornosti prema našim najstarijim sugrađanima, ali i prema svim građanima Republike Srbije, jer je ovo deo jednog velikog državnog sistema. U skladu sa tim ću ja i podržati ovaj Predlog zakona u danu za glasanje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Član 4. se odnosi na član 46. osnovnog zakona i on je interesantan ne u ovom smislu kako je napisano, čak nije ni sporno, ali se radi o plaćanju doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, kako ovde piše, po bilo kom osnovu za koji postoji obaveza plaćanja doprinosa u skladu sa zakonom.

Bilo bi dobro, evo, ministar je ceo dan tu, a sada izađe, da dobijemo informaciju koliko ljudi u Srbiji danas ima koji nemaju još uvek onaj tzv. povezani staž.

Mnogo je problema od onog Balšinog 5. oktobra, pa i do dana današnjeg sa ljudima koji su radili u firmama koje nisu uplaćivale doprinose. Evo, recimo za jednu godinu pre nekih možda desetak godina, čak za jednu godinu ni ova Skupština nije platila doprinos za zaposlene, a ovo sam uzgred rekla. Govorim o onim firmama koje su nekada bile ozbiljne firme, pa koje su ove dosmanlije svodile na što je moguće nižu meru da bi mogli da ih kupe i onda su tako zadržavali radnike dok im ne istekne onaj rok od dve godine koliko su po ugovorima o kupovini tzv. privatizaciji bili u obavezi da ne menjaju delatnost. Onda su tim ljudima dali neku crkavicu da jedva prežive, ali doprinose nisu uplaćivali.

Nekoliko puta je intervenisala Narodna skupština na predlog Vlade. Nekoliko puta su se ti doprinosi plaćali za te ljude, ali još uvek pouzdano znamo, ima dosta građana Srbije koji ne mogu da idu u penziju iako oni misle da imaju dovoljno godina staža, imaju dovoljno godina života, ali im doprinosi nisu plaćani za određen broj godina i mi mislimo da bi zaista jednom za svagda trebalo da se podvuče crta i da niko… Ti ljudi, jednostavno, nisu krivi što su, eto, radili kod neodgovornih poslodavac, što se u državi neodgovorno odnosilo prema tim poslodavcima, uopšte prema obavezama, prema fondovima itd.

Mora se podvući jednom za svagda crta i svim tim ljudima moraju se platiti doprinosi da bi imali jednake uslove za penziju, kao što imaju drugi ljudi kojima su doprinosi plaćani.