Hvala.

Gospodine Trivan, kada sam u načelu diskutovala o ovom zakonu, ostali ste mi dužni odgovor, ja sam ga doduše, u sledećoj formi postavila, da me razuverite i želela sam da me razuverite ako smatrate da nisam u pravu.

Između ostalog, iznela sam sve razloge zbog kojih ne možemo prihvatiti ovaj zakon i naravno ovaj prvi član, jer za sve članove smo smatrali da treba da se brišu. Brišu se zato što smatramo da je to privremeno jedno rešenje, a kod nas je običaj, da privremena rešenja postaju trajna rešenja, a mi se zalažemo za sistemsko rešenje u oblasti zaštite životne sredine. Za to sistemsko rešenje su potrebna ozbiljna sredstva, nedovoljna su ova sredstva koja se sa ovim zakonom predlažu.

Znači, to je ono što može samo privremeno da reši problem, ali zaista, suštinski, sistemski problem za koji treba ozbiljna finansijska konstrukcija, za koji treba da se zalaže cela ova Vlada, mi nismo uspeli da pronađemo u ovom zakonu. Znači, budžet od 0,4% ne može biti dovoljan. Ako kažemo da je on indikator ministarstva u lancu vlasti, ispada da je Srbiji životna sredina na poslednjem mestu, i meni je zbog toga izuzetno žao.

Ministarstvo finansija, kao što sam već rekla, izbegava da da finansijsku konstrukciju, jedan ozbiljan plan finansiranja, kako bi se predvidelo sve što je potrebno u zaštiti životne sredine i kako bismo na kvalitetan način pripremili Poglavlje 27 za otvaranje. Znači, on ni ne prisustvuje na sastancima za pregovaračku poziciju, lično sam se uverila da ne prisustvuju. Ne funkcioniše komunikacija između vaših državnih sekretara po ovom pitanju, po pitanju finansiranja svih elemenata iz oblasti zaštite životne sredine, a na terenu se dešava svašta u ovoj oblasti.

Znači, zakonodavstvo i sve lepe želje i sve što hoćemo su jedna priča. Ja, sam čovek iz prakse i za mene je istina ono što se dešava na terenu. Često razmišljam, i to je pitanje koje isto mogu da vam postavim, da li razmišljate o reviziji statusa nacionalnih parkova? Znači, to je jedna ozbiljna tema, jer neki nacionalni parkovi nisu zaslužili taj status, obzirom da su napadnuti svi prirodni resursi u tim nacionalnim parkovima, i ti prirodni resursi se tretiraju kao roba od koje treba za što kraće vreme što veću korist dobiti. Znači, to je nedopustivo i zbog toga se zalažemo da imamo jedno sistemsko rešenje.

DŽaba nama protokoli o vodama, džaba nama konvencije o predelu, džaba nama inspar direktiva, koja je poslužila nama kao podloga za zakone u geoprostornim podacima. Sve to nama ništa ne znači, ako to ne implementiramo na teren, u praksu.

Ono što se ovde često pominje to je ta čuvena granica, o kojoj ste na početku pričali, između Hrvatske i Srbije. Ne znam zašto se kolege poslanici čude, verovatno nisu upućeni. Znači, poslednji državni premer je urađen 1981. godine i to u delu katastra. U delu koji se odnosi na državnu granicu nikada nije urađen. Znači, mi nemamo definisanu državnu granicu, zapravo, nigde. To nije za vas pitanje, ali ste vi deo vlasti, znači i vi ste što se toga tiče nadležni. Tako da ja o državnim granicama ne bi mnogo diskutovala, dok se ne definiše ta državna granica jednim ozbiljnim državnim premerom.

Sada bih vas molila da mi odgovorite na ono što je najbitnije - šta Ministarstvo radi na sistemskom rešenju zaštite životne sredine i da li razmišlja o reviziji statusa nacionalnih parkova? Hvala.

Zahvaljujem.

Kolega Bojiću, vi ste tražili reč?

(Dubravko Bojić: Greška.)

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč?

Izvolite, koleginice Jovanović.

Tražili smo izmenu ovog člana, gospodine ministre, zato što smatramo da ovaj IPARD fond ne može ništa dobro da donese srpskom seljaku, naročito zbog činjenice što će veoma mali procenat biti onih koji će da apliciraju zbog prevelike administracije, raznih konsultanskih kuća koje rade budžetiranje tog projekta, jer i sama sam htela svojim najbližim rođacima da pomognem da sredstva koja Razvojna agencija Srbije daje za poljoprivrednike dobiju kako bi nadomestili ono što ne mogu u prostoj reprodukciji na svojim imanjima.

To je takva procedura, i to je tolika papirologija da u startu, jednostavno, dignete ruke od toga, jer vidite da od toga nema ništa i kada nam dođe ministar Nedimović i kaže – pa, polovina od uloženog će da vam se vrati. Da, ali, koji je put do toga? Registracija, traženje onih koji to znaju, plaćanje te usluge najmanje 500 evra, to rade agencije koje su za to ovlašćene. Ne misliste valjda da će jedan srpski seljak koji je od jutra do mraka na njivi da dođe sa idejom da koristi sredstva iz IPARD fonda, da popunjava te obrasce, i da kaže – aha, ja ću to da dobijem, i onda sam zaštićen za neko vreme, naročito zbog činjenice da je u zemljama koje su dugo godina u EU, a mi verujemo i učinićemo sve da ubedimo građane Srbije da ne treba da uđemo u EU, da ni Srbija neće ući, i u tim zemljama u našem okruženju veoma malo se koriste ta sredstva, odnosno aplicira i onda se zapitate – zašto?

Šta je rešenje? Rešenje je da Vlada Srbije i vaše ministarstvo, Ministarstvo poljoprivrede, Ministarstvo finansija izađu sa jasnom politikom za poljoprivrednika koji će da ima neku stratešku vezu sa bliskom budućnošću.

Ako mi znamo u Srbiji koje područje treba da se bavi pretežno voćarstvom, koje povrtarstvom, koje stočarstvom i da ta područja zanovimo sa novim farmama. Čitava zapadna Srbija je sa opustošenim selima. Preko leta u vreme ove mini skupštinske pauze mislim da sam preko 400 kilometara napravila u tim opštinama baš da obiđem to područje i da vidim, a ne samo u Mrčajevcima, odnosno selu odakle moja porodica potiče.

Dakle, gospodine ministre, ako vi ne date sada i konkretno seljacima da oni mogu da naprave mini farme, da obnove svoj stočni fond, neće se oni načekati nikakve pomoći EU, a kamoli od IPARD fonda za koji će vrlo malo njih da aplicira, jer je put do toga veoma težak, a taj svaki evro izuzetno skup.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč?
Izvolite koleginice Nikolić.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, i u okviru ovog amandmana kojim smo u članu 90.b osnovnog zakona promenili stav 1. akcenat je na zaštiti i očuvanju životne sredine i zbog toga bih diskusiju usmerila, odnosno nastavila kada su u pitanju deponije i opasni otpad.

Prema podacima koji su dostupni u Srbiji godišnje se lageruje 80 hiljada tona opasnog otpada, a negde oko 100 hiljada tona skrivenog i nelegalnog zakopanog otpada.

Ono što je alarmantno pored ovih podataka je i to da ne postoji deponija industrijskog otpada, niti da postoji centar za tretman tog otpada. Takođe, mi smo svedoci da se sve više otkrivaju skladišta sa opasnim otpadom, pa bih vas podsetila i na jednu od afera gde je hiljadu tona toksičnog otpada pronađeno na prostoru bivše fabrike hemijske industrije u Novom Sadu. Naime, u krugu fabrike, odnosno bivše fabrike nađeno je 1080 tona tog toksičnog otpada, a 32 tone istog otpada. Međutim, za njih su postojali uredni papiri, odnosno dokumentacija. Imali su adekvatnu dokumentaciju.

Veoma je važno pitanje šta će sa tolikim otpadom kada znamo da još uvek nema prostora gde će se on tretirati, nema centara za to? I ono što nas srpske radikalne brine, a i građane Srbije jeste što taj otpad, postoji mogućnost da toksični otpad procuri u zemlju, da dođe do zagađenja podzemnih voda i uopšte da se voda zatruje. U tom slučaju egzistencija svih nas bi bila ugrožena, a vidimo da je ovakvih afera sve više, pa nas konkretno zanima kako će se rešiti problem odlaganja tog otpada, odnosno zbrinjavanja jer znamo da u inostranstvu ukoliko se odlaže taj otpad košta evro i po do tri evra po kilogramu?

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Kolega Savić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije ni potrebno naglašavati koliki značaj životna sredina ima za naš sveukupni život.

Nažalost, životna sredina u Republici Srbiji, ni približno nije u onom stanju kako bi to mi želeli i kako bi to inače trebalo da bude. Za ovo postoje i odgovorni s jedne strane, to je Vlada Srbije, a sa druge strane moram da priznam da su odgovorni i naši građani, jer ima još uvek mnogo neodgovornih i nesavesnih građana i zaista treba takve, kada se uhvate na delu da nanose štetu životnoj sredini, najrigoroznije kažnjavati.

Zbog čega je odgovorna Vlada Srbije? Imamo dva različita nivoa odgovornosti. Imamo životnu sredinu u ruralnim, planinskim delovima, nacionalnim parkovima i životnu sredinu u gradovima, urbanim sredinama.

U urbanim sredinama u našim gradovima sve više imamo situaciju da se izgrađuju zgrade i tako naši kvartovi, naši gradovi postaju prenatrpani i sve je manje zelenila, a i ono malo zelenila gde imamo nema dovoljno drveća, kao što je to slučaj u nekim drugim zemljama i u našem okruženju.

Što se tiče ovog ostalog, recimo, nacionalni parkovi itd. vidimo da imamo situaciju da Vlada forsira izgradnju tzv. mini hidroelektrana i po meni, to je zaista katastrofalno, ima jedna naša izreka – ne kolje se vo zbog kilograma mesa, naše reke su nešto što je najvrednije u tim, da kažem planinskim područjima a neku reku prebaciti u cevi i napraviti neku mini elektranu, samo zbog toga da bi se dobili određeni kilovati energije, jeste to čista energija, ali verujte da se deset puta više gubi nego što se dobija i zato apelujem na Vladu i resorno ministarstvo da se takvi pokušaji spreče. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Izvolite kolega.

Hvala predsedavajući.

U ime Poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se u članu 90.b osnovnog zakona, izmeni stav 1. Predlagač je Predlogom zakona predložio izmenu stava 2. ovog zakona, ali je naše mišljenje da treba izmeniti stav 1. tako da on u novom tekstu zakona glasi – sredstva Zelenog fonda Republike Srbije dodeljuju se korisnicima sredstava u svrhu finansiranja održive zaštite i unapređenju životne sredine, a na osnovu javnog konkursa koji objavljuje Ministarstvo.

Ključna stvar koja bi bila primenljiva ovim amandmanom je stavljanje akcenta na održivost i zaštitu unapređenja životne sredine. Iz Ministarstva u martu mesecu, ove godine predstavljajući rezultate dvogodišnjeg projekta o stanju kapaciteta žive u Srbiji, rečeno je da je naša zemlja pretrpana toksičnim otpadom i da je stanje životne sredine u dramatičnom stanju.

Srpska radikalna stranka upozorava gospodina Trivana, da njegov posao nije da samo konstatuje činjenice da neki problem postoji, već je njegov posao da identifikovane probleme rešava, zato je upravo i ministar.

Zato smo mi i podneli ove amandmane da se na sistematski način definišu pojmovi u vezi sa održivom zaštitom i unapređenjem životne sredine. Zbog toga smatramo da predlagač još jednom treba da razmisli i prihvati amandmane SRS. Prihvatanjem ovog amandmana dobili bismo kvalitetniji i potpuniji tekst zakona o konkretnim rešenjima.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč?
Kolega Jojić, izvolite.