Gospodine Obradoviću, ministar u svojoj diskusiji…
(Boško Obradović: Kolega Martinović me je pomenuo.)
Kolega Martinović je nabrojao osobe koje nisu u sali. Ni u jednom trenutku ja nisam razumeo. Zaista neću da ispitujem ko je od poslanika gde primao platu.
(Boško Obradović: Ja sam jedini koordinator i portparol čačanske biblioteke.)
Ako mislite i da ste koordinator, ja vidim da ste samo sa svojim poslanicima, ne vidim nijednog drugog oko vas, tako da i po tom osnovu ne mogu da vam dam pravo na repliku.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Nogo.
Da li neko želi reč?
Kolega Nogo, izvolite.

Čuli smo i brojne probleme, evo i danas, koje imamo, a tiču se ekologije i kolege čak i iz vlasti su iznosile primere iz svojih mesta, iz svojih sredina. Ministar je to konstatovao i on sam nije mogao da kaže da li je neki najvažniji ili su svi podjednako važni i veliki.

Međutim, ja se ovde ne bih složio sa vama sa jednom rečenicom koju ste malopre u replici vašoj na izlaganje mog prethodnika kolege Obradovića izneli, a to je da se naše zamerke stavljaju u kontekst dnevne politike. Da je u kontekst dnevne politike, bilo bi dobro. Ovde je, nažalost, korupcija nešto što je trajno, a dnevna politika prolazi. Znači, menjaju se stranke, menjaju se pojedinci, menjaju se ljudi, ali sistem koji omogućava korupciju i koji nas je upropastio i doveo do ovde, taj koruptivni sistem i dan-danas traje. Vi sada ovim zakonskim izmenama na mala vrata i dalje pokušavate da ojačate jedan takav koruptivni sistem, jer izuzimajući iz javnog konkursa dodelu sredstava ako je projekat pored Zelenog fonda iz budžeta Republike Srbije sufinansirala Evropska unija ili međunarodne organizacije, vi praktično otvarate jedan ozbiljan prostor za malverzacije i zloupotrebe.

Kao što ste sami konstatovali u četvrtak, najveći izazov u postupku pridruživanja Evropskoj uniji i finansijski najzahtevniji biće iz oblasti ekologije. Nekih 15 milijardi ulaganje nas čeka, mi nemamo ta sredstva i mahom ćemo povlačiti iz fondova ili kredita Evropske unije. To daje prostor da se upravo ta sredstva koja će biti ogromna na špekulativan način sliju koruptivnim radnjama, bilo kod naših tajkuna, bilo kod birokrata iz Brisela, iz Evropske unije, jer, ponavljam, od donacija i kredita od 2000. godine, od vlade Zorana Đinđića do danas, svaka donacija 15 do 30% smo u kešu morali da vratimo birokratama Evropske unije, svaki kredit za infrastrukturu oni dobiju da njihova firma izvodi, u stvari ona samo transferiše novac podizvođačima koji rade, a to što zadržavaju je praktično neka vrsta nadoknade za kredit koji su odobrili. Tako će biti i sa ovim sredstvima i zato je ovo zakonsko rešenje loše.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Marija Janjušević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Janjušević, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, pri kraju rasprave o izmeni Zakona o zaštiti životne sredine prava je prilika da konstatujemo da se za građane Srbije neće promeniti ništa. Meni je drago da su upravo poslanici iz vladajuće stranke priznali da mi u 21. veku nemamo rešeno ni pitanje kanalizacije i vodovoda, a kamoli nešto drugo, da se problem plastičnih kesa rešava o trošku građana Srbije, a ne o trošku niti države, niti velikih trgovinskih lanaca. Poljoprivrednici teško da će, nakon što im Ministarstvo propiše nova dodatna pravila, moći da nešto urade kod Zelenog fonda ili IPARD-a, a znamo da će teško moći da dobiju regresiranu naftu, da će akcize na naftu da ostanu iste. Dakle, od svega ovog što smo raspravljali gotovo 10 dana jedino što se menja jeste da će sredstva moći da se dodeljuju na netransparentan način, bez javnih konkursa.

Vi, dakle, obmanjujete ne samo svoje građane, već i partnere iz Evropske unije jer, evo, daću i konkretne primere. Ako se iz Evropske unije propiše pravilo da se pitanje otpadnih voda mora rešiti do 2030. godine, na primer, domaći zagađivači koje je ministar priznao da ne može da kontroliše, to shvataju da zapravo mogu slobodno da zagađuju do 2030. godine i da nikome ne odgovaraju za to.

Ministar je takođe u prvom obraćanju rekao da sva ministarstva moraju da koordiniraju sa njegovim ministarstvom i da slušaju upute, međutim, meni se čini da zapravo Ministarstvo za zaštitu životne sredine služi kao pokriće ostalim ministarstvima, jer svi dobro znamo kakve se zloupotrebe vrše u proceni zagađivanja životne sredine.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Kostić, Miladin Ševarlić i Zoran Radojičić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč?
Kolega LJubenoviću, izvolite.

Hvala.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine.

Predlagač je članom 3. predložio izmenu člana 101. osnovnog zakona tako što će se dodati novi član 101a. Srpska radikalna stranka je podnela amandman i predložili smo rešenje za koje smatramo da je sveobuhvatnije. Predlagač navodi da će se stvoriti uslovi za izradu podzakonskog akta, pravilnika koji će izraditi zajedno ministar za zaštitu životne sredine i ministar nadležan za poslove poljoprivrede i ruralnog razvoja. U praksi se pokazalo da se na izradu podzakonskog akta čeka dugo, pa pojedina materija ostaje nedorečena i nedefinisana, što čini osnovu za različita nepravilna tumačenja zakona i nepravilnu primenu.

U praksi se pokazalo da se na izradu podzakonskog akta čeka dugo, pa pojedina materija ostaje nedorečena i nedefinisana što čini osnov za različita nepravilna tumačenja zakona i nepravilnu primenu.

Mi iz poslaničke grupe SRS smo pokušali da amandmanima damo konkretna rešenja kako bi se proizvoljna tumačenja zakona u praksi izbegla. Kako se rasprava na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakon o zaštiti životne sredine bliži kraju, jer on sadrži svega četiri člana, a mi sada raspravljamo o amandmanima na član 3, primetno je da predlagač nije želeo da sarađuje i prihvati konstruktivne predloge poslaničke grupe SRS, tako da će vladajuća većina, verovatno usvojiti tekst koji je i predložila. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam siguran da ova Vlada preduzima sve što je u njenoj moći i u njenoj nadležnosti kada je u pitanju životna sredina i njena zaštita. Imam utisak još uvek važi onaj selektivni pristup kada su pojedini naši krajevi u pitanju. Naime, dolazim iz Niša, koji predstavlja centar jugoistočne Srbije, i izgleda da i u ovoj oblasti važi ono pravilo – što južnije to tužnije, a južna i jugoistočna Srbija je jedan od najlepših, i još uvek, na svu sreću, najočuvanijih u prirodnom pogledu, delova Srbije.

Grad Niš ima fantastičnu i prelepu okolinu, naslanja se na nekoliko planinskih masiva, kao što je Suva Planina, Stara Planina, Jastrebac, Svrljiške planine itd. Tu su i dve prelepe klisure, Jelašnička klisura i Sićevačka klisura. U Sićevačkoj klisuri postoj i jedna endemična vrsta „Ramonda serbika“ koju je još pronašao čuveni i poznati botaničar Josif Pančić, i tako da smatram da treba mnogo više pažnje da se posveti ovom kraju jugoistočne Srbije.

Tu u neposrednoj blizini Niša i dva velika veštačka jezera, Zavojsko i Vlasinsko jezero. Vlasinsko jezero ne samo da je najveće naše veštačko jezero, nego što se tiče nadmorske visine ono je jezero sa najvećom nadmorskom visinom, nešto preko 1200 metara i jedno od najvišljih jezera te vrste u Evropi.

Sada, da iskoristim priliku da pitam ministra zbog čega je tokom leta voda iz ova dva pomenuta jezera ispuštana ispod maltene ispod granice ekološkog minimuma i da li je to bilo neophodno? Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč?
Zoran Despotović, izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SRS u svom izlaganju su rekli da se ne može donetim zakonima rešiti problemi građana Srbije. Srbija nema samo taj problem kada je u pitanju životna sredina. Ovih dana čuli smo mnoge probleme koje Srbija ima po pitanju biljnog i životinjskog sveta, zagađenog vazduha, nesanitarnih deponija, slepih miševa, medveda, beloglavog supa. Uvažene kolege narodni poslanici, ne umanjujem vrednost ove rasprave, od rasprave, recimo, šta jedemo i šta proizvodimo.

Kako zaštiti našeg poljoprivrednog proizvođača? Kao prvo, sprečiti tajkunsko uvoznički lobi, zatim cenu poljoprivrednih proizvoda prilagoditi tržišnoj ceni od kojih će poljoprivredni proizvođači imati koristi. Još uvek Srbija ima dobar ambijent da proizvodi zdravu i kvalitetnu hranu. Mora se obratiti pažnja da se poljoprivredni proizvođači adekvatno edukuju u vezi upotrebe raznih hemijskih sredstava, herbicida, pesticida i slično, jer se koriste nekontrolisano gde bi resorno ministarstvo zajedno sa poljoprivrednim zajedničkim snagama sistemski rešili ovakve slučajeve. Ako preventivno delujemo učini ćemo da Srbija bude zdravija po pitanju, i vode, i vazduha, i hrane, tek tada ćemo imate pozitivne rezultate i smanjiti broj obolelih od teških i neizlečivih bolesti.

Srpska radikalna stranka smatra i apeluje da se obavezno spreči uvoz GMO hrane koja po svom sastavu ima preveliku dozu hormona u savremenoj ishrani koji nažalost izazivaju prevremeno polno sazrevanje kod dece, tumora dojki i drugih organa. Zato su Vlada i resorno ministarstvo u obavezi da rigoroznom kontrolom kako fitosanitarne tako i tržišne inspekcije spreči trovanje građana, životinja i ekosistema.