Zahvaljujem, gospođo Radeta.
Po Poslovniku, narodni poslanik Milorad Mirčić. Izvolite.

Član 108. i član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Član 108. kaže jasno da vi kao predsedavajući vodite sednicu, a član 27. govori o tome da je jednakost i ravnopravnost u svakom trenutku svih poslanika zastupljena.

Nije lepo slušati kada kolege pričaju o roditeljima, o porodici drugih kolega, a vi pri tome, umesto da reagujete, da presečete, vi procenjujete, gospodine Arsiću, s koje strane to dolazi. To nije lepo.

Svako od nas je osetljiv kada je u pitanju porodica, pogotovo kada su u pitanju roditelji. Od čega i kako živi i kako je živeo i čiji je otac ili majka, ovde nije mesto o tome da se raspravlja.

Drugo, vi ovde uporno prenebregavate činjenicu da ovi koji stalno učestvuju u izborima pre izbora se zovu DS, DSS, Pokret za Srbiju, DJB i bog te pita kako, a u samoj izbornoj trci učestvuju kao koalicija. To je jedan nonsens koji je prisutan pojavom višestranačja u Srbiji. Oni uvek ulaze u parlament preko nekih koalicija, a nisu članovi te koalicije. Tu čovek ne može nikako da rastumači. To teoretski u političkim naukama nije protumačeno.

Ovde smo svedoci da uvek DS ili bilo koja od članica ove koalicije nama drži predavanja o demokratiji, o izborima, a nikada se nije samostalno pojavila na istim tim izborima kada je u pitanju republički nivo.

Evo, da li neko pamti ili se seća da je DS sama izlazila na izbore? Izlazila je uvek u nekoj koaliciji, a DS je pravi primer kako i na koji način čovek menja ideologiju, principe, kako se prilagođava samo ličnim interesima. Najbolji primer je kada je Zoran Đinđić, zahvaljujući Jovici Stanišiću, smenio Dragoljuba Mićunovića sa mesta predsednika. To je najbolji primer. O tome imate svedočanstva. Šta više da govorimo?

Prema tome, morate imati jednak aršin prema svima, imajući u vidu da ovi sada ne znaju kome pripadaju, da li savezu, da li nekoj koaliciji sa kojom su ušli u ovaj parlament. Bog te pita kome će u narednom periodu pripadati.

Naravno, kolega Mirčiću, da vodim računa da svi narodni poslanici budu ravnopravni, ali zaista ne mogu da pretpostavim kako će koji poslanik da se probudi i u kom će savezu da bude.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine Arsiću, Narodna skupština Republike Srbije nije dečija igraonica. Zamolila bih vas da se malo skocentrišete na to šta se dešava u sali kada neko od poslanika govori.

Naime, dok je malopre obrazlagala po pravu koje je imala na repliku koleginica Radeta, ovaj Balša Božović i njegova stranačka koleginica Maja Videnović su se bavili nekom dokumentarnom kinematografijom. Sve vreme su putem mobilnih telefona snimali, te govore po sali, smejali se grohotom, na šta vi niste obratili pažnju.

Dakle, to govori o tome koga su ljudi izborom na listi koju su oni predstavili poslali u Narodnu skupštinu. Ja sam apsolutno uverena da je za ubuduće to nemoguća misija. Ako neko ovakav kao što je Božović i pomenuta Videnović i njima slični treba da predstavljaju građane Srbije, to ne verujem da je uopšte na budućim izborima moguće.

S druge strane, ja bih preporučila i pomenutim poslanicima i svima onima koji su možda zaboravili da pogledaju, a bilo ih je od raznih autora, možda ne toliko publikovanih na centralnim medijima, ali možete da pronađete te dokumentarce o tome šta su oni radili od 5. oktobra do današnjeg dana - hrabre Srbe, srpske generale, počev od bivšeg predsednika države, isporučivali Haškom tribunalu, prodavali Srbe na KiM, ostavili preko pola miliona ljudi u pljačkaškoj privatizaciji bez posla. Dakle, sve to možete da pogledate na raznim ju tjub kanalima i da vidite kakve posledice Srbija danas oseća od te lopovske družine koja danas ima ovde i dalje obraza, kao što to oni rade, izvrgavajući ruglu ovu Skupštinu, da umesto da se pokriju po ušima, da ćute i da su manji od makovog zrna, još prave neki foto sešn, selfije i ostale gluposti koje rade sve vreme dok traje ova rasprava o veoma ozbiljnim stvarima koje narod zanima.

Prvo, lično nisam pristalica da narodni poslanici prave selfije u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali danas je to neka moda. Neću da sprečavam u tome kolege i koleginice da ne bih lično bio optužen kako sam zaostao.
Pravo na repliku narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.

Javio sam se za repliku zato što me je pomenula gospođa Vjerica Radeta.

Gospođo Radeta, juče sam rekao da to kako se danas ponašaju poslanici DS, tako su se ponašali i dok su bili, odnosno dok su imali ministre u Vladi Srbije. Tako su dolazili na posao – u 12, u 14, u 16 časova. NJih Srbija nije interesovala, oni su bili zainteresovani jedino za lično bogaćenje.

Ovde je jedan jedini poslanik DS koji je juče izmešao sve živo i amandmane i žene i poslaničke grupe i nazive stranaka i predloge zakona. Sve živo je čovek pomešao. Ja sam mislio da je to trenutak slabosti, međutim vidim da se ta slabost nastavlja i danas.

On je pričao o nekim vrednostima. Vrednosti u praksi koje su oni sprovodili bile su privatizuj šećeranu za tri evra, obogati se preko noći, kupi skupoceni automobil, iz pocepanih patika uskoči u skupoceno odelo, zatvori 400.000 radnih mesta, nije me briga ni za porodilje, ni za žene, ni za decu, ni za siromašne.

Vrednosna orijentacija SNS je sve suprotno od onoga što su oni radili do 2012. godine. Mi se zalažemo za investicije, za nova radna mesta, za modernizaciju Srbije po svim osnovama. Zalažemo se za prava žena, zalažemo se za to da svaka žena u Srbiji ima zagarantovano dostojanstvo, ali ne dostojanstvo samo na rečima, nego obezbeđeno radno mesto na kome će moći da radi, na kome će moći da zaradi platu za sebe i za članove svoje porodice. To je politika Aleksandra Vučića i to je politika SNS.

Kako su oni tu politiku dočekali? Dočekali su je na nož. Predsednik Republike dođe u Kraljevo, zahvali se turskom investitoru što će da zaposli 2.500 ljudi, ne samo žena nego i muškaraca. Dve i po hiljade građana Kraljeva i okoline, da li znate šta to znači za Kraljevo i za Raški okrug? Kraljevo je bilo ekonomski potpuno devastirano za vreme njihove vlasti.

Privodite kraju, kolega Martinoviću.

Oni su pljačkali Kraljevo u vreme zemljotresa. To je nezabeleženo u svetskoj istoriji.

Završavam. Dakle,predsednik Republike dođe u Kraljevo, zahvali se turskom investitoru što će da zaposli 2.500 ljudi, oni posle toga salvu tvitova, te mrzi žene, te se podsmehuje ženama, te poziva na silovanje.

Aleksandra Jerkov je tražila da završi rečenicu, itd. Koju rečenicu da završi? Nema ovde završetka rečenice. Mi nastavljamo dalje da otvaramo fabrike i u drugim mestima u Srbiji, da pokušavamo da vratimo život u svaku opštinu, u svaki grad u Srbiji gde ste vi život uništili.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze)
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa daljim radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč?
Kolega Matiću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Evo, ja ću se potruditi da napravim nastavak iz onog dela rasprave u kojem sam učestvovao, u načelnom delu rasprave u kojem sam učestvovao.

Ima ovde oblasti koje se gotovo ne pominju, a mislim da su jako bitne, tako da je, po meni, jako bitna urbana komasacija. Mislim da je to jedna novina ili jako mlado, ne znam da li u Srbiji imamo nekih većih iskustava sa urbanom komasacijom, ali urbana komasacija sama po sebi je jako bitna, pogotovo što je u članu 107. u stavu 2. predviđeno i kaže – urbana komasacija predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Znači, to samo po sebi govori o njenom značaju. Mi svi kad govorimo o komasaciji mislimo na onu komasaciju koja znači komasaciju poljoprivrednog zemljišta. Međutim, urbana komasacija ima svoj značaj u urbanom delu u izgradnji, u onom delu gde praktično imamo određeni nivo planske dokumentacije urađene. Ali, ona ne može do kraja da se primeni zato što postojeće katastarske parcele nisu, ili sa površinom, ili sa oblikom, ili nisu u mogućnosti da se uradi dobra infrastruktura, itd. Onda se nameće pitanje kako to urediti, a to se uređuje po pravilima urbane komasacije, s tim što sva prava koja imaju vlasnici, odnosno korisnici katastarske parcele koje se pretvaraju u građevinske parcele, jednostavno prenose ta prava na nove građevinske parcele.

Razlika između katastarske i građevinske parcele gotovo ne postoji, samo što je razlika što je građevinska parcela praktično uvek spremna za građevinsku primenu, a, gradska parcela može biti primenjena u građevini, a i ne mora. Zato smatram da je ovo nešto novo, mlado i da jednostavno naša javnost treba da zna za ovako nešto. Mislim da će lakše i nama svima biti, pogotovo onima koji primenjuju urbanu komasaciju, da to sprovode i rade na jedan lakši način.

Urbanu komasaciju sprovode komisije na lokalnom nivou, gde Skupština opštine donosi Rešenje o formiranju tih komisija, ili ako se radi između dve opština i više, to radi ministarstvo. Tako da je, kažem, urbana komasacija nešto dosta bitno, nešto relativno novo, koje treba podržati i da ima svoju jednu efektnu primenu u brzoj realizaciji urbanističkih planova.

Dalje, u delu ozakonjenja imamo isto jednu novinu koja do sada nije bila poznata u praksi, a to je da u članu 35. kaže se – nadležni organ u postupku ozakonjenja koristi evidenciju objekata koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti.

Znači, ovde kaže – koristi evidenciju koji nisu upisani u Katastar nepokretnosti. Do sad se uvek koristila evidencija upisanih u Katastar nepokretnosti, a ovo – nisu upisani u Katastar nepokretnosti. I, to će isto raditi državni organ koji upisuje u Katastar nepokretnosti, što je dobro. Na jednom mestu imamo i jedno i drugo.

Jednostavno, mislim da tu ne postoje ni bliža pravila, ali ovde će ministar doneti određenu podzakonsku regulativu koja će regulisati način i postupak tog rada. Mislim da je to dosta bitno da imamo i tu evidenciju iz koje će se crpeti podaci za ozakonjenje.

Dalje, možda je to, ovako, stvar koja nije previše bitna, ali ja ću je pomenuti. Možda je bitna za one koje vrše ozakonjenje. Za upis prava svojine na osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuje administrativna taksa. Mislim da je to pomoć onima koji vrše ozakonjenje i pospešivanje da se ozakonjenje uradi na jedan zakonit i legalan način.

Ono što hoću, na kraju, da kažem odnosi se na puteve i putnu mrežu. Ovde je bilo dosta reči o putevima i putnoj mreži i mislim da to zavređuje pažnju ovde. Ministarka nekoliko puta je pomenula mrežu puteva i uvek kada govorimo, u najvećoj meri govorimo o putevima najvišeg ranga. Apsolutno da su oni potrebni, itd, ali putevi nižeg ranga ili nivoa jednostavno moraju se raditi do onog najnižeg nivoa puteva. Ako su putevi krvotok jedne države, oni putevi, kažem, najnižeg ranga, koji nisu ni državni, koji su opštinski ili mesne zajednice, jednostavno to su kapilarni putevi, iako se to sve dobro umreži, onda ima smisla i ti putevi visokog ranga, ako je to sve dobro uvezano kroz sistem puteva ili mreže puteva.

Ono što želim da možda konkretno, ako je u prilici ministarka da odgovori, to je veza opštine Koceljeva na auto put Obrenovac – Ub. Tu postoje dva puta koja povezuju Koceljevu sa tim prostorom kroz koji prolazi auto put Obrenovac – Ub i mislim da njihovom rekonstrukcijom, ili rekonstrukcijom jednog od tih putnih pravaca, koji su državni putevi, dobili bi jedan kvalitetan put i dobru komunikaciju opštine Koceljeva sa auto putem. Ne treba samo smatrati da su auto putevi tranzit, auto putevi treba da povežu neposrednu okolinu uz njih, da imaju dobru prilaznu putnu komunikaciju da bi put, auto put, put visokog ranga imao jedan pun značaj i dao pun značaj razvoju i tih delova Srbije, neposredno, koji su uz put ali su na udaljenosti 20, 30, 40, 50 kilometara.

Zato smatram da i što se tiče opštine Koceljeva i što se tiče drugih opština i gradova da to jednostavno treba da bude praksa. Nadam se da će to i ovog puta biti. Zahvaljujem.