Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Doktorka Pavlović, izvolite.

Zahvaljujem potpredsedniče.

Uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, znamo da je projektovani rast BDP Srbije za 2018. godinu 3%, znamo i da je u prvih šest meseci ove godine ostvaren rast BDP od 4,5%, a što je u Srbiji najviša stopa rasta za prvih šest meseci u poslednjih 10 godina.

Na osnovu izjave, koju je prošlog meseca u Parizu na Konferenciji organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj OCD, dala naša premijerka Ana Brnabić, znamo i to da do kraja 2018. godine ukupan rast BDP-a će premašiti 4%, a da će javni dug pasti ispod 60%.

Srbija je konačno postala zemlja sa stabilnim privrednim rastom i sa stabilnim javnim finansijama. Svidelo se to nekome ili ne, pre svega zahvaljujući odgovornoj politici koju vodi naša Vlada i naš predsednik Aleksandar Vučić.

Poštovani građani Srbije, Srbija je zabeležila i znatno veći privredni rast. Srbija se nalazi na 10 mestu u oblasti izdavanja elektronskih građevinskih dozvola i Srbija je danas jedno veliko gradilište.

Glavni razlog za donošenje ovog zakona, uz povećanje kvaliteta građevinskih objekata i obima izvoza građevinskih proizvoda, jeste i usklađivanje sa evropskim propisima. Time će biti ispunjena obaveza Srbije u okviru pregovaračkog Poglavlja 1.

Vezano za ovu tačku dnevnog reda, ne mogu, a da ne podsetim sve nas, da su najveći doprinos rastu BDP-a dali skoro svi proizvodni sektori, a prvenstveno uslužne i građevinske aktivnosti.

Jedan od razloga za donošenje ovog zakona je i da se u postizanju evropskih standarda u ovoj oblasti pomogne našim građevinskim firmama zbog toga što je naše domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti bilo neusklađeno sa evropskim.

Srpska industrija građevinarstva, kao i rad sertifikacionih kuća, nisu mogli godinama da budu konkurentni na tržištu EU. Sem što otklanja tehničke barijere u trgovini građevinskim proizvodima, ovaj Predlog zakona predstavlja i preduslov za slobodan protok roba, odnosno pristup unutrašnjem tržištu EU od oko 500 miliona potrošača. Mislim da je to više nego dovoljno da SNS podrži ovaj i sve ostale predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Blaža Knežević.
Izvolite, kolega Kneževiću.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, ovim Predlogom zakona će se po prvi put na jedinstven način urediti ova oblast u građevinarstvu, takođe na bolji način urediti tržište, zatim podići će se nivo kvaliteta materijala i što je od veliko značaja učiniti domaće proizvođače konkurentnim na inostranom tržištu. Takođe, građevinarstvom obezbeđujemo objekte i infrastrukturu kao važan segment privrednog razvoja naše zemlje.

Koliko je država Srbija, odnosno Vlada Republike Srbije shvatila važnost izgradnje i ulaganje u infrastrukturu vidimo po tome što ih je postavila kao prioritet i ključ razvoja naše zemlje.

Cilj države Srbije, Vlade Republike Srbije je da teritorija Republike Srbije bude mreža koridora i žila kucavica ovoga dela Evrope. Da je ovo tačno, govori nam to da među najvažnijim i najznačajnijim projektima koje Srbija realizuje u oblasti infrastrukture, nema baš ni jednoga koji nije od regionalnog značaja.

Uz to, Srbija je postala ekonomski i politički lider u regionu. Naravno da ovakav način vođenja politike nije ostao neprimećen, pa je uz već postojeće, sve više stranih investitora i najvećih svetskih kompanija koje žele da ulože svoj kapital u Srbiju i pomognu ekonomski razvoj naše države.

To se ogleda, pre svega, u otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti, a svi se sećamo da je za vreme vladavine ovih stručnjaka i eksperata iz Saveza za Srbiju, nezaposlenost bila 28, 29, blizu 30%, a sada je ispod 12%. Takođe, povećan je obim prevoza putnika i robe, a višestruko uvećan i prihod od turizma.

Ovo su činjenice. Zato građani Srbije ne nasedaju na laži i obmane, pre svega Dragana Đilasa, koji je kada je dolazio na vlast, od imovine prijavio automobil, stan od supruge i 70 hiljada evra, a samo par godina kasnije prijavljuje imovinu od preko 25 miliona evra. Pa, tako, ima ih dosta u tom nizu, sve do stručnjaka kvazi bibliotekara, za koje kolege iz čačanske biblioteke kažu da nije znao da složi ni lektiru za prvi razred. Zahvaljujem.

Hvala gospodine Kneževiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik dr Dragana Barišić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite, kolega Miletiću.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, ja sam podneo amandman na član 1. sa akcentom na nedovoljno razvijena područja, pošto dolazim iz takvog područja. Inače, donošenjem ovog zakona daće se mogućnost da se usaglase svi naši zakonski propisi za kvalitet naše robe, građevinu.

Svedoci smo da je naša tendencija da se razvija naše građevinarstvo kroz ulaganje u infrastrukturu, da li je to železnica, da li je to putnički saobraćaj ili neki drugi saobraćaj, ali ovo je vrlo bitno baš zbog toga što ćemo sada imati mogućnost da se olakša pojedinim našim preduzećima koji rade te proizvode.

Inače, ja sam iz Svrljiga i tamo kod nas u Svrljigu ima firma koja radi baš betonske pragove, koji se ugrađuju sada u celoj Srbiji, ali i van granica Srbije. Tako da tu firmu zovem „Indija-Svrljig“, ja ovim ne promovišem tu firmu, već želim da kažem da kod nas postoji firma koja upošljava preko 350 radnika, koja stvarno radi kvalitetne betonske pragove i sve osnovne elemente koji su potrebni u železnici.

Inače, ta firma kod nas postoji od 2006. godine, to je Mašinska industrija Svrljig, koja je radila te iste proizvode za železnice. Ova firma stvarno daje veliku mogućnost, koristi sve materijale i sirovinu iz našeg kraja, iz našeg okruženja, upošljava naše ljude. Što znači da će ovakvim zakonom postojati sve veća mogućnost da se upošljavaju ljudi, da budu kvalitetniji proizvodi, a ujedno moram da kažem da ova firma ima sve potrebne ISO standarde i HPO sertifikate, što je znak da ona izvozi svuda, u svim zemljama EU, izvozi i van granica EU, izvozi u Rusiji, a svuda učestvuje na tenderima i radi vezano za rekonstrukciju železničke pruge.

Inače, ta firma koja kod nas radi je zainteresovana i ta firma želi da potpomogne da se uradi rekonstrukcija pruge koja se radi od Niša, preko Svrljiga, Knjaževca, Zaječara, prema Negotinu, Prahovu, a i prema Boru. Znači, ta pruga je za sve nas vrlo bitna, što se kaže, žila kucavica za razvoj istočne Srbije.

Očekujem da ćemo mi u narednom periodu konačno sledeće godine, dogovorili smo se, da se krene sa rekonstrukcijom te pruge, imamo i pokazatelje da se to radi, došli su neki akti kod nas u našu opštinu. Inače, uvažena potpredsednice Vlade, profesorka, ja bih vas pozvao da dođete kod nas u Svrljig, da zajedno obiđemo i tu firmu koja proizvodi te betonske elemente potrebne za železnicu, za prugu, da obiđete i sve ono što je urađeno kod nas, a urađeno je dosta, regionalni put prema Staroj planini, lokalni putevi, a sve to zahvaljujući inicijativi našeg predsednika Vučića i Vlade koju je on vodio, a sada i naše premijerke.

Inače, pozivam sve kolege poslanike da glasaju za moj amandmane, da damo podršku nerazvijenim područjima, jer ćemo samo na taj način imati šanse da razvijamo našu Srbiju. Hvala još jednom.

Hvala kolega Miletiću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Tomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Vlado Babić.
Da li neko želi reč?
Doktore Babiću, izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Pravilnika Skupštine Srbije, a na Predlog zakona o građevinskim proizvodima, koji je podnela Vlada, podnosim amandman koji glasi - U članu 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 2. koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na unapređenje finansijske baze lokalnih samouprava.

Glavni razlog za donošenje ovog zakona jeste pre svega, usklađivanje propisa o proizvodnji, distribuciji i stavljanju u promet građevinskih proizvoda uz podizanje njihovog kvaliteta sa propisima EU. Naravno da mi ovo ne činimo samo zbog pukog usklađivanja propisa sa EU, nego zbog nas, naše građevinske operative.

Zakon o građevinskim proizvodima omogućiće proizvođačima da budu konkurentniji na evropskom tržištu i time će da obezbede značajan devizni prihod u svom poslovanju. Prvenstveno, što je možda i najvažnije, je podizanje kvaliteta i stroge kontrole proizvoda objekata koji se grade. Oni će biti sami po sebi bezbedniji, kako za život, tako i za zdravlje naše populacije.

Imajući u vidu da se u Srbiji danas grade nekoliko desetina hiljada objekata i da nema lokalnih samouprava bez gradilišta u oblasti stanogradnje, putne i komunalne infrastrukture, svakako da će ovaj zakon postići sveukupni razvoj Srbije, a posebno će unaprediti finansijsku bazu lokalnih samouprava kroz vid povećane potrošnje, upošljavanja radne snage itd.

Na kraju, kao lekar moram još jednom da se osvrnem na zdravlje koje čini jedan od najvažnijih faktora brzog i kvalitetnog razvoja društva. Ne mogu, a da se ne prisetim brojnih situacija kada je ono bilo narušeno ugradnjom u stambene objekte neadekvatnih i nekontrolisanih građevinskih proizvoda i građevinskih materijala. Prisetimo se samo tzv. novobeogradskih smrdljivih zgrada, a takvih objekata bilo je u celoj Srbiji.

U danu za glasanje poslanici SNS će podržati ovaj zakon.

Hvala kolega Babiću.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Belačić, izvolite.

Kada govorimo o građevinskim proizvodima ne mogu a da ne pomenem slučaj tzv. smrdljivih zgrada na Novom Beogradu. Reč je o dve zgrade u Bloku 72, koje je izgradila Građevinska direkcija Srbije, a u čijim zidovima je pronađen fenol, materija koja ne samo što ispušta neprijatan miris, već je ujedno i kancerogena i samim tim izuzetno opasna po zdravlje ljudi. Ukupno 199 porodica iseljeno je iz dva objekta i njihovo stambeno pitanje rešeno je na zaista zadovoljavajući način. S tim što se većina ovih lica preselila u dve novoizgrađene identične zgrade.

Međutim, postavlja se pitanje zbog čega dve zgrade sa otrovnim materijama nisu srušene? Prvobitno ste najavili rušenje ovih objekata, da bi se potom od toga odustalo i angažovan je Institut za nuklearnu nauku iz Vinče da sanira problem. Problem je navodno saniran početkom 2017. godine, a u januaru ove godine Građevinska direkcija Srbije raspisala je javnu nabavku za opremanje jedne od ove dve zgrade, što prema informacijama iz konkursne dokumentacije uključuje nabavku, isporuku, montažu i ugradnju kućnog i kancelarijskog nameštaja, opreme i uređaja za domaćinstvo. Predviđen je i prostor za recepciju, ulazni hol, prostor za čistačice i kancelarijski prostor za izdavanje. Navedeno je da zgrada ima 28 garsonjera, 48 dvosobnih stanova, 26 trosobnih stanova i dva troiposobna stana. Na sastanku predstavnika MZ i predstavnika Građevinske direkcije Srbije rečeno je da se stanovi opremaju za izdavanje, ali je takođe rečeno da nije planirano da se u zgradama otvori hostel.

S tim u vezi postoje dva problema. Prvi problem je taj što se izgleda zaista otvara hostel. Ne znam da li ste informisani da su stanovi, čiji je dakle broj i kvadratura naveden u pozivu za javnu nabavku, da su stanovi pregrađeni, da se u hodnicima ovih zgrada grade kupatila, te da je zgrada opremljena nameštajem firme „Matis“.

Postavlja se pitanje, ko će boraviti u toj zgradi i kome se to namešta ovaj posao. Sada ne znamo da li je istina ili ne, u kraju kruže priče da se objekat priprema za smeštaj migranata, pa bi bilo dobro da čujemo da li je to istina. Isto tako, građani koji žive u okolnim objektima uznemireni su zbog toga što im nije zvanično pokazan dokaz da su objekti uspešno očišćeni od otrovnih materija.

Još jedno pitanje je, zbog čega je vlasnik firme koja je koristila otrovne materijale u izgradnji nije krivično odgovarala? U pitanju je firma „Eko sekund“ koja se 90% nalazi u vlasništvu porodične firme, gospodina Nebojše Atanackovića bivšeg predsednika Unije poslodavaca Srbije, koji je ujedno nekadašnji potpredsednik SPO koji je bio poslanik u Skupštini Srbije u tri mandata, bio predsednik Odbora za trgovinu i turizam, a jedno vreme bio i predsednik opštine Voždovac, te član Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.