Pre svega, Srbija nije visoko korumpirano društvo i u našoj zemlji zaista najveći broj građana, apsolutno najveći broj, živi potpuno normalno, u skladu sa zakonom u jednom pristojnom svetu. Tako nas i percipiraju, na kraju krajeva, svi oni ljudi koji su dolazili u Srbiju i sa istoka i sa zapada.
Najviši državni funkcioneri, predsednici, premijeri, govore u prilog toj činjenici. Jer, znate, u visoko korumpirana društva ti ljudi ne idu, ne žele da dođu i ne žele da se sretnu sa ljudima koje smatraju visoko korumpiranim ili nedostojnim za susret. Srećom, Srbija je zaista društvo koje gradi vladavinu prava i koje želi da živi u zemlji koja se sa korupcijom i kriminalom obračunava na najoštriji mogući način.
Slažem se sa vama, možda je 2009. i 2010. godine situacija bila značajno lošija, možda je Srbija tada bila značajno korumpiranija nego što je danas i bilo je, da kažem, žao mi je što tada nisam bio na čelu Ministarstva, niti smo tada mogli, niti MUP može presudno da utiče na ishod sudskih procesa protiv svih onih koji se ogreše o imovinu građana. To su, pre svega, sudovi. Vi to znate.
Dakle, ako sud nekoga ko je osumnjičen za korupciju oslobodi ili blago kazni, tu MUP ne može ništa. Šta će nesrećni policajci koji uhapse, koji dovedu u zatvor, koji predaju tužiocima i sudijama nekog za koga smatraju da su prikupili dovoljno dokaza da je taj osumnjičen za najteža korupcionaška dela, pogotovo ova koja se, doduše, taj deo vezano za Kraljevo, za obnovu, rađen je po drugom zakonu, Zakonu o obnovi, ali svejedno, i pored drugačije zakonske materije postoji Krivični zakon koji govori šta je dozvoljeno, a što nije.
Dakle, plašim se da su mnoge stvari u tom periodu propuštene. Da smo tada imali priliku da to rešimo, ali u budućnosti ćemo morati intenzivnije i više da radimo na tome.

Zahvaljujem.
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li želite reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li želite reč?Ž (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na naslov Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama.

Ova Vlada izgleda da nije svesna da sve što dolazi iz EU nije dobro i nije primenjivo za naše uslove. Naravno, kada se pogleda naziv zakona svi će odmah pomisliti da se radi o jednom veoma važnom zakonu. Ovo jeste važan zakon, ali sam naslov zakona ne rešava probleme zbog kojih se on donosi. Svi bismo mi želeli da se eliminišu rizici od katastrofa, ali to jednostavno nije moguće. Katastrofe su po pravilu nepredvidive, tako da nema tog zakona koji će moći da ih predvidi i da ih spreči.

Za veliki broj katastrofa odgovornost nosi ljudski faktor mada nije mi mali broj katastrofa koje su izazvane tzv. višom silom. Zato mi ovde treba da razmatramo samo one katastrofe koje svojim činjenjem ili ne činjenjem izaziva ljudksi faktor.

Sa druge strane, najrazvijenije industrijske zemlje EU najodgovornije su za najveći broj katastrofa koje su izazvane na ovaj način, ali te iste zemlje, kao i uvek optužuju druge za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini. Ovaj zakon se donosi samo zato što to traži EU, onda je bolje da ga ne donosimo. Hvala.

Hvala.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podnela poslanica Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Ivan Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Srđan Nogo
Izvolite.

Zakon koji je pred nama o kojem smo govorili i tokom cele prošle nedelje, jeste nešto što je vrlo bitno za građane. Mi smo ovde konstatovali da se često i periodično dešavaju razne nepogode u Srbiji, danas smo pominjali zemljotrese, zemljotres u Kraljevu, pominjali smo svi i one poplave koje su zadesile Republiku Srbiju 2013. godine i naročito gradove koji su postradali, znamo i da nam se često dešavaju i požari i svakako je potrebno kontinuirano radi na unapređenju takvih situacija. Značajne materijalne posledice i po imovinu, ali i po život i zdravlje ljudi proizilaze iz prirodnih katastrofa.

U nekim državama je to regulisano i postoje posebna ministarstva za vanredne situacije, pa recimo u Ruskoj Federaciji sa kojom imamo saradnju, ima i Humanitarni centar u Nišu kome nikako da dodelite diplomatski status, oni imaju posebno ministarstvo i značajne resurse.

Sam po sebi zakon ništa ne može da uradi, može da ostane mrtvo slovo na papiru ukoliko se zakon ne poštuje, ukoliko se zakon ne primenjuje i ukoliko se značajna finansijska sredstva ne izdvajaju da bi se predupredile eventualne prirodne katastrofe.

Mi možda ne možemo da pogodimo precizno kada će se desiti, ali možemo da znamo da smo izloženi riziku i kakvom smo riziku izloženi. Posle onih katastrofalnih poplava 2013. godine, mi smo imali stručnu javnost i dekane brojnih fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji su jasno ukazivali da postojeće mere zaštite uopšte nisu održavane decenijama, i da posledice tih poplava jasnu odgovornost snosi i ljudski faktor. Tako i ovde, ukoliko nema odgovornosti i ljudskog faktora da isprati zakon, ne možemo ništa postići.

Nije ovo jedini zakon gde se prosto, ostane da se ne primenjuje. Vi ste, gospodine ministre, i prošle nedelje govorili o Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama, gde ste i pravilno ukazali da se smanjio broj takvih incidenata na stadionu. Ali, suština je da mi moramo poštovati zakone. Čim imate arbitrarnost, da se nešto za nekoga poštuje, za nekog se ne poštuje, odnosno čim nema izvesnosti da će se zakonska norma primeniti, mi imamo tu jednu prazninu, jedan prostor.

Meni je žao što niste bili u petak da vas pitam samo vezano za to, kako policija ne može da zaustavi, spreči, evidentan porast nasilja navijačkih grupa van stadiona i kako policija ne može da zna, evo više od godinu dana, ko je npr. ubio Demira Jukića na Novom Beogradu?

Na naslov Predloga zakona amandman je podneo poslanik Dragan Vesović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospodine ministre, naviknut sam da svi amandmani koji uglavnom dolaze sa ove strane budu odbijeni. Međutim, mislim da je ovaj amandman trebao da bude prihvaćen.

Naime, u naslov zakona, ja sam doneo jedan predlog, dodao sam dve reči koje predstavljaju ime naše lepe otadžbine. Dakle - Zakon Republike Srbije o smanjenju rizika od katastrofa.

Zašto je to tako? To je u skladu, gospodine ministre, onog što mi iz Srpskog pokreta Dveri stalno pričamo. Dve godine sam narodni poslanik i verujte mi da 90% zakona u obrazloženju i u razlozima za donošenje zakona imaju rečenicu da je to u skladu sa pravilima EU i usklađivanju sa EU.

Bogu hvala, u razlozima za donošenje ovog zakona toga nema. Upravo zbog toga što u razlozima za donošenje ovog zakona nema da je on u skladu i po direktivi i po preporuci, ili kako god to možemo da nazovemo, sa EU, ja sam u imenu zakona dodao Republike Srbije da bi to pojačao. Pričao sam, i uopšte nemam nameru da to ponavljam, da ne dajem sebi pravo da ja više volim Srbiju nego vi, ali u izlaganju Boška Obradovića, posle koga je prošle nedelje izbila i polemika sa vama, ja sam zbog porodičnih razloga bio sprečen da prisustvujem tome, došli smo u situaciju da ono što mi pričamo, vi uvek imate želju da izokrenete.

Dakle, ja vam pričam da se manemo posla ćoravog, kako ga ja vidim, a koji se zove EU, a vi nam onda kažete u odgovoru gospodinu Obradoviću šta je problem sa nemačkom ekonomijom, jel ona posrće, da li u Nemačkoj imaju da jedu hleb. Naravno da imaju, naravno da ne posrću. I, mi smo svedoci, bez obzira na naš prosperitet, koliko nam je npr. ljudi iz zdravstvene struke u kratkom periodu otišlo u Nemačku.

Ali, nije to tema, tema je gospodine ministre Petar Bojer, koji kaže da moramo da priznamo Kosovo. E, zato ne EU, i zato u predlogu ovog zakona dodajem, da neka se zna, da je to zakon Republike Srbije. Znam da vi mislite isto kao i ja, ali mi onda nije jasno zašto se amandman odbija. Hvala.

Ministar Stefanović. Izvolite.

Dakle, kao što ste i sami rekli ovaj zakon se ne usaglašava ni sa čim, već se donosi isključivo zato što smo mi tako želeli da predložimo Narodnoj skupštini i zato što smatramo da je to od najboljeg interesa za Republiku Srbiju.
Naravno, Republika Srbija ne može ni donositi zakon, odnosno njena Narodna skupština ne može donositi zakone u ime neke druge zemlje, već samo zakone Republike Srbije. Te bi onda te dve reči - zakoni Republike Srbije, mogli da stavimo ispred svih zakona, a besmisleno je zato što se svakako odnosi na zakone Republike Srbije. Mi jesmo u Srbiji. Dakle, ovi zakoni koje Skupština donosi jesu zakoni Srbije.
Na kraju krajeva, Skupština je ta koja je nadležna da može i da promeni neki amandman. To što Vlada ne smatra da vi treba da ga usvojite, ne znači da ga Skupština ne može usvojiti. Vi možete da usvojite bilo koji amandman i da preinačite bilo koji zakon. To je vlast Narodne skupštine, mi smo tu samo da predložimo.
Što se tiče EU, mislim da je gospodin Obradović postao najveći evrofanatik u Srbiji. Meni se čini da su on i njegovi koalicioni partneri, faktički, direktno zaslužni. Vidim sa ljudima sa kojima u poslednje vreme provodi vreme i sa kojima, da kažem, ima najintenzivniju komunikaciju i političko delovanje. Oni su odlučivanje o našoj lepoj, južnoj pokrajini prebacili iz UN, gde bismo imali šansu da se sa ljudima koji podržavaju Srbiju borimo, u EU. Oni sada zajedno nastupaju, idu od grada do grada, od opštine do opštine i ubeđuju narod da je to bio dobar potez. Ubeđuju narod da je bio dobar potez da idu pred Međunarodni sud pravde da traže ono pitanje posle koga je još gomila zemalja priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije. Oni su uspostavljali granice na Jarinju i Brnjaku, i sada oni svi zajedno, kao jedno društvo, ja sam uveren da vi ne mislite tako, ali oni svi zajedno kao jedno društvo, nastupaju u jednom potpunom evrofanatizmu, a najžalije, u onom najgorem obliku evrofanatizma koji nije baš u interesu Republike Srbije.
Što se tiče, izvinjavam se zbog vremena, samo još dve rečenice, Nemačke, ja nisam govorio o nemačkoj ekonomiji zbog nemačke ekonomije, već su upravo zakoni koje mi usaglašavamo, zakoni koji se usaglašavaju sa najboljom tradicijom i te nemačke, austrijske i drugih ekonomija, i uopšte društva i društvenih vrednosti. I to želimo da promovišemo kada o tome govorim. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo poslanik Milan Lapčević.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Živković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Boško Obradović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo poslanik Srđan Nogo.