Hvala.
Stavljam na glasanje ova predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Boško Obradović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica, okolnosti i odgovornosti u vezi sa neisplaćenim dnevnicama za ratne vojne veterane, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici, članovi poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri.
Reč ima Boško Obradović, izvolite.

Poštovane kolege narodni poslanici zaista smatram da postoje teme u vezi sa kojima ne treba da se delimo na vlast i opoziciju, da zaista postoje opšte narodne i opšte državne teme u kojima uopšte nije bitno ko što od nas ovde misli i ideološkom, političkom ili svakom drugom stranačkom smislu.

Jedna od takvih tema, siguran sam, i položaj svih učesnika ratova od 1991. do 1999. godine, koji još uvek nije regulisan. Zato sam javno ovde podržao, zajedno sa kolegama iz poslanike grupe Dveri i predlog koji je dao kolega, general Božidar Delić, da se jednim zakonom reguliše status ratnih vojnih veterana, jer je nedopustivo da je jedino država Srbija država koja nije rešila zakonski tretman ratnih vojnih veterana, porodica poginulih u otadžbinskim ratovima od 1991. godine i uopšte ratnih vojnih invalida i svih drugih koji bi trebalo da imaju zakonski tretman.

Mi, predlažući ovaj anketni odbor, predlažemo da se zapravo utvrdi stanje kako je došlo do toga da je određenim ratnim vojnim veteranima isplaćene ratne dnevnice, a nekima drugima nisu isplaćene ratne dnevnice. Da li je to normalno da vršimo takvu diskriminaciju naših građana koji su podjednako učestvovali u odbrani naše otadžbine?

Zato postavljamo pitanje kojim treba da se bavi anketni odbor, kako je došlo do umanjenja izdatih prava iznosa za isplatu boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Da proverimo primenu Pravilnika o ortopedskim pomagalima, da vidimo šta je bilo sa izgradnjom stanova iz japanske donacije i sredstava NIP-a, da utvrdimo kriterijume za finansiranje boračko-invalidskih udruženja, da vidimo šta je sa neostvarivanjem prava na zdravstveno osiguranje jednog dela boraca. Da utvrdimo i donesemo kodifikovani zakon iz oblasti boračko-invalidske zaštite. Da onemogućimo korišćenje ličnih podataka od strane trećih lica i dospevanje tih podataka u javnost i naravno da ispunimo i tu osnovnu ulogu isplate svih ratnih dnevnica za učesnike ratova, pre svega 1999. godine.

Ono što sam stekao kao utisak u razgovoru sa brojnim ratnim veteranima i njihovim udruženjima širom Srbije jeste sledeća stvar. Ne traže oni na prvom mestu novac i nije njima novac prioritet da im bude isplaćeno ono što im se duguje. NJima je prioritet da ih neko uopšte primeti sa vrha države, da oni postoje, da su oni bili spremni da daju svoj život za ovu otadžbinu da bismo mi danas živeli u miru i u nekom relativnom normalnom životu.

Dakle, šta je problem da donesemo taj zakon? Šta je problem da istaknemo ulogu svih učesnika otadžbinskih ratova od 1991. do 1999. godine. Oni pre svega traže poštovanje, oni pre svega traže priznanje, oni traže da se njihova država ne zaboravi, ako je moguće ne u jednoj, nego u više kalendarskih godina da se nađe mesto u budžetu. Kada već kažete da su tako dobre državne finansije zašto se onda ne izađe u susret i reši problem svih ratnih vojnih veterana kojima još nisu isplaćene ratne dnevnice.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 150 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Aleksandar Marković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, radi utvrđivanja činjenice i okolnosti vezanih za nenamensko trošenje sredstava dodeljenih za predizbornu kampanju, koji je podneo Narodnoj skupštini 4. oktobra 2018. godine.
Kolega Markoviću, izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javnost je uznemirena i postoji potreba da se utvrdi, da se formira anketni odbor koji bi utvrdio činjenice i okolnosti vezanih za nenamensko trošenje sredstava dodeljenih za predizbornu kampanju kada je reč o pokretu Dveri, pokretu prethodnog govornika koji je državni novac koji je dobio za sprovođenje izbora trošio na skupa odela, trošio po poznatim prestoničkim restoranima. Dakle, izvlačio novac iz privatnih firmi, ali i preko advokata koje je navodno plaćao i po nekoliko miliona dinara, a koji su posle te pare vratili njemu u kešu.

Dakle, ovo je jedna afera koju je uznemirila javnost i ja bih želeo da se formira anketni odbor koji bi ovo potanko utvrdio i dao jednu širu sliku o tome kako se zloupotrebljava državni novac.

Imamo situaciju da je Obradović na ime pokreta Dveri samo u jednom prestoničkom klubu, februara prošle godine napravio ceh od čak 501 hiljadu dinara. Dakle, više od 500 hiljade dinara je potrošio u kafani. Nije se štedelo, pa je popijeno između ostalog čak 91 čaša vina Šardone, preko 1200 flaša piva, dakle, on je nadmašio i Kenu po broju popijenih piva iako je to teško. Onda, 53 koktela Plava Laguna, 64 koktela Mai Tai, 163 flašice vode, 297 Koka-kole, 43 Red bula, pa flaša viskija Balantaj, „DŽek Denijels“ i tako dalje.

Ne razbacuje se na provod Boško Obradović samo u Beogradu, pa je tako u jednom čačanskom restoranu „Top spid“ potrošio 93 hiljade dinara na četiri bureta piva, preko stog gaziranih sokova i isto toliko negaziranih, zatim, 24 energetska pića, šest flaša rakija, nekoliko vrsta viskija i tako dalje.

Dakle, on za izbornu kampanju dobije pare od države i te pare onda potroši u kafani. Potroši tako što kupuje nekakva odela, pa ne znam, imamo ovde tri sakoa, dvoje pantalona, jedan kaput i tako dalje. To je sve koštalo 109 hiljade dinara. Postavljam pitanje kakav je to sako od 109 hiljade dinara. Mi nosimo sakoe domaće proizvodnje sa nekom umerenom cenom, dakle, ne plaćamo sako 109 hiljade dinara.

Na spisku troškova koje pokrivaju Dveri su i advokatske usluge za koje je tokom 2017. godine plaćeno čak 700 hiljade dinara čak. Dakle, možete li da zamislite predsedavajući, završavam, kako bi tek trošio novac kad bi bio na vlasti, ne daj bože.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ova predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 16, protiv – niko, uzdržanih – nema, od 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Boško Obradović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica, okolnosti u vezi sa radom RTS, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici, članovi poslaničke grupe Srpskog pokreta Dveri.
Reč ima Boško Obradović, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Meni je drago da građani Srbije imaju priliku, nadam se da imaju priliku da vide kako vladajuća većina odbija više od 140 predloga za dopunu dnevnog reda iz redova opozicije, ali verovali ili ne odbijaju da stave na dnevni red i sopstvene predloge kao što je bio i ovaj predlog da se ispita finansijsko poslovanje Dveri. Mi iz Dveri glasamo za da se ispita finansijsko poslovanje Dveri. To je genijalna stvar i to govori o….

Govorite o svom predlogu, gospodine Obradoviću.

Šta kažete gospodine predsedavajući, vi ste novi predsedavajući, nisam primetio da ste u međuvremenu zamenjeni, bio je neki drugi kada sam ja započeo da govorim, a sada vidim vas.

Rekoh kolega Obradoviću, govorite o svom predlogu za proširenje dnevnog reda.

Predlažemo još jedan anketni odbor od najvećeg verovatno značaja i interesa građana Srbije, a to je funkcionisanje RTS kao TV Bastilje SNS i televizije to jest javnog medijskog servisa koji plaćaju svi građani Srbije, a koji služi isključivo interesima vlasti. Dakle, došlo je vreme postavimo pitanje zašto mi plaćamo RTS i zašto RTS traži povećanje pretplate sa 150 na 220 dinara da bi Aleksandar Vučić svako veče gostovao sat i po bez ikada i jednog direktnog televizijskog duela i bez ijednog ozbiljnog pitanja ili odgovora na jednu ozbiljnu aferu koja je otvorena u vezi sa SNS.
Dakle, zašto Radio Televizije Srbije, kao javni medijski servis, ne dozvoljava debate? Zašto niko iz opozicije nema priliku da odgovori na ono što smo prozivani od strane aktuelne vlasti?
Kada ćemo, recimo, mi moći da gostujemo sat i po, kao Aleksandar Vučić sinoć u „Oku“, i da odgovorimo na sve prozivke lidera opozicije koje su tamo mogle da se čuju?
Jedna veoma važna stvar koju bi ovaj anketni odbor mogao da utvrdi - da li je Aleksandar Vučić ikada čovek od reči, da li on ume da izgovori istinu?
Evo, sinoć je ponovo rekao da je spreman da izađe na direktno sučeljavanje sa liderima opozicije i posebno apostrofirao parlamentarnu opoziciji. Evo, ja sam danas odgovorio. Evo, odgovaram na poziv Aleksandra Vučića - spreman sam da izađem na direktan televizijski duel i pozivam RTS da jedan takav duel organizuje ili će ovo biti još jedno od 1500 do sada zabeleženih lažnih obećanja Aleksandra Vučića za šest godina vlasti?
Dakle, kako je moguće da RTS, koju svi mi plaćamo, prenosi samo ono što govori vlast, a ne dozvoljava da se čuje glas opozicije, iako i građani koji podržavaju opoziciju plaćaju TV pretplatu? Ne zaboravite, oni koji vodite RTS i mi i svi oni koji su za opoziciju i protiv ove vlasti plaćaju TV pretplatu i žele da na RTS vide svoje predstavnike i čuju glas opozicije.