Vlada Republike Srbije je proglasila 2019. godinu godinom bezbednosti i zaštite na radu i to je dobra odluka, ali pošto sada razgovaramo o članu 82. zakona, koji reguliše Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, da vidimo, gospodine ministre, šta se dešava u praksi.

Dakle, nije samo za zaštitu i zdravlje radnika na poslu nadležno vaše ministarstvo, već i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja. Ne može ministarstvo kao ministarstvo određene probleme koji se dešavaju ad hok da rešava, a da se to sistemski ne uradi.

Ako je već ovo odluka Vlade Republike Srbije, onda pođite od toga da li poslodavci, osim toga što overe zdravstvenu knjižicu radnicima koji su na stalnom radu, nešto dalje rade na njihovom preventivnom zdravstvenom zbrinjavanju i kada se desi povreda na radu, a tu je važan vaš inspekcijski nadzor, i drugog ministarstva, da li se sve ono što je propisano Zakonom o radu, kolektivnim ugovorom i što je propisano kroz ovaj i druge zakone vašeg ministarstva, sprovodi u delo? Nažalost, ne.

U prošloj godini u Srbiji je stradalo 53 radnika. Ko zna koliko njih je povređeno na radu. Da li vam je poznato, gospodine ministre, da toliko ima bahatih pojedinih privatnih poslodavaca koji osim toga što krše i ovakve norme lošeg Zakona o radu, koji mi tražimo da se stavi van snage, te ljude nezbrinu kako treba, odnosno vrše pritisak, zamislite, i takvih je slučajeva bilo, na lekare kada se radnik povredi da mu napiše – napiši neka ide na bolovanje, a kakvu je on povredu imao nemoj da zavodiš jer znaju šta ih dalje čeka.

Naime, po postojećem Zakonu o radu, radnik koji doživi povredu na radnom mestu, ukoliko ima trajno invalidsko oštećenje i ne može više da obavlja taj posao koji je obavljao, mora da bude premešten na drugo radno mesto. Ali, znate kada? Zbog toga je taj zakon loš i mi tražimo da se potpuno novi zakon o radu donese. Samo u slučaju, ako ima adekvatno radno mesto za tog radnika. Znate vi koliko je poslodavaca koji će da kažu – e, nemamo adekvatno radno mesto.

Pa setite se šta su ovi žuti kriminalci radili, Vlahović i Đelić i ostala mafijaška klika kada su otpustili onoliko hiljada radnika u kragujevačkoj „Zastavi“. Oni su bili dužni da za invalide rada formiraju takozvane zaštitne radionice. Evo nije sad tu Arsić, ali seća se toga, verovatno i ovde ima drugih poslanika iz SNS-a, i Martinovića koji je došao u salu. Izglasali u zakonu, tamo gde se gase fabrike koje su oni opljačkali i otpustili ljude, budzašto prodali u staro gvožđe onoliku opremu i mašine, oterali da niko ne zna ni gde, u stvari znaju oni za svoj džep, nisu formirali te zaštitne radionice. To vam je tipičan primer „Impra“ Kragujevac koji je tek kasnije nekako inkorporisan u sistem da ti ljudi imaju posao.

Dakle, gospodine ministre imam jedno još konkretno pitanje za vas. Vi ste videli i čuli iz naših izlaganja da mi potenciramo da sa ovim privatnim sektorom pronađete još modalitete i načine da se uključe u sistem zdravstvene zaštite, da im fond to plaća kao što su apoteke poistovećene sa apotekarskim ustanovama, ima tome još koliko godina i mogu da kažem da to dobro funkcioniše i ovo pogotovo kada je u pitanju izdavanje lekova na recept, sada je to i šest meseci. Jel tako? Da ne mora da se ide, evo u konkretnom slučaju i moja majka i drugi stari ljudi, lepo dođe i preuzme svoju terapiju u apoteci, ne mora ponovo da čeka red, ako nema za tim potrebe.

Ali, ako damo mogućnost privatnom sektoru da vrši ove poslove što se tiču medicine rada, to neće biti dobro. Da li oni mogu da se pojavljuju na tenderu za taj posao to je moje konkretno pitanje? Jer kao što ste videli iz ovih mogućih, a ima primera brojnih zloupotreba privatnika koji zaprete lekaru. Čak je jedna doktorka iz Novog Sada morala je da pozove advokata, došao je privatnik, radnik se povredio i on je rekao taj bahati čovek – e, napiši tamo njemu bolovanje do 30 dana, a ne da ona ustanovi, da ide dalje, da se procesuira sve to koja je to povreda? Zato što on zna da onda ima obavezu daljeg zbrinjavanja.

Na kraju krajeva, da se pojača to i kod medicine rada, da oni znaju kakva je to vrsta bolesti, kada je taj čovek oboleo, da se to prati, da li mu se poboljšalo zdravstveno stanje, da li ima trajno oštećenje, da li on treba da se uputi na invalidsku komisiju, a da ne bude i ovih zloupotreba koje smo imali u praksi pa su ovi žuti i Tomica i društvo i ona Vukajlović beše, tamo zdrave ljude slali u invalidsku penziju.

Dakle, sve to mora sad sistemski da se reguliše, a da se i ovo pitanje veoma važno, u sadejstvu sa drugim ministarstvom uredi pogotovo, opet se vraćam na početak priče, što je ova godina proglašena godinom bezbednosti na radu. Hvala.

Hvala koleginice Jovanović.
Na član 86. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite.

Mi ovde konkretno intervenišemo amandmanom da neke stvari preciziramo. Naime, radi se o zavodima za dentalnu medicinu, kaže – obavljaju specijalističko konsultativne delatnosti iz oblasti dentalne medicine u skladu sa zakonom. Pa, kako bi obavljali nego u skladu sa zakonom.

Suština je nešto drugo. Mi ovde imamo kao društvo i te kako izražen problem oko onih mladih ljudi koji završavaju medicinske fakultete, koji po struci stomatolozi. Oni su bukvalno u odnosu na kolege koji su lekari, ako može tako da se vrši poređenje i ako je primereno takvo poređenje, još ugroženiji.

Naime, SRS uvek insistira na tome da svaki čovek koji završi fakultet u Srbiji bude od koristi ovoj Srbiji, da pokuša društvo i država na neki način da ga angažuje, da to što je stekao znanje, da to znanje stavi na uslugu i državi i svom narodu, kako bi to rekli neki. Ali, ovde imamo jedan veoma specifičan slučaj.

Većina mladih kolega koji završavaju stomatologiju počinju sa svojim radom kod privatnika. Kažem većina, ne svi, ali većina. Zašto? Zato što su ograničeni sa opremom, sa brojem ambulanti, sa tehničkim uslovima itd. Država nije u situaciji da može sada da ulazi u takvu investiciju.

Imamo jedan primer sa druge strane. Imamo kada je u pitanju podsticaj mladih ljudi koji žele da se bave poljoprivredom. Država im radi stimulacije obezbeđuje i te kako povoljne uslove da bi se oni bavili tom delatnošću privatno. Ovde, ovim mladim kolegama, stomatolozima, govorim vašim kolegama, je potrebno da posle stažiranja, onog period gde imaju tu obavezu stažiranja, da mu se pruži mogućnost da se sam bavi privatno tom delatnošću.

Nekad je to možda bilo lakše, jer smo imali čuvenu poznatu fabriku za proizvodnju opreme u oblasti stomatologije. Zvala se „Jugodent“. Za vas koji ste malo stariji to nešto znači, ali kada su došli ovi petooktobarci, oni su rekli da to ne valja, ne možemo proizvoditi opremu, mi smo tu da kupujemo opremu, „Jugodent“ je prevaziđen tehnološki, predimenzioniran sa brojem zaposlenih i tu smo uskraćeni za mogućnost da tu tehničku opremu obezbedimo od domaćeg proizvođača, ali na stranu da stavimo to šta je bilo.

Šta može država ovde da uradi? Po nama, srpskim radikalima, treba razmišljati da oni koji su zainteresovani, a pre svega mladi stomatolozi, da se bave privatno, da im država obezbedi bar približne uslove, kao za ove mlade ljude koji se bave poljoprivredom. Da im obezbede mogućnost kreditiranja, uzimanja opreme, da to bude na neki razuman period, da to bude uz neke prihvatljive kamate. Odlučiće se jedan određeni broj. Gledajte, sami ste svedoci, sve više je razvijen taj tzv. dentalni turizam, kada je u pitanju Srbija, a on se sastoji u tome što ne mali broj pacijenata iz dana u dan dolazi u Srbiju da bi koristio te usluge koje im pružaju naši stomatolozi, iz prostog razloga, iz racionalnog ponašanja. Taj kvalitet koji pružaju naši stomatolozi je jednak ili gotovo jednak kao i onaj koji je u zapadnoevropskim zemljama, ali je cena višestruko niža i to je delatnost koja osim ovog cenovnog aspekta ima i taj propagandni efekat.

Taj koji koriste usluge, prenosi to i preporučuje naše lekare. Hajde da se potrudimo da u narednom periodu bar omogućimo, damo šansu tim ljudima da kažu – imate šansu da se bavite privatno, da ne bi radili, oni manje-više rade da ne govorim za kakve nadoknade kod privatnika i koliko rade, da se dokažu kao mladi ljudi. Hvala.

Hvala kolega Mirčiću.
Samo molim narodne poslanike da se usklade sa vremenom koje imate. Samo povedite računa o vremenu.
Na član 100. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj amandman se odnosi na član 100. Podsetiću vas da član 100. govori o univerzitetskim kliničkim centrima. Naravno, znamo da je Univerzitetski klinički centar ustanova koja u sebi objedinjuje najmanje tri organizacione jedinice poput instituta, klinike itd.

Ono što meni smeta u ovome članu zakona i znate i zbog čega sam podneo amandman je taj da pored toga što je, naravno, sedište univerzitetskog kliničkog centra u središtu, u mestu gde ima medicinski fakultet, znači, medicinska ustanova koja školuje lekare, ali mogu se osnivati i organizacione jedinice van sedišta, što je opet u redu, ali se u zakonu kaže, samo na teritoriji upravnog okruga na čijoj teritoriji se nalazi univerzitetski klinički centar.

Ja konkretno mislim da to nije u redu da ta stvar mora da se proširi. Naime, ja dolazim iz Niša, znamo da Niš ima univerzitet, ima Medicinski fakultet, ima univerzitetski Klinički centar i u sklopu toga, univerzitetskog Kliničkog centra imamo i ustanove i klinike, kao, recimo, u Niškoj banji imamo institute u sklopu univerzitetskog Kliničkog centra „Pauh Nesel“, imamo kliniku za plućne bolesti, imamo i specijalizovanu Psihijatrijsku bolnicu u Topolnici. Ali, to je sve na široj teritoriji grada Niša, odnosno Niškog upravnog okruga.

Ali, u neposrednoj blizini Niša i Nišavskog okruga, imamo i Ribarsku banju, nije potrebno naglašavati čime se ona bavi, imamo Sokobanju, koja je na teritoriji Zaječarskog upravnog okruga, imamo na teritoriji Topličkog okruga više banja, na teritoriji opštine Kuršumlija i zbog čega zakonu ne bi predvideli mogućnost da te organizacione jedinice, pored onih koje se nalaze na teritoriji upravnog kruga mogu biti i iz nekog drugog susednog, pa čak i da bude udaljenijeg upravnog okruga, jer znamo da južno od Šumadijskog okruga od grada Kragujevca, samo Niš ima univerzitet i univerzitetski Klinički centar. Šta ćemo sa nekim drugim mestima i zbog čega na taj način ne bi dali ovaj, da kažem, prednosti, malo podstakli i neke ustanove ovoga zdravstvenog tipa. Pre svega, banjskog tipa koje bi ušle, mogle da u sastav univerzitetskog Kliničkog centra, koji se naravno po pravilu nalazi, čije se sedište nalazi na teritoriji upravnog okruga.

Hvala, kolega Saviću.
Na član 106. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 113. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Gospodine ministre, vi se nalazite u jednom blatu, ne samo što ste vi to hteli zatečeno stanje, ali moram kolegama da objasnim. Postoji politička odgovornost i krivična, postoje još neke druge vrste odgovornosti, ali sada ćemo njih ostaviti po strani, nego samo nešto ove dve.

Kada je u pitanju politička odgovornost, građani Srbije su tu oni koji vode postupak i oni su rekli šta su imali da kažu, ali postoji krivična odgovornost. Nemojte se više vraćati duže od sedam godina unazad, na to nemate pravo. Ja sam video da je određeni broj kolega izrazio sumnju u pristrasnost sudija. To nije dobro. Kada govorimo na Odborima za pravosuđe i na nekim drugim mestima onda je sve u redu, a sada ovde kažemo nisu procesuirani zato što su sudije izabrane 2009. i 2010. godine. Nije tačno, veliki broj sudija je izabran i naknadno i taj posao treba dovesti do kraja. Za takvu vrstu borbe imate podršku SRS.

Gospodine ministre, mi ćemo da vam pružimo još jednu vrstu pomoći da rešavate brže ove probleme. Prvo, nećemo vas hvaliti, možda nešto i ima za pohvalu, nećemo zato što to vaše kolege iz SNS rade neuporedivo bolje od nas. Umeju to i to neka ostane njihova obaveza, a mi želimo da vam skrenemo pažnju na neke slučajeve za koje vi pokazujete interesovanje da ih rešavate. To i treba da bude naš cilj, znači da neposredno pomažemo rešavanju problema na takav način.

Normalno je da ministar, narodni poslanici i druga izabrana lica da rade najbolje što mogu i umeju, sve drugačije i nije normalno. Građani pre svega zbog toga izlaze na izbore i daju poverenje, ali ima nešto što oni ne mogu da reše i onda se obraćaju sistemu. U ovom slučaju smo mi u domenu, u fazi razgovora o zdravstvenim zakonima, u ovom slučaju kad je potrebno lečiti.

Vreme.

Kolega Marinkoviću, samo jedan slučaj, ne sme da ne bude rečeno.

Vreme, moram u velikom sam minusu, stvarno puno vremena sam dao i priliku vašim kolegama.
Izvinite kolega Periću, izvolite.