Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.04.2019.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, danas na dnevnom redu od 18 tačaka dnevnog reda, šest su vezana za finansije, šest za oblast građevinarstva i saobraćaja, dva zakona su vezana za efikasniju primenu zakona kada su u pitanju stranci i zapošljavanje stranaca. Jedna izmena i dopuna odnosi se na Agenciju za privredne registre i dve izmene, odnosno saglasnosti na sistematizaciju dve institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što je Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost.

Današnja sednica ima u fokusu jedan od najvažnijih zakona koji u ovom trenutku izaziva u javnosti mnogo interesovanja uprkos tome što proteklih godina ljudi koji su pogođeni određenih problemima niko nije hteo ni da sasluša ni da vidi, a kamoli da pomogne. Onda je trebalo da pre svega ozbiljna država na čelu i sa SNS i Aleksandrom Vučićem sprovede ekonomske reforme i dovede državu u poziciju da može da ima suficit, da stabilizuje svoje javne finansije da bi mogla da rešava veliki probleme iz davne prošlosti, a iz ove prošlosti.

Zašto kažem iz davne? Zato što jedan od tačaka dnevnog reda je praktično rešavanje klirinčkog duga Srbije prema Češkoj, što je deo sukcesije SFRJ i deo sukcesija razdvajanja Češke i Slovačke, tako da sada tek imamo mogućnosti da rešavamo takav vid dugovanja i to je nešto čime Srbija danas treba da se ponosi da je u mogućnosti da rešava neke stare dugove koje stoje zapisane, a zbog kojih može da relaksira međunarodne odnose dve države. I to je, recimo, primer Češke i Srbije, koja ima dobre odnose i zaista zbog toga, zbog nekih dugovanja iz prošlosti od pre 20, 30 godina treba da rešava te stvari.

Nekada do 2012. godine, o tome niste mogli ni da razgovarate, a kamoli da sada pričate o rešavanju problema ljudi koji su 2005, 2006, 2007, 2008, sve do 2011. godine uzeli praktično kredite od komercijalnih banaka.

Ovaj problem, ja sam rekla i u javnosti, nije ekonomski, i ne možemo ga uopšte posmatrati s te ekonomske strane, da li je on isplativ ili nije isplativ. Ovaj problem predstavlja jedno socijalno pitanje ljudi koji su postali socijalni slučajevi zbog toga što su 2005, 2006. do 2011. godine, verovali onima koji su vodili Republiku Srbiju, verovali u ono što je stajalo iza njih, a to je kampanja pojedinih ministara, tadašnje Vlade koje su sedeli u Vladi zajedno sa demokratskom strankom, zajedno sa predsednikom Borisom Tadićem i jednostavno tu politiku propagirali da je u tom trenutku idealno imati takve kredite.

Ne govoreći o tome koliki je rizik u suštini da u budućnosti takve kredite imate i ne konvertujete ih u evre.

Na kraju krajeva i Narodna banka i država se ogradila u to vreme potpuno od mogućnosti poremećaja na tržištu kapitala, odnosno porasta kamatnih stopa kada su u pitanju švajcarski franci i zbog toga je na određeni način obmanula svoje građane po tom pitanju i zbog toga danas kada kažemo da banke nisu bile poštene prema svojim klijentima upravo kažemo da nije postojala neka zaštitna klauzula koja je trebala da stoji tada u ugovoru da kaže – ukoliko dođe do poremećaja u tržištu kapitala, ukoliko, recimo, rate vaše budu 100% vreće, znači, duplirane u odnosu na onaj iznos koje su bile 2005, 2006. do 2011. godine, banka se obavezuje da ona ih vrati na određeni nivo koji je bio u danu kada ste vi uzeli te kredite.

Toga nije bilo. Tih zaštitnih klauzula od strane, znači, komercijalnih banaka nije bilo, a nije bilo ni reakcija Narodne banke u to vreme, koje je bilo, naravno, 2013. godine, koje se trudila da sprovede sudske postupke koje su sami korisnici ovakvih kredita podneli i negde Narodna banka koliko je mogla je radila, Kasacioni sud koliko je mogao je radio, ali sve je to bilo nedovoljno očito da korisnicima ovih kredita omogući da servisiraju te svoje obaveze.

Došlo je do toga da oni ljudi koji su podigli kredite od 50.000 evra imali rate od 25.000 dinara, zato što su imali plate 50.000 dinara, posle 10 godina isplatili praktično celu vrednost svog stana, a dugovali još toliko i da jednostavno nisu bili u mogućnosti ni da servisiraju taj svoj dug, a morali su, recimo, ukoliko nemaju za ratu da vrate stanove bankama koje su ponovo na tržištu kapitala prodavali te stanove.

Takav slučaj je došao da do danas imamo 1.500 prodatih stanova, odnosno uzeti ih od strane komitenata, da imate 15.500 ljudi koji treba i dalje da servisiraju i nekako se muče da te svoje rate isplaćuju i da te rate im iznose, maltene, koliko i jedna cela plata i čak do toga da određeni ljudi su došli ivicu propasti, kada je u pitanju i njihovo fizičko zdravlje zbog toga.

Ne kažemo da banke su ovde bile nepoštene prema svojim komitentima u trenutku davanja kredita, ali su bili nepošteni kada je došlo do promene politike i nepoštene su bili u trenutku da obaveste svoje komitente da treba da promene određene uslove kada su u pitanju, čak im nisu davali ni mogućnost komitentima da promene svoje ugovore.

Šta se dešavalo na tržištu kapitala? Od 2005. godine odnos švajcarskog franka i evra je bio 1,65 i 1,5, dok nije došao do 2011. godine na 1,2, dok se skoro nisu izjednačili, a komitenti su morali po dva osnova da plaćaju bankama obaveze, a to znači da su plaćali neosnovano dugovanja i po toj valutnoj klauzuli, po kursnim razlikama i po kamatama, a banke su naplaćivale isključivo svoj deo interesa, a to znači kamate i kursne razlike. Glavnicu uopšte komitenti nisu isplatili i to je ono što je bilo krajnje nepošteno prema klijentima, iz razloga što država u tom trenutku kada je dala tu mogućnost na tržištu kao jedan vid finansijskih usluga, mogućnost da zaštiti korisnike kredita od ovakvih problema.

Ono što danas mi imamo kao slučaj, to je da imamo određene kritike po ovom zakonu i od strane određenih nevladinih organizacija koji kažu da nije bilo javne rasprave po ovom pitanju i ovom zakonu, a ja ću vam reći da takva javna rasprava je bila na samom sastanku Ministarstva finansija od strane udruženja koja su skupila sve te ljude, koji su praktično ostali i na ulici i ostali u problemu sa tim kreditima, da je to bio jedan vid javne rasprave i direktne komunikacije sa ljudima koji su danas došli ovde da predlože ovaj zakona.

Drugi deo kritika se odnosi na sam Fiskalni savet koji je rekao da nije dobro servisirati dugovanje iz budžeta Srbije. Svi mi znamo da to nije dobro uraditi, ali gledati mirno i krajnje neodgovorno, da 15.500 ljudi postaju socijalni slučajevi Republike Srbije, ne može nijedna Vlada, nijedan predsednik države.

Zato se predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić uključio u ovako nešto. Ali, kada pogledate kritike opozicije koja kaže da mi ovim zakonom u stvari onemogućavamo vođenje sudskih postupaka, jednostavno ne stoji. Svaki građanin Srbije ima pravo, ukoliko želi da pokrene bilo kakav sudski spor, pa i po pitanju ovih kredita, može da pokreće ovako nešto.

Može da promeni osnov za pokretanje postupaka, dato mu je pravo, ono koje je zagarantovano Ustavom, a i nama je dato pravo ovde kao poslanicima da donesemo jedan vid leks specijalisa, gde ćemo zaštititi interese građana, jer oni se na to i pozivaju, da svaka država, svaka Vlada mora da štiti interese građana Srbije i interese potrošača i mora da reaguje.

Tačno je da je najteža odluka ako to radite iz budžeta Republike Srbije. Ali, ne postoji drugi način da su Narodna banka i Kasacioni sud mogli da omoguće ovakve uslove za komitente, da reše svoj problem i oni bi do sada to uradili. Oni su davali određene odluke, odlagali i nisu bili u mogućnosti da ovako sprovedu prontno i olakšaju život ovim ljudima i zbog toga je morala i predsednik države i Vlada Srbije i Narodna skupština da jednostavno se uključe u rešavanje ovakvog problema.

To je ono što mislim da je najznačajnije da ovakav leks specijalis ne treba da nas deli stranački, već treba da nas ujedini kod ovakvog donošenja i konsenzusa, pomoći u društvu ljudima koji zaista su došli u ovakvu situaciju.

Kada pričamo o opoziciji koja ima obraza da kritikuje bilo kakav zakon, pa i ovaj, onda treba reći da isti taj Boško Obradović ima svoje poslanike ovde Dveri koji zastupaju efektivu u određenim rešavanjima problema, kada su u pitanju švajcarski franci, ima obraza da dolaze na Odbor za finansije i pitaju Narodnu banku zašto ona ne rešava probleme na sudu, već samim tim – kadija te tuži, kadija te sudi. Đilas i Vuk Jeremić su bili ti koji su podržavali političku opciju koja je davala ovakve kredite, a gospodin Boško Obradović brani ovakve kredite, tako da na ovaj način zarađuju od tih građana i onda pre 2012. godine, a i sada 2019. godine na osnovu toga što ih brane, pod gestom – sve ćemo mi to gratis, a u stvari zajedno sa sudijama odugovlače i rade nedvosimsleno za banke ceo ovaj posao.

Prema tome, ovakav stepen licimerstva, mogu samo da spreče, ukoliko se vrate ovde kada bude dan za glasanje i podrže ovakav leks specijalis. U protivnom, veličina i ove Vlade i predsednika države je što je shvatio koje probleme treba rešiti u društvu, iako za te probleme niko od ovih ljudi koji sede u ovoj Skupštini zaista nisu bili dužni da rešavaju.

Na nama je kao društvu, da probleme koji nas tangiraju i koju postaju socijalni problemi u društvu moramo da rešavamo i to nije jednostavan posao, ali smo pokazali da jednostavno, na osnovu težine tih problema sa kojima možemo da se suočimo možemo i da ih rešimo.

Ono što je važno reći da je problem rešavanja kredita u švajcarcima konverzijom i smanjivanjem kamatnih stopa, u stvari pokazao da je konsenzus između svih udruženja građana koji su se bavili ovim problemom prihvaćen sa ove strane, da su banke prihvatile taj predlog, da su i Narodna banka i Ministarstvo finansija izašli zajednički praktično sa ovim predlogom i to je ono što danas po prvi put u društvu imamo kao konsenzus svih zainteresovanih strana.

Nije dobro što leks specijalis ne može da obuhvati sve ljude koji su bili pogođeni, a to i ovih 1.500 ljudi koji su prodali svoje stanove, kojima su banke, recimo, uzele i koje su jednostavno deo daleke prošlosti u kojoj jednostavno ne možemo da zadiremo.

Leks specijalis predstavlja uvek jedno političko pitanje i rešavanje problema u društvu. Oni koji su nas doveli do toga danas ne žele da pričaju o tome i ovu temu će hteti sigurno da što dalje, na gori način predstave u društvu kao jednu političku kupovinu, ali i oni su pokušali ove ljude da prevare i drugi put da bi ih politički izmanipulisali, da bi pokušali da naprave od njih štrajkače i brojeve koji podržavaju politiku protiv Aleksandra Vučića i jednostavno, to ova skupštinska većina i nije dozvolila.

Zbog toga u danu za glasanje apelujemo i na poslaničke grupe koje nisu članovi vladajuće koalicije da podrže ovakav Predlog zakona. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, koleginice Tomić.
Nastavljamo dalje po redosledu narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima Jahja Fehratović. Nije prisutan.
Aleksandra Belačić, izvolite koleginice.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandra Belačić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Pozdravljamo odluku da se reši problem zaduženih u švajcarskim francima, ali smatramo da je ovaj Predlog zakona loš iz više razloga.

Pre svega, problematično je to što je ovaj Predlog zakona u suprotnosti sa stavom Vrhovnog kasacionog suda i što otvara mogućnost poslovnim bankama da kroz svoje kreditne aktivnosti ponovo oštete građane u evrima ili nekoj drugoj valuti.

Stav Vrhovnog kasacionog suda saglasan je sa presudom Evropskog suda pravde koji je presudio u korist korisnika kredita, odnosno potvrdio da banke nisu ispunile obavezu predugovornog informisanja korisnika kredita o svim aspektima, potencijalnim rizicima i mogućim ekonomskim posledicama.

Imajući u vidu da ovaj režim teži ulasku Srbije u EU postavlja se pitanje - zbog čega ste se oglušili na zakon, na presudu Evropskog suda, kao i na presudu domaćeg suda i da li je vredno ignorisati ovakve presude da bi se zaštitili bankarski interesi?

Isto tako, smatramo da ovo rešenje o konverziji kredita u evrima nije sigurno iz više razloga. Pre svega, promenjiva kamatna stopa predviđena Predlogom zakona ne može biti veća od 3,4% plus tromesečni ili šestomesečni euribor. Euribor se trenutno nalazi na istorijskom minimumu prošle i ove godine i iznosi oko minus 0,3%. Međutim, možemo li biti sigurni da neće doći do rasta eurobora u narednom periodu.

Zvaničan stav je da do nenormalnog skoka euribora može doći samo ukoliko se dogodi sistematski šok, kao što je to bilo 2008. godine, kada se dogodila svetska ekonomska kriza, međutim, činjenica je da je euribor iznosio oko 4% i 2000. godine kada nije bilo nikakve krize. Tako da, do skoka ove referentne kamatne stope može ponovo doći. To bi moglo da se dogodi nakon Bregzita ili nekih drugih događaja na međunarodnoj političkoj sceni.

Obzirom da banke imaju 30 dana da dostave ponudu, a korisnici 30 dana da se o ponudi izjasne, odnosno da obaveste banku ukoliko prihvataju ponudu, već u tom dvomesečnom periodu može doći do neznatnog jačanja franka u odnosu na evro, a na dugi rok može doći do ozbiljnog problema nalik problemu koji su naši građani imali prilikom zaduživanja indeksiranog u švajcarskim francima.

Leks specijalist, će dakle, umanjiti ratu, ali nije dobro rešenje jer ne može da garantuje kurs evra. I premda Narodna banka štiti dinar od rasta evra i svakako bi preduzela određene mere kada bi došlo do jačanja franka u odnosu na evro. Ona ne bi uspela da spreči rast kamatne stope, imajući u vidu jačinu naše ekonomije i naše privrede u poređenju sa evropskom.

Samim tim, postoji još jedan problem, a to je da u ovom zakonu niste obratili pažnju na različite grupe korisnika kredita. Za početak, imamo one kojima je kamata bila definisana kao libor plus marže. Na primer, to su korisnici koji su se zadužili u banci „Inteza“, zatim, imamo one kojima je kamata bila nejasno određena i promenjiva shodno politici banke, a potom fiksirana uredbom NBS iz 2011. godine, kao što je slučaj sa korisnicima zaduženim u bankama „Erste“ i „Rajfajzen“, a imamo i grupu korisnika koji su se zadužili po fiksnim kamatnim stopama.

Isto tako, korisnici se mogu podeliti u različite grupe u odnosu na rok otplate, nek su uzimali kredite na rok od 15 do 20 godina, neki na 25, 30 godina i više.

Zbog svih ovih faktora, jedino ispravno rešenje umesto konverzije kredita indeksiranim u francima u evre, bila bi deindeksacija u domaću valutu, odnosno u dinare.

Ako uzmemo u obzir da prilikom davanja kredita banke vrše sekundarnu emisiju novca, odnosno emituju novac koji do tada nije postojao u finansijskom sistemu, taj novac se prebacuje na račun korisnika kredita u dinarskoj vrednosti i samim tim, nije potrebno da bude fizički prisutan radi konverzije.

Ovo je omogućilo domaćim bankama koje nikada nisu posedovale švajcarske franke, čak ni pozajmljene da odobravaju kredite indeksirane u ovoj valuti, što je u suprotnosti sa zaključkom Vrhovnog kasacionog suda koji je zauzeo stav da stambeni krediti indeksirani u švajcarskim francima nisu ništa, samo ukoliko je banka dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti za plasman odobrenih sredstava.

Ako ostavimo po strani i kurs evra i činjenicu da se kriši stav Vrhovnog kasacionog suda, možemo nabrojati još nekoliko razloga zbog kojih je ovaj predlog zakona sporan. Pre svega, ovim predlogom zakona banke nisu kažnjene, legalizovana je njihova pljačka i nije umanjeno ono što je nezakonito oduzeto od dužnika.

Banke u Srbiji svesno su plasirale indeksirane kredite sa namerom da ostvare ekstra profit, svesne činjenice da su krediti odobravani građanima koji su potpuno kreditno nesposobni u odnosu na švajcarsku valutu, obzirom da zarade primaju u dinarima. Građani su pored kamatnih stopa svakog meseca morali da plaćaju i dve kursne razlike, franak u odnosu na evro i evro dinar, a korisnici kredita nisu bili adekvatno i dovoljno stručno upoznati sa svim mogućim rizicima.

Postavlja se pitanje zbog čega banke nisu odobravale devizne kredite i vrlo je važno da konstatujemo da ukoliko banke odobre devizni kredit imaju obavezu da kod Narodne banke kamate u obaveznim rezervama 23% vrednosti datog kredita i to iz sredstava prikupljene štednje, dok istovremeno, ukoliko odobre indeksirani kredit, nezavisno da li je u evrima ili u švajcarskim francima, moraju kod Narodne banke Srbije da kamate samo 5% vrednosti datog kredita? Drugim rečima, banke za isti iznos sredstava mogu da plasiraju 4,6 puta više indeksiranih nego pravih deviznih kredita za isti iznos obaveznih deviznih rezervi.

Imajući u vidu da su se banke odlučile za davanje indeksiranih kredita jasno je da je njihov primarni cilj bio podizanje zarade, a pored toga, svoj kreditni rizik osigurale su i na račun države Srbije direktnim prebacivanjem kreditnog rizika na Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita.

Ovim predlogom zakona predvideli ste da će na zahtev podnet od strane banke za naknadu troškova u vezi sa konverzijom i umanjenjem duga Republika Srbija nadoknaditi 15% od iznosa dobijenog konverzijom. Ukupan efekat ovog zakona na budžet Republike Srbije iznosiće do 11,68 milijardi dinara.

Stav Srpske radikalne stranke je da poreski obveznici ne bi trebalo da snose bilo kakav teret prilikom rešavanja problema koji su napravile poslovne banke u privatnom vlasništvu. Prenošenje svih troškova na banke apsolutno bi bilo opravdano i svakako ne bi dovelo do urušavanja finansijsko-bankarskog sistema, obzirom da je izdavanjem indeksiranih kredita generisan ekstra profit koji višestruko nadmašuje sve eventualne troškove.

Mi ne bismo proterali strane banke sa domaćeg tržišta, ali insistiramo na tome da banke budu prinuđene da poštuju naše propise, a ukoliko neke od njih ne bi mogle da se usklade i ukoliko bi odlučile da se povuku, na njihovo mesto bi došle druge strane banke i građani svakako ne bi osetili posledice.

Podsećam vas da je naš finansijsko-bankarski sistem uništen 2002. godine nasilnim gašenjem četiri najveće finansijske institucije u zemlji. To su „Investbanka“, „Jugobanka“, „Beogradska banka“ i „Beobanka“. Svi znamo da je za proglašavanje tih banaka nelikvidnim odgovoran Mlađan Dinkić koji je direktno radio u korist stranog bankarskog sektora.

Ako vi osuđujete takvu praksu i ukoliko vi radite, pre svega, u korist naših građana, onda nije imalo potrebe da se dodvoravate Evropskoj uniji tako što ste bankama oprostili njihov deo krivice i dopustili da zadrže sav generisani profit.

Još jedna stvar je izuzetno problematična sa ovim predlogom zakona, a to je činjenica da on pokriva samo kredite koji su trenutno u otplati. Prema zvaničnim podacima kredite u švajcarcima trenutno otplaćuje nešto više od 16.800 građana, dok je, prema podacima raznih udruženja lica zaduženih u švajcarcima, kredite uzelo oko 25.000 ljudi.

Postavlja se pitanje šta je sa onima koji su u međuvremenu ostali bez svojih stanova zato što nisu mogli da plaćaju rate. Da li će njima ti stanovi biti vraćeni? Mi smatramo da bi to bilo jedino pravično rešenje, a da ne spominjemo mnoge ljude koji su digli ruku na sebe zbog toga što nisu bili u mogućnosti da plaćaju rate.

Ovaj zakon je diskriminatoran po mnogo čemu, pre svega diskriminiše one korisnike koji se nisu zadužili u švajcarskim francima u odnosu na one koji jesu. Zatim, vrši diskriminaciju kreditnih dužnika u odnosu na način formiranja kamatne stope i rok otplate, a isto tako diskriminisani su i oni korisnici kojima je imovina oduzeta ili su kredite uspeli da otplate u odnosu na one koji još uvek otplaćuju.

Mi podržavamo nameru da se donese Predlog zakona o konverziji kredita indeksiranih u švajcarcima i da se problem reši, ali ovo predloženo rešenje je loše i građani pre nego što prihvate ili odbiju ponudu od banke moraju da znaju da ćemo se obratiti Ustavnom sudu i da će ovakav predlog zakona, odnosno zakon nakon usvajanja svakako biti oboren. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar finansija, dr Siniša Mali. Izvolite.

Siniša Malić

Hvala.
Uvaženi poslanici, najpre da odgovorim na sugestije ili primedbe koje smo imali priliku da čujemo. Dakle, ovaj zakon ni na koji način nije u koliziji sa odlukom Vrhovnog kasacionog suda. Ne samo da nije u koliziji, nego je i napravljen imajući u vidu nalaze Vrhovnog kasacionog suda, ali takođe imajući u vidu i interese i građana Srbije koji su taj kredit uzeli i poslovnih banaka, a naravno i države.
Moram da vas podsetim na jednu stvar koju možda zanemarujete ovde, a to građani Srbije treba da znaju, ko ne želi da konvertuje kredite iz švajcarskih franaka u evre - ne mora. Dakle, onaj ko veruje da će na sudu dobiti bolje rešenje, njemu niko ne brani da na sudu i dalje nastavi da se brani, da se bori kako bi dobio bolje rešenje.
Dakle, ovaj zakon daje mogućnost građanima Srbije i obavezu poslovnim bankama, to je velika razlika, dakle, obavezu bankama da ponude konverziju sa otpisom od 38% i mogućnost građanima Srbije koji su uzeli kredite u švajcarskim francima da takav otpis i takvu ponudu prihvate. Ukoliko ne žele, naravno, i ukoliko veruju da će na sudu dobiti bolje i više, oni imaju pravo na sudu svoju pravdu i potraže.
Iskoristio bih priliku da vam dam i bilo bi mi veoma drago kada biste upisali ove cifre, ja imam par primera kredita, kako će izgledati, kako izgledaju pre ili nakon konverzije. Evo, precizno cifra. Recimo, fiksna kamatna stopa i rok od 360 meseci. Recimo da je odobreni kredit bio 77.500 švajcarskih franaka i da je odobren 01.01.2007. godine na 360 meseci. Kamatna stopa kod ove jedne banke čiji sam primer uzeo je 4,35%, tako da je iznos poslednjeg anuiteta koji je korisnik kredita plaćao bio 386 švajcarskih franaka, odnosno 336 evra.
Na dan 01.03.2019. godine, ako uzmete dan preseka, ukupan ostatak duga te osobe je 57.500 švajcarskih franaka, što je oko 50.000 evra. Nakon konverzije 38% taj dug bi bio 31.000 evra i ukoliko korisnik kredita izabere fiksnu kamatnu stopu, a mi smo je maksimizirali, odnosno mi smo je limitirali na 4%, tada bi anuitet iznosio 203 evra. Umesto 336, sada je 203. To je važno da vidite razliku između anuiteta pre i nakon konverzije. Na svakom građaninu je da odluči hoće li ili neće tu priliku da iskoristi.
Ono što zakon omogućava je da do te prilike i dođe i to je najveća i najvažnija svrha ovog zakona i najvažnija uloga države, da pokuša da pomogne građanima kojima je ta pomoć potrebna.
Još jednom napominjem, ovo nije jednostavan zakon, ovo nije jednostavna tema. Kompleksna je tema. Kompromis koji je sadržan u ovom zakonu je kompromis sve tri strane, dakle i građana, odnosno njihovih udruženja koji ih predstavljaju, i poslovnih banaka i, na kraju, države Srbije. Mislim da smo uradili dobru stvar.
Rizik visine kamatne stope, koji ste malopre pomenuli, može da se reši, s obzirom da postoji mogućnost izbora ili varijabilne stope ili fiksne kamatne stope, ali, znate, ako pođete sada od teorije finansija, mora da postoji cena kapitala, pogotovo pozajmljenog kapitala. Dakle, ne postoji mogućnost ni da vi pozajmite nekome nešto bez neke kamate, osim ako vam nije prijatelj. Tako rade poslovne banke. Dakle, to su neke osnove finansijskog sistema koje sada možemo da dovedemo u pitanje, ali ne znam čemu svrha toga.
Po pitanju ovog zakona, dakle, nije u koliziji sa mišljenjem Vrhovnog kasacionog suda. Vrhovni kasacioni sud i sam u svom rešenju govori o konverziji kredita iz švajcarskih franaka u evre, a mi se na to nadograđujemo i nadovezujemo i kažemo da postoji mogućnost konverzije od 38% bez zaračunavanja zateznih kamata i uz obuhvat svih onih koji su koristili stambene kredite u švajcarskim francima. Hvala puno.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala lepo.
Reč ima Aleksandra Belačić.
...
Srpska radikalna stranka

Aleksandra Belačić

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala.

Poštovani ministre, kada kažete da je nemoguće pozajmiti novac bez kamate ukoliko nije reč o prijateljskoj pozajmici, samim tim priznajete da su banke naplatom kamate već ostvarile svoj interes na domaćem finansijskom tržištu.

Prilikom kreiranja Predloga zakona nije trebalo da uzimate u obzir jednako interese građana i interese banaka, jer ste tim kompromisom oštetili građane, već je trebalo isključivo voditi računa o interesima građanima, pošto su banke svoje usluge već naplatile.

Što se tiče stava Vrhovnog kasacionog suda, on jasno kaže da je indeksiranje ništavo, osim ako banka nije dostavila dokaz da se zadužila u toj valuti u kojoj se vrši plasman odobrenih sredstava, pa bih htela da vam postavim pitanje da li imate dokaze da su se sve banke koje će nuditi ugovore o konverziji u evre zadužile u evrima i u kom iznosu? Da li taj iznos odgovora iznosu koji će biti konvertovan?

Konkretno, došla sam do informacije da Direktna banka trenutno u ponudi nema stambene kredite indeksirane u evrima, pa me zanima kako to onda nije u suprotnosti sa stavom Vrhovnog kasacionog suda?

Isto tako, veoma je važno da građani budu upozoreni da ukoliko prihvate ponude banke i potpišu ugovor, da oni sami tim priznaju dugovanje u onom iznosu koji je obračunat prema ovom zakonu, te da posle osim ako Predlog zakona, odnosno zakon ne padne na Ustavnom sudu, oni neće moći da podnesu tužbu jer su već prihvatili da duguju onoliko koliko ste im vi obračunali. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Milija Miletić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Zahvaljujem se uvažena predsednice Skupštine.

Uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini Srbije izabran sa liste SNS, a predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću kao i do sada govoriti isto, slično kao i moje kolege. Ja ću, normalno, staviti akcenat na sve naše ljude poljoprivrednike koji su uzeli ove kredite u švajcarcima, uzeli kredite da kupe stan za svoje najbliže, za svog unuka, za svog sina, ali desila se, mogu da kažem, na neki način, i prevara jer je veliki broj tih naših prijatelja iz sela, iz malih mesta došlo do toga da svakodnevno, odnosno svakog meseca kako vraćaju kredit oni vraćaju a njima dolazi još veći dug.

Ja imam svoje bliske prijatelje koji su uzeli ovakve kredite sa željom da mogu sebi da olakšaju život, ali su oni sebi na ovaj način zagorčali život.

Još jednom bih se zahvalio kao prvo našem predsedniku, gospodinu Vučiću, koji je zajedno sa svim ljudima koji su u tom trenutku štrajkovali, tražili neko rešenje, našli smo sada rešenje. Ovo rešenje sigurno je bolje nego što je bilo prethodno, jer niko pre ove Vlade, pre svih nas ovde nije rešio i nije smeo da pokuša da reši ovaj problem.

Ovaj problem jeste stvarno konfuzan, problem koji stvara veliki problem svima, ali u prvom planu mi sada ovde govorimo o našim ljudima iz malih mesta, iz većih mesta koji su uzeli kredite u švajcarcima, uzeli stanove, a sada ima mogućnosti da se njima olakša njihov budući život. Možda je bilo bolje da to uradimo ranije, ali bolje je i sada nego sutra.

Još jednom, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj zakon i sve ove predloge zakona zato što mislim da je ovo sada bolje nego što je ono bilo ranije.

Još jednom bih se i zahvalio predsedniku Srbije i vama ministre finansija i svima u Vladi. Ja očekujem pošto smo stvarno, imamo dosta problema koji su nasleđeni, ja ću govoriti o nekim problemima koji se tiču naših poljoprivrednih osiguranika. Recimo, zakon iz 1986. godine je donesen da se plate socijalne penzije za poljoprivredne proizvođače, a 2008. godine Vlada na čijem je čelu tada bio Mirko Cvetković je uradio nešto katastrofalno. On je to dugovanje koje je bilo samo na jednog nosioca gazdinstva, prebacio na sve članove gazdinstva. Tako od 2008. godine pa na ovamo ide kamata na kamatu za sve one ljude, poljoprivredne osiguranike, to su milionske cifre.

Ja sam siguran da ćemo iznaći mogućnost isto kao sada za ove naše ljude koji imaju problema u švajcarcima, da iznađemo mogućnost da rešimo probleme za naše ljude koji plaćaju poljoprivredno penziono osiguranje da bi imali sigurniju budućnost.

Siguran sam, na tome smo već počeli da radimo, imali smo jedan sastanak gde je bilo nas nekolicina poslanika, gde je bio predstavnik Ministarstva zdravlja, Ministarstva rada i socijalne politike, Fonda PIO i ja očekujem da ćemo i tu naći

rešenje. Siguran sam u to zato što ova naša Vlada, naš predsednik Srbije i svi mi razmišljamo na najbolji način kako da pomognemo svima onima koji su ušli u neku dubiozu koji su uradili neki ljudi koji su vodili zemlju od 2000. do 2012. godine. Još jednom podržaću i ovaj zakon vezano za naše ljude koji rade sa malom decom u predškolski ustanovama. Sada po prvi put oni su izjednačeni sa onima koji rade u školi.

Pitao bih vas ministre pošto će to pasti na teret naših lokalnih samouprava. Mi smo kao jedna mala lokalna samouprava Svrljig, a ima niz takvih, što se kaže radili domaćinski. Imamo mogućnost sada da obnovimo i povećamo kapacitete vrtića, ali nemamo mogućnost da stavimo veću maržu za plate da ljudima koji rade u vrtićima, tim vaspitačima koji su završili u međuvremenu visoke škole, sa tim da im se poveća i plata i na neki način da oni mogu lakše i bolje da rade.

Ujedno siguran sam da ćete vi kao ministar finansija i cela Vlada normalno i svi mi iznaći mogućnost da pomognemo svima onima kojima je potrebno, da obezbedimo, što se kaže, bolju budućnost za sve one ljude koji žive na selu od sela, koji žive u našim malim opštinama i koji žive u celoj Srbiji. Hvala još jednom. Ja ću glasati za sve ove predloge zakone koji su na dnevnom redu.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima poslanik Mirčić.