Hvala.

Reč ima Sonja Vlahović.

Hvala, poštovana predsednice.

Uvaženi ministri, kolege i koleginice, građani i građanke Srbije, govoriću o Predlogu zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Zakon koji će rešiti veliki problem, tešku finansijsku i materijalnu situaciju za 16.800 porodica. Da li bi vi danas 2019. godine, mogli da donesemo i govorimo o ovakvom zakonu? Ne. Godine 2012. zatekli smo mnoge probleme. Posle teških ekonomskih reformi i fiskalne konsolidacije danas možemo da diskutujemo i govorimo o ovakvom predlogu zakona.

Zatekli smo 2012. godine državu pred bankrotom. Danas je 2019. godina, Srbija zemlja koja ima suficit u budžetu. Zemlja koja ima privredni rast u prošloj 2018. godini 4,3%, zemlja koja sada ima javni dug 50% od BDP. Zatekli smo nezaposlenost ogromnu, smanjili smo je i prepolovili. Nasledili smo mnogo problema, rešili smo mnoge, ali rešavamo i dalje, jer država Srbija to može zato što je jaka.

Cilj ovog zakona je da socijalno ugrožene porodice dobiju pomoć od svoje države. Mi ovim zakonom rešavamo posledice, a svi znamo da je uzrok nastao 2008. godine. Pomažemo ne samo građanima naše Srbije, već i bankama i agencijama za osiguranje depozita.

Našem narodu i svima nama je definitivno potrebna ekonomska kultura, koju nažalost nemamo, a ekonomsko znanje koje moramo da naučimo je upravo ovaj zakon. Ovaj zakon je lekcija za sve nas koji se zadužujemo i uzimamo kredite, jer kredit je veoma ozbiljan posao. Moramo da imamo odgovornost i kao društvo i kao pojedinci.

U danu za glasanje ću glasati za ovaj zakon zbog 100 hiljada ljudi koji su u teškoj materijalnoj situaciji. Građani i građanke Srbije, ni Vlada, ni Aleksandar Vučić, ni SNS nema odgovornost za stvaranje ovog socijalnog problema, ali imamo odgovornost da kao država pomognemo i rešimo probleme svojih građana. Nije ovo jedini problem koji smo rešili. Sadašnja Srbija misli i brine o svojim građanima. Jaka Srbija može da rešava probleme svojih građana, dokaz za to je i ovaj zakon. Hvala.

Hvala koleginice Vlahović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić.
Izvolite, kolega Bojaniću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, spremim se da govorim i onda vidim ove jezivo prazne klupe naspram sebe i promenim koncept koji sam imao zacrtan u glavi.

Nažalost, tamo ne sede ljudi koji nas godinama, a nije bilo utorka ili četvrtka, da nisu pomenuli probleme ljudi koji su zaduženi u švajcarskim francima. Pominjali su to, ali iz svojih politikantskih razloga. Da su imali ozbiljne namere sedeli bi ovde danas sa nama i raspravljali o toj ozbiljnoj temi.

No, ne čudi me ništa od ljudi koji nemaju ideje, koji nemaju viziju, koji se u ovom trenutku bore sa saobraćajnim znacima, sa građevinskim mašinama, ljudi koji pokušavaju da zaustave napredak Srbije. Ne, neće uspeti. Ima ovde poslanika koji su bili u tom sazivu, kada je ista ta ekipa imala viziju da preko stoletnog hrasta zaustavi izgradnju Koridora 11. Slušali smo svakog utorka, svakog četvrtka, svakog početka zasedanja priču o hrastu, slušali smo neke kletve, slušali smo sve i svašta i niko više ne pomenu hrast. Hvala Bogu, za mesec ili dva, videćemo ceo Koridor 11 završen.

Oni imaju jednu veliku nesreću, a mi imamo jednu veliku sreću da se na čelu ove države nalazi čovek, Aleksandar Vučić, čovek koji ima viziju, koji ima misiju i koji ima cilj. Uz njega su i ova Vlada Republike Srbije, ova skupštinska većina i velika većina građana Republike Srbije. To je samo jedan cilj, Srbija uspešna, Srbija cenjena, Srbija u kojoj će sva naša deca imati zaposlenje, iz koje se neće odlaziti i koja će zaboraviti ona vremena koja su vladala sve do 2012. godine.

Kada ovo govorim, ovo sve vezujem sa svim ovim predlozima izmena i dopuna zakona koji se nalaze pred nama, a to su Zakon o planiranju i izgradnji, o postupku upisa u katastar nepokretnosti vodova, prevozu putnika, pa sve do Zakona o drumskom saobraćaju. Sve su to zakoni koje je donela ova skupštinska većina u nekom drugom sazivu. Da govori da smo ozbiljni ljudi, da mislimo o budućnosti, upravo govore ove izmene. Videli smo u toku primene zakona da postoje delovi koje treba usavršiti, koje treba poboljšati, da treba uskladiti sa nekim drugim zakonima i mi to redovno radimo bez toga da se osvrnemo unazad i da kažemo, pa mi smo to doneli. Jesmo, ali želimo da popravimo, kao što želimo da popravimo Srbiju.

Mnogo bih govorio o svim zakonima. Ovde ću pomenuti samo onaj jedan koji upravo ide u prilog svega ovoga što sam unapred izložio, a to je Zakon o budžetskom sistemu. Mi smo pre nepunih mesec dana doneli izmene i dopune tog zakona, ali smo uvideli da treba još jednu kategoriju ljudi, koji vaspitavaju našu decu u predškolskim ustanovama, izjednačiti sa svim ostalim koji su u studentsko-učeničkom standardu i upravo to činimo. Znači, ispravljamo ono što smo doneli pre par meseci, ali ispravljamo za korist naših sugrađana i svih tih ljudi koji rade u tom sektoru obrazovanja.

O zakonu o konverziji kredita stvarno bi bilo iluzorno da mnogo govorim posle onakvog izlaganja ministra, posle izlaganja koleginice Aleksandre Tomić, kolege Veroljuba Arsića i kolege Gorana Kovačevića. Samo ću dati dve napomene. Juče je Ustavni sud Grčke doneo jednu odluku, sve koje interesuje mogu da pročitaju, a tiče se 70 hiljada ljudi koji su zaduženi u Grčkoj u švajcarcima, gde je rečeno – kredite vraćate onako kako ste ih i zadužili. Toliko o tome.

Za one koji govore o dinarskim kreditima, daću jedan primer. U isto vreme kada su ovi švajcarski krediti bili u tendenciji što većeg uzimanja, bilo je slučajeva da su i dinarski krediti davani 2000. godine za istu namenu i za istu svrhu. Jedna kompanija je dala dinarske kredite svojim radnicima, znači pod veoma povoljnim uslovima. Desilo se 2004. do 2008. godine da su upravo ti dinarski krediti išli tendencijom rasta 8'% u toku jednog meseca, a to je bio septembar i oktobar 2008. godine i došli su u situaciju, u istu situaciju u kojoj su i korisnici kredita u švajcarcima, da te kredite nije bilo normalno vratiti. Normalno, s obzirom da se radi o Akcionarskom društvu, Skupština akcionara i nadzorni odbor utvrdili su da takve kredite treba promeniti i određeno je to tako što je usklađen sa evrom i osnovni dug i sve ono što je isplaćeno, i utvrđena je jedinstvena kamatna stopa, odnosno fiksna kamatna stopa. Tako da, mislim da od uslova kada su dodeljeni krediti, kako su deljeni, zavisi da li su povoljniji dinarski ili nisu. U ovom trenutku mislim da nisu. Hvala vam.

Hvala kolega Bojaniću.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović, izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ono što često volim da istaknem u svojim govorima, to je nešto što krasi našu vlast i što je, rekao bih, glavna osobina SNS, a to je odgovornost.

Preuzeli smo odgovornost 2012. godine, veliku odgovornost za budućnost svih građana Srbije, a zatekli smo katastrofu. Zatekli smo opustošenu kasu, zatekli smo prazne fabrike, zatekli smo dugove od lokala pa do Republike. Trebalo je suočiti se sa tim, trebalo je imati i hrabrosti i odgovornosti, ali i znanja. Rešavali smo jedan po jedan problem. Doveli smo zemlju i finansije u takvu situaciju da danas možemo da govorimo o tome, ne samo da govorimo, već i da rešimo, da rešavamo, da nudimo konkretna rešenja građanima koje su neki drugi koji danas ne sede prekoputa nas, jer imaju važnija posla, imaju važnija posla da ruše po Beogradu, opet da razgrađuju, da uništavaju sve ono što SNS, sve ono što građani Srbije rade, gde stvaraju bolji Beograd, lepši grad u koji će dolaziti više ljudi i trošiti više novca, od kojeg će naši građani imati interes, veće plate i veće penzije. Dakle, s jedne strane imate odgovornu vlast koja pomaže građanima da reše one probleme za koje ova vlast nije kriva. Ova vlast nije gurala građane u zagrljaj nepovoljnim kreditima, nije ih gurala u dužnička ropstva, ali rešava taj problem jer želimo da pomognemo svojim ljudima. Imamo uslove, imamo mogućnosti za to.

Najveći kritičari danas u Srbiji ove vlati su upravo oni koji su građane gurali u takve kredite. Gde su oni završili sa takvom politikom? Oni su sa vlasti otišli, ali punih džepova, oni su nagrađeni od onih koji su takve kredite davali, a građani Srbije su osakaćeni bili takvim kreditima. Danas mi kao odgovorna vlast se trudimo i našli smo rešenje da pomognemo građanima, tih 100.000 ljudi koji su unesrećeni, da izađu iz problema u kome tako dugo žive. Naravno da smo ponosni na to i naravno da svaki poslanik SNS treba to da istakne. Hoću to da istaknem, hoću da istaknem da sam ponosan na sve ono što radimo kao vlast već šest godina, sve ono što radite vi kao ministar finansija, sve ono što radi predsednik Republike Aleksandar Vučić, koji je prvi predsednik koji je imao hrabrosti da bez obezbeđenja siđe među te ljude koji su ljuti, opravdano ljuti na državu, ne na ovu vlast, nego na državu koja ih je tada gurnula u tako tešku situaciju, ne misleći na njihovu budućnost i budućnost njihove dece. Gde će ti ljudi da budu kada ih banke budu ostavljale bez krova nad glavom? O tome tadašnja vlast nije mislila, bilo ih je baš briga. Bilo je važno da stvore uslove sebi, da zimuju na Maldivima, da se bahate po pašnjacima, da kupuju skupocene satove, skupocene automobile, a šta će biti sa građanima to nije važno, jer su znali da će jednog dana doći neki drugi ljudi, oteraće ih građani, oni će biti punih džepova, pa milina. A šta ćemo sa ljudima?

E, onda je došao Aleksandar Vučić na mesto predsednika Republike i rekli smo – dosta. Dosta s takvom politikom, dosta sa rasipanjem, dosta sa maltretiranjem i iživljavanjem nad građanima. Tu smo stavili tačku na pljačku i na neodgovornu politiku. To ste vi kao ministar finansija, pre kao gradonačelnik Beograda, u praksi pokazali, kako izgleda u Beogradu još jedanput biti odgovoran za budućnost građana, radivši tako da ni dinar kredita nismo uzeli, a Beograd je počeo dramatično brzo da se razvija, da svake godine dvocifreni broj turista imamo porast u odnosu na godinu pre. Sada ti junaci trče po Trgu republike da ruše ono što radimo, da ruše ograde, da se bore sa ogradama, da tvituju, da ispijaju kafice po kafićima. Neka, neka nastave tako. Građani Srbije to znaju kako treba da ocene i uveren sam, ja želim da izbori budu što pre, da što pre oteramo te ljude tamo gde im je i mesto i da ih više nikada ne gledam u ovim skupštinskim klupama. Hvala vam.

Hvala, kolega Filipoviću.

Reč ima narodni poslanik Milan Ljubić.

Izvolite, kolega Ljubiću.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, danas je pred Narodnom skupštinom Predlog zakona o planiranju i izgradnji. Ustavni osnov ovog zakona je da Republika Srbija, između ostalog, uređuje i organizuje korišćenje prostora.

Dosadašnja iskustva i praksa u realizaciji različitih projekata u oblasti izgradnje pokazala je da je u samom procesu realizacije kako za saobraćajne tako i infrastrukturne projekte od posebnog značaja puno vremena izgubi na rešavanju imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole. Kao posledicu toga imamo u praksi kašnjenje sa radovima. Da bi došli u fazu izgradnje puteva i pruga, potrebno je proći nekoliko faza – parcelaciju, preparcelaciju, katastarske procedure, ali i sam postupak eksproprijacije koji je zahtevan i dugotrajan. Najvažniji problem jeste vremensko kašnjenje, tj. probijanje vremenskih rokova, što sve ima za posledicu odlaganje realizacije samog projekta. Sve ovo je vezano za rešavanje eksproprijacije nelegalnih objekata, čekanje na legalizaciju, raseljavanje stanovništva, kao i na sam proces žalbi.

Sve ovo je važno zbog toga što je samo Ministarstvo u svom budžetu za 2019. godinu planiralo otpočinjanje projekata čija je vrednost procenjena na oko pet milijardi evra ulaganja u infrastrukturne projekte. Sve su ovo projekti od velikog značaja za Republiku Srbiju, poput izgradnje Moravskog koridora, izgradnje Fruškogorskog koridora, izgradnje auto-puta Niš-Merdare, zatim u železničkoj izgradnja brze pruge Beograd-Budimpešta, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad.

Pošto dolazim iz Niša, želim da naglasim da je planiranje izgradnje novog auto-puta Niš-Merdare velika razvojna šansa za neke manje razvijene opštine, poput Merošine, Prokuplja i Kuršumlije. Zatim, modernizacija pruge Niš-Dimitrovgrad važna je za građane Srbije i za regionalno povezivanje, što je strateški cilj ove Vlade. Pruga ima veliki nacionalni i međunarodni značaj i nalazi se u opštoj mreži pruga visoke performanse jugoistočne Evrope. Uz sve ovo, rekonstrukcijom i modernizacijom železničkog koridora od Budimpešte do luke Pirej preko Srbije imaćemo važan tranzitni koridor za robnu razmenu sa zemljama Evropske unije. Završetkom Koridora 10 i Koridora 11, kao i istočnog i južnog kraka, bićemo čvorište između istoka i zapada, severa i juga.

Suština ovog Zakona o planiranju i izgradnji jeste brže pribavljanje građevinske dozvole. Sama dozvola bi se izdala tako da bi se samom izvođaču omogućilo da krene sa radovima odmah na onim delovima gde su završeni postupci eksproprijacije, a gde nije završen postupak eksproprijacije i procedure u katastrima iste bi se rešavale paralelno sa izvođenjem radova, pri čemu se ne bi narušavala prava vlasnika. Dakle, sve bi išlo lakše i jednostavnije. Time bi sve ovo bilo daleko povoljnije za same investitore, budući da bi im se sam rok za pribavljanje akata za izgradnju znatno olakšao, smanjio samu cenu realizacije projekta, što bi sve uticalo povoljnije na samu investiciju. Inače, za sve ove projekte obezbeđena su sredstva u budžetu Republike Srbije i garancije za kredite sa povoljnim uslovima. Prednost ovog zakona je što bi se znatno ubrzala realizacija projekata od značaja za Republiku Srbiju.

U vreme vladavine DS, zbog uništavanja i urušavanja države, imovine, opšte nebrige, korupcije, prodaje, devastacije svega, došlo je do stagnacije razvoja infrastrukture u korist ličnog bogaćenja i punjenja njihovih džepova. Postavlja se pitanje zašto nešto nisu uradili. To je bilo vreme afere i malverzacija, zloupotreba i privilegija, kao i nenamenskog trošenja sredstava. Srbija danas jeste drugačija zemlja, stabilna, ekonomski jača, uvažena u svetu. Vlada Republike Srbije sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu ima za cilj unapređenje privrede, otvaranje novih fabrika, novih radnih mesta, samim tim i više novca u budžetu, budžetu koji je treću godinu za redom u suficitu, što sve znači veće mogućnosti za nove infrastrukturne projekte od značaja za Republiku Srbiju.

Prioritet ove Vlade su projekti od regionalnog značaja, kojima će Srbija biti bolje povezana sa svim susedima, što će omogućiti veći ekonomskih rast i efikasnost privrede, a ovaj zakon će to omogućiti.

Suština je u povezivanju, kako bih mogli da menjamo robu i usluge. Povezivanje je danas od presudnog značaja za napredak, kao i bolje kontakte poslovnih ljudi. Ulaganje u saobraćajnu infrastrukturu, sa jedne strane povećava domaću tražnju, a sa druge strane utiče na rast privatnih investicija i opšti bolji privredni ambijent. Ovo će dovesti do smanjenja cena izgrađenih objekata, privlačenje stranih investitora i povećanje zaposlenosti. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Ljubiću.
Reč ima Ana Čarapić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, građani Srbije, set zakonskih rešenja koji je na dnevnom redu, još jednom potvrđuje da Vlada Republike Srbije, predvođena predsednicom Anom Brnabić i država Srbija predvođena predsednikom Aleksandrom Vučićem, maksimalno posvećena građanima Srbije i to mogu slobodno reći, više nego bilo koja vlast do sada.

Svi predlozi zakona, koji su na dnevnom redu su rezultat iscrpnog rada svih članova Vlade, za neke od predloga zakona mogu slobodno reći da su rezultat višegodišnje analize i višegodišnjih pregovora i to u cilju iznalaženja najboljeg mogućeg rešenja, kako za građane Srbije, tako i za državu Srbiju, ali i za sve ostale privredne subjekte.

Kao poslanik vladajuće većine, izražavam ogromnom zadovoljstvo, što je Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić u ovim teškim vremenima za našu državu, uz naš narod, za razliku od nekakvog Saveza za Srbiju, čije lidere zanima jedino lični interes, pa verovatno je period od sedam godina bez vlasti državne kase, težak i dug period, verovatno su se iscrpeli, pa sada bi želeli, pokušavajući da izazovu političku nestabilnost, da se dočepaju državne kase i vlasti. A, na taj način čine loše građanima Srbije, zato što odvlače strane investitore iz naše zemlje.

Građani su toga svesni, čak i oni koji su na strani tog nekakvog saveza, zato što upravo ti građani upućuju zahteve i našoj Vladi i predsedniku republike, jer ti građani imaju u vidu da će Vlada Republike Srbije i predsednik Vučić razmotriti njihove zahteve i izaći im u susret.

Zašto građani koji su zaduženi u švajcarskim francima, nisu se obratili za pomoć ni Vojislavu Koštunici, ni Borisu Tadiću, ni Mirku Cvetkoviću? Pa, zato što su ih upravo oni, različitim uredbama, različitim odlukama, o subvencionisanju kredita indeksiranih u švajcarskim francima motivisali na sklapanje tako rizičnih kreditnih aranžmana.

Uprkos svemu, na inicijativu predsednika republike, upravo Vlade gospođe Ane Brnabić je predložila zakon o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, gde će konverzijom preostalog duga iz franka u dinare, potom u evro, prema srednjem kursu NBS na dan konverzije, biti otpisano čak 38% preostalih potraživanja, koje banke imaju prema takvim klijentima, a bitno je da će 15% otpisanih potraživanja pasti upravo na teret budžeta Republike Srbije, što znači da je naš budžet stabilan.

Zašto su se građani uopšte odlučivali na tako rizični kreditne aranžmane? Sa jedne strane na to ih je motivisala tadašnja vlast, a sa druge strane u momentu sklapanja takvog kreditnog aranžmana franak je u tom momentu vredeo 47 dinara. Da bi samo za pet godina kasnije, franak ojačao za čak 100% prema dinaru i dostigao vrednost od 94 dinara. Čisto poređenja radi, dolaskom Jorgovanke Tabaković, na čelu NBS franak je za period od sedam godina ojačao za nešto manje od 10%, dakle 10 puta manje nego u periodu njihove vlasti.

Postavlja se logično pitanje koje kriv za tako nezavidan položaj građana Srbije, mi ili prethodna vlast? Pa, naravno jedini glavni krivac je prethodna vlast, zato što je motivisala građane na sklapanje tako nepovoljnih kreditnih aranžmana.

Sve o čemu sam govorila svedoči koliko je Vlada Republike Srbije i SNS zainteresovana da pomogne svim građanima Srbije nasuprot nekakvog Saveza za Srbiju, nasuprot prethodne vlasti koja upada u zgradu RTS-a, koja upada u zgradu Skupštine Grada Beograda koja je imovina svih građana Srbije, koja poziva na linč, vešanje, koja se služi najgorim fašističkim metodama ne bili se dočepali državne kase. Pa, znate taj Savez za Srbiju nikako ne može da prežali što je Vlada upravo ovim zakonskim rešenjima opredelila preko sto miliona evra kako bi pomogla građanima Republike Srbije koji se nalaze u teškim problemima zato što su ih oni doveli u takvo stanje, a oni bi želeli da upravo tih sto miliona evra završe u njihovim čepovima. E, pa to im građani Srbije nikada neće dozvoliti.

Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u APR, želim da istaknem da će ova zakonska rešenja apsolutno pojednostaviti registraciju privrednih subjekata, u pogledu povećanja broja lica koji će biti ovlašćeni za podnošenje registracionih prijava. Predlog zakona rešiće sve nedostatke sa kojima smo se suočavali u prethodnom periodu i za krajnji rezultat ovaj zakon će poboljšati položaj Republike Srbije na Duing biznis listi Svetske banke, a to će rezultirati još većem broju kako stranih tako i domaćih investitora.

Još jednom hvala članovima Vlade Republike Srbije koja brine o nama građanima, koja brine o budućnosti nas i naše dece. Ono što vi i naši roditelji nismo imali zbog lopovluka prethodne vlasti, naša deca će imati. Građani Srbije se ne daju više prevariti, a to će pokazati dolaskom na današnji miting SNS u Beogradu u tolikom broju koju savremena srpska istorija ne beleži. Poslanička grupa SNS podržaće set svih zakonskih rešenja. Hvala vam.