Dame i gospodo narodni poslanici, nije tajna da sam ja glasao za Đinđićevu vladu, za tog nesretnog Lečića, koji eto sada mora to da mi odradi po njivama i baštama.

Dakle nije ni tajna da sam 2003. godine odbio da glasam zajedno sa Momom Trajkovićem, profesorom Simonovićem itd, što je rezultiralo padom Vlade gospodina, da tako kažem, gospodina Živkovića. Ali, ovde zaboravljamo jednu ključnu stvar. Nije Đilas kupio samo Mariniku, nije Đilas kupio samo Demokratsku stranku, nije Đilas kupio samo sebi Zelenu stranku, to ga kvalifikovali dolari ili zato što je bio drvosek, to sam već govorio. Nije Đilas kriv zato što je kupio poslanički klub. Nije Đilas kriv zato što je kupio i predsednika poslaničkog kluba. Nije Đilas kriv zato što je kupio bivši sastav RRA i tako zajedno sa Šorlakom prihodovao više stotina miliona evra, prodavajući maglu. Najuspešniji prodavac magle je Dragan Đilas.

Ali, zaboravili ste ovaj tim koji su sastavili, gospođo Radeta. Zaboravili ste recimo Čedu Čupića. Moralna gromada od mizerije. Dakle, to je čovek koji je bio Agenciji za borbu protiv korupcije i izmislio sednicu Žalbenog veća. Dakle, neko se žalio za prijem u Agenciji za borbu protiv korupcije u radni odnos i da bi on odbio, da bi svog prijatelja i prijateljicu primio, on je tu žalbu odbio i pri tome je napisao da je to uradilo Žalbeno veće i falsifikovao potpise dvojice svojih kolega.

Dakle, Čedomir Čupić, koji sad kao moralni integritet treba da pregovara, ne znam, sa nama, koji treba da vodi dijalog, taj Čedomir Čupić je dobio za to krivičnu prijavu. Taj Čedomir Čupić je priznao krivično delo, a tužilaštvo mu je to dalo umesto falsifikovanih službenih isprava i sve drugo, i tako malo to krivično delo umanjilo kao nesavesno poslovanje, ali kao krivično delo. On je to priznao i kažnjen je nešto novčano. To je ono kad se nagodiš sa tužilaštvom i uplatiš određenu sumu novca i to krivično delo ne ide na sud, ne ideš na robiju, nego platiš određenu sumu, a Čedomir Čupić je naravno imao novca.

Da ne govorim o prigovorima njegovih studentkinja za određene napade određenih vrsta. Ja predlažem Tanji Vojtehovski, kad je već onog Jutku, butku, tamo saslušavala, da lepo sve te studentkinje pronađe i da organizuje jednu emisiju sa tim studentkinjama, da vidimo tu moralnu gromadu Čedomira Čupića posle priznavanja krivičnog dela. Dakle, priznao je krivično delo i time postao kriminalac koji danas treba da razgovara, verovatno želi da razgovara sa predsednikom Republike, predsednikom Vlade, narodnim poslanicima itd. Da vidimo šta je taj čovek sve počinio, a verujem da bi ona mogla ponovo da doturi onaj detektor laži, šta je bilo, pa da vidimo da li govori istinu i da li je prilikom predavanja imao određene seksualne aluzije prema studentkinjama, kojima je predavao.

Dakle, ne radi se samo o Đilasu, o Lečiću, o Jeremiću, o Reis Efendiji. Ovde se radi recimo i o Čedomiru Čupiću, koji je član tima. O Srđanu Dragojeviću da ne govorim, koji nas je ovde prozivao svinjama itd. U Orevelovoj farmi, svinje se ponašaju kao ljudi, a kad pogledam Srđana Dragojevića, izgleda da je obrnuto. Izgleda se ljudi ponašaju kao da ne kažem dalje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavu 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potreba da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Konačno sam razumela šta je gospodin Rističević zapravo hteo da kaže.

Sinoć me je zbunio kada je na svom tviter nalogu napisao da je neko osnovao stranku, a nije osnovao nego kupio. Treba biti precizan i na tviteru, gospodine Rističeviću. Čitaju to ljudi mnogo. To me onako zbunilo malo.

Naravno, kada je u pitanju taj Čedomir Čupić, u pravu ste, on jeste napastvovao studentkinje. Ako neko u toku krivičnog postupka napravi poravnjanje sa tužilaštvom, on samim tim, to svi pravnici znaju, priznaje krivično delo, ali se samo nagodi da dobije ili uslovnu osudu ili neku manju kaznu itd. On sam je priznao da je kriv za zlostavljanje koleginica studentkinja.

Dobro je gospodine Rističeviću što podsetiste da niste glasali za Vladu Zorana Živkovića. Ima ovde nekoliko narodnih poslanika koji su bili u sali kada je biran Zoran Živković za predsednika Vlade. Zaista to moram da pomenem kao, ja mislim, najteži u nekom smislu dan u politici svakog od nas koji smo tu sedeli. Ta Vlada je birana nekoliko dana nakon Đinđićevog ubistva. Normalno je da je Vlada morala da se izabere. Ne može država biti bez vlade, bez predsednika vlade, bez obzira šta se desilo. Ne govorim ja to zbog nekog mog žala za Đinđićem, nego zbog činjenice da je Zoran Živković bio neko koga je Đinđić protežirao i ko je slučajno utrčao tada za predsednika Vlade, pošto je projekat onih koji su organizovali to ubistvo da to bude Nebojša Čović i onda kada se već ugurao Zoran Živković i kada su ga izabrali, opet na zatvorenoj sednici, za predsednika Vlade, čestitali su mu, smejali se, on primao čestitke, aplaudirali. Mi koji nismo učestvovali u tome, zna i kolega Arsić, bio je tu, mi smo bili šokirani da neko može, razumemo da je morao da prihvati funkciju, ali da to bude na neki skroman način, skrušno, ali ne, to je bilo onako uz fanfare, uz smeh, uz čestitke i to govori zapravo o moralnom liku Zorana Živkovića. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prilikom obaranja Živkovićeve vlade nama je bilo sumnjivo nekoliko činjenica zbog čega smo i otkazali poverenje gospodinu Živkoviću.

Prvo, on je bio savezni ministar unutrašnjih poslova. Ubijen je premijer jedne od članica, federalne članice tada državne zajednice ili konfederalne, nazovite to kako hoćete.

Druga stvar, prilikom izbora te Vlade ministar unutrašnjih poslova republički, gospodin Mihajlović je na predlog svog kolege saveznog ministra unutrašnjih poslova, koji je zauzeo mesto ubijenog premijera, avanzovao, na njegov predlog je ponovo izabrana za ministra unutrašnjih poslova. To su veoma sumnjive činjenice. To je razloga zašto i danas kada radikali predlože ispitivanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, zbog čega ja glasam za taj predlog. I dan danas i ubuduće ću glasati da se ispita politička pozadina, ali kompletna, da se ispita i mogućnosti kako je moguće da savezni i republički ministar unutrašnjih poslova, jedan opstane, a drugi napreduje i zauzme mesto ubijenog premijer iako su bili odgovorni na ovaj ili onaj način za bezbednost svih funkcionera, pa i ubijenog premijera.

Dakle, na to pitanje sudovi nikada nisu dali odgovor, a ona onaj Entoni Mongton i Blek, kako se zvao onaj drugi, regionalni šefovi, njih šest iz CIA nikada nisu ovde pozvani kod naših organa na saslušanje da se ispita sa kim su sve dogovarali i na koji način je likvidiran premijer jedne države, suverene države. Ma ko šta o njemu mislio, to je bio nedopustiv čin i ubuduće ću tražiti da se ispita i taj deo političke pozadine za koji verujem da je verodostojniji od onoga što je sudu pominjano, utvrđeno. Verujem da je to veoma verodostojna politička pozadina jer obično se u Srbiji ubija zbog vlasti da bi se jedan na takav način sklonio, a drugi na njegovo mesto došao. Hvala.

Pravo na repliku, koleginica Radeta.
Izvolite.

Gospodine Rističević je, moram da kažem, opet dao nepotpunu informaciju. Sve je tačno što je rekao, ali opet nešto fali. Kolega Arsiću, vi ćete se složiti, jer ste takođe bili akter tog vremena.

Obaranje Živkovićeve Vlade, započela je poslanička grupa SRS. Tada smo imali mnogo bolji Poslovnik, pa smo imali mnogo više vremena, pa smo imali referate sa podacima, o kriminalu Zorana Živkovića, Pitića, Vlahovića, Marije Rašete Vukosavljević, Šumarca, Mihajlovića, mafijaške pudlice Nebojše Čovića. Dakle, svi oni su bili tema tih naših referata i o svakom smo imali ovakav štos dokaza i vi ste kolega Arsiću bili jedan od učesnika u toj raspravi.

To je pokrenulo tu lavinu, kada smo izašli sa svim tim podacima, više jednostavno niko nije imao, ni od onih koji su glasali za tu Vladu, niko više nije imao moralnog prava da glasa za tu skupinu kriminalaca, jer to jeste bila skupina kriminalaca. Sećate li se samo, jel narod zaboravio tu Mariju Rašetu Vukosavljević, koju je zamislite sud oslobodio, a poznata je bila po tome da je kašičice za kafu, one najmanje moguće, na aerodromu plaćala pet hiljada dinara u to vreme. Dakle, u svakom poslu su krali, na svakom poslu su uzimali i zbog toga su morali da odu sa vlasti.

Marjanu Rističeviću, svaka čas što je tada glasao protiv te Vlade, jer zaista niko moralan ne bi mogao ni da glasa da na čelu države bude takva bulumenta, kakva je bila u tom periodu. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Lapčević?
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? Da.
Koleginice Nikolić, izvolite.

Zahvaljujem gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, predloženo zakonsko rešenje o konverziji stambenih kredita svakako neće rešiti probleme velikog broja građana, koji su zaduženi u švajcarskim francima.

Ovim predlogom predviđa se konverzija kredita u evre, umesto u dinare, što svakako nije dobro rešenje, jer niko ne garantuje kurs evra. Ovaj zakon predstavlja zadovoljavajuće rešenje samo za banke, a nikako za korisnike kredita. Vrhovni kasacioni sud Srbije razmotrio je pitanje stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i proglasio je indeksiranje ništavnim, osim ako banka nije dostavila dokaz da se ona zadužila u toj valuti, za plasman odobrenih sredstava.

To znači, da bi banke morale da konvertuju kredite u dinarske, obzirom da su u svojim ugovorima navodile da daju kredite u dinarima. Leks specijalis predviđa suprotno stavu Vrhovnog kasacionog suda, da se izvrši konverzija u evre i tom prilikom umanji iznos dobijen konverzijom, iznos glavnice na dan konverzije uvećan za iznos dospele, a ne naplaćene, redovne kamate na dan konverzije, za 38%.

Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja legalizovanje pljačke građana Srbije i pokušaj aboliranja banaka od krivične odgovornosti. Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? Da.
Kolega Mirčiću, izvolite.