Zahvaljujem.

Pozdravljam predstavnike Vlade. Poštovane kolege i građani Srbije, od osam sporazuma koji su danas na dnevnom redu, ja bih htela nešto da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora, unapređenje infrastrukture u oblasti zdravstvene zaštite u Srbiji.

Danas se zdravstveni sistem Srbije rangira na 18. mestu u Evropi od 35 država starog kontinenta. To je ovaj momenat. Godine 2012, 2014. odnosno 2016. godine, kada je promenjena vlast u Vojvodini, SNS je zatekla razorenu državu, bankrot. Demokratske vlade su razorile, uništile sve, opustošile zdravstvo, ruinirane bolnice, zabranjeno je bilo zapošljavanje, zdravstvenim radnicima je bila zabranjena specijalizacija. Uništeno je sve sem ljudskog resursa.

Zahvaljujući ideji Aleksandra Vučića, njegovoj hrabrosti i odlučnosti i donošenju rizičnih odluka, zemlja je krenula u oporavak i na svim nivoima. Ovo je bio ogroman posao u poslednjih nekoliko godina. Mnogo se uradilo i u zdravstvu i mnogo je učinjeno, ali uvek je nedovoljno. Radujem se ovom zakonu i svim zakonima, a posebno zakonima iz zdravstva, jer ga to unapređuje i najveću korist imaju građani. Olakšava im život, osavremenjuje terapije.

Stepen razvijenosti zemlje određuje karakter i kvalitet zdravstva, zdravstvene zaštite svake zemlje. Zdravi građani su temelji razvoja svake zemlje. To je osnov odakle sve kreće. Nema napretka bez zdrave nacije, nema produktivnosti. Država je dužna da obezbedi zdravstvenu zaštitu svim građanima na svakom nivou. Okvirni sporazum o zajmu potpisan je sa Bankom za razvoj Saveta Evrope u Beogradu 4. aprila 2019. godine, a u Parizu 15. aprila 2019. godine.

Odobren je zajam za finansiranje zdravstvene infrastrukture, bolničke opreme u odabranim zdravstvenim institucijama širom Srbije u iznosu od 200 miliona evra. Projekat predviđa investiranje i izgradnju, proširenje i rehabilitaciju oko 18 zdravstvenih ustanova širom Republike Srbije. Zdravstveni centri Valjevo, Vranje, Zaječar, Smederevo, Paraćin, Pirot, Kraljevo i ostali, među kojima je i Subotica, su deo ovoga projekta. Subotica je dobila oko 22 miliona evra za rehabilitaciju.

Sredstva budućeg zajma planirana su kao podrška već postojećim investicijama državnog budžeta u zdravstveni centar, čime se dopunilo nedovoljno izdvajanje za zdravstvenu infrastrukturu. Procenjena vrednost ovoga projekta je minimalno 350 miliona evra, od kojih će banka finansirati 60%, odnosno iznos od 200 miliona evra, a sve ostalo ide iz budžeta.

Pozdravljam predlog ovog zakona, podržavam sve ove zakone i oni su za dobrobit našeg boljeg sutra, za boljitak naših građana i za sve nas. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Marković.
Izvolite, kolega Markoviću.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o veoma važnim predlozima zakona, ugovora, sporazuma i prethodni govornici su izneli gotovo sve one činjenice i argumente zašto treba da usvojimo ova predložena akta i koji su to najznačajniji benefiti za građane i privredu Srbije.

Nažalost, i ova sednica protiče u odsustvu dela opozicije, koji očigledno imaju neke druge obaveze, hrane golubove u parku ispred Predsedništva. Nemam ništa protiv golubova, mada ima više golubova nego njih, ali to je nešto što na najbolji način pokazuje njihov odnos prema Narodnoj skupštini, prema svojim obavezama ovde u parlamentu, ali i prema građanima koji su ih birali.

Kao što su i juče i u utorak izbegli da se izjasne o tzv. Tijaninom zakonu, a nismo mogli da živimo od njih kada su nas optuživali kako ne želimo da usvojimo Tijanin zakon, kako podržavamo ubice i ostale gluposti, tako i danas izbegavaju da se izjasne o ovim važnim ugovorima i sporazumima sa međunarodnim finansijskim institucijama, koji će omogućiti brojne razvojne projekte, kako smo i čuli, unaprediti putnu i železničku infrastrukturu i podstaći dalji privredni rast Srbije.

Takođe, ne mogu a da ne primetim nastavak histerije u jednom delu javnosti u nekim medijima usmerene protiv Srpske pravoslavne crkve, protiv nekih vladika i protiv patrijarha Irineja. Pogledajte ovaj orkestrirani napad jednih novina. Dakle, to je davno prestao da bude list, to je postao politički pamflet Saveza za Srbiju. U pitanju je „Danas“ koji tri dana već vodi orkestriranu kampanju i protiv patrijarha i protiv Srpske pravoslavne crkve i protiv Aleksandra Vučića.

Tri dana za redom na naslovnoj strani ide napad na patrijarha samo zato što se patrijarh usudio da kaže kako se Vučić bori, junački bori i za državu i za narod i za Kosovo i Metohiju. To je jedini patrijarhov greh, ali očigledno neoprostiv. Da je patrijarh rekao nešto loše o Vučiću, odmah bi bio proglašen i za junaka i za heroja i za sveca od istih tih medija. Međutim, pohvalio je požrtvovanje i borbenost predsednika Srbije i sad je odmah proglašen za bota SNS, uskoro će da ga proglase za sendvičara, kako nas zovu.

Pogledajte ovaj skandal. Narodna stranka Vuka Jeremića na Tviteru pravi fotomontažu patrijarha Irineja i izvrgava ruglu patrijarha i mnogo drugih junaka iz Saveza za Srbiju koji se rugaju danima na Tviteru patrijarhu. Nemam vremena sada da čitam sve ove gadosti. Sa takvim ljudima mi imamo posla, sa ljudima koji su spremni da napadnu patrijarha Irineja i Srpsku pravoslavnu crkvu i svakoga ko se bori za srpske nacionalne interese, bez imalo sramota.

Želeo bih zbog mojih kolega, koji treba da govore, iz svih ovih razloga, da pozovem sve narodne poslanike da podrže ova predložena akta i sve ostale napore Vlade Srbije i predsednika i da od Srbije napravimo pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Hvala, kolega Markoviću.
Reč ima Ivana Nikolić. Izvolite, koleginice Nikolić.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu imamo potvrđivanje sporazuma za koje je odmah važno istaći da se danas bavimo njihovim potpisivanjem sa zemljama koje će svoj novac dati, pozajmiti Srbiji, a koji Srbiju prepoznaju kao odgovornog, sigurnog i pouzdanog partnera, uveravajući se u dobru saradnju u prethodnom periodu, uveravajući se u dobru saradnju i danas i očekujući dobru saradnju i u budućnosti.

Potvrđivanje sporazuma na dnevnom redu odnosi se na važne infrastrukturne projekte i partneri koji potpisuju ove akte sa Republikom Srbijom sigurni su da će novac biti usmeren onako kako treba, a građani naše zemlje će svakako osetiti dobrobit tih ulaganja. Danas za Srbiju i ruski, i kineski, i evropski, i azerbejdžanski, i turski investitori znaju da će zajmovi i krediti biti usmereni u realizaciju projekata, a za razliku od prakse koja je bila na snazi do 2012. godine.

Do 2012. godine zajmovi i krediti bili su usmeravani na isplate zarada zaposlenima, na isplate penzija penzionerima, prosto na očuvanje socijalnog mira, i to je apsolutno loš pristup, praktično katastrofalan pristup koji nema perspektivu i koji direktno vodi državu u problem i u poziciju da niko neće sa njom da sarađuje.

Nije bilo ni malo jednostavno predsedniku Aleksandru Vučiću, najpre na čelu Vlade Republike Srbije, da se suoči sa tim problemima, da izađe pred građane i da sprovede reformske procese, a opet da stavi Srbiju na stabilne noge, gde je Srbija danas jedna poželjna destinacija za nove investicije. Samo u 2018. godini, statistika govori, imali smo 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija, što Srbiju svrstava u lidera regiona.

Osvrnuću se na Sporazum, odnosno na Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit ovlašćenog kupca za projekat izgradnje autoputa E763 Beograd – južni Jadran, deonica Preljina – Požega. Građani zapadne Srbije se naročito raduju izgradnji ove deonice, odnosno nastavku izgradnji deonica Koridora 11.

Prioritet rada Vlade Republike Srbije zaista jeste izgradnja dobre saobraćajne infrastrukture i sa ponosom ću da kažem da smo svedoci jednog takvog delovanje čime se direktno privlače investitori, gde se grade nove fabrike, otvaraju nova radna mesta, samim tim i podiže nivo kvaliteta života naših građana.

Sada se u subotu pušta u saobraćaj i Koridor 10, napravljen je autoput za narod i Vlada Republike Srbije je još jednom pokazala da ono što je obećano i ispunjava. Ovaj autoput je izgrađen po svim evropskim i svetskim standardima.

Isto tako, velikim intenzitetom privode se i kraju radovi na izgradnji Koridora 11, na određenim deonicama. Uskoro ćemo imati kompletnu završen i pušten u saobraćaj deo autoputa E763 Beograd – južni Jadran od Obrenovca do Preljine, a evo i zajedničkim delovanjem i ovim našim angažovanjem danas počinje izgradnja deonice Preljina – Požega.

Važnost potpisivanja sporazuma o kojima danas govorimo i značaj da se o njima glasa poslanici SNS sa svojim koalicionim partnerima apsolutno prepoznaju, a oni koji ne žele da o ovome govore i ne žele da podrže ove zakone, kao i predloge zakona iz prvog dela sednice, samo zato što je njihov predlagač Vlada Republike Srbije, svakako će i oni osetiti dobrobit sprovođenja ovakvih zakonskih rešenja, kao i svi ostali građani Republike Srbije, jer politika SNS je apsolutno u interesu svih građana u našoj zemlji. U danu za glasanje ću svakako podržati predložene zakone. Hvala.

Hvala, koleginice Nikolić.
Reč ima Stanislava Janošević. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi sugrađani, u prethodna dva dana, odnosno u prvom delu ove sednice, imali smo raspravu o zakonima koji su iz domena Ministarstva pravde. Zaista, iscrpna i kvalitetna rasprava od strane kolega, koji su pravnici. Moram reći da apsolutno podržavam pooštravanje kaznenih mera, kaznene politike prema izgrednicima ovog društva, prema onima koji na najgori mogući način su prekršili zakon, izvršili teško ubistvo, silovanje nemoćnih lica, dece ili trudnica i zaista zaslužuju doživotnu kaznu zatvora, bez mogućnosti uslovnog otpusta, jer njima i jeste mesto iza rešetaka. Može ovo da zvuči, možda nehumano, ali se pitam gde je humanost bila kada su to delo počinili.

Oni koji nisu prisutni na ovoj sednici, ne znam da li takve izgrednike podržavaju i zašto nisu prisutni da raspravljaju o ovako teškim zakonima i samo mogu da zaključim zašto ne brinu o građanima i bezbednostima građana Republike Srbije.

U ovom delu sednice imamo na dnevnom redu zakone iz oblasti finansija i uzeću učešće u ovoj raspravi.

Kada su finansije u pitanju, načini finansiranja, bez obzira na kom su nivou upravljanja, oni privlače veliku pažnju. Ovo su predlozi i sporazumi koji će, bukvalno uticati na infrastrukturu, na auto put Preljina-Požega, na uopšte železničku vezu Srbije i Mađarske, jer je to deonica puta između Novog Sada-Subotice-Kelebije i prosto, prvi i osnovni zadatak najvažnije jeste bilo vođenje finansija od strane prethodne Vlade, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, kao i ove na čelu sa premijerkom Anom Brnabić. Mi smo pokazali da možemo dobro da vodimo finansije, a rezultat toga je da u poslednje četiri godine je prisutan suficit u budžetu.

Dakle, šta je to što obezbeđuje sigurne finansije? Svakako da jeste razvoj privrede. Ono što je obezbedilo razvoj privrede, zasigurno je razvoj industrijskih zona u mnogim gradovima, gde su se revitalizovale postojeće i dovele nove kompanije, kako u Zrenjaninu, Novom Sadu, Šidu, Šapcu, Nišu, Beogradu i prosto moram vam na nekom svakodnevnom primeru, Srednjebanatskog upravnog okruga, reći kako se to ogleda u praksi.

Zrenjanin je grad koji nije imao obilaznicu. Imali smo velikih problema sa pucanjem fasada, kao i gustim saobraćajem, odnosno bio je otežan. Izgradnjom obilaznice oko našeg grada, i ta investicija u vrednosti od 423 miliona dinara, mi ćemo rasteretiti taj saobraćaj i povezati naše dve industrijske zone. Mi se stalno hvalimo i volim kad čujem kad drugi napomenu najveće investicije u poslednjih decenija od milijardu dolara dolazi upravo u Zrenjanin, u grad na Begeju i mi u poslednjih 27 godina nismo ni jedan most izgradili, a ove godine će početi i sa tim projektom. Na to smo izuzetno ponosni.

Ovom kompanijom kao i onom koja dolazi sa njim će se povezati i lokalne koje će im biti naravno komitenti i apsolutno ćemo uticati na smanjenje nezaposlenosti. Time ćemo pomoći Sečnju, Žitištu, Bečeju, Južnobanatskom, kao i Severnobanatskom upravnom okrugu.

Za sve one koji prate ili nisu znali, Zrenjanin je grad sporta. Mi sada ulažemo u našu rekonstrukciju jednog stadiona velelepnog sa atletskom stazom i to je investicija u iznosu od 200 miliona dinara. Istovremeno, rekonstruišemo Kristalnu dvoranu. Iz kog razloga? U Srbiji će se za mesec dana održati jedna velika manifestacija Evropsko prvenstvo u košarci za seniorke. D grupa će se takmičiti na Begeju i u rekonstrukciju naše Kristalne dvorane uloženo je 42 miliona dinara, kako u ventilaciju, sam-semafora, ili parket i ne mogu naravno da ne zaobiđem i stari „Medison“ gde je rekonstruisan parket.

Moram reći da obzirom da smo multinacionalna sredina, imamo jako dobru komunikaciju i saradnju sa multinacionalnim manjinama. Naravno, brinemo o inkluziji Roma i nedavno je i ministar Đorđević posetio Zrenjanin i imao je radni sastanak u Centru za socijalni rad. Pomogao nam je i ukazao kako da radimo i u buduće.

Ono što je povezano sa tim jeste svakako da brigu o građanima vodi i Opšta bolnica „Đorđe Jovanović“ koja redovno održava preventivne besplatne preglede, a za svaku pohvalu je da je posebna banja rehabilitaciona banja „Rusanda“ u Melencima uložila 10 miliona dinara kako bi se rekonstruisao zatvoren bazen i ceo peloidni blok, što će naravno uticati na kvalitet lečenja, a nadamo se i za turistički potencijal ovog kraja.

U Zrenjaninu trenutno se grade stambeni objekti za 40 stanova za izbegla i raseljena lica. To je u okviru regionalnog stambenog programa. Ova investicija je u iznosu od 922 hiljade evra i grad je učestvovao tako što je omogućio zemljište i prethodni veoma dobar primer jeste da smo već uručili 11 ključeva za 11 stanova izbeglim i raseljenim licima i investicija od 274 hiljade evra.

Ne mogu da kažem da radimo samo na razvoju grada, već i naseljenih mesta. Jako dobar primer je naseljeno mesto Jarkovac. Ne znam da li znate, ali u Jarkovcu su se nekada proizvodile mašine i traktori IMT, koji je privremeno bio ugašen. Indijska kompanija „Tafe“ je preuzela i danas na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu mi imamo izložen stari traktor, stare naše proizvodnje, ali i nov, u tom smislu, 539. Zaista smo ponosni na to.

Mogla bih još mnogo da pričam o svim projektima koji se planiraju i koji se realizuju. Međutim, ništa to ne bi bilo omogućeno da razvojne agencije ne rade dobro svoj posao, da nemamo dobru komunikaciju Pokrajinske i Republičke vlade. Veliku pomoć nam je uručio ministar Goran Knežević i razumevanje predsednika Aleksandra Vučića, tako da je Zrenjanin revitalizovan.

Ravnomerno ulažemo u budućnost i to je zasigurno opcija koja piše istoriju. Ohrabruje me svaki naredni potez i korak zato što opravdava program koji vodi SNS. Stoga ću ja zasigurno podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Tijana Davidovac. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Putni pravci kroz Republiku Srbiju predstavljaju najkraću i najefikasniju vezu između Zapadne i Centalne sa Južnom i Jugoistočnom Evropom.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit koje Ministarstvo finansija uzima od kineske Eksport-Import banke za projekat izgradnje puta E 763 na deonici Preljina-Požega u iznosu od 445 miliona dolara, od čega se 15% finansira iz budžeta Republike Srbije.

Ukupna dužina Koridora 11, koji se prostire od Beograda do granice sa Crnom Gorom, iznosi 258 kilometara. Deonica Preljina-Požega dugačka je 30,9 kilometara i podeljena je na tri manje deonice. Komercijalni ugovor sa kineskom kompanijom „Čajna komunikejšn konstrakšn kompani“ u vrednosti od 400 miliona evra potpisan je 2017. godine i odnosi se na projektovanje i izvođenje radova na ovoj deonici.

Planirani rok za izgradnju ove deonice je tri godine, a predviđene su tri petlje, mostovi i tri tunela. Poslednja deonica na Koridoru koja će se ugovarati nakon završetka deonice Požega-Preljina je od Požege do granice sa Crnom Gorom, kod Boljara, koja je duga nešto više od 100 kilometara i predstavlja najkomplikovaniji deo puta sa mnogo mostova i tunela, čija se vrednost procenjuje na oko milijardu evra.

Izgradnja Koridora 11 ima veliki značaj za povezivanje naše zemlje i regiona, posebno jer je deo budućeg autoputa Beograd-Sarajevo, pošto od Požege do granice sa BiH preostaje da se izgradi oko 60 kilometara autoputa.

Deonica Ljig-Preljina koja je dugačka 40,36 kilometara puštena je u saobraćaj 2016. godine. Vrednost ove deonice koja je finansirana iz kredita Republike Azerbejdžan koštala je 308 miliona evra. Deonica Obrenovac-Ub-Lajkovac-Ljig koja se gradi od 2014. godine dugačka je 62,7 kilometara. Vrednost radova na deonici Obrenovac-Ub i Lajkovac-Ljig iznosila je 335 miliona dolara, od čega se 10% finansira iz budžeta Republike Srbije, a ostatak iz kredita kineske „Eskim“ banke.

Deonica Ub-Lajkovac koštala je 73 miliona evra i finansirana je iz budžeta Republike Srbije. Deonica Obrenovac-Preljina biće puštena u saobraćaj tokom sledećeg meseca, što će u značajnoj meri rasteretiti Ibarsku magistralu i našim građanima olakšati kretanje na ovoj relaciji.

Loša saobraćajna infrastruktura godina je bila jedan od najvećih razvojnih ograničenja Srbije.

Značaj izgradnje Koridora 10 i 11 je višestruka, kako za građane i privredu tako i za razvoj lokalnih samouprava. Izgradnja modernih saobraćajnica omogućava bolju povezanost i intenzivniji transport i trgovinu, lokalne samouprave su privlačnije za strane investitore, za izgradnju fabrika i otvaranje novih radnih mesta. Takođe znatno doprinosi i razvoju turističkih destinacija.

Danas imamo pozitivne makroekonomske pokazatelje, imamo suficit u budžetu, inflaciju u predviđenim granicama, stabilan kurs evra, smanjenje javnog duga i deficita platnog bilansa, a sve to smo postigli kroz odgovoran rad Vlade Republike Srbije i našeg predsednika Aleksandra Vučića što nam je omogućilo između ostalog da se pokrenu značajni infrastrukturni projekti, a u poslednjih nekoliko godina izgrađeno je i više kilometara puteva nego decenijama pre toga.

Zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i stabilizaciji javnih finansija, mi danas imamo novac kojim možemo da trošimo na izgradnju puteva, obdaništa, bolnica, škola, što je u interesu naših građana koji nam daju svakodnevnu podršku jer su izabrali nas da gradimo pristojnu i modernu Srbiju, a u prošlost poslali huligane koji maltretiraju naše građane i demoliraju naše gradove. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala koleginice Davidovac.
Reč ima Milimir Vujadinović, izvolite.