Hvala, kolega Periću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakon u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici nastavljamo sa daljim radom.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda, rasprave u pojedinostima – Predlog zakona o sprečavanju korupcije.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodi poslanici.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji više vrsta korupcije i meni je žao što danas nisu prisutni ovde ovi iz stranke bivšeg režima pojačani Boškom LJotićem, da i njima objasnim u kom delu i u kom obliku korupcije su bili. Najopasnija je crna korupcija. Dakle, to je ona korupcija kada javne poslove spojite sa privatnim biznisom. Nema očiglednijeg primera od Dragana Đilasa. Nema očiglednijeg primera posle njega od Vuka Jeremića.

Dakle, ukoliko neko koga ste na određen način delegirali da bude predsednik Skupštine UN, predsednik skupštine celog sveta, ukoliko neko na toj funkciji koju mu finansira Republika Srbija, koja mu daje lični dohodak od osam do 10 hiljada dolara, koliko se sećam, plaćala mu je stan koji je koštao, gotovo isto toliko, vozača koji je koštao pet hiljada evra, sve živo mu je plaćala Republika Srbija, da bi on imao tu čast da predsedava Generalnom skupštinom UN. On je to grubo zloupotrebio i verujem da su ga Amerikanci iskoristili da svedoči protiv Patrika Hoa, čoveka sa kojim je on pravio privatne biznise u vreme dok je predsedavao, dok je vršio javnu funkciju, a nema veće javne funkcije u Srbiji od one koju je on vršio da bude u ime Srbije delegiran iz Srbije kao predsednik skupštine UN. U to vreme je pravio velike biznise koji su bili zasnovani na korupciji sa Patrikom Hoom i drugim svojim prijateljima, i za te poslove dobio veliki novac. Na kraju je svedočio protiv svojih prijatelja, mislim da osim što su ga Amerikanci amnestirali, da mi nemamo pravo da izvršimo amnestiju takvog funkcionera koji je danas predsednik jedne političke partije, koji je ovde bio ministar spoljnih poslova, bio je savetnik Tadića, savetnik za telekomunikacije, bio je savetnik za odbranu, bio je u predsedništvu dok je gospodin Tadić vršio funkciju predsednika Republike Srbije.

Drugi njegov, kako bi naš narod rekao, pajtaš, gospodin Đilas, je za vreme dok vršio javnu funkciju, funkciju gradonačelnika, funkciju ministra za NIP i dok je bio šef narodne kancelarije za svoje firme prihodovao preko 500 miliona evra. Kakva je to crna korupcija? Najcrnja moguća korupcija u svetu da je neki javni funkcioner uspeo da prihoduje 500 miliona dok vršio svoju funkciju i da je uz put, preko reklama, kontroliše medije, da mediji koji nešto loše napišu o njemu i Borisu Tadiću, ne mogu da dobiju reklamu, ne mogu da oglase nijedan proizvod, zato što je imao apsolutni monopol i na reklame i na medije. Pri tome, kao javni funkcioner zaradio 500 miliona evra, i bio umešan u razne korupcionaške afere, o kojima ću govoriti kasnije. Nema većeg oblika korupcije da prikažemo na način na koji pokušavamo da prikažemo od onoga koji su imali Đilas, Jeremić, kome se pridružio, gle čuda, Boško Obradović, koji se navodno, nekad davno, borio protiv korupcije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

S obzirom da se radi o članu 1. koji definiše nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije, moram da kažem inače sam veliki protivnik tih stvaranja tzv. te četvrte grane vlasti, koja je navodno, kontrolor, sve ove tri, a suštinski nju niko ne kontroliše.

Mi smo ovde doživeli u eri DS neretko, po glupavim naredbama EU, da formiramo sijaset tih besmislenih agencija koje suštinski služe da izvlače iz nadležnosti ministarstava njihove poslove i da ministarstva svedu da budu ikebane, i da gotovo nemate nikakvu nadležnost, a oni su tobože, naši vesnici i naše apologete nezavisnosti, poštenog i čestitog rada i sada će oni nas sve ovako tu da kontrolišu.

Pošto ja inače, znam šta je traženo, i sva sreća to nije uneto u zakon, i tu moram da vam čestitam što ste odoleli tom pritisku, to je ovde traženo da ljudi znaju da ta agencija ima ingerencije, bezmalo, policije, da može da upada u kancelariju kada hoće, da nam proverava koga hoće i kako im padne na pamet. Bogu hvala da na to niste pristali jer to bi bio čist zločin, ali ono što se meni ne sviđa kod ovog zakona, a to je činjenica da se ovde polazi od pretpostavke da ako si javni funkcioner ti si kriminalac. I, to odavno već slovi u našem društvu, u medijima, a poslanik si, a ministar si, ti si jedna lopuža, jedan bandit, jedan kriminalac i tebe bi trebalo sad svako ovde da kontroliše, da ti pije krv.

Inače, znam da su tražili, između ostalog su tražili da vam kompletnu familiju bez malo nateraju da prijavljuju imovinu. Sada dođete u apsurdnu situaciju, na primer, možda neko ne govori sa svojim bratom ili sestrom, a ovde mu se traži da prijavite njegovu imovinu. Sva sreća ni to niste prihvatili, ali čak i kad je u pitanju supruga, a što bih ja morao da izlažem svoju suprugu bilo čemu ili bilo ko od nas, da prijavljuje imovinu. Našta to liči i veliki sam protivnik toga da se daju tolike ingerencije tim tzv. nezavisnim telima, da ne govorim o tome da je to sve napravljeno u vreme DS, da su oni na nižim i na srednjim nivoima postavljali svoje funkcionere i danas to i te kako obilato zloupotrebljavaju i prave ozbiljan problem čitavom društvu.

Na kraju krajeva, Agencija za borbu protiv korupcije, nije mi jasno zašto postoji? Ako imamo Savet za borbu protiv korupcije, šta će nam dva Vladina, odnosno imamo čisto Vladino telo, Savet za borbu protiv korupcije, po čemu su sad ovi nezavisniji, bolji i nemam pojma, pa se kao pravi ta Agencija za borbu protiv korupcije? U redu, ako je već to tako negde definisano, koliko to već postoji, ali moram da kažem da neke stvari od kojih se ovde polazi apriori, a to je da svako ko je javni funkcioner, on je u startu, otprilike lopov, pa će oni kao da ga kontrolišu, da ga ispravljaju, pri tome, ne rade taj svoj posao, čini mi se, adekvatno.

Imate sijaset primera po Srbiji, recimo gde su ljudi opštinski odbornici. Imate opštine gde većina stanovništva živi na selu. Opštinski odbornik dođe kao poljoprivrednik iz seoske sredine. Šta on zna, ako ima registrovano npr. poljoprivredno gazdinstvo i on je vlasnik je tog gazdinstva, da on sada treba da se odjavi da ne bude on vlasnik toga ili da nema neku svoju malu firmicu, a postane opštinski odbornik, gde inače najčešće ne prima nikakvu platu. Onda ljudi dolaze u prekršaj, a pre toga ih niko nije lepo ni edukovao, niti im je rekao da moraju da podnesu, odnosno da zamrznu taj svoj status ili da prenesu rukovodeća ovlašćenja na nekog drugog, pa da onda budu odbornici.

Mislim da to nije u redu, zato što imamo koliko hoćete takvih prijava gde ljudi pojma nisu imali šta bi trebalo prethodno da urade i onda dođu u prekršaj i suoče se sa, zaista besmislenim posledicama.

Molio bih da, ako se već ovako nešto uvodi, što inače ja podržavam, mora svako da bude kontrolisan, ali bih vas onda zamolio da vi kao Ministarstvo pravde utičete na tu Agenciju za borbu protiv korupcije, da malo više edukuju ljude i javne funkcionere. Tvrdim da 60, 70% javnih funkcionera pojma nema šta bi trebalo da uradi prethodno pre nego što uopšte stupe negde na neku funkciju, zato što jednostavno niko im nikada to nigde nije ni objasnio.

Bila bi potrebna ta ovlašćenja i te ingerencije koje su na pravdi Boga, sva ta tzv. nezavisna tela, dobila da se to polako vraća u Ministarstvo. Ako narod glasa za neku vlast, a u ovom slučaju glasaju za vlast SNS, ljudi očekuju da vi sprovodite nešto što je u interesu građana. Kako vi da sprovodite kad pola ingerencije nemate, a dato je tim agencijama besmislenim koje ovde postoje. Pravo da vam kažem za većinu njih ne znam ni čemu služe, ali eto služe zato što je neko iz EU mnogo pametan, pa je tako rekao, suštinski da obezglavi državu tako što uzima ingerencije iz ministarstava.

Voleo bih da počne polako vraćanje tih nadležnosti u ministarstva, a da ove agencije zaista se vrate nekoj svojoj kontrolnoj funkciji, a ne da glume policiju i da glume ne znam koga ovde i da nam oni budu apologete čestitosti, ne znam čega, a da su svi ostali, otprilike lopovi i bezobrazni, a jedino oni su vlasni da nas kontrolišu. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Mihajlo Jokić.

Hteo sam da istaknem član 1. jer je vrlo bitan zbog toga što umesto reči – borba, stoji reč – sprečavanje. Mislim da je ta reč odgovarajuća i prava reč, a ne ona reč koja je bila, jer, kada kažete – borba, onda već pretpostavljate da korupcija postoji, a ovom rečju – sprečava, znači borimo se da te korupcije ne bude.

U ovom trenutku sam hteo da kažem nešto. Čuo sam, odnosno, pročitao sam, informisan sam da se menja Zakon o izvršenju i obezbeđenju. Ako se taj zakon menja, ja bih vas molio da se obrati pažnja na neke članove. Znači, prvo da se obrati pažnja na načelo – srazmernosti. Srazmernost ili proporcionalnost između duga, znači onoga što se duguje i onoga što se prodaje, to je u postojećem zakonu deskriptivno dato. To mora biti dato brojčano. Koeficijent te razmere mora biti veći od jedan, ali moje je mišljenje da ne može biti veći od dva ili tri. Ne možete vi zbog duga od jednog dinara prodavati neku imovinu koja vredi milion dinara itd.

Znači, to je jedan primer. Znači, o tome da se povede računa kada se ovaj zakon bude menjao, jer će njegova izmena da doprinese sprečavanju korupcije.

Druga stvar na koju treba da obratite, to je troškovnik. Troškovnik se pumpa i ne stavlja na uvid dužniku. To se mora novim izmenama regulisati.

Treća stvar na koju apostrofiram, o kojoj treba voditi računa u toj izmeni zakona jeste taj egzistencijalni minimum. Vi ste govorili na Zlatiboru, čitao sam to itd. da postoji imovina koja se ne može otuđiti i koja se ne može prodati, a s druge strane slažem se sa vama, ono što ste rekli da su ti izvršitelji uradili puno toga i da je dug koji je postojao, maltene prepolovljen ili mnogo manji nego što je bio, ali postoje te sitnice, postoje ti, možda mangupi u tim redovima koji nedorečenost ovog Zakona o izvršenju i obezbeđenju zloupotrebljavaju. Ako sam u pravu i ako se očekuje promena ovog zakona, molio bih vas da o tome povedete računa. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospođa Nela Kuburović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo, narodni poslanici, nije tema današnje javne rasprave Zakon o izvršenju i obezbeđenju, ali drago mi je što ste i to pomenuli, s obzorom da je u toku javna rasprava, pa svi oni koji vole vrlo često da kritikuju, evo, imaju opet mogućnost da se izjasne i da nam ukažu na koji način možemo da unapredimo taj zakon.
Sa druge strane, najveći kritičari, upravo tog zakona su oni koji su javne izvršitelje uveli u pravni sistem Republike Srbije 2012. godine i sa skandaloznim zakonom u tom momentu, jer na sve odluke koje su donosili izvršitelji dužnici nisu imali mogućnost žalbe. Zato smo bili prinuđeni 2015. godine da donosimo novi zakon, upravo kako bi smo izvršnim dužnicima obezbedili minimum osnovnih prava da postoji mogućnost da sud u žalbenom postupku preispita te odluke.
Naveli ste neke buduće odredbe zakona, i moram reći da ste u potpunosti u pravu. Svakako, možda i ono što je najznačajnije i što će građane najviše zanimati, a to je zabrana mogućnosti prodajne pokretnosti, odnosno nekretnine u kojoj dužnik stanuje za dug iz komunalnog potraživanja u visini do 5.000 evra, što znači potraživanje do 5.000 evra više neće postojati mogućnost da se takva nekretnina nađe na javnoj licitaciji i da izvršni dužnik bude iseljen.
Zašto je taj limit, upravo smo imali mogućnost tokom proteklih nekoliko godina da analiziramo i praksu i da vidimo da se dešavalo da za taj iznos duga se prodaje nepokretnost.
Svakako i velika novina o kojoj se manje govori ali mislim da je i te kako bitna, koja će se naći u zakonu, ja verujem da ćemo u narednih mesec dana zaokružiti priču oko izmena i dopuna i izaći sa predlogom pred poslanike, to je iznos plate, odnosno iznos penzije koje može biti opterećeni prinudno ograničen. Do sada ste vi mogli sa dve trećine da opteretite nečiju platu, mi taj cenzus spuštamo, tako da će do jedne polovine plata moći biti opterećena zbog prinudnog izvršenja, kada je reč o penzijama, to je jedna trećina i za lica koja primaju minimalne zarade do jedne četvrtine.
Mislim da je to značajan pomak da pokazujemo da vodimo računa i o socijalnim pitanjima, o siromašnom pravu, tako da su krupne izmene koje nas očekuju u narednom periodu. Sve one kritičare pozivam da učestvuju u javnoj raspravi koja trenutno traje.
Što se tiče drugog zakona koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o sprečavanju korupcije koji je izuzetno bitan, a odnosi se, pre svega, na sve nas koji danas ovde sedimo, na sve one koji su izbegli da dođu da učestvuju u raspravi, a podneli su tako veliki broj amandmana, nisu se čak udostojili da ono što su napisali iznesu pred građane.
Moram da kažem da je ovo zakon na kome se dugo radilo, da gotovo više od tri godine Ministarstvo pravde je pokušalo da dođe do konačnog predloga koji je sa različitih strana bio sabotiran i da smo konačno ponosni što možemo da se nađemo pred poslanicima sa predlogom koji treba, na neki način, da otkloni sve one nedoumice koji smo poslednjih deset godina imali kada je reč o primeni ovog zakona.
Ne bi se složila sa kolegom Đukanovićem da postoji pretpostavka da smo mi funkcioneri korumpirani, da smo lopovi. Suština jeste da funkcioneri imaju mnogo veće obaveze od običnih građana. Samim vašim izborom ili imenovanjem dobijate određena ovlašćenja koji obični građani nemaju, pa samim tim treba da imamo i veće obaveze, upravo prema građanima.
Ne vidim nikakav problem u tome da bilo ko od nas treba da prijavi svoju imovinu dok je funkcioner, imovinu svog bračnog druga, jer je najčešće reč o zajedničkoj imovini. Da li se vanbračnim i bračnim partnerima sviđa da to prijavljuju, verovatno, da ne, ali to je zakonska obaveza, tako da nije stvar dobrovoljnosti da li će neko da prijavi imovinu ili ne. S druge strane, neprijavljivanje povlači i krivičnu odgovornost.
Ono što je bitno, pokušali smo da jačamo i profesionalizujemo Agenciju za borbu protiv korupcije, da ne bi dolazili u situaciju kakvu smo imali ranije, da imamo i veće i direktora koji će profesionalno obavljati svoju dužnost, da nemamo direktora agencije čiji se integritet dovodi u pitanje, kao što smo to imali u prošlosti, da imamo direktore protiv kojih se pokretao krivični postupak upravo zbog zloupotreba kakve su trebali da kontrolišu kod drugih funkcionera, pa se postavljalo pitanje kako je mogao da kontroliše drugog ukoliko je sam vršio zloupotrebe, od toga da su zloupotrebe vršene za trošenje dnevnica do toga kako su se nabavljale zgrade i nameštaj u kojoj se danas nalazi sedište Agencije.
Ono što je bitno, pokušali smo da profesionalizujemo, da imamo jedan objektivan i transparentan postupak izbora i direktora i članova veća. Verujem da upravo ovakav izbor, neće dovesti u sumnju buduća lica koja će obavljati ovako važne funkcije.
Mi kao funkcioneri dužni smo da se pridržavamo ovog zakona i ovo nije jedini zakon koji nas obavezuje, ali svakako, uz ovaj zakon, vrlo bitan zakon koji treba da se donese je zakon o poreklu imovine.
Proteklih nekoliko meseci, od kako je Ministarstvo pravde izašlo sa nacrtom zakona, imali smo prilike da slušamo mnoge kritike. Svi oni koji su se zalagali u prethodnim periodima i prethodnih 15 godina i pozivali se u svojim političkim kampanjama kako je neophodno doneti taj zakon, danas su protiv njega, pozivajući se na jednu odredbu Zakona o poreskom postupku koji postoji, gde se pominje unakrsno ispitivanje imovine, ali apsolutno se ne odnosi na ono na šta ovaj zakon treba da se odnosi, tako da verujem da ćemo u narednom periodu biti u prilici da raspravljamo o tako bitnom zakonu, a da će članovi opozicije, koji danas izbegavaju javne rasprave, možda da se udostoje i da prisustvuju skupštinskim debatama.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite.