Gospodin Vladimir Đukanović, pretpostavljam po amandmanu? Izvolite.

Svakako osvrnuo bih se i na ono što je gospodin Rističević rekao, ali moram da kažem i ovo je jedan od dobrih primera.

Znate, gospođo Kuburović, ovde možemo otvoreno o svemu da govorimo iz prostog razloga, niko od nas nikada u životu ništa nije ukrao, niti je pomislio da to uradi. Što se mene lično tiče mogu da me vređaju, da pričaju šta god hoće ali kada bi mi neko rekao da sam lopov i to, oko bih mu izvadio. Ozbiljno vam to kažem. Znači, to je nešto što je najveća moguća uvreda i to ne dozvoljavam nikada niko da mi kaže. Moje kolege su čestiti ljudi nikada im nije palo napamet da nešto negde zloupotrebe.

Ja sam otišao u advokate i teško je, hteo sam da idem u privatni sektor, ne smem ni da pomislim iako mi zakon to dozvoljava, ne smem ni da pomislim, kao i druge moje kolege koje su otišle u advokaturu, da nešto radimo sa bilo kojom državnom firmom, da nas ne bi, naravno, odmah zalepili na naslovne strane i ne znam šta nam učinili.

Ovde ste imali primer gospodina Đilasa, koji kao gradonačelnik sa svojom agencijom sve državne firme su morale preko te njegove agencije da se reklamiraju. On je bio vlasnik agencije dok je bio gradonačelnik i nikada Agencija za borbu protiv korupcije nije reagovala. Nikada. Da ne pričam kakav su sistem stvorili, znači, Savez za borbu protiv korupcije su odbacili, jer ih je prvi kritikovao, napravili su bezmalo kroz kampanju Vericu Barać, napravili su ludom i histeričnom ženom, a onda su oformili Agenciju za borbu te korupcije i napravili dalje čitav sistem putem reforme pravosuđa gde su svoje partijske kadrove stavili da budu sudije. Setimo se svi da su sudije birali po principu tako što su iz opštinskih odbora DS predlagali ljude. Čitali smo u Skupštini kako recimo stigne faks iz opštinskog odbora DS, mislim da je bio dole sa juga Srbije, kaže on je jako fin čovek, Despotovac izvinjavam se. Znači, jako fin, jako dobar čovek, korektan je, naš je itd. i tako ga izaberu za sudiju. To je nešto što je van svake pameti.

Moram nešto da kažem, veoma je važno, znam da se ovde insistira, sada i na promeni Ustava u smislu pravosuđa. Moram da vam kažem najiskrenije, ja živ neću da glasam za situaciju da se sudije same biraju. Znači, ne pada mi napamet da to uradim i meni je strašno da oni čak izbegavaju da ih bira Skupština i na prvi mandat. Čak sam pristalica, neko mora da kontroliše to pravosuđe, ne samo da ih biramo, nego da možemo kao Skupština i da ih razrešimo. Zato što, ako neko donosi presudu u ime naroda, jedina veza sa narodom je Skupština, jer građani nama daju taj mandat da ih zastupamo. Kako je moguće da neko ne želi da ga bira Skupština, da ga bira taj isti narod a donosi presude u ime naroda. To je van svake pameti. Neću da glasam za to i nadam se da tako nešto neće slučajno da pokuša da nam oduzme mogućnost da biramo sudije. To je jednostavno nedopušteno. To stvara prostor za korupciju i stvara prostor da se uvodi sudokratija gde bi opet neko i te kako partijski koristio.

Prema tome, mnogo toga ne valja. Dobro je da se ovaj zakon donosi u tom smislu da se konačno ljudima nekako pokaže, čitavoj javnosti da ne može funkcioner da bude korumpiran zato što ovaj zakon to apsolutno ne dozvoljava.

Znači, ne može ništa da promakne, jer zakon je takav i krajnje rigidan, ali moram da kažem kako su radile te tzv. nezavisne institucije, kako su radile po partijskom diktatu DS i kako neke sudije i dan danas koje su možda ostale iz tog perioda, a birane na način kako je gospođa Malović to predvidela. Upravo danas najviše insistiraju na tzv. nezavisnom pravosuđu gde bi oni suštinski sami sebe birali. Ja to ne želim da prihvatim, prosto nikada neću za tako nešto da glasam.

Hvala, kolega Đukanoviću.
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite, kolega Periću.

Gospodine Marinković, ako mi dozvolite, ali pre nego što otklonimo jednu, rekao bih ozbiljnu zabludu ili pogrešnu tvrdnju gospođe Kuburović, da postavim jedno pitanje kolegama narodnim poslanicima. Kada je naš kolega Marijan Rističević iznosio imovinsku kartu Gorana Ješića, ima li neko da ga nije zabolela glava? Pola ako je od toga, to je mnogo, a kako nam žive građani i da li se on i slični njemu ikad upitao, pa jedva sastavljaju kraj sa krajem.

Gospođo ministar, vi ste rekli, najveći kritičari Zakona o javnim izvršiteljima, nema ovo mnogo veze sa ovom temom, ali jedan od kolega je to otvorio, pa ste vi rekli, najveći kritičar javnih izvršitelja su oni koji su uveli javne izvršitelje. To ste pogrešili. Najveći kritičari javnih izvršitelja je SRS. Godine 2011. kada je donet taj Zakon o izvršenju i obezbeđenju mi smo to tad kritikovali, kritikujemo i danas, oni nisu ni blizu tome što smo mi, oni su to iskoristili kad im je trebalo i sada pošto nemaju više mogućnosti da se zajedno sa njima tale, kako bi naši građani rekli, oni se sada bore protiv toga.

Ovaj Zakon o Agenciji o sprečavanju korupcije donet je 2008. godine. Kakvi su rezultati? Da li ih ima uopšte? Nema. Kakav je to rezultat što je bivši direktor Zorana Marković sama kažnjena za to što je radila koruptivne radnje. Oni su zapravo više radili u interesu korupcije. Oni su se borili za uvođenje korupcije u naš javni sistem, odnosno u društvo uopšte.

Naša intervencija se odnosi ovde na izbor direktora Agencije. Vi ste u Predlogu zakona rekli, javni konkurs za izbor direktora Agencije sprovodi Pravosudna akademija. Mi se tom načinu sprovođenja ove aktivnosti oko izbora direktora Agencije protivimo, mi nudimo neuporedivo bolje rešenje. A šta smo mi to predložili umesto ovog? Mi smo predložili da aktivnosti oko izbora direktora Agencije sprovodi Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Zbog čega je važno da taj skupštinski organ, to je skupštinski odbor, da on radi te poslove? Pa, zato što su u tom Odboru zastupljeni svi narodni predstavnici, sve političke stranke imaju svoje predstavnike u tom Odboru. To je najbolji način da se iskontroliše i postupak, a i sam kandidat za direktora kojeg će birati Narodna skupština. Ako hoćemo da napravimo neke rezultate, onda bi to moralo da bude to.

U jednom trenutku sam posumnjao da je kolega Đukanović rekao, da li je iko od nas ovde nešto ukrao. Pogledao sam i vidim da nema tri narodna poslanika koja su 2008. godine ukrali mandat SRS, te stoga on je u pravu. Kakva nam je sada situacija? To sve treba da tretira ovaj zakon i sve ova Agencija ukoliko hoće istinski da se bori protiv korupcije, trebala bi da to spreči. U ove tri godine koliko traje mandat odbornicima po lokalnim skupštinama u Srbiji, oko 540 odbornika je promenilo stranku u koju je ušlo u te skupštine pa do danas.

Ima li veće korupcije? Kakav su oni garant građanima koji su ih birali da će se zalagati za pravdu, za pravičnost, za neki princip? Tu leži vrlo ozbiljna korupcija i ako se ne budemo protiv toga borili, a zato koleginica Vjerica je podnela zakon i već nekoliko puta ovde ga obrazlagala, šta znači i kome pripada poslanički mandat, a samim tim i odbornički.

Evo neke stvari smo ovde izneli. Bilo bi dobro ukoliko ste raspoloženi da ih prihvatite sigurno bi onda ono o čemu vi pričate, ja verujem efikasnije i lakše bi se borilo protiv toga. Hvala vam.

Hvala kolega Periću.
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici: Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč. (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč. (Da)
Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvo ne mogu da verujem da Gordana Čomić bojkotuje Narodnu skupštinu. Ne mogu da verujem da sednice Narodne skupštine bojkotuje Dragoljub Mićunović. Ovaj Đilas je pravo čudo. On je konačno zaveo red u sve stranke. Evo i ovu što je osnovao, ovu stranku što sam ja dugo grešio, ovim putem se izvinjavam Bošku Obradoviću zato što sam tvrdio da prekrši zakon prema Hilandaru. Da je za pet hiljada evra sveštenicima na Hilandaru obećao da neće osnivati stranku, da će to ostati porodična organizacija, da se zakleo na ikonu Trojeručicu. To pravilo sam ja mislio da je prekršio Boško Obradović i da je osnovao stranku Dveri, naknadno su utvrdilo da je stranku Dveri osnovao Dragan Đilas i njegov kum.

Ovim putem se ja izvinjavam Bošku LJotiću Obradoviću zato što sam ga optužio da je on osnovao stranku Dveri i sada sam nedvosmisleno utvrdio da je to uradio Dragan Đilas i Mlađen Đorđević kako se zove Đilasov kum.

Dakle, Boško LJotiću sve ti je oprošteno, tvoj greh deliš zajedno sa Draganom Đilasom. Definitivno znamo da su Dveri, žute Dveri i ja se izvinjavam njihovim biračima što nisam na vreme otkrio i uvideo i upozorio da se radi samo o rezervnoj Đilasovoj stranci, a da je tu Boško LJotić Obradović, levoručica, da je on u stvari bio samo najamnik poput ovog zalutovca.

Dakle, Dragan Đilas je kupio i Demokratsku stranku. Ova njihova agencija za korupciju, a sada ubuduće agencija za sprečavanje korupcije treba da se pozabavi i tim pitanjem. Na koji način Dragan Đilas kontroliše Demokratsku stranku, kroz dužničko ropstvo. Dakle, Demokratska stranka je zaremljena, kako to mladi kažu u korist Dragana Đilasa, zato što je on navodno preuzeo neki njihov dug i gazduje Demokratskom strankom. Dakle, to je još jedna od njegovih firmi.

On je kupio i šoferku Mariniku Tepić, pa da vidimo tu vrstu korupcije, treba takođe da se pozabavimo tim pitanjem. Zamislite neko ko u nepune tri godine promeni pet stranaka. Koalicije neću da nabrajam. Zamislite te visoko preletačke sposobnosti, kada iz LDP-a prelazite u LSDV, to je kratak prelet. Onako, to je bio - preletim iz sličnog u slično, to sam nekako i razumeo.

Posle toga je preletela u onaj pokret, onog bolesnog zaštićenika od građana. Kako se zvao onaj? Janković, Saša Janković preletela je kod njega. Od njega je preletela, verovatno pod uticajem vinove loze, preletela u novu stranku kod Zorana Živkovića. Posle toga ne znam koji marigani su bili u pitanju, ne mogu da je pitam, zašto, mogu da pitam pošto, ne mogu da pitam kako, mogu da je pitam za koliko. Obrela se kod Dragana Đilasa. I Dragan Đilas, čuo sam, sad je ne koristi kao šefa poslaničkog kluba zašto je kupio, već je koristi za ličnog šofera, barem po izjavama Dragana Đilasa. Gde god je napravio neki saobraćajni prekršaj, on kaže - vozila me Marinika. Dobro, ajde da mu verujemo da je vozila Marinika. Uskoro ako tako nastavi ostaće bez vozačke dozvole, s obzirom na broj prekršaja koje je svojim vozilom, džipom pravi Dragan Đilas koji se veoma bahato ponaša.

Dakle, dame i gospodo, narodni poslanici, za vreme stranke bivšeg režima smo imali takvu vrstu korupcije koja je pojela državu. Mi smo želeli tržišnu ekonomiju i demokratiju, dobili smo kriminal i monopol. Monopoli su, monopoli su. To je ono što sam ja odavno rekao, pa je mene Đinđić citirao.

Dakle, za vreme 1997, 1998. godine, to se Vjerica, svakako seća, ja sam rekao da svaka država ima kriminal, da kod nas kriminalci imaju državu ako se nastavi. Nažalost DOS je nastavio. I kada ste ulazili u stranki Demokratsku stranku, za vreme Đilasa kada ste ulazili u tu stranku, Jeremića, Borisa Tadića, Borka Stefanovića, i ostalih sitnih i velikih štetočina, to su bili kao žuti krpelji bili. Znači, kad se prisloni kao žuti krpelj, dok ne isisa sve pare iz organizma za koji se uhvati i resor za koji se uhvati, oni ne odustaju. Dakle, kad se ulazilo u njihovu stranku niste mogli da znate da li ste ušli u političku stranku ili kriminal ili u organizovani kriminal, da budem precizniji.

Dakle, postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Tada, za vreme žutih, država je bila korupcija koja je pojela državu. Imali smo samo privid države i zato mislim da je kojom srećom ili ne srećom Al Kapone danas bio živ, verovatno ga Đilas u svoju stranku ne bi primio, ne trpi konkurenciju. Hvala.

Hvala, kolega Rističeviću.
Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman s zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u vreme kada je SNS došla na vlast, 2012. godine, stalna tema jeste bila borba protiv korupcije. Tu su, zaista, u prvom momentu uhapšeni mnogi bivši ministri, funkcioneri i istaknuti čelnici režima Demokratske stranke, kao i funkcioneri po lokalnim samoupravama i javnim preduzećima.

Izgledalo je kao da se nešto događa, da se nešto na tom polju menja. Dan nakon što je uhapšen Miroslav Mišković, ceo Beograd je osvanuo u plakatima na kojima su stajali Miroslav Mišković, Čedomir Jovanović i Dragan Đilas. Pisalo je nešto, otprilike - "Tek smo počeli" ili - Ko je sledeći na redu?", itd, tako nešto slično. Od tada do danas nikakva ozbiljna ni istraga, ni akcija, ni intervencija od strane izvršnih vlasti na polju borbe protiv korupcije nije napravljena. Sve se svodi na jedno telo koje smo videli da može da bude i samo korumpirano Agenciju za borbu protiv korupcije.

Ne može da bude prijava imovine jedini način da se borimo protiv korupcije. Dakle, na taj način, ne samo da se neće saznati ništa o korupciji u Srbiji. Prvo, vrlo je lako manipulisati, ništa nam ne otkriva i ne pokazuje izveštaj o imovini, a onda je propisana kazna zatvora za krivično delo ne prijavljivanje imovine, kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Pa, propišite kaznu zatvora za od 20 godina ili 30 godina za korupciju, za primanje i davanje mita, pa ćemo da vidimo kako će da se ponašaju funkcioneri. Krenite temeljno od jednog preduzeća do drugog, od jedne opštine do druge. Postoje izuzeci, naravno, i u opštinama i u preduzećima, ali to je prilično bledo i retko.

Ono što je najnovije, a gospođa Kuburović je rekla kako je to posledica vlasti DS, to je tačno, dakle, javni izvršitelji koji treba da neizvršene obaveze koje su se nagomilale, treba da naplate, tj. izvrše, uvedeni su 2011. godine, u pravu ste, ali, vi ste na vlasti sedam godina.

Ti izvršitelji su upropastili građane Srbije zbog nekih dugovanja koja su nekoliko stotina ili nekoliko hiljada evra. LJudima su otimani stanovi od po 50, 40 ili više hiljada evra i nemoćnim licima, i prevarenima, i raznih slučajeva je tu bilo, a onda se otkrilo kako i šta se dešava na tim licitacijama kada se prodaju ti stanovi i koji su oteti. Uvek jedna te ista grupa ljudi i fizičkih, a i pravnih lica učestvuju na tim licitacijama. Vrlo je zatvoreno. Niko ne zna kada su te licitacije. Niko ne zna i kako se na to prijavljuje.

Imali smo slučaj da je izvršitelj, koji je iselio jednu porodicu iz stana, posle na toj licitaciji taj stan prodat članu porodice izvršitelja iz Kragujevca. Ali, to nije sumnjivo. Kako se to desilo?

Vreme.

Izvinjavam se, završavam gospodine Marinkoviću.

Ovo da će od sada troškove iseljenja snositi iseljeno lice ili da će moći da se uhapse ljudi koji se protive iseljenju, to je skandalozno.

Preuzmite opet izvršavanje obaveza. Neka to preuzmu sudovi. Modernizujte, reformišite, napravite efikasan sistem, da država izvršava te obaveze, da se ne bogate privatna lica preko toga i prekinite više sa skrivanjem te činjenice da su javni izvršitelji u Srbiji postali grana mafije.