Problem je u tome što imate dvostruke standarde.

Ja sam mnogo pre prelaska u samostalne poslanike nudio svim nestranačkim poslanicima u Skupštini da formiramo klub nestranačkih poslanika. Vi na jedan način tretirate, recimo, kolegu Lazanskog i druge nestranačke poslanike na vašoj listi, u odnosu na mene. Sada tretirate drugačije. To je jedno.

Drugo, ja nisam taj koji je rasformirao poslanički klub Dveri. Jer, i posle mene je poslanički klub Dveri postojao. Posle mene su dvojica članova poslaničke grupe izašla, i to iz redova članova Dveri, a ne iz redova nestranačkih poslanika. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Orlić.

Gospodine Ševarliću, nisam ja vas optužio za to što se dogodilo Bošku Obradoviću i njegovoj poslaničkoj grupi. Ako ste slušali, ja sam baš to na šta ste vi sad ukazali izgovorio pre minut. Dakle, narodni poslanici Nogo i Radojičić su napustili Boška Obradovića zbog, kako su oni to naveli, a to je Radojičić, uostalom, objavio u svom otvorenom pismu koje je upućeno svim članovima Dveri, zbog kriminala u okviru pokreta Dveri, zbog toga što su nestajale neverovatne sume novca koji ne samo da je stranački, nego je novac koji je iz budžeta bio namenjen za potpuno druge svrhe.

Oni su rekli u tom svom otvorenom pismu, vrhuška oko Boška Obradovića se lično okoristila na taj način i nazvali to kriminalom. Boško Obradović, Jugoslav Kiprijanović, Marija Janjušević, itd, naveli su tu mnogo ljudi. Između ostalog i, čini mi se, dal predsednika izvršnog odbora ili nekog resornog odbora, ne znam kakva je organizacija tamo u Dverima, koji se zalagao za to da Kosovo treba priznati u okviru ovih granica koje je odredilo samo sebi. I njega su imenovali među ljudima koji je potkradao i Dveri, ali, i mnogo opasnije, budžet Srbije.

Što se tiče narodnih poslanika koji su postali narodni poslanici na listi Srpske napredne stranke, oni su, gospodine Ševarliću, članovi naše poslanike grupe. To sam siguran da znate. Oni koji nisu bili članovi poslaničkih grupa, nisu potekli sa naše liste i kad kažete – nestranački, znate, tu treba biti precizan do kraja. Nestranački su bili, recimo, Radulovićevi sve vreme. Radulović se pretvarao da ima stranku a svi smo znali da nema. Na kraju se to u potpunosti ogolelo i postalo jasno. Ali i raznorazni drugi, koji se, ja mislim, sada nalaze u tzv. Klubu samostalnih poslanika. Trenutno ih predvodi Marinika Tepić, koja je odatle izbacila Zorana Živkovića. Sećate se tih drama u nastavcima, kompletan serijal je tu bio, sapunica. Oni su sada u džepu Dragana Đilasa. Došao je na taj način do svoje poslaničke grupe, iako na izborima učestvovao nije, baš kao i Vuk Jeremić, koji je to uradio godinu ranije.

Ne bi bilo baš sasvim lako odrediti ko su nestranački ljudi, ko su ljudi koji ne pripadaju nikome, jer tu toliko promena ima, da je to neverovatno. Nekad mi se čini brzina rasformiranja, te formiranja nečeg novog, zavisi samo od brzine koliko će neko brzo nešto da ponudi ili neku uplatu da realizuje.

Zbog toga sam ja hteo samo da budemo precizni, gospodine Ševarliću. Niste vi odgovorni za to što Boško Obradović više nema poslaničku grupu. Za to su, da kažem, zaslužna dvojica nekadašnjih članova predsedništva Dveri, koji su prepoznali kriminal u Dverima, lopovluk Boška Obradovića, izdaju, kako sami kažu, njihovog programa, te zbog toga napustili Boška Obradovića i vrhušku koja ga okružuje, i to javno objavili.

A šta se dešava sa ovima Đilasovima i Jeremićevima, koga su oni napustili, zbog čijeg kriminala, koliko su sami uzeli, koliko će tek uzeti, to ne znam pa zaista ne bih želeo da spekulišem, ali sam ubeđen da mogu da budu samo još gori od Boška Obradovića. Mislim da smo se razumeli. Hvala.

Pravo na repliku, narodni poslanik Miladin Ševarlić.

Hvala lepo.

Mislim da je ova rasprava dobra, zbog građana Srbije.

(Milorad Mirčić: Molim vas, šta ovo radite? Na šta ovo liči i kakav je ovo način? Nismo mi mlin da nas meljete.)

(Predsedavajući: Kolega Mirčiću, molim vas, ne ometajte gospodina Ševarlića.)

(Milorad Mirčić: Šta je ovo? Raspravljamo o veoma važnom pitanju.)

(Predsedavajući: Kolega Mirčiću, sprečavate kolegu da iznese svoje mišljenje.)

(Milorad Mirčić: Može on slobodno da priča, ja komuniciram sa predsedavajućim.)

(Predsedavajući: Ne mogu ja istovremeno i sa vama i sa njim.

Izvolite, gospodine Ševarliću.)

Hvala, odustajem od replike.

Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Podneli su amandman ovi koji nikada nisu ovde i to mesnim zajednicama. Čuj, mesnim zajednicama, 2010. godine kada je opština Voždovac došla na vlast, odnosno SNS pobedila. To je bio reper za čitavu Srbiju, pobedila je opština Voždovac i opština Zemun, mi dođemo da održimo sastanak da vidimo gde je mesna zajednica? Nema mesne zajednice. Kako nema mesne zajednice? Nema, ljudi nisu imali mesnu zajednicu Autokomanda. Pa, njih to ne interesuje. Dobro, odemo mi u drugu mesnu zajednicu Donji Voždovac da vidimo gde je druga, da pozajmimo. Nema, nema struje, nema vode, nema mesne zajednice 2010. godine. Sram ih bilo, oni pričaju o mesnim zajednicama.

Odemo tamo, tamo su se samo pre podne, pošto nema struje ni vode i to je bilo strašno, delili paketi za siromašnu populaciju. Nemate gde ruke da operete. To su oni radili, a oni pričaju o mesnim zajednicama. Sramota jedna. Tek posle dve godine smo na jedvite jade, nismo imali para, nismo imali ništa, ali smo odradili to kao ljudi i mi sada imamo mesnu zajednicu, tu primamo građane. Mi smo servis građana, a oni nam pričaju o mesnim zajednicama.

Sada ćete videti šta smo sve uradili. Rekonstruisali smo i uradili kružni tok Autokomanda, sad to izgleda kao svetski centar. Renovirali smo prostoriju u školi za srednje i osnovno obrazovanje „Vožd“. Postavili smo tada podlogu u dečijem vrtiću „Diznilend“, ali ono što je mnogo važno, mi do pre godinu dana nismo imali ni kanalizacionu mrežu na Autokomandi.

Pričam o Ripnju, dvadeset kilometara, jadni ljudi iz Ripnja, a mi na Voždovcu, prva zona, skupa zona, nemamo kanalizaciju. Ove godine, kako smo dobili pare, tako smo uradili kanalizaciju u dužini od dva kilometara. Sram da ih bude.

Renovirali smo toalete i svlačionicu u OŠ „Karađorđe“, uveli smo video nadzor i postavili novu ogradu oko škole. U OŠ „Veselin Masleša“ sanirali smo prilazno stepenište, renovirali toalete, mokri čvor, kuhinju, rekonstruisali smo ulicu Peke Pavlovića, asfaltirali smo ulice Tipografska, Zaplanjska, Jaše Ignjatovića, masu ulica.

Postavili smo ostrvo i pešački prelaz kod tržnog centra „Stadion“, tamo je bilo kao na hipodromu, za malo da poginete. Uradili smo toplovod u ulici Braće Jerković, uredili smo igralište za košarku i fudbal na Donjem Voždovcu, rekonstruisali smo četiri dečija igrališta, parkiće, crkvu u činovničkoj koloniji, postavili smo nova ulazna vrata, 16 stambenih zgrada samo u jednoj mesnoj zajednici, jednom mesnom odboru. Postavili smo javnu rasvetu u Esad Pašinoj ulici, a da vam ne pričam kakvo smo đubre našli. Skinuli smo dve deponije na toj Autokomandi. Bila je deponija, ne možete da prođete od smrada.

Nastaviću dalje, mogla bih da pričam pola sata ali me je sramota, živim tamo a nisam ničim kriva. Renovirali smo i postavili smo javnu raspravu u Esad Pašinoj ulici, između zgrade u ulicama Braće Jerković i Vanđelja Tome, uredili smo pijacu Dušanovac, uredili smo stepenište u ulicama Limska 15, a tu smo imali hiljadu prigovora, ljudi su se masovno lomili. Kraljevačka ulica, pešačka staza postavljena prema Kumodražu. Rekonstruisali smo pasarelu u OŠ „Branislav Nušić“, sanirali smo prilazno stepenište u mnogim ulicama i tako dalje. Hvala vam, nastaviću dalje jer materijala što se Voždovaca tiče ima za još bar 15 sednica. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginica Radeta, od vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, je li tako?

Pre tog dva minuta po amandmanu?

Ostaju dva minuta.