Ja sam lepo vaspitan, kada su govorile moje kolege ja nisam dobacivao. Sačekaću da završe njihovu diskusiju. Ne očekujem da bude mukla tišina, mogu poslanici da pričaju, ali ne i da se ponašaju onako kako njima samima to ne dolikuje.

Da se vratimo na diskusiju. Nije bilo moguće vršiti te revizije, a ako su i bile moguće, nije bilo moguće da o tome vodimo diskusiju u Narodnoj skupštini i da građani znaju o rezultatima koje je Državne revizorska institucija postigla. Od samog osnivanja Državne revizorske institucije do 2012. godine stalno se dovodio u pitanje njen način funkcionisanja u onom osnovnom obliku koji će radni prostor da bude Državne revizorske institucije i na svaki mogući način se opstruisalo da ona ima kapaciteta da vrši poslove revizije, pa se čak i svodilo dotle da su podnošene ne prijave nego je obaveštavana Narodna skupština za neke stvari koje su banalne i sa kojima je tadašnji režim želeo da ismeva i ponižava Državnu revizorsku instituciju. Setite se onih prijava za ćevapčiće. Hajde da ne pričamo o tome. Bilo je i toga. Ako je to bila svrha, a ne milijarde dinara kojima raspolaže Vlada Republike Srbije, onda nemam šta više da govorim.

Narodna skupština jeste čuvar nezavisnosti Državne revizorske institucije. Uopšte, politika i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i narodnih poslanika koji podržavaju Vladu jeste da Državna revizorska institucija radi u svom punom kapacitetu, jer sa svojim revizijama pomažete da ostvarimo one ciljeve koje je Vlada Republike Srbije stavila ispred sebe i koje su kandidati, tadašnji mandatari, a sadašnji predsednici vlada ovde čitali u svom ekspozeu.

Međutim, kao što i jedan sistem ne može do kraja da bude savršen i da stalno traži u skladu sa životom da se prilagođava i menja da bi se unapređivao i odgovorio nekim svojim izazovima i da bi mogao da ostvari onu svoju primarnu funkciju, voleo bih da u zakonodavnom smislu to uradimo. Recimo, često je ovde bila spominjana priča oko toga šta ako vi naiđete na neku nepravilnost, pa da li se taj novac vrati itd. Sami ste rekli, nemate ovlašćenje, vi to konstatujete. Ali, treba ostvariti saradnju i sa drugim državnim organima koji to mogu, recimo, sa upravnom inspekcijom ili budžetskom inspekcijom, pogotovo kada predsednici lokalnih samouprava, hajde, predsednici opština malo vole da zidaju te svoje koeficijente ili zaposlenima itd, pa samo prestanu ili se prave ludi kao da se ništa nije desilo. To je već posao za budžetsku inspekciju ili upravnog inspektora, on to može da uradi.

Stalno se u Narodnoj skupštini govori oko nezavisnosti i samostalnosti nosilaca pravosudnih funkcija. Evo, ni u jednom trenutku ne nameravam da ugrozim njihovu samostalnost i nezavisnost. Ono što bih voleo, ne znam da li je moguće, mislim da nije, voleo bih da dobijem imena i prezimena sudija za prekršaje kojima su postupci koje su vodili zastareli. To nije narušavanje samostalnosti i nezavisnosti nosilaca pravosudne funkcije, nego da mu pročitam ime i prezime, da građani znaju da imaju za sudiju nekoga ko je lenština, a moguće je i korumpiran pa ne postupa, pa će valjda na taj pritisak i da reaguje Visoki savet sudstva.

Isto tako, tužioci, evo, još jedna grana, sada oni sebe smatraju samostalnim, nezavisnim, evo, idu i ustavni amandmani, a u sistemu su izvršne vlasti, zašto da ne i da njihova imena znamo, zašto ne postupa tužilac.

Zašto ne postupa po krivičnoj prijavi? Ili neka pokrene postupak, ili neka odustane, ili što je u najvećem broju slučajeva, moram da kaže - ne znam, jer zaista ne zna? Ali, to nije naš problem, nego njegov, jer zašto se prihvatio da nešto radi ako to ne zna.

Isto tako nije narušavanje njegove samostalnosti i nezavisnosti, što je došlo do zastare, apsolutne zastare, neko krivičnog dela koje je on prikupio dokaze i bio dužan da pokrene sudski postupak pred nadležnim sudovima. To nije narušavanje njihove samostalnosti i nezavisnosti, već isključivo rezultat njihovog neznanja, njihove nesposobnosti, a kao što rekoh i mogućeg korumpiranosti. Pa, možda će Državno veće tužilaca, republički javni tužilac da reaguje i da konačno završe sa tom praksom. Znate, javnost u radu koju daje Narodna skupština je upravo ta koja razne državne organe, bez obzira na njihov stepen i samostalnosti i nezavisnosti goni da daju što je god moguće i bolje rezultate. Tu ćete u Narodnoj skupštini i uvek da imate saveznika.

Neću biti neskroman ako kažem da je DRI Srbije jedna od najboljih u regionu ako ne i najbolja, pošto smo pratili, pogotovo u ranijem periodu rad, način revizije i kako to rade neke zemlje u okruženju, mogu da kažem da su čak i neke zemlje koje su članice EU po pitanju revizije u kamenom dobu u odnosu na Srbiju. Ono što mi je bilo najsmešnije, jeste, što su oni dolazili da nam drže tvining projekat, kako vršiti nadzor na trošenju javnih sredstava ali dobro, to je bila njihova stvar.

Još jedna sugestija, poznato je da javna preduzeća koja su u vlasništvu lokalne samouprave, gde je osnivač, u stvari, lokalna samouprava prilikom usvajanja njihovog završnog računa moraju da imaju i izveštaj eksternog revizora kada usvajaju taj račun. Mene interesuje šta je sa tim eksternim revizijama? Ako vi pronađete da poslovanje koje je imalo to javno preduzeće ne odgovara nalazu i mišljenju eksternog revizora i kakve su mogućnosti da taj eksterni revizor više nikad ne može da radi nikom eksternu reviziju, jer on pravi na više načina štetu. Prvo, pravi štetu, zato što je prevario odbornike u jedinicama lokalne samouprave, što pokazuje da za novac pristaje da svakakav izveštaj napiše, što se sredstva koja su javna ne troše u skladu sa zakonom i onom namenom koju imaju. Ali, dokle god imamo takve eksterne revizije, mi pravimo i onom realnom sektoru određenu štetu, jer takvi loši revizori onemogućavaju naša privredna društva koja su privatno vlasništvo, da učestvuju sa dužničkim hartijama od vrednosti, na recimo, srpskoj berzi, jer je potrebno mišljenje i nalaz revizora da bi se emitovale dužničke hartije od vrednosti privrednog subjekta, danas niko neće da kupi te vrednosti, jer znaju da mišljenje koje daje revizor o poslovanju jednog preduzeća ne odgovara činjeničnom stanju.

Da ne pričam koje su to sada sve druge posledice na finansijskom tržištu u padu cene kapitalu Srbije, što je nama cilj da dođemo do što jeftinijeg kapitala da bi naša privreda imala sve veći i veći zamah. Nekako je ta revizija malo više od samog izveštavanja Narodne skupštine, već je to jedan multiplenarna disciplina i mogu da kažem jedno sredstvo koje možemo da iskoristimo za više namena, a da rezultati toga budu jako dobri po Srbiju i po njene građane. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Arsiću.

Koleginica Jovanović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Trebali ste da reagujete zato što je bilo krajnje nekorektno, a to ste bili dužni da uradite po članu 27. i 32. kada je takođe, potpredsednik Skupštine, a u tom trenutku govornik, Veroljub Arsić dao neku primedbu na ponašanje koleginice Radeta. Ona je izlazeći iz sale, to su svi narodni poslanici čuli, rekla, da napušta, a samim tim obavestila i vas, a i sve druge narodne poslanike, sednicu Narodne skupštine jer je i ovlašćeni predstavnik SRS zato što odlazi na Zvezdaru, na tribinu SRS koja počinje u 18,00 časova protiv ovih izvršitelja koji deru kožu narodu jer mi kao što znate prikupljamo peticiju u svim gradovima Srbije za stavljanje van snage Zakona o izvršiteljima i smatramo da će i na toj tribini večeras koja za koji trenutak treba da počne, na kojoj će pored gospođe Radete govoriti i Aleksandar Šešelj i Miljan Damjanović i kolega mladi Trkulja, narod podržati takvu inicijativu. Samo je bilo neumesno, a verujem da ćete i vi kolega Arsiću, s obzirom na tok vašeg izlaganja i na sve ovo što ste rekli takođe da podržite jednu takvu inicijativu, što bih preporučila i svim vašim kolegama.

Koleginice Jovanović, uz dužno poštovanje mislim da sam najkorektnije moguće odreagovao, sačekao da koleginica Radeta izađe i zamolio kolegu Arsića da nastavi sa izlaganjem.
Moram da vas pitam da li želite da se Narodna skupština izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika.
(Nataša Sp. Jovanović: Ne.)
Reč ima predstavnik predlagača dr Duško Pejović, predsednik Saveta DRI. Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče, zaista vam se zahvaljujem za izgovorene reči podrške za rad DRI kako do sada tako i od sada. Zahvaljujem se na taj način što podrška Narodne skupštine DRI daje snagu i daje i kredibilitet u smislu da pojačava i našu ulogu i naš uticaj kod subjekata, odnosno kod korisnika javnih sredstava.
Ukratko ću samo da pokušam da malo usmerimo ove dve aktivnosti koje ste na kraju svog izlaganja iskazali. Što se tiče zahteva za pokretanje prekršajne odgovornosti, ili postupka, mi možemo doći do imena onih sudija koji su vodili postupak a koji je pao u zastaru zato što smo strana u postupku i imamo sve informacije o tome. Evo, zabeležili smo, potrudićemo se da vam dostavimo tačno sve ono što mi imamo po tom osnovu.
Što se tiče krivičnih prijava, mi to ne možemo uraditi zato što nemamo informaciju, jer u krivičnom postupku mi nismo strana u postupku. Naše informacije, našu prijavu sa dokazima preuzima tužilaštvo a mi ne znamo kome je tužiocu to dodeljeno, a posebno kada uđe u postupak sudski ne znamo mi kom sudiji je to dato. Zato, mislim da ćemo za prekršaj odgovoriti a za krivične postupke mislim da je Visoki savet sudstva i Visoki savet tužioca taj koji prati rad sudija i tužioca i da je on najmerodavniji da da odgovor i imena osoba koji su vodili te postupke. To je za prvo.
Za drugo, potpuno se slažem i mi smo svedoci, da kažem svakog izveštaja u javnim preduzećima, da su naši nalazi i nalazi koje utvrde komercijalni eksterni revizor često ponekad i potpuno suprotni.
Dakle, vrlo često oni daju vrlo povoljnu, pogodnu ocenu, a mi damo ocenu onakvu kako utvrdimo na osnovu dokaza. Problem je u tome kontrolu kvaliteta rada eksternog komercijalnog revizora vrši komora i dobro bi bilo da Komora ovlašćenih revizora bude ta sa kojom se sutra počinje dijalog na temu kvaliteta rada komercijalnih revizora.
Ono što je jako važno da napomenem, to smo i na Odboru napomenuli, naša revizija u javnim preduzećima uvek je dupla sa komercijalnim revizijama i ta godina u tom preduzeću koje je predmet revizije, pitanje je racionalnosti trošenja naših revizorskih kapaciteta, pa smo predložili da i kod javnih preduzeća, kao i kod lokalnih vlasti ide se na princip davanja saglasnosti. Tamo kada mi vršimo reviziju u javnom preduzeću da ne vrši komercijalna revizija. Nema potrebe, samo plaća iznos koji evo sad i govorimo o kakvoj oceni je reč.
Mislim da bi to jako bilo dobro da pridružimo onu informaciju koju sam pre nekoliko sati rekao da nisu određeni rokovi za podnošenje izveštaja, niti rokovi za usvajanje izveštaja, nego je samo dat rok za dostavljanje izveštaja. E, to nama pravi veliku smetnju u reviziji javnih preduzeća. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milorad Mirčić.
Izvolite, kolega Mirčiću.

Ono što je logično pitanje na početku stigao je ovaj izveštaj od DRI i ovo je prvi izveštaj u ovom sazivu koji razmatra Skupština. Logično pitanje je šta je u ranijem periodu bio razlog da izveštaje koje je redovno podnosio DRI matičnom odboru zašto nije bilo na plenarnoj raspravi? Zašto postavljam ovo pitanje? Iz prostog razloga što se totalno promenio način razmišljanja i ponašanja vladajuće koalicije posle razgovora sa predstavnicima EU. Zar vi ljudi toliko ne shvatate da treba toliko vremena, čak da dođe predstavnik EU da bi vi uveli parlamentarizam u Srbiji.

Ovi ljudi su revnosno radili svoj posao u protekle tri i po godine, redovno podnosili izveštaje. Nikada ti izveštaji nisu bili na dnevnom redu Skupštine. Sad odjednom i to je dobro, ali nama je i te kako sumnjivo to što je posle lekcije koju nam je održao predstavnik EU došlo ovo na dnevni red. Ne samo ovo, nego i drugi predlozi nevladinih organizacija koje su u nadležnosti ili pod kontrolom skupštinskih odbora, samim tim i Skupštine.

Dosta je ovde DRI navela. Oni problemi koji su po meni veoma bitni i značajni, a oni su naveli u svom izveštaju sadrže se u sledećem. Između ostalog, jedan od glavnih problema su javne nabavke.

Mi, srpski radikali već bi se, što bi se reklo, upljuvali koliko vam objašnjavamo da je Zakon o javnim nabavkama dobra osnova za manipulaciju da se mora menjati, mora se precizirati, vi se jednostavno oglušujete o naše insistiranje.

Sada vidimo da ovde, kada je u pitanju lokalni nivo vlasti najveći problemi su u javnim nabavkama. Zašto? Zato što postoji prostor za manipulaciju. Ovde je DRI navela slučajeve jasnog kršenja zakona, a možete misliti kako se u tom međuprostoru manipuliše. Međuprostor je kada jednu veliku nabavku razbijete na više malih. Gledajte ove slučajeve koje je DRI navela, javne nabavke, najveće nepravilnosti odnose se na zaključenje ugovora i izvršne rashode bez sprovedenog postupka javne nabavke. On je procentualno 31,88%, a da ne bi to bilo nešto relativno, to je 580,39 miliona dinara ne poštujući Zakon o javnim nabavkama, kršeći Zakon o javnim nabavkama.

Drugo, zaključenje ugovora u kojima je izvršena povreda narušavanja na čela javnih nabavki u iznosu od 287, 21 milion dinara kod 15 subjekta i to je procentualno 15, 77.

Treće je što je sačinjava sa ova dva više preko 50%, zaključenje ugovora gde u konkursnoj dokumentaciji određeni uslovi za učešće u postupku javne nabavke koji nisu u logičnoj vezi sa predmetom nabavke, on sačinjava 12,35%, to je preko 50%.

Šta treba još da se učini da bi odlučili da menjate, da korigujete Zakon o javnim nabavkama? To je više vaša sujeta, jer ste na Zakon o javnim nabavkama u ranijem periodu bazirali svoju predizbornu kampanju, tvrdeći da je to kraj kriminala i lopovluka, navodeći primere kako su ranije, ili kako vi kažete, bivša vlast, manipulisala sa nabavkama, a sada ste otvorili širom vrata za to.

Drugo, ono što je veoma interesantno, DRI navodi problem interne revizije. Zakon daje mogućnost da nekoliko opština napravi zajedničku internu reviziju, zakon. Opštine, odnosno oni koji rukovode opštinama, do dana današnjeg nisu našli za shodno internu reviziju da formiraju. U internoj reviziji dovoljna su tri člana da bi olakšali posao koji radi DRI. Odgovorno lice u internoj reviziji ima potpuno drugačiji status. Ali ne, kako ćete kada nemate dovoljno stručnih kadrova? Kako ćete kada ste zabranili, stavili zabranu zapošljavanja novih stručnih ljudi, pa DRI ima problem sa kadrovima, još ovoliko da ima zaposlenih ne može da stigne. Pošto ne postoji interna revizija, onda je to problem na kvadrat, što bi rekli. To mora da se rešava, to su ogromna sredstva građana koja su van kontrole. Ovo su slučajevi gde je DRI izvršila kontrolu.

Treće, kada su u pitanju subvencije, koliko puta se ubeđujemo ovde sa pojedinim kolegama, ne možete davati subvencije bez kontrole. Ovde je DRI navela konkretne primere. To su vam primeri grada Beograda, Kragujevca, Subotice, Pančeva, Gradske opštine Grocka. Zamislite do kakvog se apsurda došlo, čak javna preduzeća nemaju pripremljen plan trošenja tih subvencija, oni ne znaju šta će sa tim subvencijama, a prebacuju im se te subvencije. Znači, ni po babu, ni po stričevima, već po nekoj simpatiji ili antipatiji, tako se ta sredstva daju.

Ono što je veoma bitno, zahvaljujem se, gospodine Arsiću, veoma je bitno da DRI ima predloge. Između ostalog, jedan od tih niza predloga koje treba i te kako dobro ozbiljno razmotriti, to je Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji utvrđuje visine starosne i invalidske penzije. Moraju se korekcije izvršiti. Ovde su ministarstva iz Vlade koje ne poštuju postojeće zakone.

Ljudi, o čemu mi ovde razgovaramo? Razgovaramo o nečemu što su nepobitne činjenice i o nečemu gde se ogleda tvrdoglavost.

Mi tri i po godine primamo slične liste i izveštaje, a većina ne osvrće za shodno dok nije došao visoki predstavnik i na engleskom jeziku vam to saopštio što, u svakom slučaju vi smatrate da je napredak, a mi smatramo suprotno jer razumete engleski jezik, svoj maternji, srpski nećete da čujete.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.
Izvolite, kolega.

Dame i gospodo, poštovani revizori, mislim da slika koja danas ide iz Skupštine Srbije govori više nego sve ove diskusije koje su pozitivne, a ona kaže da je strašno važno kakva je saradnja između Skupštine Srbije i DRI. Koliko je Skupština Srbije bitna DRI to govori broj ljudi koji danas sedi ovde sa nama, a koliko je Skupštini DRI bitna, to ste mogli da čujete iz gotovo svakog izlaganja, bez obzira da li je ono vladajuće ili opoziciono.

Kada Skupština Srbije donosi zakone, ona u stvari određuje pravila i pravi norme kako društvo treba da se ponaša. Kada određuje norme i pravi pravila, onda zahteva od svojih građana da ta pravila i te norme poštuje.

Sasvim je normalno da Skupština Srbije sama i institucije koje su u njenoj nadležnosti poštuju ta pravila na nivou opšte države. Državna revizorska institucija je ključni faktor koji doprinosi da institucija javnosti, Skupština Srbije i Odbor za budžet ima informacije. Drugim rečima, Državna revizorska institucija je mehanizam, alat, oružje srpske javnosti, Skupštine Srbije i Odbora za budžet kako sredstva koja pripadaju svim građanima Srbije treba da budu trošena transparentno i, naravno, u skladu sa zakonom.

Godine 2005, nije davno bilo, obnovljen je rad Državne revizorske instituciji, pre desetak, petnaest godina. I ne samo što nismo imali Državnu revizorsku instituciju pedesetak godina, nismo imali kod ljudi misao da postoji mehanizam kontrole upotrebe javnih državnih sredstava. Posle 15 godina teško je kada nemate nasledstvo, kada nemate ideju da uspostavite potpuni sistem funkcionisanja, a Državna revizorska institucija, pre svega, zahvaljujući ljudima koji su u njoj radili na različitim pozicijama i koji danas ne rade, ali i podršci koju dobija od Skupštine Srbije, jeste pokazala značajne rezultate i nije sporno da je Državna revizorska institucija danas jedna od ključnih revizorskih institucija u ovom delu Evrope i može da se poredi sa državnim institucijama u Evropi koje traju stotinama godina.

Pre 185 godina, 26. jula 1844. godine, formirana je glavna kontrola Kneževine Srbije. Pre 185 godina Srbija je imala neke poslanike koji su razumeli ekonomske tokove i bili spremni da prihvate stvari kakve jesu.

Naravno, u istoriji smo negde zalutali i danas smo došli tu gde jesmo i moramo da shvatimo da Državna revizorska institucija jeste trend, jeste proces, a taj proces neminovno pokazuje da su javne finansije u Srbiji drugačije.

U 2018. godini Državna revizorska institucija je učinila 221 kontrolu, 215 post izveštaja. U stvari, donela je 436 proizvoda i to je više nego što je bilo kad učinila. Učinila je to, a 2019. godine, mi iz Odbora za budžet znamo, učinila je još i više. Broj od 2.436 preporuka, od kojih je prihvaćeno 70%, govori o želji i tih ljudi koji se kontrolišu da se menjaju.

Državna revizorska institucija ovde, kažu, ima edukativnu funkciju. Nema edukativnu, ona ima nadzornu funkciju da učini da onima koji greše više to ne čine.

Možda smo mi u Srbiji ponekad, u Skupštini Srbije iz ekonomske struke u potrebi da izgledamo drugačije, da stignemo tamo negde gde smo zacrtali, neobjektivni. Znate, Srbija je država koja 15 godina, od 2014. doživljava značajne reforme. Pre 15 godina niste imali Državnu revizorsku instituciju, niste imali programsko budžetiranje, niste imali rodno budžetiranje, niste imali internu reviziju, niste imali računovodstvene standarde koji su značajni i evropski. Da li znate šta je to za jednog običnog činovnika u javnom preduzeću, u opštini, koliki je to pritisak, a on se školovao negde sedamdesetih godina?

Ne branim ja te ljude, zakon mora da se poštuje, ali moramo da shvatimo da je ovo proces i mi nismo tu da u tom procesu budemo samo neko ko kažnjava, upozorava. Mi radimo svoj posao. Svaka vaša prijava je dokaz koliko je bitna i Skupštini Srbije i DRI.

Ako sudstvo ne radi, ako tužilaštvo ne radi, to nije ključna stvar, mi svoj deo posla u Skupštini Srbije, u Odboru za budžet i Državnoj revizorskoj instituciji radimo.

Ovde se uglavnom prigovara za stvari koje kada pogledate u suštini na nivou budžeta opšte države, a to je budžet Republike Srbije i lokalni budžeti, nisu značajne cifre. Ono što vidimo jeste suštinski problem sa imovinom i to je glavni problem.

Kada vi kažete da neko ko je predmet revizije ima problem sa imovinom, onda je pogrešno ako neko misli da je taj problem on izazvao ove godine. Desetinama godina traju institucije i javna preduzeća, desetinama godina traju lokalne uprave. Pa, te lokalne uprave u tom vremenu nisu uspele da naprave jedan običan popis imovine.

Znači, taj običan popis koji izgleda formalno, u stvari izaziva desetine problema. Ne znaju da imaju imovinu, pa onda ne znaju koliko vredi, pa onda imate sve probleme koji izazivaju takvo funkcionisanje, ali je to proces.

Srbija je država u kojoj smo svi na istom zadatku – da je reformišemo. Nismo mi nasledili Švajcarsku ni u makroekonomskim parametrima. Od 2014. godine pokušavamo da je sredimo i da budemo ozbiljna ekonomska država. U formalnom ekonomskom smislu takođe nismo Švajcarska. Mi smo, ljudi, pioniri u vraćanju ekonomskog i svakog dostojanstva Srbiji koji smo tamo negde nekih godina zbog nekih drugih izgubili.

Kada Skupština Srbije podržava i poštuje i ima ovakvu raspravu o DRI, onda je to dokaz sinergije koja postoji. Nesporna je saradnja između Odbora za budžet i DRI i preterao bih ako bih rekao da je ona podignuta na gotovo najvećem mogućem nivou. Uvek može bolje, uvek može više. Nikada ne treba da zaboravimo i saradnju koju imamo sa Ministarstvom finansija, jer smo mi tu ne samo da čitamo izveštaj i kažemo ko je grešio, a ko nije grešio, već da u budućnosti donosimo kao tim zakonska rešenja koja će učiniti da niko u Srbiji ne greši, jer kada greše u stvari treba da popravimo te greške. Skupština Srbije, Ministarstvo finansija i DRI jeste tu na zajedničkom poslu.

Ne treba svakako ni u ovoj raspravi zapostaviti nevladin sektor koji pruža veliku podršku, jer Srbija u ovom poslu može da bude primer zemljama na Balkanu, ali može i puno toga da nauči od zemalja u kojima DRI funkcioniše stotinama godina i u kojima su državni revizorski činovnici gotovo ključni. Dovode do nivoa božanstva u oblasti finansija.

Mislim da ste vi svojim radom, svojom zaslugom učinili jednu stvar, svako od vas pojedinačno, da se vama veruje. Mnogo je to bitno u Srbiji. Nisam čuo ni danas u raspravi, ni u javnosti Srbije da je neko rekao da državni izveštaj bilo kakav, bilo koje vrste nije tačan ili da ga osporavamo.

Možda predmeti mogu da zastare u sudu, možda u Tužilaštvu, što je, takođe, vaša obaveza, što nije u skladu sa dobrom praksom svuda u svetu i Evropi da se i ne podnose prijave za neke prekršaje, ali naša vizija i naša misija jeste da od Srbije učinimo bolju zemlju u kojoj će trošenje javnih sredstava, a to nam je ključna uloga, izgleda potpuno onako kako građani Srbije zaslužuju, pošteno.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić. Izvolite.