Hvala, kolega Mirčiću.
Pošto ste meni uputili primedbu na početku vašeg govora i iz poštovanja prema kolegama iz partije PUPS i narodnim poslanicima i građanima, dugujem stvarno objašnjenje. Znači, nisam imao ni jednu poslovničku opciju, i to vi vrlo dobro znate, da dam reč uvaženoj koleginici iz PUPS-a. Ja bih, evo, verujte, drage volje dao reč profesoru Bojiću, ali se on nije prijavio, ne mogu, uz svu moju želju da on danas govori. Tako da, moram da poštujem Poslovnik i tako da se ponašam da ne bi, samo zbog zamene teza. Ne znam zašto ste to uradili, ali dobro, vaša stvar.
Momo Čolaković, povreda Poslovnika. Izvolite.

Poštovani potpredsedniče, poštovani predsedniče saveta sa saradnicima, vrlo ću kratko da kažem da reklamiram član 103, gospodine potpredsedniče. Partija ujedinjenih penzionera Srbije nema svog zastupnika i nema svog advokata. Vi ste time povredili i Poslovnik i povredili nas u poslaničkog grupi PUPS.

Gospodin Mirčić nije naš advokat, ali je veoma u pravu. Vi ste danas nekoliko puta prekršili Poslovnik i sami govoreći 23 minuta. Vi ste danas povredili Poslovnik dajući da govore ljudi duplo nego što Poslovnik predviđa za repliku, a niste dozvolili uvaženoj poslanici Banjac da dva minuta kaže nešto što je veoma značajno i važno za našu populaciju.

Vrlo je precizno i jasno rečeno, vi ste bili prisutni kada je bio u Narodnoj skupštini MMF, na moje zalaganje da se ovo što je Fiskalni savet predložio uzme u razmatranje i ima u vidu stanje u kojem se nalaze korisnici penzija, posebno milion i sto hiljada. Na toj sednici ste bili prisutni, MMF je to prihvatio, i u dogovoru sa Vladom Republike Srbije i posebno ministrom Sinišom Mali priprema predlog u vezi sa tim. Tu sad više nema dileme kako i na koji način dalje regulisati materijalni i društveni status korisnika penzija. On će biti zakonom regulisan tako da se pripremi švajcarska formula, koja je bila prisutna, to nije ništa novo, sve do unazad nekoliko godina.

Molim vas, vi morate da poštujete 1.715.184 korisnika penzija, morate da poštujete legitimnog predstavnika tih korisnika penzija, a to je Savez penzionera Srbije, koji je uputio podršku Fiskalnom savetu za zalaganja koja treba da regulišu ovo pitanje, a to je inflacija i to je BDP ili prosečna zarada.

(Predsedavajući: Hvala.)

Molim vas, pa koliko ste vi govorili kad ste ovde izlagali?

(Predsedavajući: Hvala. Ne znam šta vi želite sada?)

Predlažem da se Skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika koju ste vi učinili.

Imate pravo na to, ali kolega Čolakoviću, vrlo dobro znate da sam ja u pravu, u skladu sa Poslovnikom, kao što i, naravno, pošto ste meni uputili primedbu, poštujem milion i 700 hiljada penzionera, i moji roditelji su penzioneri, ali valjda smo svi ovde predstavnici i bavimo se pitanjima penzionera. Ovde nema niko ekskluzivno pravo za to. Nisam znao, možda neko ima, ali nisam obavešten o tome u jednoj demokratskoj državi i parlamentarnoj demokratiji.

Narodna skupština će se izjasniti u danu za glasanje o povređivanju Poslovnika sa moje strane. Hvala.

Pravo na repliku ima Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se postavljaju neka pitanja kao da neko nešto krade, otima ili ne znam šta od države.

Suficit može da nastane po dva osnova. Prvi osnov je bolja naplata poreza, a to je rezultat reforme rada poreske uprave. To ipak ne možete da kalkulišete kada planirate poreske prihode, s jedne strane. S druge strane, uštede koje nastaju mogu da nastanu zbog striktne primene toliko napadanog i toliko lošeg Zakona o javnim nabavkama, kako to neki ovde tvrde.

Samo da podsetim neke ovde neverne Tome da smo, kada je Zakon o javnim nabavkama ušao u punu primenu, istu količinu lekova i medicinskih sredstava 2015. godine kupili kao i 2014. i 2013. i 2012, ali za negde oko 400 miliona evra manje zato što imamo novim Zakon o javnim nabavkama. Sada možemo da pričamo tome da li je on dobar ili loš, ali rezultate koje ima taj zakon u primeni govore o njemu, a sve ostalo može da bude želja za političkim poenima. Žao mi je, ali uvek rezultat demantuje teoretičare zavere.

Ovde naš najveći problem jeste sa Fiskalnim savetom što od 2014. ili 2015. godine sve njihove analize koje smo dobijali, i u kojim granicama će da se kreće javni dug i koliko smo trebali da smanjimo penzije i sve ostalo, došlo je do toga da većina tih procena bila pogrešna i da je vreme, stavove Fiskalnog saveta, po pitanju naših javnih finansija, demantovalo vreme i događaji.

Profesore, samo trenutak, molim vas.
Prvo na repliku kolega Milorad Mirčić. Izvolite.
(Milorad Mirčić: Ustupam pravo profesoru da odgovori.)
Profesore, izvolite.

Prvo, ove uštede i Zakon o javnim nabavkama u redu veličina su promašene. Znači, uopšte se ne radi o tome.
Drugo, naše projekcije tada su bile vrlo precizne, jer su one podrazumevale da će se, ono što smo mi tražili, smanjenje kod penzija, bilo je u planu stavljeno, smanjiti broj zaposlenih za 75.000. Mi smo odmah rekli – to je nemoguće, to se neće desiti, to se jednostavno stavilo na početak, a rekli su – hajde mi ćemo to da uradimo u drugoj, trećoj godini i na kraju od tih 75.000 je jedva 20.000 otišlo. Tako da ti vaši stavovi ne stoje.
Sada da se vratim, gospodine Mirčiću, oko ovoga šta mi mislimo pod strukturno izbalansiranim budžetom. Zapravo, ono što mi imamo i bez završnog računa, to daje Ministarstvo finansija. Mi imamo velike stavke rashoda. Znači, imamo ukupne rashode, recimo, rashode na subvencije, rashode na robe i usluge, na penzije, na plate, na kamate, rashode na investicije i na osnovu toga vidimo rashodnu stranu. Ono što mi ne vidimo i što tražimo iz ovog završnog računa jeste kako se to po ministarstvu i po svakom korisniku trošilo i onda tek može da se proveri da li je ovo ostvareno. Ove ukupne cifre, mislim, u osnovi jesu precizne. Tu bi bilo pomeranje malo gore ili dole.
Ista stvar je na prihodima. Mi vidimo iz Izveštaja Ministarstva finansija koliki je prihod od PDV, od doprinosa, akciza, porez na dobit, tako da na osnovu toga možemo da utvrdimo koliki je stvarni suficit ili deficit.
Kada kažem ocenjujemo da je on strukturno uravnotežen, hoćemo da kažemo da se ovaj rezultat, stanje budžeta, unazad, ove godine i prethodne godine, kreće oko ravnoteže. To je malo u plusu, u stvari rezultat je malo uvek u plusu, plan je malo u minusu, ali to je u osnovi u ravnoteži. Kada ocenjujemo da je to strukturno usklađeno, to znači da to nije postignuto tako što je ad hok smanjen neki rashod. Recimo, namerno su sklonjene u stranu javne investicije ili slično ili je pak postignut tako što je ad hok uzeto od mnogo više sredstava od javnih preduzeća.
Prema tome, u tom smislu on može da se održi na srednji rok. Tačno je da nije moguće sasvim precizno planirati da vi dobijete uvek, baš taj uravnoteženi cilj. Radi se stvarno o malim greškama koji daju mali višak ili mali manjak. U tom smislu to je prihvatljiva stvar.
Ono gde se slažem s vama, to su dva velika problema, je Elektroprivreda Srbije. Ona nije problem za budžet, jer ona ne uzima sredstva od toga, ali kao jedno preduzeće, sa reformom tog preduzeća, sve što ta reforma podrazumeva, ono bi trebalo da postane efikasno preduzeće koje vuče ekonomski rast. Ono to nije i mi na to ukazujemo i pokušaćemo da damo neke dodatne analize i da vama poslanicima dajemo osnov da na osnovu toga reagujete.
Drugi problem, koji je podstaknut na početku ove sednice i juče kad je bio revizor, jeste da treba ponovo vratiti pažnju na lokalnu samoupravu. Ukupni obim problema nije toliko veliki kada se sabere na nivou države, ali za svaku lokalnu samoupravu, za pojedine lokalne samouprave to jeste ogroman problem i vidimo da bi tu bio prostor za značajno unapređenje. Pre dve godine smo dali jedan plan toga i, kao što sam ponovio, spremni smo da to inoviramo i da zajedničkim snagama to ponovo aktuelizujemo. Hvala.

Kolega Mirčiću, želite repliku na izlaganje predsednika Fiskalnog saveta? Izvolite.

To je jedino što vredi raspravljati sa profesorom Petrovićem da bi čovek nešto naučio. Ne vredi sa Arsićem. Šta će sa Arsićem? Tolike godine zajedno proveli, još ništa nije napredovao. Dva reda pročita i zaspi.

Šta je suština ovde kada je u pitanju lokalna samouprava? U pravu ste, profesore, kada se gleda ukupno, to nije neki veliki problem u smislu da je alarmantan, ali mi imamo situaciju da ne mali broj opština zbog nelikvidnosti, nemogućnosti finansiranja svojih potreba moraju da se zaduže, kreditno da se zaduže i mi sada ne možemo da sagledamo kolike će krajnje posledice da budu. O tome se radi. Vi ste tu upozoravali da nije preporučljivo više da se ide sa transfernim sredstvima gradovima, odnosno opštinama koje iskazuju suficit i naveli ste primer gradova, kao što je Novi Sad, gde se pokazuje, govorim kao primer koji ste vi naveli, iskazuje se iz godine u godinu suficit, a vi jasno ukazujete šta bi moglo da bude problem. Problem je nedostatak projekata, nedostatak investicija.

To je suština i na čemu mi insistiramo ovde. Mi insistiramo iz SRS da se uvede jedan mehanizam koji će biti efikasan i to smo juče, kada je bila rasprava, i sada insistiramo na tome. Ne može Ministarstvo finansija, uslovno rečeno, da stoji po strani, da se u jednoj lokalnoj samoupravi iskazuje suficit, a u većini drugih opština deficit. Mora da reaguje i da ta sredstva počinju, da svrha njihove upotrebe bude to što će se transferisati tamo gde su potrebna. To je suština.

Nije ovde suština da mi objašnjavamo čoveku koji još nije shvatio a je izrada budžeta, pojednostavljeno, zanatski posao i da tu postoje jasno uvedena pravila i kriterijumi po kojima se preračunava novi budžet. To je inflacija koja je zvanična i realan rast troškova i samo toliko povećate, i to je nešto što se dozvoljava. Ne možete, profesore, zato što ljudi misle da je MMF nešto što je neprikosnoveno. Vi to dobro znate. Međunarodni monetarni fond samo jednu funkciju ima da kontroliše dužnika da izmiruje, servisira svoje dugove i ništa ga više ne interesuje. Da li će se ruka zavući penzionerima, da li će zaposlenima i da ne zaboravim, izvinjavam se, veoma je bitno da se kaže da je rast plata, visina primanja u javnom sektoru nesrazmerna primanjima u privredi. To nema nigde.

(Predsedavajući: Zahvaljujem se.)

To mora da se uskladi i to ste nekoliko puta davali u svom izveštaju.

Zahvaljujem, kolega Mirčiću.

Kolega Arsiću, želite repliku na izlaganje kolege Mirčića?

Izvolite.

Gospodine predsedavajući, nisam znao da se novi budžet pravi tako što uzmete u obzir samo inflaciju i rast troškova, to je valjda nešto i slično, a možda i isto. Ne znam sada zaista. Zaista ne razumem. Valjda treba da uračunate i rast BDP-a pa onda da preračunate koliko će taj rast da se preliva na neke druge delatnosti, pa investicije koje imate, da ne nabrajam. Čak kada planirate prihodnu stranu budžeta i kada povećavate penzionerima penzije i to morate da uračunate u projekciju prihodne strane budžeta za narednu godinu. Tako mi koji pročitamo dva reda pa zaspimo to znamo. Ovi što ne čitaju uopšte oni ne znaju ništa. U tome izgleda i jeste problem.

I lokalne samouprave. Isto problem postoji prihodna strana, postoji rashodna strana, problem nastaje, ako ono što je na rashodnoj strani ne bude bilo izvršeno. Ali, ako prihodna strana ima bolje punjenje, nego što je bilo planirano, to jeste problem ali nije veliki. To je loš procena, jer šta je budžet u suštini? Jedan plan, jedna procena koliko će te novca u toku godine da dobijete i gde biste taj novac koji dobijete utrošili u određene namene. To skoro nikada nije moguće pogoditi ni blizu u dinar. Tu je red veličine 1,5 do 2% gore ili dole, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani, ali se uglavnom pazi da to bude u tim željenim okvirima.

Inače, kada se pravi budžet uzeti u obzir samo inflaciju i rast troškova, to je prilično neozbiljno. Teško toj državi kada bi je takvi stručnjaci vodili.